Mirka i Slavka

Mirka i Slavka, poznate partizanske kurve, našle su se jednom izmedju dve vatre.
- Mirka, pazi, Nemac! - reče Slavka,                       
- Hvala, Slavka! Spas'la si mi čast! - odgovori Mirka.

Nema ovde naročitog naravoučenija, osim da su Partizani i Četnici možda trebali da slede primer saradnje Mirke i Slavke.            

Retrovizor bez šrafa

Ретровизор без шрафа

     Да ли сте некада дошли у позицију да размишљате о садржају женске торбе? Нисте?! А, јесте, али вас је то размишљање брзо напустило. Е, ја сам размишљао баш опсежно. Можда зато што сам у више наврата био сведок извлачења невероватних предмета из поменутог контејнера: кључеви, рајсфершлуси, сатови, музичке касете, књиге, аналгетици, антидепресиви, презервативи... У истресеној торби моје жене, док смо једном приликом тражили оклагију, видео сам читав ћилим разних предмета по поду. Крупнији инвентар попут чешљева, новчаника, мобилног, сам одмах препознао. За идентификацију осталих грудвица и неравнина, затражио сам сарадњу очних помагала и том приликом препознао тубице, теглице, бочице... За присуство шнала, дугмића, игала итд. ми је сама признала.

*

     Кума Анка, замолила ме да у недељу изађем с њом на ауто-пијацу, хтела би да купи неки ауто. Ја сам јој био неопходан да је одвезем на пијацу, помогнем око избора аута и да као познавалац механике, дам свој суд о квалитету мотора. Иако сам навикао да недељом спавам дуже, овај пут сам устао нешто раније. Баш када сам навлачио десну чарапу, ето ти ње! Остатак спремања одвијао се као у немим филмовима с почетка прошлог века. Од брзине нисам стигао ни да доручкујем.

        Убрзо смо се нашли у ауту који је јездио према ауто-пијаци, а при доласку сам тешком муком успео да увучем свој "Поло" између стубова бандере у облику слова А. По изласку на пијацу, црева су почела да интеревенишу због недостатка материјала за обраду, а кума је заборавила своју торбу у колима па сам се морао враћати. Изнанадио сам се њеном тежином и једва је једном руком пружио куми.

                                                                          *      

- И колико тражиш за њега?

- 2.500!

- Па човече, јеси ли ти при чистој свести?

- Јесам, зато толико тражим.

- А колико мислиш да добијеш? Ево, овде је огребан, ретровизор је накрив, гуме су лоше...

- Мислим да толико и добијем. Ово што је "огребано", то је линија од фломастера. Ретровизору недостаје један шраф, а гуме су летње. У гепеку има још две зимске - нове!

- 2.000. Може?

- 2.500 и ни макац испод тога!

Присутни су навијали за обе стране, а кума се прикључила седници.

- Ауто је солидан, вреди толико, рече човек са -5 на оквирима испред својих очију.

- Можда стотину горе-доле, изјасни се педесетогодишња ћела са коњским репом.

- Ја за тај крш не бих дао никаквих пара! - реплицирао је пискави глас.

- Мало претерујете, господине, узе реч кума. - Разговарајмо без вређања. Све има своју цену па...

- Али, госпођо! - упаде у реч први саговорник. - Замислите да седнете за воланом овог аута и одпадне вам ретровизор у вожњи. Има право господин, не бих ни ја дао ништа! Ни 5 Пара!

- Не бисте дали ни пет пара? - Бранио се власник. - Па у новчанику немате ни пребијене паре! Ево, дајте пет пара и ауто је ваш!

- Не долази у обзир, лабав му је ретровизор. - Са извесном дозом ироније, дао је себи реч потенцијални купац.

    Како завршна реч још није дата, решио сам да се лишим слушања даљих убеђивања, а мене је стомак још једном опоменуо на обавезу према њему. Кума из своје торбе извади некакву лимену кутију величине конзерве сардина, а по отварању сам уочио доста шрафова. Само је повећа гвожђара могла понудити већи избор.

- Кумо! Одох ја на пљескавицу, - Јавио сам јој се и отишао да задовољим моје гастрономске потребе.

Док сам гутао последње залогаје подгрејане погачице и некакве гумолике мешавине у њој, кума је управо излазила на капији ауто-пијаце седећи за воланом аута чији је леви ретровизор лепршао. Изашла је из кола, ишчупала климави предмет и експедовала у своју торбу.

- Кумо, како си одлучила да узмеш баш тај ауто?

- Због опкладе. Имала сам у торби петопарца!