Ауторство

Већина текстова на блогу су ауторски и објављени, задржавам сва АУТОРСКА ПРАВА над њима, МОРАЛНА И ИМОВИНСКА!

недеља, 13. март 2022.

Ослобађање од слободе

     Матријархат, како то гордо звучи? Не, не звучи нимало гордо! Звучи природно, узвишено, звучи за наклон и поштовање, звучи хигијенски, божански. Још од појаве првобитних заједница, жена (или мајка) имала је доминантну улогу у породици. Можда је такав статус добила због привржености деци и везаности за кућу. На неки начин, та улога јој је давала ту доминантну позицију у породици, ипак, била подложна деци и једино деци. Мушкарац је био "спољни" момак, који је морао обезбедити ресурсе за прехрану и опстанак породице. У ту сврху, обезбеђивао би храну ловом и риболивом или обрађивањем земље.
     Током историје и напретка на свим пољима, а поготово на пољу науке и технике, жена - мајка је и даље остала у својој улози. Но, жена се афирмисала и као лидер, краљица, фараонка, царица, кнегиња... Примера ради, побројаћу пар успешних и утицајнох жена из далеке историје, под чијим вођством су државе доживеле економски, духовни, технолошки, процват: Нефертити, Хатшепсут, Клеопатра, Катарина Велика... Савршен пример матријархата видимо у њ. в. Матици код пчела, мрава, или неких других заједница у животињском свету.
     У Срба, та улога мајке и жене, као доминантне особе у породици, остала је у пракси све до последњих деценија двадесетог века. Ако је веровати Стевану Сремцу, он је на врло практичан и уверљив начин описао доминацију жене у породици и то у свом делу "Зоне Занфирово". У овом делу писца, жене (ујне, тетке, стрине...) брину се о кући, о породици, о удаји најмлађе девојке, уговарају брак. Мушкарац је овде приказан као сапутник, трабант жене и, за дивно чудо, у породици нема насиља, нема дискриминације, нема неслоге, породица нормално функционише.
     Посматрајући жену у оваквој улози, и увидевши да такво стање држи породицу на окупу, а самим тим и целокупно друштво бива јаче, посматрач је увидео извесне опасности по себе од оваквог породично-друштвеног уређења. Да, некоме је засметао тај склад и хармонија у породици, те се одмах бацио на размишљање како да се умеша и сруши основну друштвену ћелију, породицу.
     Осамдесетих година прошлога века појавила се реч, која је форсирана на свим ондашњим медијима: еманципација! Дoбро се сећам да је реч понављана до те мере да је свима ушла у уши. Тако је, од већине људи, а нарочито жена, реч изговарана декламативно, поносно, гордо... а добра већина оратора није честито ни знала право значење речи. Ту и тамо, неки су је преводили као "ослобађање" жена од некакве потчињености, или зависности од некога или нечега.
     Подсећања ради, жена је у СФРЈ имала право гласа, могла се запослити и радити, обући се по најновијем журналу, слободно се кретати по сопственој вољи, ићи у биоскоп, у кафану...  Жене, не само да су биле једнаке са мушкарцима него су и даље носиле онај "терет" матријархата.
     И тако, преко еманципације, жене се ослободише ропства кога и саме нису биле свесне. Процесом еманципације, полако нестаде матријархат, нестаде и породица као синоним стожера друштва. И кад смо већ код стожера, око њега ипак остаде нешто, оно што остаје после врше: слама, кукољ и плева, а од жита ни трага ни класа!
     У тим временима нисам ни био свестан тога да је еманципација само замајац неког много сложенијег процеса пропадања друштва. А и где бих могао сазнати штогод на ту тему, јер су ондашњи медији, (као и садашњи) били у служби руковаоца те машинерије моралног суноврата. 
    Жене, пожурите да се што пре ослободите такве слободе - терета еманципације. Будите оно што сте биле: мајке, домаћице, вође, супруге, ослонци и полуге, алфа и омега. Без тога, без матријархата, будућност ће нам бити кратка, врло кратка... свима!


субота, 5. март 2022.

Епски хаику

     Јаворка се одаде за уметника, и тој за песника. Баба гу је такој саветувала: „Дете, кад се биднеш одавала, глеј да се одадеш за уметника“. Е, сад… какво је баба мислила, и како је Јаворка тај, бабин савет разумела, куј ће га знаје. Сви сељани су викали да неће нађе момка, неће мож да се одаде ел, беше млого пробирљива. Те, један вуј неје т’м’н, други неје ни до колена, трећи ругоба свецка, остали момци неки глупи, неки дебели, те несу школовани, нерадници, те имају голем нос, те ситни и никави, ицерили зуби… ма на сви је наодила мане. Ал, ете, судбина ли је, не ли је, куј га знаје које је у питање, Јаворка се одаде за Нецка уметника. Писаја је песме. Важно, она затвори уста на млоги сељани. Одаде се одјемпут, нити је сас Нецка богзна зборила, нити су си "вадили очи", тек, јед'н д'н, Јаворка побегла за Нецка!
     А, у тој време, владаја је неки други закон... знало се да пре свадбу нема ништа од онеј работе. Мож се гледате, мож се и за руке пипнете, па на крај, мож се и држите за руке али, то је све од контакти... од онија контакти. Е, с'г, куј је бија по умејатан момак, он је могаја да искористи прилику па да цуне девојку у гужву, рецимо. Или па, кад гу испраћа дом, мож се цуну, онакој кришком... и тој ти је све. Нема туј прерипување преко тарабе, трчање по сокаци, јурење низ басамаци, ачкање по блатишта... нема од тој ништа! Тој дооди тек после неко време од женидбу и одадбу, дек једно на друго почну да досађују. 
     Него, да се врнем на Јаворку... да ви испричам од оној најбитно. Кад беше свадба, и кад им се даде прилика да буду и онеј работе, диже се Јаворка ујутро, седе на ивицу од кревет па тури главу међу шаке. Њојан муж, Нецко, уметник, песник, виде тој па вика:
- Јаворче, јабуко моја румена, дал ми те заболе глава на рамена?
- Заболе ме, млого ме заболе - замислена, рече Јаворка.
- Да цунем, бол да прође, здравље да дође? – питује гу Нецко.
- Тешко ће прође, мој уметниче. Него, еве мислим се, како ли је настала реч уметнос? Мож да будне од реч умејање... а мож... Леле, тој је... Тој је баба мислила! Мож да будне и од уметање.
- Чија баба, која баба? - испитује Нецко.
- Неје битно него, какво ти тој пишеш?
- Пал, песме – вика Нецко.
- Знам да су песме него, какве песме? – упорна је сас питања Јаворка, баш гу занима уметнос.
- Пишем овеј, кратке песме, хаику се викају.
- Хаику? Е, јадна ја! Ја сам па мислила да пишеш песме јуначке, епске песме, дугачке…

уторак, 1. март 2022.

Aфориз-матичне мисли за 2022.

- Онима, који мисле да су ме ујели за срце, молим те, Боже, опрости им јер, нису знали да то није срце.

- Наша власт веома брине о свом народу. У ту сврху, спровела је акцију: "Нико вас не може опљачкати"!

- Највећи еколошки проблем на Земљи су политичари и сиротиња: једни много серу, а други прде у чабар!