Ко-ко-кај

Први стихови које сам у животу научио, 

за шта је заслужна моја мајка, 

која их је врло често говорила за време мог раног детињства.

Петлић пили: "Ко-ко-кај"

У далеки креће крај. 

Све је добро, али, јој, 

Заборави пасош свој!

Нема пиле пасапорт, 

ухвати га страшан зорт! 

"Какав пасош, какав јад? 

не треба ми, још сам млад." 

Жури пиле читав дан, 

Сусрете га гавран вран: 

"Откуд хиташ, мали, чуј, 

Брзо пасош показуј! 

Ти си мали сумњив створ, 

бацићу те у затвор!

Да побег'о не би, пак

везаћу те за батак" 

Уплашени петлић, невин, чист, 

Мајци квочки пише лист: 

"Без пасоша, мама, ох, 

Ја робије допадох!" 

Скочи кока, љута звер, 

На авион бомбардер, 

Док набројиш један, два, 

Пред тамницу стиже та: 

"Хеј, гавране, ока злог, 

Пуштај брзо сина мог! 

Зар у земљи слободној 

хапсиш децу, брајко, мој? 

Ова земља, добро знај, 

За децу ће бити рај!" 

Па учини квочка: Пуххх! 

оде затвор у ваздух.

*  *  *

Трагао сам на интернету за аутором ових стихова... нисам га пронашао! 

Ако неко зна за овај податак, молим да га објави, 

јер аутор то заслужује!