Благо нама

- Благо теби, ти си коњ.

- А што је благо мени?

- Па, тебе помињу кад нешто пореде са нечим лепим.

- А кад кажу: "Коњу један"?

- Није исто. Ајд, сам реци, исто ли је кад се каже то и: "Магарче један"! Осим тога упоређују ме кад је у питању мерка... она мерка, знаш?

- Па, ти, магарче, треба тиме да се дичиш, имаш највећи међу животињама.

- Да, али ми чешће служи за поређењe него у сврху за коју је намењен.

- Тише мало, ево га иде вепар, сав се зајапурио.

- Види како се шепури она свиња поред њега а о керовима да не причам.

- Море, то није тако битно. Гледај оне ћурке и овце што га прате.

- А знаш ли зашто иду за њим?

- Мислим да ни оне не знају.

- Знају. Овце га доживљавају као овна а ћурке ко ћурана.

- Да знаш да си у праву, подигао ону главурду ко ован трећак а шепури се ко накљукани ћуран.

- Мене више подсећа на вола.

- На вола? Зашто?

- Па... и сам видиш, кад запне да уради нешто, не уме да стане. 

- Аха, онда... онда је ко биво.

- Мало је један, треба га поредити са два бивола!

- То су већ мајмунска посла.

- Благо свима њима са њим и њему са њима.

- Задриго, задриго... скрнави људски род.

- И још се усуђује да човеком себе назива.

- Тешко људима са њим!

- Да нисам у њиховој кожи.

- Да иронија буде већа, сами су га изабрали за главног крмка.

- И још тврде да нема бољег брава!

- Е, дође ми да се од муке насмејем, њи-хи-хи-хииии!

- И мени,  и-хаа, и-хаа, и-хаа...

- Благо мени што сам коњ.

- И мени што сам магарац.

- Ех... благо нама.

- Благо.