Када је господин Дуо долазио у наше место по трећи пут, користио је по први пут други, заобилазни пут. У ранија два навраћаја служио се првим путем. Први, краћи пут, је у међувремену лишен епитета доброг пута. Овај господин је у наше место долазио и раније и то пет пута: једини пут, први пут, опет, задњи пут, и никада више. Долазио би он и више пута код нас, али је често био на путу: на путу у непознато, на путу за хаос, на познатом путу, на путу без повратка, на магистралном путу, макадаму, Титовом путу, путу излечења, далеком путу, асфалтном путу, колском путу, Путу свиле, путу истине, тешком путу, пословном путу, путу под ноге, стотом путу, на путу у средиште земље, путу наде, путу спаса, ... а о друмовима, путељцима, козјим стазама, пречицама, путинама, сокацима, пртинама, зараслим успоменама... да и не говорим! Стаза слонова, такође.
Сходно овоме, и мени се нешто десило први пут. Не знам шта, али знам да се десило. То "први пут" десило ми се више пута. Много пута! Једном ми се десило двапут. Но, нисам ја овде да држим слово о себи, већ о господину Дуоу, на кога сте, у међувремену, заборавили да постоји у овој сторији. Њему се на месту укрштања два пута, десило да остане без горива. Чекајући да наиђе нека прилика у виду помоћи, он заспи за воланом. Ето, и њему се све то десило први пут. Човек треба да моли Бога (ако је верник), или да буде срећан (ако је атеиста) што му се извесна непријатност не дешава и последњи пут у животу. Овај наш господин је, заспавши, почео да сања нешто што у животу није ни сањао да ће сањати. Његов сан - његова тајна, ми и не желимо да је знамо. Има оних који желе!? Нека потраже господина Дуоа, али када се буде вратио с пута. Дакле, и овај пут је био на путу.
Међутим, у пријатељској посети свом дугогодишњем пријатељу, господин Дуо је стигао ненајављено и то са својом супругом. Госпођа Многопута, удавала се више пута, што је јасно говорила њензина пут или тен. Приметио сам да је користила "Лабелло" што је за мене било апсолутно неприхватљиво: или ла зелено или ла ништа!
После удобног смештаја у кући пријатеља, заподенуо се разговор о уопштеним стварима. Примера ради, неко је питао да ли је проходан онај, први пут, па се разговор одвијао од прилике овако:
- Како да не, проходан је али...
- Може ли се колима њиме ићи?
- Не, то нипошто!
- А "Тома Винковић"? Може ли он?
- Свакако. Може, само ако иде пешице!
Дугогодишњи пријатељ, као домаћин, се није дао изненадити оволиким приливом људи, већ је одмах упитао каквом кафом да послужи госте, док се у кухињи не припреми нешто за презалогајити. Госпођа Многопута је одабрала "2 у 1", а господин Дуо се изјаснио за "3 у 1", управо оно што је одабрао и дуго-годишњи пријатељ. Супруга дугогодишњег пријатеља је одабрала "4 у 1", а син и кћерка су гласали за сладолед. Син је преферирао ванилу, а кћер је била несигурна шта жели: ванилу, чоколаду или качкаваљ. Преферира она и јабуке и то оне, Делишес, а у недостатку њих конзумира и Делиседам, не смета јој!
Након краћег усаглашавања око списка жеља, дугогодишњем пријатељу је додељена улога набављача. Персоналу, у оближнем маркету, је саопштио своје трговачке намере:
- Дајте ми 2 "3 у 1", 3 "2 у 1" и 1 "4 у 1" и два сладоледа у једном паковању. Један нека буде од ваниле, а други као и први.
- !?!, - реаговала је продавачица.
Ја никада нисам са бројкама имао проблема. Једном сам у продавници одеће затражио фармерице, а продавачица ми понудила "501" јер су тих дана биле у моди. Након пробе, тачно сам знао да су ми понуђене панталоне биле мале, те сам учтиво затражио 502! И та је продавачица реаговала исто као она из претходног пасуса:
- !?!
Иначе, увек са собом носим понеки мерни уређај: либелу, лицрну или неку другу либоју.
Господин Дуо више не навраћа у наш крај, сморен је бројним цифрама. Недавно сам чуо да је умро... по први пут, ваљда! Када сам ту вест саопштио првом комшији, реаговао је овако:
- !?!
