Матријархат, како то гордо звучи? Не, не звучи нимало гордо! Звучи природно, узвишено, звучи за наклон и поштовање, звучи хигијенски, божански. Још од појаве првобитних заједница, жена (или мајка) имала је доминантну улогу у породици. Можда је такав статус добила због привржености деци и везаности за кућу. На неки начин, та улога јој је давала ту доминантну позицију у породици, ипак, била подложна деци и једино деци. Мушкарац је био "спољни" момак, који је морао обезбедити ресурсе за прехрану и опстанак породице. У ту сврху, обезбеђивао би храну ловом и риболивом или обрађивањем земље.
Током историје и напретка на свим пољима, а поготово на пољу науке и технике, жена - мајка је и даље остала у својој улози. Но, жена се афирмисала и као лидер, краљица, фараонка, царица, кнегиња... Примера ради, побројаћу пар успешних и утицајнох жена из далеке историје, под чијим вођством су државе доживеле економски, духовни, технолошки, процват: Нефертити, Хатшепсут, Клеопатра, Катарина Велика... Савршен пример матријархата видимо у њ. в. Матици код пчела, мрава, или неких других заједница у животињском свету.
У Срба, та улога мајке и жене, као доминантне особе у породици, остала је у пракси све до последњих деценија двадесетог века. Ако је веровати Стевану Сремцу, он је на врло практичан и уверљив начин описао доминацију жене у породици и то у свом делу "Зоне Занфирово". У овом делу писца, жене (ујне, тетке, стрине...) брину се о кући, о породици, о удаји најмлађе девојке, уговарају брак. Мушкарац је овде приказан као сапутник, трабант жене и, за дивно чудо, у породици нема насиља, нема дискриминације, нема неслоге, породица нормално функционише.
Посматрајући жену у оваквој улози, и увидевши да такво стање држи породицу на окупу, а самим тим и целокупно друштво бива јаче, посматрач је увидео извесне опасности по себе од оваквог породично-друштвеног уређења. Да, некоме је засметао тај склад и хармонија у породици, те се одмах бацио на размишљање како да се умеша и сруши основну друштвену ћелију, породицу.
Осамдесетих година прошлога века појавила се реч, која је форсирана на свим ондашњим медијима: еманципација! Дoбро се сећам да је реч понављана до те мере да је свима ушла у уши. Тако је, од већине људи, а нарочито жена, реч изговарана декламативно, поносно, гордо... а добра већина оратора није честито ни знала право значење речи. Ту и тамо, неки су је преводили као "ослобађање" жена од некакве потчињености, или зависности од некога или нечега.
Подсећања ради, жена је у СФРЈ имала право гласа, могла се запослити и радити, обући се по најновијем журналу, слободно се кретати по сопственој вољи, ићи у биоскоп, у кафану... Жене, не само да су биле једнаке са мушкарцима него су и даље носиле онај "терет" матријархата.
И тако, преко еманципације, жене се ослободише ропства кога и саме нису биле свесне. Процесом еманципације, полако нестаде матријархат, нестаде и породица као синоним стожера друштва. И кад смо већ код стожера, око њега ипак остаде нешто, оно што остаје после врше: слама, кукољ и плева, а од жита ни трага ни класа!
У тим временима нисам ни био свестан тога да је еманципација само замајац неког много сложенијег процеса пропадања друштва. А и где бих могао сазнати штогод на ту тему, јер су ондашњи медији, (као и садашњи) били у служби руковаоца те машинерије моралног суноврата.
Жене, пожурите да се што пре ослободите такве слободе - терета еманципације. Будите оно што сте биле: мајке, домаћице, вође, супруге, ослонци и полуге, алфа и омега. Без тога, без матријархата, будућност ће нам бити кратка, врло кратка... свима!
