Дедовину не дирај

Аутори песме:

Горица Додеровић

Jovan Dimitrijević

Не задири у мој луг, 

тамо где ми лежи плуг
шупља крушка, гнездо, кос

трава, коса и откос.

Не руши ми зелен гај 

зелен гај, мој је рај.
Не гази ми стрејокап 

башту, њиву, мој долап.

Не крчи у моју шуму

ту, ниже према друму.

И не дирај у мој слог,

дуњу, трешњу, црни глог.

Не сеци ми орах, храст 

удараш у моје бивство 

на образ и људску част 

дедовину и детињство.

Ћеремиду ми не ломи

и не пали старе књиге

не сатири черпић, чатму

ланце, куке и вериге

Испод коша стари ћуп 

не дирај га, иди даље

старина ће бити љут 

стечено да нестаје.

Танур, софру и саџак

у руке не узимај

огњиште, гарав оџак,

клетве не призивај.

Ако ли само пружиш

прст у дедин аманет

отпашће рука твоја

такав је дедин завет.

Када неко такне вир

нарушиће сопствен мир.

Ниси знао сада знај

дедовину не дирај.

Док свиће

Ево свиће!
Овог пута на западу.
На истоку пада мрак

Човек кликће:

Хаос је у распаду!
Ушли смо у раскорак.

Живо биће

у суровом нападу
ставља главу у џак.

Уз покриће

уз веселу параду
искорача у корак.

Тек добиће
и казну за награду
у замрачен ћорсокак.

Уз покриће
крвник кликће:
Ево свиће!
Живо биће
крв пролиће
сад, док свиће!

Ветрови

Аутори песме:

Горица Додеровић

Jovan Dimitrijević

Поветарац мили током
где он оком Лахор скоком.
Развигорац зна да љуби
пробуди те и оживи.
Тек провири па се смири.

Када крену јаке Буре
од Севера преко мора
с дебла што га талас носи
огуљена буде кора.

Баш је леден тај Северац

до костију он досеже

ледом кује извор зденац

студен-иглом плете мреже.

Облаке прикупља Југо.

У чизме ће, шта би друго

Преко горског ледног ланца
ломе брод и горско било

колико се кише слило  
ветар држи окосницу
да направи посолицу.

Урагани дижу море

грми, тутњи све до зоре.
Зид ока у прстен ставе
вичу људи, плачу траве.

У левак Торнадо жање.
Окреће се, и преврће
Можда хоће или неће?
Премишља се, ево креће.
У капљице претвара се
Каже: "Хоп!" - и онда пад.

Тад разори цео град.
Искривљује небодере
ломи, чупа све бандере.

Са Карпата језа права
Хладан ветар зван Кошава.
Из планина као гуја
Залет хвата зла Олуја.

Монсуни су после суше
Младе биљке квасе гуше
Не питају да ли смеју
заледе те и завеју,
па донесу кишну радост
тек понекад буду благост.

Најбољи су ти Пасати
Њима нису битни сати
Плове тихо мирне барке
звоне ланци, сидра, шарке.
Једрилице једра шире
у облак би да завире.
Талас прави игралишта
чекају их пристаништа. 

Док ветроказ смерно прати
кад ће ветар да наврати.

песмици на самом крају

да направи ту промају.