U ovoj temi ću pokušati da prezentujem reči, koje su se nekada (a redje i sada) govorile u nasem kraju, (kosovsko-negotinskim tj. prizrensko-timočkim dijalektom) kao i objasniti značenje svake reči sa datim primerima.
Neka mi ne zamere lingvisti i svi drugi "ljudi od pera i slova" ako u bilo čemu pogrešim, prilikom iznošenja podataka, ali forum je za to da se greške isprave, da se i drugi uključe u rad i da krajni rezultat bude efikasan i bogat. Ja sam po zanimanju elektroenergetičar, te možda nemam dovoljno suštinskog znanja za pisanje ove teme, ali VOLJE IMAM, stoga, temu pokrećem a svi koji imaju volju kao ja, neka se pridruže i neka pišu, i neka to bude i o ostalim krajevima širom planete Zemlje!
Počeću tako što ću najpre prezentovati reči koje se ponegde i danas mogu čuti u našem kraju. Ali, pre toga se čitalac mora upoznati sa izgovorom tih reči a to znači da mora
akcentovati (naglasiti) zadebljani vokal prilikom izgovaranja reči.
Na primeru se lakše može shvatiti: reč voda se izgovara voda, ruka, deca, udarija, bigor, crevo... U onim rečima gde nema zadebljanog slova, naglašava se prvi slog.
Takodje je važan izgovor glasa, koji ne postoji zapisan u nijednom svetskom jeziku ali se često čuje u trenucima nedostatka reči, nešto izmedju A i O, i on se ističe kod primera: b'z - zova, z'dnji - poslednji, op'nci - opanci... i naglasak je uvek na njemu.
Padeži
Gramatika je opet posebna priča jer je jednostavna. Koliko padeža ima, prosudite sami iz priloženog primera!
- Ko / Šta--------------- Milan, Leskovac, drvo, vino, kompir
- Od koga / Od čega--- od Milana, od Leskovac, od drvo, od vino
- Kome / Čemu--------- na Milana, na Leskovac, na drvo, na vino
- Koga / Čega---------- Milana, Leskovac, drvo, vino
- Hej!-------------------- Milane, Leskovce, drvo, vino
- Sa kim / S čim-------- sas Milana, sas Leskovac, sas drvo, sas vino
- O kome / O čemu---- oratimo od Milana, od Leskovac, od drvo, od vino
Iz ovog primera vidimo da neće biti zbrke oko toga sa kim smo negde doputovali:
Sas Draganu - ako je žensko ili
sas Dragana - ako je muško
Sas Miroslavu - ako je žensko ili
sas Miroslava - ako je muško, dok je isto to nejasno u primeru književnog pravopisa i govora.
Najzad, na osnovu ovih primera, moglo bi se zaključiti da ima tri padeža:
nominativ,
vokativ i treći bih ja nazvao
svaštativom! (Vrlo smelo od mene!)
Stepeni poredjenja su tekodje jednostavni:
- Ubav, poubav, najubav
- Golem, pogolem, najgolem
- Gorčiv, pogorčiv, najgorčiv i jače od superlativa: BIGOR!
- Brz, pobrz, najbrz, i METLA!
- Žut, požut, najžut i ŽUT U PIZDU MATERINU!
- Kisel, pokisel, najkisel i CIVOR!
Rečca, vrlo česta u upotrebi
BRE, ima i dodatne podvarijante
- abre (isto što i bre) - obrati pažnju, veruj kad ti kažem
-
i, bre - kako pa da ne!
-
u, bre - zar je moguće!?
-
o, bre - pa kako to?
a tekodje ima i skraćeni oblik:
a b'e! - isto što i:
a bre!
Još rečca ili partikula: eve, ete, mori, zar, kam, more
Takodje, reč
ONODITI je glagol i to univerzalni. Može se koristiti za bilo koju radnju, zavisno od subjekta. Mada korene vuče iz radnje koja je vezana za upražnjavanje seksa, ljudi su ga prihvatili i za mnoge druge primere radnji. Primarno značenje, dakle moglo bi se videti u sledećem primeru:
- Dek ranšk
e legomo s muža pa se onod
imo i toj dva put! - Pošto smo sa mužem legli ranije nego obično, dva puta smo upražnjavali seks.
- Et
e, bemo u baču, onod
imo petliž
ani i papr
iku, a jutre ćemo kompir
i. - Bili smo u bašti gde smo okopavali paradajz i papriku, a sitra ćemo okopavati krompir.
- Onod
i li lojze? - Jesi li kopao/prskao vinograd (zavisi da li je vreme okopavanja ili prskanja)
Vremena (gradjenje i primeri)
Pluskvamperfekat: Gradi se od oblika perfekta pomoćnog glagola biti i radnog prideva glagola
Ja sam bija išeja, I mi smo bili videli, One su bile došle...
Inpefekat: Gradi se samo od ifinitivne osnove ali je naglasak na zadni slog (vokal), dok se za množinu dodaju nastavci i tada je naglasak na pretposlednji slog
Ja padAšem, Ti vidEše, GledAše li? On se smejAše. Mi se gledAšem, Vi se mislIste, Oni se smuvAšev,
Perfekat: Gradi se tako što se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci i od skraćenog oblika glagola jesam. Naglasak je u jednini, za prvo i drugo lice, na zadnji slog. Za treće lice jednine i u množini je na predzadnji.
BijA sam, videjA si, On je sanjAja, mi smo imAli
Aorist: ja zbra, ti pade, on se diže, mi udarimo, vi vidoste, oni potrčaše
Prezent: Gradi se kao i u književnom govoru, od infinitivne osnove i nastavaka m, š, /, mo, te, ju
Futur: ću da dodjem, ću dodjem; će vidimo, će da vidimo
Futur II: ako dodjem će se vidimo
Zamenice:
- lične / gi, gim, gu, vu, ni, ne, (vikam gi, gim; čujem gu; kazujem vu; zboriš ni; vidiš li ne)
- pokazne / tija, ovija, onija; teja, oveja, oneja
- prisvojne / njojan, njojzin, njino, njojna, njigov, njin,
Ista reč ali sa naglaskom na neki drugi vokal (slog), poprima sasvim drugo značenje:
- ima - znači upravo to, da neko nešto poseduje,
ima
- ima - imao je
- bega - beži
- bega - bežao je
tako, reči: gleda(gledao sam), čita(čitao sam), vide(video sam), pi(pio sam), spa(spavao sam), orati(govorio sam), žma(žmurio sam), praji(pravio sam), uzo(uzeo sam)...primećujete da sve reči važe za prvo lice jednine, dok se drugo i treće lice napominje: ti vide, ti spa, on orati, ona gleda, ono bega. Medjutim ove reči označavaju da se radnja odigrala u prošlosti a trajala je kratko (nešto kao AORIST), dok pravo prošlo vreme se iskazuje drugačije: gledaja sam, čitaja sam, videja si, pija si, spala je, oratila je, žmaja sam, prajili ste, uzelo je,
*******************************************************************************
