Шта ће рећи Face Book?

омаССрби

евалССлаву

    Прође и ова слава Св. Никола, као и свака друга слава! Ето, оде и ова ,,Парада пијанства и кича“ (Балашевић)! Слава није слава, ако се слике са исте не прикажу јавности преко ФБ, иначе као да и нисте славили... Несумњиво, свако се трудио да трпезу уприличи у што бољој варијанти, али за кога? Да ли је слављење славе попримило неко другачије обележје, огрнуло се некаквим новим рухом? Најмање двадесетак ,,ликовања“ (Like-вање има неко друго значење!)  сам препознао на профилима ФБ страница, као да се слави Face Book-а ради, а не свеца ради!!! Знам, ризикујем и то свесно, да навучем гнев супротне стране, али шта ћу кад тако ,,на глас“ размишљам. Мој је комшија позајмио новац да би преславио славу! А зашто је то урадио... да одржи традицију?! И имао је седамнаест гостију на вечери. Када смо већ код нумера, цифара, бројева... они пак испредају причу за себе.  Дан после (као онај филм Роланда Емериха - Roland Emmerich), препричавају се догађаји, сређују се утисци, а калкулише се и бројевима. Говори се о количини новца која је утрошена за храну и пиће, о броју гостију, о квалитету гостију (обавезно падну и нека оговарања)...

- 24 госта и то децу не рачунам! - каже један.

- 46, све сам рачунао, па и деца су гости! - реплицира други.

Следећи саговорник се труди да буде објективнији

- Људи, па много је то! Петнаестак гостију је сасвим...

- Шта петнаест? Па моја, само ужа родбина има двадесетак чланова! А где су пријатељи, другари, па колегинице и колеге, а пословни пријатељи, а даља родбина, а традиција...

   Конфигурација гостију отвара ново поглавље у овој писанији. Поред оних, који су дошли да се наједу и напију (пре славе су гладовали десетак дана!), има и оних који ћуте и "стиде" се, очекујући да константно буду нуђени, како од стране домаћице, тако и од гостију, суседа.

- Узмите овај слани ролат, баш је укусан!

- Ја лепше и укусније пихтије, у животу нисам јела! Боже, како ли их ти спремаш! И ја их спремам, али ми никада овако не ,,изађу“.

- Једи то, кад се охлади није укусно!

- А ти не једеш љуто!? Ја бих се удавио...

- Служите се, све је на столу, па не запирајте* домаћици...

   На слави обавезно дође понеки дебели теча, очи му све време праве осмице по тањирима, док му је брада константно масна. Ту је и тетка, која зна одговоре на сва питања. Присутан и онај што поставља безброј питања, а да није саслушао нити један одговор. Мали, што му се спава и онај што ,,обожава“ кисео купус, нису у никаквом сродству. Локални ,,политичар“ је најгрлатији док се не донесе прво јело. Потом се трансформише у алавог госта, а све у намери да што пре заврши са јелом, да би могао наставити са декламовањем о свом политичком уверењу. Старији господин, схвата да је његово време прошло, али континуирано подсећа присутне на доба Тита.  Обавезно је присутан и неко коме упаљач није потребан да припали цигарету односно, потребан му је да би припалио прву! Кума своје руке више држи под столом, вукући своју прекратку сукњу наниже, него што се прихвата виљушке и ножа. Да, приметила је да се један ,,неваљао“ мали спустио под столом. Ту је и ,,пријатељ“, коме се свиђа све што је домаћица спремила. Њему су и чачкалице веома укусне. Пијани рођак је у таквом стању дошао на славу да сада не може окусити ни капи. Ипак, попиће једно двадесетак пива, чисто да не баксузира славу и домаћина. Локални ловац, сеоски учитељ, синовљева другарица, хармоникаш-мештанин (случајно је понео хармонику), ,,онај што је на дијети“,  мали, који по ко зна који пут хоће у ВЦ, само надопуњују листу гостију. Традиција!

     Шта ће бити онда када недостатак новца постане традиција?! Таква појава, по систему полуге и ослонца, имплицира нео трендове и нео догађања. Ићи ћемо голи и боси, али славу ћемо славити, не због тога што смо одани свом свецу, већ због оног Нушићевог: „Шта ће рећи свет“, или у новијој варијанти: Шта ће рећи Face Book? 

Ето, сад се намеће питање, како ли су људи славили раније када није било ФБ-а?

___________________________________________________________________

* Запирати, словенска реч, значи: спречити (даљи ток) , затворити (проток), блокирати...

Не могу, а и да могу, нећу!

    Ех, какав смо ти народ, ми Балканци, то ти је да се чудиш, а да се никада не начудиш! Да не исцрпеш потенцијал чуђења до краја живота. Ма, то се не може описати једном речју, једном реченицом... Не, нећу претерати ако кажем да би у два до три тома стао само увод у причу о томе. Ми смо инатно-поносно-тврдоглави.
    Вероватно знате за ону причу о два брата, који су имали мезимицу мачку, од којих је један радио у пусто иностранство, а други је дворио старе родитеље у домовини. Да. Па, када је једном приликом мезимица прегажена, и "домаћи" брат то саопштио "страном" најближем рођаку, јел' знате шта се догодило? Овај иноземац је, читајући писмо о саобраћајној несрећи, пао у несвест због губитка миљенице, па је оштро критиковао брата што му је, на тако директан начин, саопштио непријатну вест! "Брате, брате! Добро знаш да обојица волимо ту мачку! Како си могао у писму написати да је прегажена? Зар ниси могао мало развлачити с том смрћу? Да си ми у једном писму написао да се мачка често вере по крововима, ја бих могао слутити да јој прети опасност! Могао си потом, написати да је пала с крова и да је у тешкој ситуацији. Реци да се ветеринар бори за њен живот! Тек си ми у трећем, четвртом писму могао саопштити истину и ја бих лакше поднео жалост!"
    Оваква, протестна нота је веома васпитно деловала на домаћем терену. Завичајни брат, поучен оваквим искуством, а након извесног времена саопштава свом брату: "Брате, наша мајка се попела на кров!" И једва чека да чује реакцију брата, да се увери како је сада урадио исправну ствар. Одговор брата од "преко" је добио за десетак дана: "Брате, за шта ти мене цениш? Да сам мамлаз неки, шта ли? Шта се шегачиш са смрћу наше драге и никад прежаљене, измучене, старе мајке? Какав кров те спопао, какво пењање? Зар је наша мајка заслужила да..."
    И ето ти га сад! Неухватив ни за реп ни за главу. Како га окренеш, а дупе позади! Балканац, и то проверени. Потврдни. Сам се афирмисао, не требаш га тражити свећом.
    Има и оно: шеф му саопштава како и шта треба да уради у току радног времена. Иако није сасвим нити разумео обим и карактер посла, он већ негодује због "претераног задужења". Има ту и других приговора, како је он једини коњ за јахање, једина волина за терање, једини магарац... и друге животиње се нађу на репертоару примера, у зависности од инвентивности или расположења. А било је дана када му је шеф говорио како би требало да: "урадите то, ако можете и за данас је доста. Ово оставите за сутра када будете одморнији и сконцентрисанији"
- Шефе, и ово и оно и све ће бити одрађено...
Суви балканизам!!!

Негде, у филму: "Ко то тамо пева?"

Кондуктер: "Хајде, чича, купи карту!"
Путник: "Да те питам нешто поштено: могу л' да се возим без карте?"
Кондуктер: "Карта мора да се купи..."
Треће лице: "Ма пусти чичу, среће ти. Нећеш да пропаднеш због две банке, видиш да је сиротиња ..."
Путник: "Ко бре сиротиња? Је л' ја? Дај 5 карата!"
Кондуктер: "Колико?"
Путник: "ПЕТ! Да видимо ко је сиротиња"
Кондуктер: "Доста ти је једна"
Путник: "Или 5 или ништа!!!

Инат, понос, тврдоглавост! Не могу! А и да могу...

Iznenadjenje

    Decembar 2015. Pola 8 ili 19:30, počinje dnevnik. Udarna vest: "Putare iznenadio sneg!" 
(Putari - Preduzeće za puteve)   

        Od kako znam sa sebe, (svesno postojim pedesetak godina) svake zime se na sredstvima javnog informisanja objavljuje vest da je "Sneg iznenadio putare". Nikada nisam mogao da razumem ovakvu vest. Evo zašto: ako je sneg bio faktor inenadjenja jedne godine, pa se to ponovilo druge godine, zar će nova pojava u narednom zimskom periodu delovati iznenadjujuće na one, koji su skoro navknuti na takvu praksu prirode? Ali čovek voli da krivi drugog (ili druge) za neuspehe, neprijatnosti, iznenadjenja svake vrste, poraza, neugodnosti i svih oblika nelagodnih situacija. Da, okriviće i prirodu! Priroda ne ume da se brani što je najavila iznenadjenje u obliku padavina, a čovek nije znao (ili nije hteo) da najavu protumači.

I tako, putevi ostaju neprohodni pod naletom belih pahuljastih tvorevina. Kasnije, kada se saopšti "iznenadjenje", najezda će biti (uz mnogo muke i jada) savladana. Sama pobeda nad krvožednim pahuljama ne bi bila zanimna, ako ne bi bila propraćena onakvom objavom: iznenadjenje! 

Primer:
 Ako bi se iz debelog creva samo ispustio smrdljivi gas, dešavanje bi prošlo ili nezapaženo ili malo primetno. Tvorac ljudskog roda se potrudio da smrad ne ostane nezačinjen, dodao je i zvučni efekat.  
Prdež!
Mene dupe još nije oznenadilo: kad god sam hteo da se oslobodim gasa, učinio bih to u što zvučnijoj varijanti. Nije iznenadjenje ni kada, u nameri da prdne, čovek se usere! Unapred je mogao i morao da zna za potencijalnu tihu pretnju guzice! 

Da se vratim na putare. Mogli su i oni znati da će ih sneg "usrati" i trebali bi biti spremni da se izbore sa govnima! Sve što zima priredi kao prdež, dobrodošlo je i nije za osudu. Još manje je iznenadjenje. 
Ako je guzica (zima) dovedena pred svršenim činom (zimski uslovi) i ponudjeno joj da prdne (padne sneg), i ona to učinila, a nije se usrala (pao sneg, bez mećava i jakog nevremena), putari bi se samo trebali zahvaliti guzici tj. zimi!

Бучна тишина

     Из плићака сна пробудила ме несносна тишина. Толико је тиха да сам је осетио на први ослух. Иначе, не волим тишину. Не волим ни галаму, али када је негде између, то је музика за моје уши. Чуо сам од злих језика да сам антимузикалан. Ето, такав глас кола, кола те допре и до ушију коме је намењен. Никада нисам био носилац, а још мање преносилац таквих вируса. Свако је музилкалан на свој начин, па и аутор мелодије приликом промашаја ексера који кује.

     Дружење са особама супротног пола, изнедрило је нека нова искуства и сазнања у померању граница о појму мелодије. Наиме, за време наших спортских активности, особе су производиле мелодичну буку, коју би само глув могао волети. Разним покретима би, ипак красиле и надоместиле постојећу ману. Можда увертира и не увесељава у пристојној мери, али њихов музички закључак је био исткан изненађењима, јер једна ме на крају дружења питала да ли и ја осећам исто према њој: оно на слово љ.

Рекао сам:

 - Осећам! Осећам да не осећам ништа.

Потпуно, али потпуно разочарано ме је погледала и почела да се смеје. Смех је зачинила речима:

 - И ја то исто осећам.

Када сам хтео да прокоментаришем ову њену мудрост, усправно је прислонила прст на на својим уснама и изговорила:

 - Псссссст!

Таква је женска логика, ћутањем владају.

     Не изузимам постојање људи, који намерно производе велику количину тишине. Такве људе можемо сврстати у неколико категорија и још толико поткатегорија. Ја бих такве људе изопштио из савременог света, јер не успевам да докучим њихову тежњу да остану ттихи, а још мање разумем умеће којим постижу све то. Мој лик у огледалу емитује више буке од таквих примера. Али одраз се не рачуна у пример. Одраз је непример!

Ви би сада нешто казали? Или не би? Немојте!

Пссссст!

Ameri! Pardon, ne zameri!

        Ovi, Amerikanci, mnogo glup narod ispadoše! Ja zaista ne znam šta ih je teralo da još '69. idu na Mesec i to pomoću "štapa i kanapa". Lepo su mogli sačekati osvit 21. veka, pa sa svom ovom, savremenom tehnologijom, mogli su se verati gde god žele i to po mesečini. Dok sedim u sobi, malo se igram složenom aparaturom, Keyboard, a kad mi to dosadi, ja klinem na spravu zvanu Mouse i očas sam, ne na kraju našeg Solarnog sistema, ne na ivici Mlečnog Puta, nego sam u... u Pizdu Materinu (metafora za nepoznato). I kad odem tamo, u tu Pizdu Materinu, takodje navodjen savremenom tehnologijom, ja posmatram šta se odigrava OVDE! A OVDE se dogadja svašta i to svaki dan. Nema dana da se ne dogodi neko SVAŠTA. Vlada, moj prijatelj, priča mi kako Vlada u Parlamentu donosi nove odluke, nepovoljne po narod i NIKO se ne buni! Ja kažem sebi: ma Jovane pusti Vladu, neka jede govna, gledaj sebe. Valjda Vlada bolje zna od naroda šta narod može otrpeti i izdržati, a šta ne. I sad se tu našao neki Vlada da govori o Vladi, a u ovoj priči se govori o Amerima.
        Ja, kako znam za sebe, a spoznajući tokom života Amerikance, mislim da su samo jednom napravili pametan potez: Znate'l ono kada ih na Kosovu (za stolom) pobedio srpski predsednik? Eto, oni su pronikli u njegove namere, te završiše bombardovanje taman jedan dan pre proglašenja MIRA. Da su zakasnili samo jedan dan, Milošević bi bio i moralni pobednik, ovako... Doduše, imaju Ameri svetle tačke tokom njihovog dugogodišnjeg vojevanja širom sveta! Recimo, diskutabilno je ono kada su brojali žrtve u vijetnamskom ratu. Tu nisu sporne američke žrtve, to se zna! Tačno u komad! Poginulo je tačno oko 58 386 Amerikanaca. Amerikanci su tada kazali ovako:

        "Vojna doktrina i običaji rata nalažu da protivnik (neprijatelj) ima nekoliko puta veće gubitke od nas! Pa zar ćemo mi, u svetu poznati kao zagovornoci mira, dopustiti da rival ima 153 - 256 348 žrtava (jer je 58 386 puta NEKOLIKO = 153 - 256 348)? NE, to sebi ne smemo dozvoliti!"

         I ne dozvoliše sebi, velike žrtve dozvoliše drugima. Reko' li ja da su oni glup narod? A može bit i da su pametni, ali mi to još ne znamo... a ne znaju ni oni!

Pesma nastala tokom 2006.
Yo-Wan - Zašto zavese nikad ne navlačiš

Turbo sax

 Autorska kompozicija, uradjena na programu Cubase5

Amazing, bre!

     Nova vremena iznedrila su nove nazive za stara zanimanja.  Mnoga zanimanja su nestala pod naletom novih vremena, ali jedno zanimanje opstaje i pored mnogih progona, preživljava pod vrlo teškim uslovima, bez kiseonika, bez sunca, bez elementarnih uslova za život...
Politikant! je najnovija vrsta zanimanja, običnom smrtniku još nejasan pojam i definicija. Politikant je naslednik nekadašnjeg političara, ali ovaj je usavršeniji na svim nivoima.
Političar sa novim ruhom (novi skin).

Evo definicije Politikanta na staznaci.com:

 politikant • muški rod  Nadripolitičar, čovek koji se bavi politikom, a nije za nju dorastao.
Čovek koji se bavi politikom iz ličnih, sebičnih interesa; nadripolitičar, demagog, intrigant koji se ne bavi pravim problemima (grč.) 


         Tek sada dolazim do fabule priče: u mom okruženju ordinira jedan takav lik. Taj lik, politikant, je koristio lek Velington dok je bolovao od Epopsilije. Svojevremeno je radio u Crnoj Gori u mestu Gudva, a prošao je kroz Krstenik i Krošumliju, na putu za Vranjačku banju. A, da, Sarataš se nalazi u Madjarskoj, inače on nikada ne bi radio u vodovodu i nakalizaciji. 
Ovako načitan, elokventan politikant predstavlja narod! Čuo sam od lokalnih stanovnika: "Ta haj'te ljudi, šta ste se za njega uhvatili, pa to je ovde kod nas, inače..."
Inače, stanje sa jednog nivoa se preslikava i na ostalim nivoima. Tamo su još "načitaniji", verovatno!

        Ljudi, nemojte se zavaravati, politikanata je sve više, kote se bespolnim putem brzinom miševa.  
Preneverovarno!!!

Ne hulim na Boga, samo tako razmišljam

      Strah! U strahu su velike oči! Pijanac se u strahu očas otrezni. Pospan se probudi. Glup se opameti, a budala... budala ostaje to što je.

Strah od smrti, strah je od nepoznatog, strah sa kojim se čovek suočava od Iskona, i to je dominantan strah u ljudskom rodu. Dok je kometa prolazila blizu Zemljine kugle, dok je trajalo pomračenje Meseca ili Sunca, pojava zemljotresa, dok je zemljom harala kuga...  čovek, ne umevši da objasni ovakve dogadjaje, a plašeći se smrti, pripisivao je ova dela, takodje nepoznatom. Taj Nepoznati, on je "kriv" za nepojmljiva dela. On stoji iza njih! U neka prošla vremena, čovek je smatrao da Nepoznati kažnjava ljudski rod iz nekog razloga (još jedna nepoznata u ovoj matematici reči). Čovek nije želeo da Nepoznati ostane bezimeni. Želeo je da on ima ime. U stvari, čovek se upustio u pionirski poduhvat kumstva. I kumovao je.

Bog! Tako će se zvati! Tri slova, jaka, zvučna, laka za izgovor... to će biti ime Nepoznatom. I tako, čovek je onda kumovao samom Bogu, čak i nesvestan svog dela. 

Sada imamo niz od dva pojma: Strah - Bog! 

U srpstvu se kaže: "Bog pa kum" ili "Ne nebu Bog - na zemlji kum!". Bog bi po ovom šablonu mogao sebi da sroči krilaticu poput: "Ja, pa kum!" Ili, "Ja na nebu, kum na zemlji". 

Čovek je otišao još jedan korak dalje, izmislio je reč, kojom može objasniti neobjašnjivo. Da bi učinio takvo što i da bi celina imala smisla, izmišljena je reč: "vera".  Njome se kristališe zaključak da ko veruje biće mu jasno.

Ovi dogadjaji daju novi niz pojmova: Strah - Bog - vera!

Odmah je sa ovim povezano sve što se povezati može, ali korisno samo odabranom sloju društva. Vera u Boga, vera u nepoznato, vera u neverovatno, vera u ono što može korisatiti inspiratoru ovakvog poduhvata. 

Dalje: vera ne može stanovati na proplanku, u šumi, u potoku, na njivi... mora imati svoj dom. Crkva! Eto, tu će stanovati vera. 

 Nastaje novi niz: strah - Bog - vera - crkva!

Vera nije više beskućnik. Njoj će ljudi dolaziti u goste i to u crkvi, gde će im vera ponuditi svoje telo na celivanje, čime će ljudi okajati svoje grehe za svoja nedela! A to košta! Ništa nema džabe. Ako čovek prilikom rada pogreši, a to može biti od meraka, iz obesti, zbog koristi, iz neznanja... u svim slučajevima nadležni su crkva, vera, Bog i strah. Bojazan, da se zbog nečega može desiti nešto neželjeno, čovek sada, verovanje (u Boga), sprovodi u crkvi. Ali, čovek ima olakšavajuću okolnost: proces verovanja, i vere uopšte, ima mogućnost iskupljivanja. A sredstvo iskupljivanja ne ide niti strahu, niti Bogu, niti veri pa ni crkvi. Osmišljeni stroj funkcioniše po sistemu poluga, gde je strahu dodeljena uloga oslonca. 
Razmišljam samo o jednoj stvari: šta bi se dogodilo kada bi smrt iznenada prestala da deluje!? Kuda bi se dela vera, crkva, kler uopšte? Šta bi bilo s Bogom?
Dalje razmišljanje nas može odvesti u paradoks. Da se čovek prekrsti!!! Ja više neću razmišljati na ovu temu!

Razmišljanje je moja obaveza!

*   *  *  *

      Dugo sam posmatrao jednog čoveka, koji se oduvek nabusito ponašao, nipodaštavao sve ljude oko sebe, nikoga poštovao... i svojim ponašanjem me naterao da razmišljam o njemu.
Pre neki dan sam od moje svesti dobio nalog da ga upitam:
"Šta ti to imaš da se tako gordo, a i drsko odnosiš prema ljudima oko sebe"
Nije mi odgovorio ništa, ali upravo to je odgovor na moje pitanje!
On ima neznanje!

*   *  *  *

     Država saopštava (preko svojih predstavnika) svom narodu: "Vlast se mora poštovati ma kakva bila!"
Eto, ja razmišljam: O kakvoj se to državi radi, kada ovakve, opominjuće poruke šalje svom stadu.
Dobra, zdrava, jaka država, nema za potrebu da uopšte upozorava svoj narod na obavezu poštovanja. Respekt dolazi iz osećaja, izazvanog odnosom države prema svom stadu - kao plima na Zemlji, izazvana Mesecom, koga u svom zagrljaju drži Zemljina gravitacija!

*   *  *  * 

     Vrlo često sam slušao opis čoveka poput: "Taj je dobar k'o lebac...samo... "stani mu na žulj", pa ćeš videti njegovo pravo lice"

I baš ta (složena) metafora, pobudila me da razmišljam: Vlasnik ove rečenice, izgleda očekuje od "dobrog ko lebac", da i pored toga što mu "stane na muku" (namerno), "dobar ko lebac" ne sme prikazivati bol na licu. Dakle, besednik želi da se igra Kamenih faca, gde bi on bio u ulozi posmatrača - komentatora!?
Svako ko izvesnu osobu opisuje na ovakav način, ne zaslužuje ni trunku pažnje niti  ima šta čovečnog u sebi. Taj je pogodan za zaobilaženje (izbegavanje, eskiviranje), jer će uvek biti komentator i ništa drugo. 
 Od mojih starijih sam čuo izreku: "Bije te, a neda ti da plačeš", koja se savršeno uklapa u kontekst priče. Zar smemo biti gnevni na osu, ako nas ujede, koju smo predhodno razljutili?

*   *   *   * 

     Jedan od najvećih izuma dvadesetog veka, svakako je mobilni telefon. Pored čitave lepeze funkcija, mobilni telefon se od strane čoveka, "zloupotrebljava" za razgovor.  

Razmišljam o tome, kako se ovoj lepezi, može priključiti još jedna, nimalo naivna i veoma neophodna funkcija: šminkanje osećanja. 

Na ulici vam se približava poznanik sa kojim ne želite stupiti u kontakt (iz nekog razloga). Vi se tim pre latite mobilnog telefona i improvizujete razgovor, tako da prilikom susreta sa poznanikom, samo podignete ruku (ili klimnete glavom) u znak pozdrava. Tako našminkani, sigurno prolazite u dalji krug osećanja. 

Verujte mi, ja pratim poznanike, koje i kakve radnje prduzimaju pre našeg susreta. Ako (ili kada) iko od njih posegne za mobilnim pre direktnog susreta, preispitaću svoj odnos i svoje ponašanje prema njemu, a i prema ostalim poznanicima.

*   *   *   *

Čekanje nema alternativu

         Mnogo puta sam slušao studiju kako je svako čekanje ropstvo. Jeste da je mučno, ali u zavisnosti od jačine duha sudionika, od dovitljivosti i dosetljivosti, od inventivnosti samog aktera, može poprimiti sasvim suprotan karakter. Sve zavisi od jedinke. Čekanje u hodniku ambulante ili nekog doma zdravlja može biti i zanimljivo čak! Pa i bez obzira na razlog zbog koga je subjekat prisutan. Bio sam subjekat medju subjektima i mogu reći da mi mukotrpno čekanje nije bilo ni najmanje mukotrpno. Ima tu dosta zanimljivih tema, stvari... subjekat samo treba da se prilagodi, oslušne, uključi u razgovor, sudeluje...
        Bolesnom, svaka ravnina predstavlja Golgotu i beskraj. Dugačak hodnik zdrav čovek očas "skrati" i ne primetivši levo ili desno nasedale persone po klupama i stolicama, a i po ostalim prilagodljivim mestima (stepenicama ili žardinjerama, u nedostatku namenskuh sredstava). Bolesnom, takodje ne zapada za oko tudje prisustvo, a iz razloga što on boluje svoj bol i bije svoj boj. 
        Ja nisam, u mom slučaju, imao sreće da se domognem sedećeg položaja, iako je moje zdravstveno stanje zahtevalo takav ili sličan položaj (čučeći, klečeći...). Stajao sam pokraj vrata i mirno posmatrao kako drugi ulaze "preko reda". Mislim, trudio sam se da budem miran, ali oni koji me poznaju, uvideli bi kako pod kožom kuvam, vrim, krčkam od nervoze. Izmedju nasedalih subjekata, na svakih pet-šest metara, nalazila se vrata, u koja je netremice bila uprta velika količina pogleda. A i osluškivalo se, ne li bi se čulo ono "sledeći"! Čekala se prozivka, mada se od žagora prisutnih ništa nije moglo čuti. Uto, dolazi žena sa nemirnim detetom: 
- Ja ne treba da se pregledavam, ja samo nešto da pitam. Dete nema gde da ostavim... nego, svi li ovi ljudi čekaju za ordinaciju broj 6?
Kao po kakvom obrascu, uvek se nadje objašnjivač ili poznavalac svega: 
- Ne gospodjo! Ovi ljudi što sede, čiji su pogledi usmereni na levo i sa prekrštenim nogama takodje na levo, oni trebaju ući u šesticu, a ovi ostali u sedmicu ili devetku... 
Čovek je imao talenta za kakvog vodiča, prevodioca... videlo se po načinu na koji opisuje skrivene pokazatelje. Nastade mirni trenutak analiziranja pozicija prisitnih, pa pošto žena uvide nepravilnost kod pojedinih likova, ženska znatiželja beše istrajna: 
- A ovaj gospodin, čije su noge prekrštene u jednom, a pogled u drugom smeru, on...?
Ovim pitanjem je potpuno prihvatila način komunikacije sa sagovornikom.
- E, vidte, gospodjo! Vi ste verovatno čuli da u politici postoji termin "neopredeljen, koji... " - umeša se sam "prozvani" gospodin, ali ne uspe da završi misao.
- Ah, da! Dakle, Vi spadate u one: "Kako Vetar Duva", rado prihvati sastanak na vrhu.
- Da, baš u te spadam i... - rekao bi još nešto, možda, no shvatio je da je pravi trenutak da dugme za jezik bude na Off.

         Potrajala bi ova diskusija poduže, ali je isprekidajući i šušteći zvuk, koji je dolazio iz dna hodnika,  bivao sve jači. Tek pojava tog izvora je objasnila poreklo istog: dedica u dubokoj osmoj deceniji, naizmenično je povlačio čas levu, čas desnu papuču, čije je trenje o pod zdravstvene ustanove, za sobom ostavljalo već pomenuti zvuk. Očito mu je neka misteriozna bolest remetila normalno kretanje. Za njega se pridržavao ženski obris. Baš su me mimoilazili kada se za njima pojaviše dva bela mantila:
"Čiča!" - reče jedan. "Kolega i ja idemo za Vama još od ulaznih vrata i uporno postavljamo Vašu dijagnozu. Ja trvdim da je u pitanju povreda mišića Nervus Isijadikus, a bolest je u narodu poznata kao išijas. Kolega zastupa teoriju težeg i akutnog napada reume, koji je peouzrokovao Reumatoidni Artritis, pa bih voleo znati čija je dijagnoza isrpavna?"
Svi se pretvorismo u uho! Nastade tišina kakvu nisi mogao spoznati od Iskona. Dedica zastade poluokrete se, a kretnja mu na licu oslika nekoliko brzih, kroki linija. Na osnovu toga su prisutni videli da mu nije baš prijatno da publikuje svoju bolest i deli je sa radoznalim svetom, koji mu ništa ne može pomoći. Ipak reši se i odgovori:
- E, doktori, deco moja... Vaša dijagnoza... Vaša dijagnoza je kao i moja prognoza. Ja sam prognozirao i hteo da prdnem, ali staro dupe vara! Sav sam se usr'o!
Deka sada načini suprotni poluokret i nastavi sa šušti prema WC-u. Mladja (od njega) žena se i dalje pridržavala za svog saputnika i svog kursa. 
Dvojica lekara udjoše u prvu ordinaciju verovatno da nastave sa analizama, a samo delić sekunde potom, napustiše posećenu ordinaciju i udjoše u sledeću. Dok sam stajao u hodniku, nisam primetio da su izašli odande.
          Ali, izašla je starija žena baš iz te iste odaje. Videlo se da je srećna, jer je završila sa pregledom, koji je dao dobre rezultate. Prebrodila je muku sa čekanjem, prebrodila pregled i sada može kući, ali... U rukama drži papire sa rezultatima pregleda, koje mora zavesti na šalteru, gde će dobiti štambilj ustanove.
- Gde sada ja... sa ovim papirima... gde? - upita prvog koji je stajao kraj vrata.
- Tamo! - pokaza čovek rukom u pravcu šaltera.
- Kuda sa ovim papirima? - upita odmah sledećeg srećnika.
- Tamo u sledećem hodniku ima šalter, tamo se javite. 
Ovaj lik je bio deskriptivniji. Medjutim, žena je nastavljala da pita svakog sledećeg prisutnog o lokaciji šaltera. Pitanje je bilo jednostavno: "Kuda sa ovim papirima", a nije mimoišlo niti mene. Nisam se upuštao u verbalne aktivnosti, ali sam pribegao konkludentnoj radnji. Nije me ni pogledala, a već je bila kod sledećeg prisutnog sa malo modifikovanim pitanjem:
- A, ovi papiri... Kuda s njim?
Imala je ova žena više sagovornika u proteklih par trenutaka više nego ma koji lekar u toku cele smene. Ipak, kako je zalazila i gubila se iz mog vidokruga, moglo se u dnu hodnika čuti:
- Tamo
- Na šalter
- Šalter
- Evo, tu
- Da, tu
U medjuvremenu su me prozvali za pregled. Nisam čuo, zaista, ali zato su drugi čuli i opomenuli me. Skrenuli mi pažnju da nisam ovde došao da čekam. Dočekao sam.

За све постоји први пут

     Бити члан квартета у "Трио-октету" је врло поносна ствар. Поготово што је наш јунак био стални члан тога квинтета, иако је био склон путовањима и гостовањима по разним срединама, а и крајевима. О центри-ма периферије да не говорим.
    Када је господин Дуо долазио у наше место по трећи пут, користио је по први пут други, заобилазни пут. У ранија два навраћаја служио се првим путем. Први, краћи пут, је у међувремену лишен епитета доброг пута. Овај господин је у наше место долазио и раније и то пет пута: једини пут, први пут, опет, задњи пут, и никада више. Долазио би он и више пута код нас, али је често био на путу: на путу у непознато, на путу за хаос, на познатом путу, на путу без повратка, на магистралном путу, макадаму, Титовом путу, путу излечења, далеком путу, асфалтном путу, колском путу, Путу свиле, путу истине, тешком путу, пословном путу, путу под ноге, стотом путу, на путу у средиште земље, путу наде, путу спаса, ... а о друмовима, путељцима, козјим стазама, пречицама, путинама, сокацима, пртинама, зараслим успоменама... да и не говорим! Стаза слонова, такође.
     Сходно овоме, и мени се нешто десило први пут. Не знам шта, али знам да се десило. То "први пут" десило ми се више пута. Много пута! Једном ми се десило двапут. Но, нисам ја овде да држим слово о себи, већ о господину Дуоу, на кога сте, у међувремену, заборавили да постоји у овој сторији. Њему се на месту укрштања два пута, десило да остане без горива. Чекајући да наиђе нека прилика у виду помоћи, он заспи за воланом. Ето, и њему се све то десило први пут. Човек треба да моли Бога (ако је верник), или да буде срећан (ако је атеиста) што му се извесна непријатност не дешава и последњи пут у животу. Овај наш господин је, заспавши, почео да сања нешто што у животу није ни сањао да ће сањати. Његов сан - његова тајна, ми и не желимо да је знамо. Има оних који желе!? Нека потраже господина Дуоа, али када се буде вратио с пута. Дакле, и овај пут је био на путу.
     Међутим, у пријатељској посети свом дугогодишњем пријатељу, господин Дуо је стигао ненајављено и то са својом супругом. Госпођа Многопута, удавала се више пута, што је јасно говорила њензина пут или тен. Приметио сам да је користила "Лабелло" што је за мене било апсолутно неприхватљиво: или ла зелено или ла ништа!
После удобног смештаја у кући пријатеља, заподенуо се разговор о уопштеним стварима. Примера ради, неко је питао да ли је проходан онај, први пут, па се разговор одвијао од прилике овако:
- Како да не, проходан је али...
- Може ли се колима њиме ићи?
- Не, то нипошто!
- А "Тома Винковић"? Може ли он?
- Свакако. Може, само ако иде пешице!
     Дугогодишњи пријатељ, као домаћин, се није дао изненадити оволиким приливом људи, већ је одмах упитао каквом кафом да послужи госте, док се у кухињи не припреми нешто за презалогајити. Госпођа Многопута је одабрала "2 у 1", а господин Дуо се изјаснио за "3 у 1", управо оно што је одабрао и дуго-годишњи пријатељ. Супруга дугогодишњег пријатеља је одабрала "4 у 1", а син и кћерка су гласали за сладолед. Син је преферирао ванилу, а кћер је била несигурна шта жели: ванилу, чоколаду или качкаваљ. Преферира она и јабуке и то оне, Делишес, а у недостатку њих конзумира и Делиседам, не смета јој!
     Након краћег усаглашавања око списка жеља, дугогодишњем пријатељу је додељена улога набављача. Персоналу, у оближнем маркету, је саопштио своје трговачке намере:
- Дајте ми 2 "3 у 1", 3 "2 у 1" и 1 "4 у 1" и два сладоледа у једном паковању. Један нека буде од ваниле, а други као и први.
- !?!, - реаговала је продавачица.
     Ја никада нисам са бројкама имао проблема. Једном сам у продавници одеће затражио фармерице, а продавачица ми понудила "501" јер су тих дана биле у моди. Након пробе, тачно сам знао да су ми понуђене панталоне биле мале, те сам учтиво затражио 502! И та је продавачица реаговала исто као она из претходног пасуса:
- !?!
     Иначе, увек са собом носим понеки мерни уређај: либелу, лицрну или неку другу либоју.
Господин Дуо више не навраћа у наш крај, сморен је бројним цифрама. Недавно сам чуо да је умро... по први пут, ваљда! Када сам ту вест саопштио првом комшији, реаговао је овако:

- !?!

Do daske... i dublje

       Stanislav. Njega sam odabrao za glavnog aktera u ovoj priči. On je gradjevinski radnik - dundjer. To je vrsta ljudi, koja je odvojena od svoje porodice, obično u potrazi za kakvom zaradom daleko od svoje kuće, od rodnog kraja... Naš junak radi u Krasnogorsku, gradu u Rusiji, na severozapadu bliskog Podmoskovlja u Moskovskoj oblasti. Na radu u Rusiji je preko deset godina. Velimir, njegov neposredni poslodavac, ga je "povukao"za sobom čim je "pustio" korenje. Uzeo ga je za svog radnika iz više razloga: slovio je za vrsnog majstora sa širim spektrom delovanja na gradilištu, poticao je iz vrlo siromašne porodice, čija je prošlost bila u izvesnoj vezi sa Velimirovom, bio vredan i pošten, nesklon alkoholu i čovek vesele naravi. Velimir je imao lanac gradilišta širom Rusije, Belorusije, Ukrajine, Turkmenistana i još nekih sitnijih zemalja, bivših pripadnica velikog Sovjeta. Preduzimač ovakvog profila, više je vremena provodio u vazduhu nego na zemlji. Za retke trenutke zemaljskog putovanja, koristio je 4x4 teško putničko vozilo. Njegov Jeep Grand Cherokee, tamno-zelene mat-boje, uvek je bio prepun raznih gradjevinskih sitnijih alatki: bušilica, brusilica, burgija, testera, čekića... Samo spolja gledano, vozilo je odavalo utisak poslovnosti i otmenosti. Iako plaćen 46.595$, vlasnik ga je koristio za prevoz svega i svačega. Vozilo se u njegovom autu sve od "ala do generala", a o cementu, kreču i ostalog gradjevinskog materilaja da ne govorimo.

       Stanislav je retko odlazio kući, dva do tri puta godišnje. Samo kada bi polazio na put, zatražio bi da ga Velimir isplati, kako bi odneo novac kući. Dugi niz godina praktikovana je ovakva šema izmedju dva saradnika, i privatno, dva prijatelja. No, tokom vremena, počeo je da tinja crv sumnje u Stanislavu, sve dok nije počeo da rije po njegovom umu. Vrlo nestrpljivo dočekao je Velimirov dolazak na gradilište. Znao je da će Velimir doći u toku dana da isplati radnicima zaradjeni novac. Velimir, za te prilike, podiže u bankama vrlo krupne iznose, koji se kreću i preko milion dolara. Ovog puta Velimir je podigao nešto veću količinu novca, a običaj je imao da novac drži u običnoj crnoj kesi, koju bi po izlasku iz banke bacio na prednje sedište svog auta. Ovog puta, tu se već nalazilo kilogramsko pakovanje dobre kafe, "Brazilia", pa se džak s novcem jedva smestio na sedištu . Uvek je govorio da je kesa najpogodnija za nošenje veće količine novca, jer je manje privlačna za lopove.

       Čim je Stanislav ugledao "zelenka", ostavio je malterku i špahtlu i sišao da pozdravi svog poslodavca. Uljudno su se rukovali, pitali jedan drugog za zdravlje, a Velimir je pozvao Stanislava da u kancelariji popiju po kafu i sok. Vrpoljio se Stanislav, sedeo kao na iglama, a onda je obušio i ispovedio se svom prijatelju i poslodavcu.

- Znaš, Veljo... kako da ti kažem... ne bih da te maltretiram...
- Reci, Niso, nismo od juče, šta nije dobro, šta ne valja?
- Ma znaš... ti mnogo putuješ... avionom. Čas si ovde, a par sati potom si hiljadama kilometara daleko...
- Naravno, to posao od mene zahteva.
- Ma da, znam, ali znaš... ima ona moja zarada kod tebe...
- A, išao bi kući, je li? Nema nikakvih problema, evo sada ćemo obračunati...
- Ne! Ne to! Ne bih išao kući, nego... nema veze, neću te meltretiram.
- Pričaj, Stanislave, ne muči me!
- Ti stalno putuješ tim... avionom, pa ne daj Bože, ako se desi...
Ovde se Velimir grohotom nasmeja jer je shvatio nameru Stanislava.
- Pa Niso, nisam se ovako slatko nasmejao već godinama. Dakle, ti strahuješ da ti ne propadne zarada, ako se meni nešto desi. Ne boj se prijatelju i na to sam mislio, ali ako želiš, ja ću te odmah isplatiti, samo moram sići do auta po novac.
- Ne, Veljo... mm... žv... maltre...
Velimir na par trenutaka napusti prostoriju, da bi se malo zatim vratio sa nekakvom kesičinom u rukama, koju je s mukom pridržavao u rukama. Težinu džaka je sada preuzeo kancelarijski stol, a zbunjenost Stanislavu odagna nova priroda i količina zbunjenosti: hrpa novca!
- Kol... koliko tu ima?
- Oko dvanaest miliona. Imam danas puno isplata, nego hajde da mi popijemo pu kafu. Sidji, molim te do kola ima na prednjem sedištu kilo dobro pržene "Brazilije". Red je da se počastimo finom kafom. 
Stanislav ode po kafu, a samo tren zatim, utrči u kancelariju sa užasom na licu. 
- Nema...!
- Nema kafa, kako nema? Nisi dobro gledao, rekao sam ti na pred...
- Nema zzzz... nema zelenka! Oteraše... oteraše ga neki...
- Nema auta?
- Nema!
Duboko se zamisli Velimir. Nasloni se rukama o stol, a pogled mu krenu ka onoj kesurini pa se zaustavi na Stanislava. Nekoliko puta je potom šetao očima izmedju te dve tačke.
- Stanislave! Niso! Do kraja života ti mene možeš da maltretiraš! U stvari... U stvari, biće ti to obaveza, biće ti to zadatak! Tako ćeš nadalje zaradjivati, dosadjivaćeš mi. Hajde da mi popijemo po sok, kafa i nije naročito zdrava.

Сви а само

Сви занемеше само се Петар Надовеза

Сви су мушкарци у сексу лавови само је Гојко Зец

Сви воле кишу, а Бране Облак

Сви су давно дигли руке од свега, само се још Топчагић Нада

Сви људи ходају, само ти Адо Гегај

Сви сестру зову секо само Калач Сејо

Сви воле успех, само Нада Блам

Сви песници су але само је Чика Јова Змај

Сви гајеви су велики и суви само је Мали Мокри Луг

Све су жене родјене априла само је Маријана Маја

Сви су се најели торте, само Тома Фила

Сви фудбалери су зетови само је Ивица Шурјак

Сви сликари су уметници, само је Јанош Месарош

Сви официри имају велики само Капетан Микула Мали

Све су жене кучке, само је Спасић Душица

Сви су мушкарци варалице, само је Стојан Аралица

Сви живе живот, само га Маринковић Сања

Сви су глумци лутке, само је Дејан Луткић

Сви воле Ускрс, а Невена Божић

Сви једу кромпириће, само Лепа Лукић

Сви имају тањир само Ненад Чанак

Сви голмани су цареви, само је Ивица Краљ

Сви иду обувени, само је Хуго Бос

Сви зову хитну, само Васко Попа

Сви мушкарци имају обични, само Сулејман Величанствени

Сви носе грудњак, само Дадо Топић

Све су жене лисице, само је Јосипа Лисац

Сви мушкарци имају ките, а Миле Китић

Сви су људи стари, само је Ратко Младић

Сви воле со, само Јустин Бибер

Све жене воле Рим само Хилтон Парис

Сви купују хлеб само Лионел Меси

Све су жене немирне, само је Радуловић Мирна

Сви смо људи, само је Дарио Срна

Сви људи хране птице само Семир Церић Коке

Сви лизу сладолед, само Toure Yaya (јаја)

Сви пуше Марлборо једно Џејмс Бонд

Све су жене змије једино је Дара Бубамара

Сви су нормално људи, једино је Бора Спужиц Квака

Сви су јахали коња, само Карлеуша Јелена

Сваки мушкарац је тата, само је Едо Мајка

Сви возимо кола, само Алекс Фергусон

Сви воле само једног, а Боки 13

Сваки ДЈ је човек, само је ДЈ Крмак

Сви су полицајци само је Коњевић Шериф

Сви фудбалери имају курац, само Djibril Sise

Сви смо Балканци, само је Петр Чех

Сви пуше цигарете, само Thiago Motta

Сви воле бензин само Vin Diesel

Сви су мушкарци кукавице, само је Чеда Чворак

Сви су направљени од крви и меса, само је Zinedine Zidane (Зинедин Зидан)

Све су жене ружне само је Брена Лепа

Сви пију Туборг пиво, а Карлеуша Јелена

Сви воле Џерија, само Николић Тома

Сви купују руже, само Биг Лале

За нас је pizza, само за Brad-a Pit-a

Сви су поткивачи само је Мишо Ковач

Сви воле Београд, а Јоца Амстердам

Сви су присутни, а Александро Неста

Све жене лижу сладоледић, а Ана Карић

Сви имају свој став, само Гаврило Принцип

Сви су безобразни, само Ерић Добрица

Све су жене бомбе,  само је Костић Мина

Сви смо ми гумене бомбоне, само је Горан Стојићевић Карамела

Сви возе БМW, само Харисон Форд

Свима на броду је супер, само Капетан Кука

Све су жене лоше само је Аница Добра

Све жене возе Мерцедес, само Рахела Ферари

Сви се диве злату, само Michel Platini (Мишел Платини)

Сви су још, само је Norris Chuck (Норис Чак)

Сви лижу пичић само Миле Китић

Сви носе сребрни накит само Ибрахимовић Златан

Сви пију лекове, само Бранислав Лечић

Сви смо ми Срби само је Оља Црногорц

Сви мушкарци су јарци, само је Марко Јарић

Сви су молили Бога, само је Иглесијас Хулио

Сви имају ехо, само Марко Хук

Сваки од Битлса је млад, једино је Ринго Стар 

Сви су се наждрали месишта, само Ајртон Сена

Много је џукела, само је Стив Кер

Свако је помало дрво, али је Сејо Буква

Свако се некад закачи, али је Иван Звонимир Чичак.

Сви читају Скандал, само Матеја Свет

Има много занатлија, али је само Јан Колар.

У тиму је њих једанаест, а само Семир Туце

Едвин Олдрин мисли да је Мисисипи најдужа река, а Армстронг Нил 

Многи испуштају неартикулисане звуке, само Олаф Тон

Сви јебу само Горан Каран

Сви воле море, само Горан Баре 

Сви су издајници, само је Чолаковић Родољуб

Свако може бити цигла, само је Александар Блок

Сви би хтели дијаманата, само Петковић Злата

Сви играју у одбрани, само је Марк Шпиц

Сви читају књиге само Мерил Стрип

Сви кошаркаши трче, само Филип Шепа

Сви су људи читави само је Химзо Половина

Сви воле ужичко коло, само Гига Моравац

Сви су културни, само је Алан Прост  

Већина лиже чинију, само Ненад Чанак

Сви Италијани играју фудбал, само Марко Поло

Сви возе своје аутомобиле, само Неда Украден

Сви су јунаци принчеви, само је Марко Краљевић

Сви су политичари коњи, само је Драшковић Вук 

Многе су жене краве, само Сара-је-во

Сви се наједоше меса, а Перузовић Лука

За све важи картица, за Анте Готовина

Сви желе мало злата, а Велетанлић Бисера

Сви су ово, једино је Јоко Оно 

Сви смо Срби само је Тута Бугарин

Свако од нас чита, а Хашим Тачи

Све жене имају чарапе, а Надежда Гаће.

Сви су гузице, само је Ранко Гузина

Све глумице пију алкохол, а Ружица Сокић

Сви људи су ловци само Иво Лола Рибар

Сви пуше црвени Винстон, само Есад Плави

Сви користе тањире, једино Ненад Чанак

Све су дебље, само је Савић Тања

Погрдни називи за човека

**********************************

За жену

**********************************

А - Ала, Алапача, Аљкуша, Аждаја
Б - Бабадевојка, Бабетина, Бабускера, Бакутанер, Балавица, Батаљонка, Бештија, Блудница, Брзодајака

В - Вештица

Г - Габор, Гадура, Глупача, Глупендара, Гузара, Гуска, Гузичарка

Д - Дилиндара, Дрдла, Дрндара, Дроља, Дроца, Дронфуља, Друсла, Дупетара

Ђ - 
Е -

Ж - Жабокречина, Жентурача, Жмурла

З - Злопамтило, Змија, Змијурина, Звекуља

И -
Ј - Јебаљка, Језичара,
К - Калаштура, Камењарка, Крава, Краветина, Кобиљача, Курва, Курветина, Кокошка, Кресаљка, Крмача
Л - Лакодајка, Лаковерна, Лезбача, Лезибејка, Лезбаша, Лујка

Љ - Љутица, Љутеница
М - Мушкобањаста
Н - Намигуша, Напичак, Нажмикурка

Њ - Њушка
О - Опајдара, Оштроконџа
П - Палаверка, Пиздуља, Половњача, Попишуља, Поточара, Поточарка, Пракљача, Прангија, Прдла, Прдуља, Профукњача,

Р - Радодајка, Рачепуља, Рундара,
С - Сименталка, Смрадуља, Смрдуља, Смрдуша, Сокачара, Сисуља
Т - Торочара, Торокуша, Трачара, Трћосавка, Тротоарка, Тртла

Ћ - Ћошкара
У - Удараљка, Уличарка, Упишуља, Успијуша, Уштва
Ф - Фанфуља, Фаћкалица, Флинта, Фосил, Фрајла, Фуфа, Фуњара,
Х - 

Ц - Цава, Цопла
Ч - Чекетаљка, Чепељуша, Чепуља

Џ - Џиберка, Џезва
Ш - Шуша, Шушумига, Штркуља

**********************************

За мушкарца

**********************************

А - Аванзер, Акреп, Ала, Аламан, Алкос, Аматер, Амза, Амзов
Б - Бабојебац, Бађавџија, Баксуз, Балавац, Бандзов, Бараба, Бедник, Безобразник, Бицман, Билмез, Битанга, Блудник, Болид, Божјак, Будала, Булча, Буљаш, Буљча, Бумбар, Буре, Бусен, Буздован
В - Вински, Волина, Врдалама, Вртиреп, Вртзогуз, Вуцибатина

Г - Габор, Гад, Галамџија, Геџа, Геџован, Гилиптер, Главоња, Главотоп, Глупан, Глуперда, Гњида, Гологузан, Гоља, Готован, Говедо, Говнар, Гребарош, Губитник, Гуланфер, Гуликожа, Гунђало, Гузичар

Д - Давеж, Дебелокожац, Дебилчина, Деген, Дерикожа, Дијабола, Дилеја, Дилетант, Дојебник, Дрипац, Дркаџија, Дркош, Дрљча, Дрматор, Дрндош, Дроњак, Дрот, Дрписла, Дртина, Држикур, Дупелизац, Дупеувлакач, 

Ђ - Ђилкош, Ђон-образ, Ђубре, Ђувечар 

Е - Ебанџија, Егоиста

Ж - Жгоља, Жгољавко, Женскар, Женскарош, Женски Петко, Жицарош, Жмипатка, Жутокљунац, Жвалавило,

З - Забушант, Зафркант, Зацепотина, Загуљотина, Закерало, Замлата, Замлатотина, Замајотина, Зеленаш, Зевзек, Згазени, Згазенко, Згубидан, Злопамтило, Злотвор, Зврк, Зврндлов

И - Идиот, Изабен, Изанђао, Изношен, Имбецил, Испичитура, Испрдак, Истрошен, Издркотина

Ј - Јајара, Јебиветар, Језичар
К - Казан, Кењац, Кикирез, Клипан, Килави, Клошар, Коњ, Коњина, Копиле, Крелац, Креле, Кретен, Крмак, Кулов, Курта, Куре, Курвар, Куртон, Квареж
Л - Ладолеж, Лајавац, Лапрдало, Лезилебовић, Ленчуга, Ленштина, Лицемер, Локаџија, Лопов, Лопужа, Лујка, Лула, Лупетало, Лупеж
Љ - Љига, Љигавац, Љигош
М - Магарац, Мамлаз, Мангуп, Мандало, Мазгов, Мажњаватор, Маторко, Млохавко, Мутавко,  Ментол, Метиљ, Млакоња, Морон, Мрсимуд, Мрсољан, Муфљуз, Мулац, Мутља, Мрцина

Н - Надувенко, Нарцис, Небулоза, Неоклепан, Неотесанко, Никоговић, Нитков, Ништарија, Носоња

Њ - Њушка, Њушкало
О - Олош, Опајдара, Опасник, Отпад, Отпадак, Окрајак, Оштрогуз,
П - Пацер, Пацијент, Паљевина, Папучар, Патравко, Пашља, Падавичар, Педерчина, Пекмезар, Пешкир, Пицајзла, Пицопевац, Пицољубац, Пичкопаћеник, Пизда, Пијандура, Пијаница, Пијанац, Пивски, Пиздолизац, Плачипичка, Пљачкаш, Подлац, Подрепаш, Покварењак, Полтрон, Пометина, Попишанко, Празноглавац, Прцољак, Прцко, Прдља, Преварант, Пришипетља, Призетко, Пробисвет, Пропалитет, Протува, Простак
Р - Распикућа, Распуштеник, Расипник, Разбојник, Разокља, Ретард, Рогоња
С - Сељачина, Сецикеса, Серко, Сероња, Синидар, Сировина, Сивоња, Скапља, Склепани, Склепанко, Слепча, Слина, Слинаш, Слинавко, Смакља, Смор, Смрад, Смутљивац, Сомина, Спадало, Срање, Стипса, Сукњара, Сунђер, Суртук, Свиња

Т - Тастер, Теле, Темерутин, Тикван, Трипер, Тртојко, Тртомудоња, Трунтов, Трут, Тулча, Тумрук, Тунгуз, Тупсон, Тутубан, Тужибаба, Тврдица, 

Ћ - Ћопа, Ћора, Ћоса, Ћускија, Ћутук
У - Угурсуз, Улча, Уличар, Улизица, Упишанко, Урулејка, Усерко, Уштогљеник, Увлакач

Ф - Фићфирић, Фолирант, Фукара, Фушер, Фурунџија

Х - Хохштаплер, Хомић, Хуља

Ц - Цврцко, Цврцавац, Цепанка, Цепидлака, Циција, Цинкарош, Цопина, Црцоран, Црцорац, Цугер
Ч - Чеп, Чкемба, Чкембар, Чкембоња
Џ - Џабалебарош, Џабалебош, Џабалебоједош, Џамбас, Џангризало, Џепарош, Џибер, Џукац, Џукела, Џуџа
Ш - Шалабајзер, Шарлатан, Шљивка, Швалер, Швалерчина, Швалераш  Шврљотина, Шљокара, Шљокаџија, Шмокља, Шмокљан, Шоња, Штрокља, Штрокавко, Шунтави, Шупко, Шушумига, 

Дз - Дзивља, Дзивуљан, Дзивуљко

"Zvezdana Prašina" u tekstu

 Isečak (od 31:28 - 35:58) u tekstu, iz TV filma "Zvezdana prašina" iz 1976.

Lica:

- On (Marko)
- Ona (Kaća)
- Kum

Kum na ulaznim vratima, otvara mu on, na stolu pijani šaran, dok ona plače.
Kum: (vidno zagrejan alkoholom) - Šta je bilo? I... da nije neko umro?
On: - Da!
Kum: - Ž..., o... od njenih?
On: - Da!
Kum: - A ko?
On: - Ja!
Kum: - Ti?!
On: - Da.
Kum: - Ma, stvarno!?
On: (ljutito) - Najstvarnije!
Kum: (začudjeno) - Što ti je čovek, ljudi božji? Pa juče sam te... sreo... živog i zdravog! Bog da ti dušu prosti, (krsti se) bio si dobar čovek.
On: - ... dobro, ajde...
Kum: - E, niko ne zna šta nosi dan, a šta noć!
On: - Dobro, šta se može, sedi tu.
Kum: - Kumo, moje najiskrenije saučešće, kumo! (pruža ruku kumi koja sedi ridajući)
Kuma: - On je za mene mrtav! Mrtav!!!
Kum: (kao da se nečega setio) - Jel'... je li kume, a što ti ne legneš?
On: - Moram da se spremam.
Kum: - Pa, imaš pravo, naležaćeš se. Jel' ste javili rodbini?
On: - Nismo i to je naš problem, šta se tebe tiče? Zasad zna samo ona. Dva sata joj objašnjavam ovde da je to jače od mene, da je tako moralo biti i tako dalje...  da je to jače od ljudi... ma dobro, ti si pametan čovek, tebi ne treba objašnjavati.
Kum: - Iznenada je, kume. Nemoj tako, iznenada je. Da je ona ranije znala, mogla bi žena da se pripremi, a... (iako pijan, oseća da nije sve u redu) Moraš da legneš (zapovedno), kume, moraš da legneš! Nećeš valjda rodbinu da sačekaš na nogama?! Znaš... nije red! Valjda znaš kakav je red kad čovek umre? Pomisliće da si neozbiljno shvatio smrt! Slušaj, što se tiče mene, kume, ti možeš preda mnom i da pevaš. Meni to nije ništa, možeš ti preda mnom, neću da se naljutim. Al' oni će te ogovarati, znaš kak'i su naši ljudi? Kažem ti..., reći će da si neozbiljno sve to shvatio. (prilazi stolu i naliva rakiju) Evo, sad... prvi put ne mogu da ti kažem "Živeo!" Nekako je nezgodno. (podiže čašicu) A ja čim sam ušao na vrata video sam kako si bled... (ispija, a ona rida) I... ruku kad sam ti pipnuo, vidim... a sve mi je bilo jasno.
On: - Dobro kume, teši ti nju i brini se za nju, za mene ne brini ništa!
Kum: - Dobro, kume.
On: - Meni ionako svejedno. Odoh da se obrijem.
(njen plač se čuje u pozadini)
Kum: - E... a opet, (kao da glasno razmišlja) da nije smrti, kako bi se čovek radovao što je živ, jel tako? Medjutim, kad bolje pogledaš, a da nije života, šta bi silna administracija radila?! (obraća se kumi) Ništa... nemoj ti da plačeš, kumo nemoj ništa da plačeš ti. Još si mlada, kumo. Još si mlada, ti imaš stan... (rukom stavlja parče ribe u usta, žvaće) Lepa si..., i riba ti je dobra. Divljak!
Ona: - (kroz plač) Divljak! Samo da sam ja to ranije znala, ne bi on meni tako! Stvarno divljak!
Kum: - Pa nemoj tako, kumo! (vadi riblju kost iz usta) Ko da je on hteo da te zavije u crno, Moglo je to tebi da se desi, kumo. A... pa bi nas dvojica sedeli i pili, a tebe bi... uvijali i kupali... ja, ne razumem se ja mnogo u te ženske, ove... ženske smrti!
On: - Dobro, aj... idem onda
Kum: - Kume, jel odlaziš?
On: - Da.
Kum: - (krsti se i ljubi ga u čelo)
On: (otima se) - Dobro... aj...
Kum: - Je li bez povratka ideš?
On: - Bez.
Kum: - Pa znači, pa da, nisi se ni rodio s povratkom. Nego, znaš šta, kume...
Ona: (prilazi im plačući) - Marko, molim te...
On: - Kaća, molim te!
Ona: - Ako sam te nečim uvredila...
Kum: (njoj) - Smiri se, smiri se.
Ona: - ... ako sam te iznervirala! (kroz plač) Molim te...
Kum: (njemu) - slušaj, ako nemaš prevoz, ja mogu da te odbacim do groblja. Toliko mogu za tebe da učinim.
On: - Uzeću taksi
Kum: - Imaš pravo! Umri kao čovek, brate!
On: - Pa, dobro, (odlazi) nadam se da ćemo se videti.
Kum: - A... Meni se ne žuri još.

Z  A  V  E  S  A !

Petar

Kada se Petar rodio, ustanovljen je zaključak da je izgledao baš ovako: 

Njegova babica, koja nije izgledala nikako, izgledala je nekako ovako:

Tom prilikom, prorekla mu je sjajnu budućnost, koja je izgledala ovako:

Petar je išao u školu, studirao, ali je uvek pored sebe voleo da vidi hranu i zadovoljstvo, ovako:

Da se Petar o svom izgledu pitao (a imao je smisla za talenat), on bi odabrao da izgleda ovako:

Ili ovako:

Njegovi roditelji, po majčinskoj liniji, su izgledali ovako:

A tetka-Lepojka, ovako:

Imao je Petar jednom, pet puta svoju viziju: prvi put, zadnji put, jedini put i nikada više, ovakvu:

A njegov najbolji drug, izgledao je, ni manje ni više, nego ovako:

Kada je jednom, iz neopravdanih razloga, putovao brodom po Africi, sreo je stranog domoroca, koji je izgledao upravo ovako:

U povratku, negde kod Kaljavog Mora, susreo se sa starim prijateljem, koga u životu nije video nijednom, a ovaj je izgledao ovako:

Lutanja je Petar onda okačio o klin, namestio svoju frizuru, posekao nokte na nogama, počešao se po vratu (gde ga nije svrbelo), izvadio nešto iz nosa i dugo se njime igrao, a onda je seo u taksi domaće proizvodnje na parni pogon i okrenuo broj na telefonu, upravo ovakav:

Čim je uspostavio vezu, on je rekao: - Alo! Potom se zaposlio i dugo, dugo još, u društvenopolitičkoj firmi, radio u sreći i zdravlju, posao, koji je izgledao ovako:

Nešto, u svemu ovome je izgledalo ovako:

Dok sam pisao ovu priču, u suštini srži fabule, ja sam izgledao ovako:

Vi, dok čitate, izgledate ovako:

Ništa u ovoj priči nije izgledalo ovako:

Moj komšija Zvonislav, koji ima osećaj za Feeling, (a auto vozi k'o neki Lauda) kada je ošišan, on voli da izgleda ovako:

Evo, u ovakvoj kući žive junaci neke druge priče (kuća u podnožju onog brda) 

Uh!

Od ovih slika i reči, dodje mi da

~ P O V R A Ć A M ! ~

Uniformna briga

         To, što je živeo u strogom centru velegrada, i nije predstavljalo neku naročitu prednost u njegovom životu. Nigde nije radio, a alimentaciju je morao plaćati. Deca, dve kćeri, živele su sa njegovom bivšom ženom u iznajmljenom stanu, za koji je mesečno trebao izdvajati solidnu svotu. Računi su se gomilali, dugovi rasli, a njegove zalihe strpljenja i nade svakodnevno bivale su sve manje. Veru je odavno izgubio. O prodaji automobila nije hteo da razmišlja, jer auto nije mogao dobro da prodje, uz to, bio je i nekakva uspomena. Da proda stan i namiri dugovanja nije mogao, jer ga još ni otplatio nije. Sve ove pojave, postale su depresori njegovog nervnog sistema. U jednom momentu je pomislio da se njegov život nalazi u lavirintu iz kojeg nema izlaza. Počeo je da zaboravlja i na najosnovnije obaveze.  Gde god da je krenuo, nailazio je na prepreke. Sada samoubistvo nije predstavljalo dilemu, ali način ga je zaista mučio. Obesiti se bilo je morbidno. Upucati sebe... čime? Skočiti sa višespratnice je delovalo istrošeno. Da! Poginuti u saobraćajki je prava stvar! Ali... kako izvesti, a da ne strada neko drugi, neko nedužan, neko ko nije planirao takvo što? Kako odabrati vreme? I šta uspomena vredi mrtvom čoveku?  Ovo prvo je našao rešenje, jer se u neposrednoj blizini grada, nakon blage uzbrdice, nalazila opasna litica na samoj krivini autoputa, sa "crnom tačkom" kao upozoravajući znak. I da čovek preživi liticu, upad u brzu reku bi ga dokrajčio. Za uspešan ishod potrebno je bilo, pre krivine nagaziti gas do "daske". Ali kada?! Hmm... (nalakten na stolu sa šakama pod bradom)? 
        Probudila ga rafalna paljba! Pogledao je na sat, iako mu vreme ništa značilo nije! Više je to učinio iz navike. Navikao je, u trenucima nemira, da gleda sekundaru kako rotira i razmišljao kako joj je to jedini zadatak u celom sklopu satnog mehanizma. Često se pitao kako to, da njemu nije dodeljena jedna jedina uloga u sklopu društvenog mehanizma. Siguran je da bi se s njom uspešno nosio. Ono, za šta je mislio da je raflana paljba, ponovilo se, i sada je bio siguran da mu neko lupa na vratima. Nije čekao da se "rafal" desi i treći put, pohitao je ka vratima. Po otvaranju, ugledao je neobrijano lice, pod žutim, plastičnim šlemom, koje je saopštilo da mu je uskraćena dalja isporuka struje zbog neplaćenih računa. Prihvatio je neki papir unifomisane konture, a potom ugledao ledja sa znakom munje na njima.
- Vreme je odabralo mene! - rekao je.
Istuširao se, obrijao, a potom i pojeo nešto (ne seća se šta) i sišao do automobila. Ušavši unutar sredstva egzekucije, ugasio je cigaretu i potražio pojas...
- Ha, ha, ha! Ho, ho, hooo, ha, ha, he, he, ha, haaaa!

Da, da! Smeh je izazvala pomisao: "Ko to planira samoubistvo automobilom i pri tom vezuje sigurnosni pojas" Odbacio je kaiševe i startovao motor. Ma kakvi? Mašina je štruckala, da bi se pokrenula tek posle desetak startovanja, čime je dolila ulje na vatru. 
   Prepodnevna gradska gužva nije nimalo uticala na promenu njegovog raspoloženja: krenuo je u nepovrat, imao sve vreme ovoga (i onoga) sveta. Razdaljina do krivine sa liticom se svakim trenutkom smanjivala. Nije ni primetio da je već postigao planiranu brzinu još pre odabrane lokacije. Na samom izlazu iz grada zaustavila ga je policija. Nakon uniformnog razgovora, policajac mu je zatražio dokumenta, a potom mu saopštio da je načinio dva prekršaja: kretao se brzinom 38km/h većom od dozvoljene i zatečen je kako vozilom upravlja bez korišćenja sigurnosnog pojasa. Naravno, lice je sačinilo zapisnik, koji je oberučke potpisao, jer... imao je svoj cilj. Na pitanje čuvara reda da li ima primedbi na zapisnik, kazao je:
- Naravno!
- Kakvih primedbi?
- Zašto mi pišete prijavu za nevezan pojas?
- Zato, jer moramo voditi reda o našim gradjanima, o njihovoj sigurnosti, kao i računa o nihovim životima!
I opet se grohotom nasmejao po drugi put u istom danu. Jedva se zaustavio, dok ga je policajac nemo posmatrao, ne znajući o čemu se radi.
- Morate, he, he..., voditi računa o..., njiho, ho, ho..., ži..., hi, hi, hi, votima, ha, ha, ha! - Kroz suze i smeh, nekako je izrekao svoju ironičnu konkluziju.
- Da! I ne vidim ništa smešno u tome! - Sada več ozbiljno, sa visokom dozom strogosti, izgovori uniforma.
- E, ovoga ću se sećati dok sam živ! - Reče. - Dok sam živ!? Dok sam živ? - Mislio je u sebi.
Odbacio je kopiju zapisnika na suvozačevo sedište i napustio mesto kažnjavanja uz visoku turažu motora. Približavao se uzbrdici iza koje je bilo "ono". Odjednom, motor poče da "kašlje", "zamuckuje", dok načisto ne utihnu, a auto najzad stade na uzbrdici.
- Gorivo! Nema goriva! Zaboravio sam da sipam... Sada će me i pokušaj samoubistva koštati! - Čak ni to mu nije išlo kako treba! A auto... Predstavljaće sada neku drugačiju uspomenu, ko zna do kada!