Ауторство

Већина текстова на блогу су ауторски и објављени, задржавам сва АУТОРСКА ПРАВА над њима, МОРАЛНА И ИМОВИНСКА!

субота, 18. август 2012.

Ма, шта он то пише?

      Неки, који ме нису "читали", питају се: - Ма шта он пише?
По њима, поенту догађаја бих требао ставити испред наслова да би им прича иоле била занимљива. Или бих морао све мисли сажети у пар речи, као наслов.
      Имао сам колегу на послу, који се просто хвалио тиме да у животу нити једну књигу прочитао није. Приликом једног таквог хвалоспева, други колега му је уз извињење, казао да се то итекако и примећије код њега.
       Да, али се сада читалац с правом пита, где ли ја то радим да има таквих осцилација међу колегама у образовању. Да се горепоменути колега не би нашао увређен, ако ипак прочита ове редове, мало ћу умекшати пређашњу изјаву: Читалац може да се пита, у каквој средини аутор ради, кад осцилација конзумирања словца има толико велику амплитуду.

       Међутим, осцилација у образовању има на сваком кораку. Понекад се тај корак може срести у истој бранши, канцеларији па чак и у истом човеку - понекад!! Како то може бити?! - питаћете се. Може - кажем ја.
      Замислите позицију медиокритета (у даљем тексту, госп. М) који ради у фирми где је свакодневно окружен интелектуалцима, те изложен њиховом начину изражавања. Уосталом, за стил изражавања су се и школовали, ораторство им је алат за рад. Тај и такав госп. М, годинама трпи метафоре, фразе, синтагме, анализе, синониме... својих колега, и шта бива?! Човеку дође да од тога полуди! Дуго година иритиран реториком колега, он једног дана кулминира са стрпљењем! Помисли да би отказ био право решење за његове муке.
         На првом наредном колегијуму он каже: 
- Поштоване колеге, ја заиста не знам о чему се овде ради! Ми се морамо запитати, коме овде није место?

 
       Колегијум се заврши а госп. М за малобројне постане "филозоф", док други почну да га примећују и то искључиво због "позивања на самокритичност, толеранцију, одбацивање егоизма, а уједно и на вешто индиковање и изоловање негативних трендова у колективу"
Шта је даље било у овом или оваквом случају, остављам машти читалаца на вољу.
Али...
Можете ли замислити једну замену улога?

Ето, о таквим стварима пишем, небитним за ширу популацију.