Грешите се

        У једној од балканских земаља, у циљу буђења опште свести код народа, уведене су мере. Првенствено су усмерене на подстицај младих парова (а и оних, мало зрелијих - јоште продуктивних) у вођењу љубави илити секса. Као што знамо, секс је шаблон успеха у производњи сиротиње. Пораст наталитета управо је сразмеран количини секса, а обрнуто прпорционалан недостатку истог. 

        Најумнији сексолози, који су дипломирали сексологију, на разним сексоверзитетима, осмислили су план секститезе и програм секситета, по којем ће се народ сексати или сексовати. Дакле, доста нам је било и социјализма, и комунизма, и деморатије, дошло је време ренесансе у облику сексизма. У народу је завладала општа морална секстарза, јер сексизам прожима све поре друштвеног живота. У школама су уведени предмети сексографија, сексторија, сексологика, док је физичка култура усмерена на практичну обуку и вежбе на тему секса. У музичкој култури, сва деца уче да свирају сексофон, китару, каринет, сексилофон... Женама се у свечаним приликама поклања љупичица, гладидоле, мушкатела, као и друге врсте пригодних цветова, са латицама и обавезним тучком.

        Од културних манифестација, у Сексовом Долу, одржава се такмичење у многим сексуалним дисциплинама, а победнике очекују веома вредне награде: бронзана, сребрна и златна сексаља, као и велики сексхар. Најбољи, поред награда, добијају и титуле: Вагинар, Спермита, Фелацита, Орал, Тестита... На овај велики такмичарски сабор, у долини реке Стекс, слива се народ са свих меридијана: од Голи трт, и из Доњи Љубиш, иза Чачка, из Доње Сексоније, из Краљевине Есекс, из Куртистана, из Етотије... 

        Народ мора прионути на секс, који нам је до сада био тако стран и увек нам измицао за длаку, мада у последње време, симболика са длаком и није примерена. Сексовати се морамо. Сви до једнога, сексиметрично. Свуда и на сваком кораку, у ходу. А нарочито на Сексовдан, који је специјано прокламован за ове и овакве прилике. Иначе, Сексовдан се светкује свих дана у седмици, који у свом називу немају слово Р, а уторком, средом и четвртком, секс је уведен као обавезна двократна мера. Из овога произилази да сваки организам мора бити организован на оргазам. Што се тиче превенције и заштите од заразних болести попут теститиса, уведена је вакцина, узмигол и примицел.

        Уставом је загарантовано право и обавеза секса сваком појединцу у држави. По општинама, формирана су комисиона тела, која ће надгледати спровођење ове Уставне одрбе. Неизвршавање Уставног задатка, способном појединцу, који се оглуши о Уставна начела, биће изречена васпитна или једна од казнених мера: секс до изнемоглости, присилан секс, секс у букагијама, секс везаних очију...

        Дакле, секс пре свега! На сваком кораку у свако време, у свакој прилици, на сваком ћошку... Пре доручка, за време паузе, у времену поподневног одмора, у току радног времена, на градилишту, у  рударском окну, на њиви, у шуми... Посебно ће бити третиран и стимулисан секс на јавном месту. У сексопатији, за радно обавезне, уместо пуш-паузе, уведена је секс-пауза. У ту сврху, уговорен је неограничен увоз неких продуката из Африке. Сексолитичари стално креирају нове крилатице: "Живео секс!", "Доле антисексизам!", "И после секса - секс", "Секс, секс и само секс". С тим у вези, песма "Јутрос ми је ружа процветала", проглашена је за званичну химну сексидеје.

        У међувремену, народ је изнедрио најновије, најмудрије и најсексипилније пословице: Само секс човека спашава; Секс је створио човека; Ко другоме жену секса, сам у њу упада; Ко секс орално ради, не боји се и не гади... 

        Из државног буџета се издвајају велика средства у борби против сексоризма тако да сексористи нема шта да траже на овим просторима. Такође, ради се на унапређењу сексономије, а посебан пакет помоћи одлази сексословији. Верницима се препоручује слава свети Сексоје, а црквеним лицима се налаже да у сврху подршке и подстицаја слављења ове славе, крену у свећење водице, као и спровођење осталих верских обичаја, везаних за овог свеца. 

         С недавно завршене Сексовизије, власти своме народу поручују:

- Немој неко да се случајно нашали, па да на дан светог Сексоја једе и пије! Зна се шта треба радити у његову славу. Јешћете и пићете на светог Николу. Има времена за јело и пиће. За секс времена немамо на претек, добрано смо у заостатку.

        Наравно, увек постоје и они који ће по разним сексоарима рећи да је сексоманија обузела људе, да је једна врста сексте, те да им прети сексиклизма. Против таквих нусекспојава треба се борити свим сексположивим средствима.

        Онај, Исконски Бог је Адама и Еву најурио из Еденског врта због греха. Данас, неки други Бог народу шаље недвосмислену поруку: 

- Ако ме питате шта треба да радите, рећи ћу вам. Људи, грешите се!

Ništa bitnije

- Ti, kao nešto pišeš?

- Pišem, - rekoh, pomalo stidljivo, izgovorivši ovo "i"  kao da ga u reči ima dva puta.

- A, o čemu ti pišeš? Šta te inspiriše? Koje teme su zastupljene i obradjene u tvojim tekstovima? Imaš li kakve koristi od pisanja? Je li to knjiga u najavi? 

        Odjednom se slila bujica pitanja ka meni da mi je praktično namentnut izazov, na koje pitanje ću pre dati odgovor. Po kom principu sam odgovorio, ne znam ni sam.

- Pišem o bedi, prostakluku, nepromišljenosti, kukavičluku... o ponižavanju svetinja, ličnosti. Pišem o onome što me okružuje. Ništa bitnije.

- Ali, ti nisi "okićen" pobrojanim pridevima, tebe lično nijedan od njih ne dotiče. 

- Ti ne bi trebao da se žališ. 

- 'Ajde, ne huli na Boga uzalud. 

- Ne diraj lava dok spava. 

- Ma, ne čačkaj mečku!

        Ovako nekako se odvijao razgovor izmedju mene, nebitnog autora ovih redova, i lepeze mojih sagovornika, koju čine svi, od ponosnih seljaka do raspojasanih seljačina. Bilo je i onih koji su mi govorili kako nisam "komplimentan" da pišem o tako važnim i golemim stvarima. 

        Šta da odgovoriš ljubopitljivim ljudima a da ne ostaviš utisak naduvenka koji se eto, latio pera. Da ipak, odgovorom zadovoljiš njihovu znatiželju i ljubomoru. Da rečitošću preduprediš njihovo sledeće pitanje, koje neće biti snishodljivo ne prema meni, već snishodljivo prema temi, koja se našla na repertoaru. Na kraju, da izbegneš savete kojih su im puna usta.

        - Ljudi moji, pišem o opštim stvarima koje se svih nas tiču. Možda, kao što neko reče, lično nisam okićen pobrojanim atributima, ali na jedan posredan način jesam, kao i svi vi. To, jesam li "komplimentan" za pisanje, ne treba da bude sporno. Kompentenciju mi obezbedjuju moje godine, moje žiće sa vama, moje iskustvo sa životom i odnos sa ljudima. 

        Pre neki dan sam se zadržao u mom selu do kasnih sati. Kada je sunce završavalo svoj radni dan, počelo je da gasi svoj fenjer i potom otišlo na počinak. Svoje radno mesto ustupilo je martovskoj, vlažnoj i prohladnoj noći. Našao sam se u toj noći sam sa sobom i zurio u prazninu, u daljinu. Moja kuća, kao što znate, nalazi se povrh brda pa se od nje vide naša sela, Kovačeva Bara i Velika Sejanica, kao i susedna, Dadince, Gradište, Jastrebac. Ono što mi je nateralo suzu u oku je tama koju sam video i tišina koju sam čuo. 
        Ne tako davno, sela su nam bila osvetljena svetlima sa samih kuća, a ne uličnim sijalicama. Tamo gde su nekada s kuća bleštala svetla, sada caruje tmina poput one, u delu našeg Mlečnog puta, gde nema nijedne zvezde. Utihnuo je lavež pasa, kao i ostali seoski zvukovi: kokodakanje, kukurikanje, blejanje, meketanje, gakanje... Nema torokanja kola sa kravljim zapregama. Nema više ni žamora ljudi, nema dečijeg plača, nema dečije graje. Nema leleka ni kuknjave, više nema ni ko da umre.

        Eto, o takvim temama pišem. I džaba sam se ja "snašao" ili ti Zorane, ili ti Nešo. Kažite mi kada i gde ste sreli trudnu ženu! Lelejke su davno prestale da krase ledja mladih majki. Kada ste se poslednji put grohotom nasmejali, onako do suza? Pamtite li kada ste bili veseli, raspoložni za šalu, igru. Koji osećaj preovladava u vama, osećaj zadovoljstva, ispunjenosti, ushićenja, topline... ili osećaj nesigurnosti, nervoze, napetosti i stalnog iščekivanja i strahovanja od neizvesnosti? Da li vas svakodnevno proganja poriv da nekom "odušite", da se istresete, da nekome jebete mater?! Da li vam padne na um da dignete ruke od svega i odete u materinu? Ili da dignete ruku na sebe? Hajde, da vas čujem.
        - Dobro, ali nije sve tako crno. Evo, ima tu nekih penzionera, pa... Poneko obradjuje zemlju, a ima i  par zaposlenih... - Neki od prisutnih, težili su da se uključe u razgovor, tek da im se usta ne bi ugorčala od ćutanja. Hteli bi i oni nešto kasti, ali poimanje i shvatanje surovosti savremenog života im ote reč iz grla. Osta reč neprosipana, neiskazana, neiskvarena, neizabena. Osta zgrčena tu u grlu, na pola puta.

        - Tako je, ljudi, ima penzionera. Mislite, treba da se radujemo, je li? Nema mesta i razloga za naročitim radovanjem. Naprotiv! Žalosno je to što naša deca nikada neće saznati šta je penzija, uopšte. Neće znati ni šta je radni staž, minuli rad, trinaesta plata, regres, topli obrok, godišnji odmor... "Poneko obradjuje zemlju"!? Čujete li sebe? "Poneko"! Da li je dovoljno da poneko obradjuje zemlju? "Ima par zaposlenih"... Par ljudi  zaposlenih na sedamsto duša u selu, šta je to do mačiji kašalj, pirova pobeda, medvedja usluga. A i od tih sedamstotina pomenutih, bar dve trećine je raštrkano po belosvetskim varošima u potrazi za lagodom. Zar okosnicu seoskog društva treba da predstavljaju nekoliko penzionera, poneki zemljodelac i par zaposlenih? Jadno je takvo društvo. Tužno i čemerno, a sve ovo izrečeno, ima jedno ime: beda. Ali bedu ne predstavlja samo nemaština, već i neznanje, i boleština, i lenjost, i taština, kao i svi ostali epiteti, u početku priče izrečeni. Bedu čini i naše nepregnuće da nešto promenimo na bolje, a ni potonja vlast se nije "prekršila" oko seljaka, osim kada treba da se ubere porez. 

        Kao što i sami vidite, inspiracija buja na svakom koraku, a šta ću postići pisanjem, druga je to priča, posebno pakovanje, drugi padež. Jer, kao što rekoh, pišem ništa bitnije!

Slika: Ljuljka ili lelejka

Персона Мултимедиале

    Чистачи ципела су изнедрили врло креативну изреку: "Ципела - то је човек". Овде би сваки коментар само сметао. Такође, везано за чистаче ципела, не каже се бадава да: "Тамо где нема чистача ципела нема ни господе"!
    Нема јачег психолога од уличног чистача ципела. Чим уђеш у његов видокруг, знај да си скениран од пете до перчина. Он тачно зна да ли спадаш у категорију људи, који ће попустити пред његовом "понудом" чићшења ципела. Непогрешиво ће те мимоићи с понудом, ако процени да ћеш га одбити.
    Он те посматра још у наиласку, прати твој ход, твоје тикове, твој поглед, гледа како држиш своје руке у односу на тело, да ли у њима носиш штогод... Оно што најмање гледа су твоје ципеле. То га уопште не занима. Ципеле су само средство да пресели неку пару из твог џепа у његов. Начин на који ће то урадити, заиста завређује сваку пажњу и поштовање.
    Ако си пак ставио ногу на сталак с четкама, ималинима и спрејевима, знај да си тог трена рекао све о себи. Чистач зна о теби много више но што си му ти рекао (а ниси му рекао ништа). Зна и оно што ти не знаш, или мислиш да знаш. Комотно може беседити о теби а ти само слушај и климај главом у знак потврђивања и слагања. Све су ти мере узете, величина кошуље, гаћа, сакоа, горњи и доњи притисак, брачни статус, врста порока, количина новца у џепу... Јер, није он само психолог већ и филозоф: у истом моменту је спреман да задржи комуникацију, било да пристанеш или одбијеш његове услуге.
    Брзином светлости размишља а сулудом брзином (бржа од брзине светлости) ти сервира нарамак тема. Ту је спорт, музика, књижевност, незаобилазна политика, туризам, па чак и пољопривреда! О паприци је спреман да ти исприча у детаљима више од стајковачког сељака, који је прави аматер-приправник у њиви, у односу на чистача. Само на тему политике има четири поглавља: локално, државно, спољно и светско. Наравно, најјачи је на локалном нивоу.
    Веома је опскрбљен свим врстама података, од реда вожње у друмском, линијском, речном и авио саобраћају, па до квота на кладионицама. О временској прогнози да и не говоримо. Цене половних аутомобила су му ужа специјалност, а Закон има у малом прсту. Нико вам боље не може помоћи у избору чаја за вашу бољку од њега, уличног чистача ципела. О медицини има толико знања, да у теби побуди мерак да се просто разболиш, а о вери и цркви влада знањем, па ти дође "да се крстиш".
    О бизнису ти може причати дуже од Шехерзаде, и то ако говори само сажето. У науци и технологији је неприкосновен, може ти о томе говорити да "седнеш на дупе" или да се лансираш. Познаје историју, која је у његовом излагању издељена на период мотке и камена, еру железа, барутни период, атомско доба, и савремено доба мотке и камена.
    Све егзактне науке држи у малом прсту мада, географија заузима посебно место у његовом познавању знања. Познаје прилике на земљи још из времена Пангеа континента. Када говори о Африци дође ти да се истопиш, а о Арктику и Антарктику има знање "да се смрзнеш".
    Ако те је ставио у категорију ципела које ће пристати на чишћење, а ти се ипак опиреш услузи, тежиће на све могуће начине да те задржи. У већем броју случајева победиће и приволеће те да ставиш ногу на његов сандучић. Ако те не може задржати ниједном од понуђех тема, јер си чврсто решио да данас не будеш гланцан, при твом одласку ће ти затражити цигарету... и ватру.