Нисам знао

    Сусрет са криминалцем представља, у неку руку, сусрет са законом. То што је он с друге стране закона, то га нимало не дискредитује као потенцијалног саговорника или, штавише, сарадника. Уистину, то да је он с друге стране закона, то се тек треба доказати, ако говоримо о лику који покушава да вам отме, украде нешто, или да вас нагрди, повреди. У сваком случају, неопходан је висок степен сарадње са дотичним, јер никада се не зна какав ће коначан исход бити у интеракцији вас и лика, који је за сада, криминалац у покушају. Када говорим о некаквом виду сарадње, мислим на апсолутну подршку у намерама криминалца у покушају. 
    Криминалац у покушају, покушао је да вам украде вредну ствар из куће, а ви сте га затекли при покушају реализације његове намере. Шта треба предузети? Најгоре решење је да га покушате спречити у његовим намерама или га физички нападати, недајбоже! За физички напад се пред Законом одговара недвосмислено и ту су коментари сувишни. Једино, уникатно, решење је да му помогнете да из куће изнесе одабрану ствар. Такође, требате му захвалити што није узео још нешто, а још једну захвалност сте му дужни, захвалност што је управо вас одабрао за жртву и тиме вас почаствовао. Закон је у овом случају јасан: ако сте му помогли у изношењу ствари из куће, ви сте саушесник у криминалној радњи те, с тога, требате одговарати пред судским органима, јер сте у моменту чињења дела били потпуно свесни радње коју чините, као и то да је чињена радња супротна Закону. Дакле, у оба случаја, ви сте и жртва и кривац!
    Уколико говоримо о једној другој криминалној радњи, физичком нападу на вас, ту је ствар далеко компликованија. Када дође до физичког контакта између нападача и вас, оно што не смете чинити је да му узвратите мањом или истом мером, а камо ли већом. У оваквом случају имате две могућности: да се пасивно браните и истрпите ударце или да активно бежите у намери да се удаљите од нападача. Као и у прошлом случају, ниједна опција вас не доводи у пријатну и безбедну позицију.
Уколико се одлучите да истрпите ударце, никада не можете знати до које мере је нападач спреман да иде. Опет сте у позицији захваљивача: ако вам само лупи шамар или два, па и ако вас мало више повреди, посече, сломи неки од удова, сломи нос, истера око... будите искрени, све је добро што се смрћу не сврши. Уколико се одлучите да се браните активно и подметнете руку у одбрамбени положај, у том случају може доћи до лакших или, опет недајбоже, тежих повреда нападачевих екстремеитета. Е, за то се одговара, морално и материјално!
    А шта није добро чинити у оваквим случајевима? Бежање - нипошто! Ваше бежање може осоколити нападача до те мере да он појури за вама. У таквим случајевима му се могу придружити још неки ликови, у намери да вас ухвате, мислећи да сте какав преступник. Такође, да ли размишљате о томе шта се може десити оном нападачу уколико се спотакне, падне и повреди. Он се повредио а ви побегли и не пружили му помоћ!? Шта, не знате да је то кажњиво? Незнање вас не ослобађа кривице! Шта, ни ово нисте знали!?

Бррррррррр

- Бррррррррррррр! Што је хладно. 
- Баш. И ја сам се смрз'о до костију.
- Еј, 'де вам је младост? Да ли ми верујете, иако је децембар, ми на спаваћој соби не затварамо прозоре. Навикли смо са женом да спавамо тако.
    Овако се, од прилике на улици одвијао разговор између човека у седмој деценији живота и неких младића. И заиста, седмодеценијаш је изгледао крепко, свеже, очувајуће, црвен у лицу, рекло би се да би Сизифа изнео на брдо заједно с каменом. Знао сам туце таквих људи који су подносили хладноћу. Мицко Џемси је на минус петнаест ишао са раскопчаном кошуљом и са летњим џемпером преко ње. Њега нисам волео да сретнем. Ја, закопчан до грла, слојевито обучен, утопљен са дебелим јакнама и капутима, ако бих га случајно срео, моментално бих се уледенио и цео дан би ме држала дрхтавица. Избегавао сам његову улицу из тих разлога и осећао се топлије. 
    Славко Печин је увек носио видно краће панталоне. Знате оно, када смо били деца, кројач би нам сашио панталоне по мери. Након неког времена, те би се панталоне просто скратиле због нашег нарастања, и исте би завршавале више наших глежњева. Управо тако је и Славко одавао утисак одраслог човека, који је у непрекидном расту. А поента његових кратких панталона је та да је исте такве носио и зими тако да се јасно видео део ноге између чарапа и панталона. Увек при сусрету сам обарао поглед и гледао у тај део његове фигуре, очекујући да ће бар у зимском периоду обући дуже панталоне, и увек би се разочарао и протресао од хладноће, која би ме потпуно обузимала. Ни њега нисам волео да сретнем.
    А случај је наместио и сложио коцкице да једном приликом, из некаквих разлога, одем до куће оног шездесетинештогодишњака. Зима је већ била на измаку, негде из далека је пролеће хватало залет, осећало се то у вазуху. Док смо домаћин и ја, шетајући по дворишту разговарали, он ми је показивао како је од целог приземља направио пространи дневни боравак, док је спаваће собе сместио на спрату, пажњу су ми привукли његови прозори, које "никада не затвара". Онда сам уочио и схватио зашто не затвара те прозоре на спаваћим собама. Нисам сигуран да би затварањем постигао неки ефекат, с обзиром на то, да на прозорским крилима ни једно стакло није било читаво.

Сува истина

- Испред сваког добростојећег мушкарца чучи нека жена!

- Најсмешнији су испали онда када су покушали бити најозбиљнији.

- Не веруј жени која ћути! 

- Све се изопачило. Ево, и калиф је постао Изногуд!

- Ако ти кажем истину, нећеш веровати. Ако те слажем, мислићеш да је истина!

-  Ех, кад се само сетим... Ако се сетим!?