Tokom evolucije, čovek je, nažalost*, stekao dar govora, tj. da ima svoj jezik.
Medju različitim ljudima (narodima), radjao se različit način govora odnosno jezik. Tako, u današnje vreme elektronike, imamo na stotine zvaničnih jezika, kojima se ljudi sporazumevaju, pod uslovom da su ovladali kako svojim, tako i stranim jezicima.
Neko je davno kazao da čovek više vredi, više li jezika govori. Protivnici te teorije zagovaraju tezu da, "ako neko hoće sa mnom da komunicira, neka nauči moj jezik"!
Gro ljudi ne želi da uči strane jezike iz obesti, hira, inata, egoizma...
Za sopstvene potrebe, tokom vekova, ljudi su osmislili razne načine sporazumevanja, a u zavisnosti od iskrslih potreba. Tako je nastala Morzeova azbuka, tako je nastala azbuka za slepe, dimni signali, pa razne šifrirane poruke, znaci različitih vrsta itd.
Način komunikacije je pak nešto drugo, ali se i on uporedo razvijao sa novootkrivenim načinom govora. Mene je oduvek privlačila mogućnost upoznavanja stranog jezika, ali oduvek sam i imao više volje od mogućnosti za spoznajom te privilegije.
I ne mora ljudi da uče strane jezike da bi jedni druge razumeli, ako već ne žele.
Bojim se da će ipak doći vreme kada će, hteli-ne-hteli, ljudi jedni druge razumeti silom prilika!
Jer, ljudi svih vera i nacija razumeju smeh i suze. Jeste! Na bilo kom jeziku, smeh razumno zvuči, a tek suze...
Jer, kako kaže stara kineska poslovica: "吴语 中文 文言" a i arapska to potvrdjuje
rečima: "مرحبا بكم في ويكيبيديا بخط مرحبا بكم في ويكيبيديا بخط . Naravno, i mi imamo sličnu izreku a ona glasi: "Ko visoko pada..." itd!
_______________________________________________
* - Često je došlo do zloupotrebe ovog dara!
