Не звао се ја

        Мој проблем захтева једну, свеукупну анализу мога духа и мога тела. Немојте ми, докторе, приступати површно. Удубите се у мој случај, покушајте да расчивијате моје стање. Искрено вас молим да се заузмете за мене, јер то што ја осећам, то нипошто није уредно с аспекта медицине или морала, рецимо. Знам, ви ћете ми рећи да залазим у теме које ми нису познате, које су на маргини мога знања. Заиста немам намеру да залазим у непознато, а понајмање ми је намера да се мешам у ваш рад. Не могу креирати некакав систем ван система, кога сам део већ. Али, веома добро су ми познате намере, као и побуде тих намера у мени. Можете ви рећи да ме утисак вара. Рећи ћете да је сасвим нормално волети своју децу. И ја знам да је то нормално. Било би ненормално погрешно их васпитавати, отуђивати их, мрзети их. Волим своју децу и то је сасвим на месту.

        Пре неки дан шетао сам парком, онако, бесциљно. У ствари, циљ ми је био да то буде бесциљна шетња, а испоставило се да сам шетао циљано. Мимоилазио сам се са људима различитих профила, свакојаке доби, оба пола. Да је неко други шетао место мене, вероватно би своју пажњу устремио на неко дрво, које би нудило добру хладовину. Неко би погледом потражио какав стуб уличне светиљке, клупу, звезде на небу у сред бела дана... Мало ко би гледао оно што ја гледам. Ухватио сам себе како моје очи тумарају међу људе, трагајући за децом. Да, докторе, моје очи желе да гледају та дивна мала створења. Маме их возикају по разним згодама, носе их у својим рукама, шетају их... Талас за таласом милине ме прожимао док сам шетао од улице Мартина Крпана до Стандардне 13. После сам свратио у Брестаче 17, попео се ону узвишицу више вртића "Први корак" и уживао у погледу. Толико сам се зауживао да ме ухватио стах од толике количине уживања. Ухватила ме паника од спознаје да претерана љубав може прерасти у могућност повређивања вољеног лица. Такав ме утисак прожима и јежи.

         Ево ме, докторе, ту пред вама чучим и молим вас за помоћ. Желим да ме ослободите те врсте уживања, хоћу да се лишим тог задовољства. Волео бих да љубав према деци буде ограничена. Мора за то постојати некаква медицина, неки лек, инјекција, чај, пилула... Ви сте човек пре свега, разумећете мој вапај. Такође, човек сте од струке, сигуран сам да све ово нисам лајао у ветар. Ваша  стручност ми улива поверење и даје наду да верујем у моје излечење. Ето, све време, док вам ово причам, ја на вашем зиду гледам слику. Ова умиљата и слатка девојчица, која грли бернардинца, чини да се топим од милине. Ја је волим мада је не познајем. Али... Просто ми дође да је поједем, не звао се ја Рекс!

Опсежан разговор

Универзални начин конверзације, веома присутан на читавом простору бивше земље

- Оооо! ------- (одушевљење и поздрав приликом сусрета)

- Е ------------- (јавља се и он њему, отпоздравља га)

- И? ------------(пита га како је он, породица, здравље)

- Аа ----------- (као, није нешто... ту и тамо)

- Ууу! ---------(изражавање благе забринутости)

- Ае ------------(у стилу: А, што ћеш, тако је)

- Хм... ---------(сада већ осећај замишљености)

- Мхм----------(Аха - изговорено затворених уста, у циљу потврде и слагања)

Pretpraznična euforija

- Otkad je promenjen sistem, sedmica na Loto-u sve je redja!

- Prodao se. Vlast ga je učinila robom!

- U zabludi smo ako mislimo da je briga o drugima nestala. Kriva je prosvećenost jer, i danas postoje ljudi koji bi od usta odvojili, ali su saznali da to nije higijenski.

- Gitaru sam uspeo da naštimujem. Televizor i frižider su mi u potpunoj disharmoniji.

- Što dublje u ćorsokak zalaziš, sve jasnije ti se izlaz prikazuje.

- Pobuda za promenom vlasti, narodu ne dolazi iz glave, već od kičme i želuca.

Рана едукација

Причица датира из наших крајева, где је заступљен призренско-тимочки дијалект. 
Циљ причице је да у детету, на врло једноставан начин, развије потребу да оно разлучи добро од лошег, као и да схвати поруку коју шаље последња реченица. 

"- Ај вечерамо.
- Кво ће вечерамо?
- Које је даја Бог.
- Ја ћу крадем.
- Ја ћу кажем!
А онда су га сви остали толко тепали да је остаја мали!"

        Ова причица, која се од најранијих дана одрастања, причала сваком детету у нашем крају, на врло сликовит начин описује улогу и задатак сваког прста на руци. Осим тога, веома васпитно делује на дете како се не треба упуштати у цинкарење ближњих својих, јер све што они раде, чине то и за опште добро!
        Током даљег сазревања, дете ће (и само) спознати снагу малог прста: да се неко може "окретати око малог прста" или да нешто "има у прсту малом".
        Данас, говорење овакве причице својој деци, поборници Н(овог)С(ветског)П(оретка) би окарактерисали као насиље над децом. Па, ти сад види где смо? И шта смо?!

Šargarepa

        Да ли је могуће наметати своју вољу другоме и да ли је могуће да други, користећи своју вољу, управљају нама? То питање се провлачи међ' нама од кад је света и века. Многе науке су се занимале тим питањем, доста истраживања је одрађено, пуно сазнања и закључака је изведено из свега тога. Овим питањем су се оптерећивали скоро сви профили људи, од пастира до лекара, од сељака до господе, од дворске луде до краља, од сокачара до филозофа...

Било како било, на знатижељнима је да истражују, а на гладнима знања је да уче. Ако човек жели да сазна нешто, сазнаће на овај или онај начин. Једина разлика у свему томе, налази се у количини сазнања.

        Свакако, свако од нас може пружити одговор на ово питање, уз мало воље. На крају, не морамо одговор пружати другима, одговоримо себи, јер према себи имамо највише одговорности. Желите знати да ли спадате у особе које могу управљати туђим умом? Да би добили овакав одговор, морате урадити један врло једноставан експеримент.

        За успешност спровођења експеримента, неопходно је да будете у друштву своје породице или пријатеља. Оглед се може спровести и без присуства друштва али резултат не осликава право стање успешности, мада вреди пробати. А он се спроводи на следећи начин:

        Док присутни око вас комуницирају, ви се не требате мешати у разговор. Завалићете се у фотељу, на троседу, на столици (свеједно је) и само слушати њихов разговор, без да се удубљујете у тему, у суштину. "Повући" ћете се потпуно и када мислите да можете игнорисати њихово присуство и разговор, концетрисаћете се на себе. (Ако оглед радите сами, без ичијег присуства, морате радити са замишљеним ликом).

        Када постигнете увереност да апсолутно можете владати собом, можете прећи на следећи ниво огледа. Сву своју вољу устремићете ка неком из друштва, кога сте унапред одабрали, не говорећи му о својим намерама ништа. Тада ћете своју десну руку испружити према вашем медијуму и уперити кажипрст у њега. Њега, (а и остале присутне) ће то врло збунити, да на тренутак неће знати шта се заправо догађа. Тада ви користите скренутост њихове пажње, те вам се пружа прилика да предјете на следећи ниво огледа. 

(У овој фази огледа, ако експериментишете сами,  неопходно је погледати слику бр. 1 испод ове теме и прочитати текст). У наставку огледа, полако савијате своју руку у лакту повлачећи је к себи и кажипрстом дајете знак одабраној особи да вам придје. Учинила она то или не, ви сте дошли до краја експеримента, па је и време да се изведу извесни закључци. За оглед је апсолутно небитно хоће ли вам одабрана особа прићи или не. (Они који раде без присутних, треба да виде слику бр. 2).

        Шта сте постигли овим огледом? Уверили сте себе да се снагом воље може управљати на један посредан начин: преко глади за сазнањем (а много врста "глади" прожима наш живот). У овом случају кључни фактор се провукао кроз знатижељу, док у другим случајевима то могу бити хир, надмудривање, угњетавање, немаштина, болештина...  Како је овде радозналост одиграла пресудну улогу, то сте пратили упутства, која су била ништа друго до (види слику бр. 3).

        Поштовани читаоче, да се не бисте повређено осећали, те помислили да се на овај начин ругам вашем интелекту, желим да вам кажем да је ово само један вид управљања нашим умовима и контрола над нама, људима, од стране центара моћи. Иако прост и баналан пример, он ипак говори пуно. И више него што мислимо!

******************************************************

slika br. 1

************************************************************

slika br. 2

***********************************************************

- Алатка за превођење жедног преко воде!

slika br. 3

Aforizam meseca

Ruke brišem Večernjim novostima.
Politikom brišem obraz.

1961

        Ta 1961. bila je drugačija od ostalih godina. Ostala je zapamćena kao godina s puno simbolike,  puno početaka, puno mistike i realnosti, puno svega i svačega. Ne mogu pobrojati sve važne stvari koje su se dogodile onda. Uglavnom, bila je to godina koja se nije desila zbog sveta, već se svet desio zbog nje! 

- Počela je u nedelju
- Održano prvo "Beogradsko proleće"
- Američki turista načinio prvi kolor snimak Beograda
- Amerika i Kuba prekinule diplomatske odnose
- Pomračenje Sunca vidljivo iz naše zemlje
- John Kennedy postao predsednik Amerike
- U Beogradu počela prva konferencija pokreta nesvrstanih
- Održan prvi Dragačevski sabor trubača u Guči
- Osnovan Rok bend Siluete, Iskre, Dubrovački trubaduri
- Rodjeni Lothar Mattheus, Eddie Murphy, Ivica Vdović Vd, Doris Dragović, Sonja Savić, Zana Nimani, Milorad Mandić Manda, Anna Oxa... 
- Jurij Gagarin otisnuo se u Kosmos
- Umro Gary Cooper
- Ukinut Orijent-ekspres, voz koji je 78 godina saobraćao na liniji Pariz-Istanbul.
- Započeta izgradnja Berlinskog zida.
- Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost
- Latinski se piše MCMLXI
- Kada na listu papira napišeš 1961, okreneš list... a ono isto!
- Rodio se ja

Idi... našminkaj se

Sreo sam je na ulici, krenula je kod frizera. Nakon kraćeg, prijateljskog razgovora, pri rastanku, rekao sam joj:
- Idi... našminkaj se, doteraj se! Ulepšaj se, ako je to uopšte moguće!?
Zaustavila je nakratko pogled na meni, a potom se zadovoljno nasmešila i udaljila.

Bau-bau

        Nebo je naboralo svoje čelo nad planinom, koja je iz petnih žila napregla svoje stenovite mišiće. Stuštili se oblaci nad njom i svojim izgledom nagoveštavali ozbilju oluju. Gore, visoko u planinama, gomilala se ogromna snaga prirode. U podnožju planina pak, niko nije poseban značaj pridavao namerama oblaka. Svako je skoncentrisano radio na svom zadatku. No, kada su prve i retke kapi kiše najavile skori dolazak veće količine vode, zaposleni ostaviše započete i nedovršene poslove, te se uputiše svako u svoj kutak skloništa. U ovakvim prilikama, kada se ništa nije moglo raditi napolju, uglavnom se većalo, savetovalo, sastančilo, gde se dolazilo do predloga za poboljšanje životnog standarda. Takodje, donošeni su zaključci, usvajani razni planovi, zakoni... Tako i ovom prilikom, posle kraćeg predaha, poče da se formira grupica, zatim grupa, dok se ne okupi celo društvo.
Lu je, kao najstariji član društva, započeo svoju diskusiju, kojom prilikom je izneo čitav set predloga, započevši rečima:
- Abu mu, labu taku abaku! Amabu! *1
        Čitavog nerednog sata je predstavljao svoj program i plan, dok su ga prisutni pomno pratili, ne prekidajući ga ni slučajnim kašljem. Kiša je napolju bivala sve jača, jaka grmljavina remetila je tišinu medju prisutnima. Neki su skoro jedva disali, što iz pijeteta prema govorniku, što iz interesovanja za novim saznanjima. 
        Ovom prilikom su saznali da je tehnologija uznapredovala do te mere da će ubuduće koristiti dva štapa kao jedan. To zapravo znači, da će njihov štap, skoro aršin i po dugačak, otići u muzej. Njega su koristili za mlaćenje tamo gde je trebalo udarati njime, ali je takva radnja zaiskivala mnogo energije, mnogo truda. Sada je njegovo mesto zauzeo novi, modifikovani štap koji se u stvari sastojao od dva, aršin duga štapa, kraćim kanapom spojena medjusobno. Time su znatno dobili na snazi udarca pri zamahu, za koji je bilo nephodno znatno manje fizičke snage i energije. 
        Kada je Lu završio sa izlaganjem, javilo su se nekoliko diskutanata. Ovom prilikom, Ubau je istakao:
- Abu mu, kaku tuatu lazorazu u Lu buntuk idaufu. *2
Javio se i Izulaku, koji je izmedju ostalog naglasio:
- U! Juku u! *3
Diskusija se nije mogla zamisliti bez učešća većitog oponenta i destruktivnog elementa,  koji je, pored klasične zabrinutosti, izrazio ozbiljnu sumnju u gore izrečeno. Bau-bau reče:
- Ouku? Lu takatalmaku uvolu. Idoluko udugnu Ubau. Ouku alubudo?! *4
Ipak, skup je nastavljen, a nakon nekog vremena došlo se do prvih rezutata. Hitno i bezodložno je potrebno:

1. Libi ido okuko nakrke*5
2. Ujuju Cica-Mica *6
3. Labau uhuhu ihaha *7
4. Ubutni oguliluk, ogulilek, ogulilak *8
5. Danubu abau Konza, ibitu ales Trte-Mrte *9

        Skup bi verovatno bio nastavljen sa predlozima i usvajanjem istih, da nije došlo do uticaja prirode. Napolju je kiša nastavila da pada, a u neposrednoj blizini udari grom i zapali jedno drvo. Svi prisutni se najpre prepadoše od siline i buke groma, a potom istrčaše napolju. Povikaše uglas:
- Matrak! Matrak! *10
Neki, smeliji se približiše, a i oni sumnjičaviji:
- Labau aha matrak! Ububak labu! *11
- Uzglu Bukau! Va Bukau! Va! Ukaljah u! *12

*   *   *

* slobodni prevod teksta:

___________________________________________________________________________
*1 Neizmerno mi je drago da smo se okupili u ovom prepunom ambijentu, u ovolikom broju, koristeći vreme na pravi način. Još jednom želim dobrodošlicu svima.
*2 Potpuno i nedvosmisleno se slažem sa rečima našeg uvaženog Lu i  smatram da će nova dostignuća biti od vitalnog značaja za našu zajednicu.
*3 Tako je! Dosta smo trošili snagu, hajde da malo radimo glavom i prihvatimo nove dimenzije razvitka!
*4 Nema ništa od tehnologije, kakva glupost? Ja, lično, u tako nešto nikada nisam verovao niti ću verovati.  Ubau neka veruje koliko želi, ja ne. Zar vi, ostali, dopuštate da vas zavede ovakav govor laži, spletkarenja i mržnje?!
*5 Sakupiti što više hrane za predstojeću zimu
*6 Objediniti svu zajednički proizvedenu hranu i sačuvati od propadanja i prevremenog raspadanja.
*7 Poraditi na uredjenju enterijera stambenog prostora.
*8 Posebnu brigu i negu obezbediti starijim i iznemoglim licima, deci i bolesnima.
*9 Doneti novi Zakon prema kome će svi članovi Zajednice imati jednake obaveze i prava.
*10 Čudo! Veliko Čudo!
*11 Nije ovo nikakvo čudo! Ovo je ono što nama treba, toplo je i grejaće nas!
*12 Nazovimo ga Vatra! Živela Vatra! Živela! Unesimo ga u pećinu!

Чваркаста прича

        Мања група добро наоружаних, униформисаних лица, ушла је у већу одају, где се по наредби управника места скупило подоста људи. Једна униформа се издвоји од осталих и одабра место с ког ће се обратити. Строжим гласом него што би се очекивало за такву распуштену креатуру од официра, запита присутне, некаквом врстом вибрато тенора.

- Има ли овде Срвата?

Сви су ћутали. Наравно, у просторији је било како Срвата, тако и Хрба, али... Нико се није оглашавао, јер нису знали који би одговор био подобан у овако напетој ситуацији. Окупљени нису могли на основу обележја или униформи, проникнути у војну или националну припадност наоружаних. Мислили су да је ћутање бољи одговор од било којег другог.

- Последњи пут питам, има ли у просторији Срвата?

Понови питање, скоро претећим гласом онај са чварцима, и поче погледом да шара по просторији, задржавајући поглед на нека лица. Офрље се пред масом држао за једног официра, али у ратним приликама, чварке су се добијале на чудне начине. Често су поткивачи, токари, сајџије... "напредовали" и до чина капетана. Овај мора да је био, у најмању руку берберин или сладолеџија, видело се да је имао контакте и искуство са јавношћу! Таман се дотични спремао да "предузме" следећи корак, вероватно још строжи, неко из гужве повика:

- Има!

- Чега?

- Ја! Ја сам Срват.

     Том приликом, из гомиле се издвоји прилика, која је на ногама носила две различите ципеле, једна потпуно обувена, док друга загажена у задњем делу. Панталоне су биле некако усукане око тела, које су на месту каиша имале некакав учкур, везан у чвор. Испод огрнутог сакоа, вирила је подерана, карирана кошуља, којој је недостајало пола левог рукава. Лице је било прича за себе, те не бих читаоце гњавио описима истог. Но, да се вратимо заплету.

Чварци само одмахнуше руком и двојица (без чварака) ухватише прилику под мишкама и буквално га изнесоше из просторије. Уто се умеша један, који је имао два обележја мање од свог ауторитета, и скоро шаптајућим гласом, обрати се:

- Господине Главни, лаже те!

- Ко? Ја?

- Не. Овај што су га управо извели на стрељање, уопште није Срват.

- Та, шта је? Да није којим случајем Хрбин?

- Ма какви, није ни Хрбин, лично га познајем.

- Та, говори, шта је? Бакедонац, Мошњак... још горе!?

- Сеоска луда! Он је ништа друго до сеоска луда, с којим сви терају спрдњу, шегу. Шале се на његов рачун... Знате, он баш и није свој на своме... хоћу рећи...

- Доста! Он се изјаснио ко је и шта је. То што ти хоћеш рећи, није од важећег значаја нити од значајне важности. Лично ћеш ми бити одговоран за спроводјење и извршење процеса извршења мог наредјења.

Просторију преплави неко олакшање код присутних лица, јер су коначно докучили како се не треба изјашњавати. Лакше се дисало, осећај лагодности није се могао скрити.

- Има ли у просторији Хрба!?

Као гром из ведра неба, стушти се на присутне питање чваркастог. Овог пута, питање је било испуњено великом количином мржње, а стрепња се увуче у костима људи. Шта сада да кажу, а да не погреше. А нешто морају рећи.

- Има!

     Повикаше сви у глас, као да им је каква невидљива сила, невидљивим диригентским штапићем заповедила да тако кажу. Сви су изгледи да су ово изговорили више по инерцији и без унетог резона. Чваркасти се трже и разрогачи своје очи, у којима је доминирала закрвављена мрежњача.

- Сви сте Хрби?

     Неки климнуше главом, неки одговорише са да, неки са мхм (што се добија када се затворених уста изговори "аха")... Углавном, сви су потврдили раније дати исказ. Потом ауторитет даде некакав знак руком и његови "саиграчи" испразнише просторију.

- Зар ћемо и њих... ?

Упита један са једним чварком.

- Него?

     Убрзо и последња униформа напусти просторију. Остаде унутра само господин Главни, и поче да се шепури с рукама на дупету, к'о петао који је спреман да кидише на кокош. Видело се да блиста од задовољства. Шетао је празним простором, тамо где су до мало пре стајали људи, а када би застао на тренутак, подигао би се на ножнм прстима, пропео се колико је кратак, те наставио шетњу. Уто му зазвони телефон.

- По!

- #6Љ&%/(+* ?

- Јо.

- &$#2#$%ж !

- По!

Агностицизам

      Бог! Има Бога - нема Бога, вечита борба између верника и атеиста, као и дилема код оних који су на "ивици". Обично бива да, када су једни у праву око неке теме, тврдња супротног табора пада. Међутим, постоје примери када су обе стране у праву, мада не знајући да спознају и објасне своју тврдњу. Поред оних који се декларишу као богољупци, постоје и они који на питање у кога или у шта верују, одговарају са:

- У правду, у истину, у човека, у себе, у љубав, у слогу, ни у кога... и постоји још много сличних одговора, који заобилазе Бога као могућу варијацију веровања.

     Ја нисам неопредељен, ја верујем у човека! Да, верујем да је човек креатор свега па и самог Бога. И још мислим да је тако од Искона, да ће тако трајати занавек. Планета Земља, као људска задужбина, траје већ неколико милијарди година и ко зна још колико ће трајати, али у једном моменту ње више неће бити на мапи тог дела Васионе. Шта даље бива, одговара се само од себе. Да сведемо тај проблем на примеру једне породице (куће). Када породица нарасте до критичне границе, део ње се исељава из куће, себи гради нови дом и креће из почетка. Ако пак кућа, због дотрајалости, почне да се урушава, породица себу прави нову, савременију, конфорнију кућу и опет креће са новим почетком.

     Превише је случајности у нашем животу да бих веровао у ткзв. стицај околности. Сунчев систем, који се налази у мирном делу Млечног пута, настао је ротацијом гасова, прашине и свега онога што је успут захваћено. Настале су планете, а на трећој од Сунца настао је живот. Трећу планету стабилном је чини њен вечити пратилац, трабант, сателит - Месец. Да њега нема, Земљина оса била би изложена "вољи" свемирских сила, па не бисмо имали смену годишњих доба. Тако бар каже Дарвин кроз теорију еволуције. А сама Земља је од Сунца удаљена тачно на потребној раздаљини: да је ближа Сунцу, сагорела би, океани би испарили. Да је удаљенија, замрзла би се. Само на Земљи има воде у течном стању, која је (поред угљеника) основни елемент стварања и одржања живота. Само Земља има такву атмосферу са водоником и кисеоником (такође, елементарним чиниоцима живота), која на Земљу делује толиким притиском, да не дозвољава океанима да оду у свемир. Земља има тако јако магнетно поље, да својим дејством ствара заштитну зону око читаве Земље те нас штити од смртоносних сунчевих ветрова и космичких зрачења. Такође, "у предворју" нам је Јупитер, гасовити џин, чија гравитација "упија" велике и слободнолетеће комаде, који би могли наудити земљанима.

     "Спустивши" се на земљу, затећи ћемо шаренолики живот и природу какву ни један уметник не би могао да осмисли и ослика. Живот буја, а свака јединка има свој пут, од рођења до смрти. Али пре смрти, јединка обезбеди опстанак продуживши врсту. А живот, чак и највећих копнених животиња попут слона, настане из мрве, из труна, из незамисливо мајушне семенке живота. И та семенка, заметак, има у себи све што слон треба да има: велике уши, огромну сурлу, гигански труп, јетру, плућа, бубреге, полне органе, срце, мозак, рецепторе... Прелепи цвет кактуса је окитио своје ружно тело, које се изборило да лепотом свога цвета примами птице. Оне ће посетити цвет и урадити једино што је кактусу потребно - опрашити га! Кактус је на посредан начин продужио врсту. Човек је прича за себе. Он је најсавшренији, најспособнији, најогавнији, најкварнији организам на сопственој креацији, Земљи. Он је мислећи елемент. Он ведри и облачи. Он нарушава и мења природу, ствара живот, ствара смрт. Он је Бог на Земљи. Да ли само на Земљи?

     Човек има врло моћно оружје - глад за сазнањем. Изучавањем било чега, човек постаје његов господар. У зависности од степена изучености нечега, зависи и степен господарења. Док је човек изучавао биљке, па и животиње, разлог за панику и страх није постојао. То, да ли ће човек господарити над већином биљака и експлоатисати њихова добра, није забрињавајуће. Да ли ће човек испијати ресурсе животиња... па и то није алармантно, јер природа се стара о равнотежи каквој - таквој. Госодарство човека над својом врстом, човеком, је већ ужасавајући чин. Човек је изучио човека до те мере да практично може направити своју реплику, ако не сада, а оно за пар стотина година или хиљаду. Човек истражује Космос, човек истражује атоме, човек истражује сопствени код (ДНК)... човек истражује човека, како би могао креирати новог себе, али неприродним путем. Све више механике се уграђује у човека што је занемарљиво. Оно што је застрашујеће је то да човек у новог човека уграђује нову свест, онакву каква одговара човеку ствараоцу

     След догађаја би могао бити такав, да нови човек потпуно овлада и користи енергетски потенцијал сопствене планете (човек је још увек далеко од овог стадијума). У даљем напредовању технологије, човек би користио сву енергију матичне звезде, док би у следећем кораку (стадијуму развитка) користио и енергију саме галаксије. Такав човек прераста у Суперчовека и он већ може да креира нову галаксију, нови сунчев систем и нову Земљу где ће посејати ново семе новог живота. Такав Суперчовек није ништа друго до сами Бог. Дакле, можда смо и ми посејани или засађени од стране неког Суперчовека, кога сматрамо нашим Богом. Ко зна које по реду поколење људског рода смо ми, Земљани? То не зна ни Стивен Хокинг (Stephen Hawking) али би ми можда посмртно завидео, на начину размишљања у вези теме.

     Из ових, поменутих, разлога ја верујем у Бога, Човека-Бога!

Ponosni južnjaci - sex

Penzionerska orata od sex:
- A b'e Stavro, aktivan li si s's sex?
- Kako pa ne! Prošle godine jenput, a ovej godine, baš ga razredi. A kude tebe kakvo je stanje, Zare?
- Ja, ovej nekolko godine sam ga b'š zgustija!
- S's aktivnos?
- S's neaktivnos!!!

Ponosni južnjaci - mešinka

Jutros kad se digo, iskusa jedan jogurt, posle capnu jabuku 3-4 put, pa popi jedno studeno pivce. Po toj ido u prodavnicu po namirnice i kupi friške krastavice, ta i nji izedo, a posle popi jedno čokoladno mleko i izedo tanjir pitije. Ljudi, verujete li da me toj drži, eve cel dan ne skidam se od wc šolju! Ne seti se da popijem kafu bez šićer... mož bi pomoglo!

Malečki saveti, golem koris

Ako vi se u kuću ili stan pojave buve, ič se ne sekirajte. Ima rešenje za toj. Treba s'mo da si nabavite jedno po drintavo kutre i da ga puštite da se šeta nedelju dana po sobe. Avtomacki, sve buve će se navatju na kuče. Posle toj, sa sve buve, kuče isfrljite napolje. Kučjaci će pa isfrlji onaj kuj po neje grožljiv. Ako ste svi po kuću grožljivi, čekajte novi savet...

*  *  *

Ako vi kokoška preodi u komšijsko, pa tam šmugne i snosi na njiov polog, nemoj se sekirate, ima rešenje za toj. Će poviknete komšiku i komšiju onakoj na kafu. Kad se svi zberete, takoj porodično, vi ćete onakoj da zaobikolite odolek sas pričanje. Će reknete:
- Ma, ovaj naša kokoška graorasta, preodi kude vas al ne znamo zašto. Ako snosi u vaš polog, toj neje problem, jajca će se izedev, pa a gi vi izeli a mi, svejedno je. Nego, ne li ona tam preodi iz neki drugi razlozi, zbog vašega petla? Ako je takoj, ću moram i ja da tražim neki polog kude vas (ovoj reknete onakoj u šalu, a na muža si nažmiknete). Kad toj reknete, na komšiju će je mlogo arno i merak će mu bude. A komšika...
Komšika će vi od sutra donosi jajca svaki dan, čak i onaj koja nesu od vašu kokošku. Mož vi donese i cel polog sa sve jajca i kokošku, a mož nakara muža da cel ambar prenesu.

*  *  *

Kupili ste zimske cipele u radnju i skupo ste gi platili. Tam ste gi probali i učinilo vi se da su vi t'm'n. Kad ste gi obuli doma, videli ste da su vi pomalečke za jedan broj i da vi žuljaju. Razmišljate d'l da gi vrćate ili da tražite druge. Nema mesto da paničite. Eve kako će si rešite problem i toj mlogo l'sno. Prvo će se smirite sas jednu lanjsku rakijicu i će otidnete u kupatilo. Tam će sednete na kadu i puštite vrućku vodu na vaše noge. Posle će uznete ribaću četku i će ostružete vaše pete. Po toj, cipele mora da vi budnu t'm'n, tamina ako vi i ne klipkaju.

*  *  *

Ako komšija iznad vas mlogo glasno pušta nuziku i toj vi smića, a uz toj ič vi se i ne svidja takva muzika, eve koje rešenje ima za tuj napas. Prvo, će otidete kude komšiju sas razvučena usta, nikako namršteni. Čim on iskoči iz stan, će ga pozdravite s's birane reči i će ga pitate za zdravlje. Će vi interesuje zdravlje i od njegovu ženu, od decu, od majku, tatka, pa i za svinju i kokoške će priupitate. A t'g će mu reknete da vi se mlogo svidja muzika koju pušta, al se slabo čuje kude vas, pa ste došli da ga zamolite da gu malce pojača. I posle će se rastavite s's njega uz
najbirane reči, još će ga viknete i na kafu da svrne k'd mogne. Kad on pojača muziku, toj ima da zasmića na celu zgradu, a ne s'mo na vas, pa će vi zatoj bude merak. E, d'l će i na drugi stanari da bude merak, s'mo krotko čekajte pa će vidite.

Ponosni južnjaci - Perica

Profisor iz istoriju pitaja Pericu:
- Abe, Perice, kako su Srbi iskarali Turci od Balkan, ajde da ni kažeš, pa ću ti davam dvojku da ne ponavljaš?
- Zorle! - odgovori Perica.

*  *  *

- Ajde, Perice, rekni jednu rečenicu, pa će gu analiziramo.
- Kakvu rečenicu, učiteljice?
- Bilo kvu.
- Pa eve: "Miša neće da se igra s's mene?"
- Dobro de, nek ti bude. I kvo je Miša u rečenicu?
- Peder.

Ponosni južnjaci - kikiriki

- Рекни кикирики.
- Кикирики!
- Ал сам те зајебаја, набијем ти оволики!
- Добро, ал више неч.
- Кажи четвртак.
- Нећу, па ће ме зајебеш.
- Будало, како ћу те зајебем, кажи четвртак.
- Добро ај, четвртак!
- Ете, па сам те зајебаја. Бем те у суботу кад неам работу!

Ponosni južnjaci - sele

- Čija si ti, sele?
- Ja sam Jeftina.
- Ma, kako te ja ne znam? A za kuga si?
- Za Danju!
- Ma što mi reče?! Pa, baš mi takva treba! Ja si imam jednu skupu za noć!

*  *  *

- Odokle ideš, sele?
- Od Guzini.
- A, od koji si ti?
- Od Trtini.
- Pa kude ideš s'g, Trtini su na ovam?
- Idem u Lazini!
- Ako, sele, ako!

Osećaj za Feeling

- Ako me osećaj za instinkt ne vara, trebalo bi da imam smisla za talenat. Još da nije ove fobije na strah...

- Umoran k'o pas, gladan k'o pas, laže k'o pas... Šta li je pas zgrešio čoveku?

- Neki se rode samo da bi bili rodjeni!

- Budite optimisti i čvrsto stanite na tlo, poput... poput dobrostojećeg bogalja!

Ljubavno-patriotski blok

- Svi vi koji ste daleko od rodne grude, vratiite se, zemlja vas zove.

- Svakodnevno na ulicama srećem namrgodjena lica... Neverovatna pojava u ovako smešnoj zemlji!

- Pljušte po FB profilima poruke ljubavi iz belog sveta. Srbi poručuju kako vole Srbiju! Lako je voleti Srbiju iz tog "belog sveta"... dodjite u Srbiju pa je onda volite!

Žena je ćutala

        Baba Ruža krupnim koracima hita ka desetoj deceniji života. Kakvog je opšteg zdravlja, doguraće do stotke k'o od šale. Jes' da ima problema s niskim pritiskom, ali to je zanemarljivo za njene godine. "Stunti" joj se ponekad pred očima te se sudari sa Zemljom. Onda, moja žena i ja je okrepimo vodom i šećerom, te podignemo na noge i kao nova je. Tako, slobodno mogu reći da s njom nemam nekih ozbiljnijih problema, ako izuzmemo taj što odbija da pije lekove. S druge strane, koliko sam "oslobodjen" baba Ružinih problema, toliko me opterećuju problemi moje dece. I to nisu obični, svakodnevni problemi, već oni koji dolaze nenajavljeno, onda kada ih ne očekuješ, onda kada misliš da je sve potaman.

        Pre desetak dana Miša pao sa bicikla i to pravo na glavu. Stvarno ne znam šta je tražio na onom biciklu od "pre Hrista", onog "muškog bicikla", koga je ganjao još deda Sava, od kuće do fabrike i nazad. Da! Tog bicikla s "kontrom". A Miša, moj mladji sin, nije znao da se snadje s kočenjem na nizbrdici. Stiskao je on onu "ručnu" kočnicu, kako je inače navikao, ali ona nikada nije radila. I tako ti moj Miša zaradi ozbiljnu rasekotinu na glavi. Posle smo morali da ga vodimo na ušivanje, gde me doktor dobro "izribao" što sam detetu dozvolio takav "luksuz". A ribanje je potrajalo... baš je potrajalo. Žena je ćutala, samo me gledala. Ta vrsta kritike me posebno proganjala. 
        I tako, bi kako bi, zakrpismo Mišu sa šest šavova, i još ga izbušiše s par injekcija, pa onako "zapakovani", dodjosmo kući, srećni što se sve srećno završilo, a "moglo je i gore biti" kako reče lekar. Ipak mislim da je najveća količina sreće bila u meni što sam se udaljio od očiju doktora.

        Nevolja nikada ne ide sama, uvek nadje društvo. Dva dana posle ovog dogadjaja, Mišu smo na vreme  ispratili u školu s čalmom na glavi, a iz škole se pre vremena vratio Vladica, moj stariji sin, takodje s čalmom na glavi. Dok je igrao fudbal s decom, u težnji da loptu glavom ubaci u prazan gol, on je promašio loptu a pogodio stativu. Opet sam morao da zatražim intervenciju "krojača" u lokalnoj ambulanti. Tek na vratima ordinacije, kada ugledah poznato lice, i meni se "stunti" pred očima. "Pa nije valjda...?", tiho mi se ote iz grla. Ovoga puta doktor je bio manje rečit, ali sve vreme duboko je uzdisao i vrteo glavom. I nekoliko puta me ošinuo pogledom. Po obavljenom poslu, a pri izlasku iz ordinacije, izustio je kroz zube: "Vodite malo računa o svojoj deci". Bolje da me je išamarao. Da se zemlja poda mnom otvorila, lakše bi mi bilo da u nju propadnem. Ali lekar je znao da se zemlja neće otvoriti, pa je dodao da... "To su ipak vaša deca, gospodine!" Žena je kritički ćutala.

        Eh... baba Ruži se mnogo puta "stuntilo" i mnogo puta smračilo pred očima, i mnogo puta je ona padala... Ovog puta, njoj se zavrtelo u glavi dok je prolazila pored Jovine ograde. A Jova nema para da gradi ograde od kovanog gvoždja. On je ogradu u obliku zida, sazidao od kamena zelenca, koji je na nekim mestima oštriji od moje sekire. I jedan od tih zelenjaka je malo recnuo baba Ružu po glavi, taman za osam končića, onako odoka! Po saznanju da je došlo do povrede, žena i ja dotrčasmo s vodom i šećerom u rukama, te babu u život vratismo.  Baba Ruža dodje sebi, ali ja se oduzeh potpuno. Žena me samo gleda i ništa ne govori. U tom momentu sam molio Boga samo jedno. Začalmismo babi glavu, utovarismo u auto i pravac ambulanta. Kada sam kroz poluotvorena vrata video doktora, najpre sam prebledeo, tako da je i meni bilo potrebno nekakvo "ušivanje" a odmah mi je kroz glavu prošlo pitanje: "Da li ovaj čovek ikad ima slobodan dan?" Pogledi nam se sretoše, ja samo klimnuh glavom ne trepćući. Ništa nisam mogao reći zbog oduzetosti! I on "samo klimnu" glavom! Žena je ćutala... samo nas gledala i više puta klimnula glavom.

Aforizmi s utiskom

Aforizmi nisu moji, pokupio sam ih od svuda po malo, jer su na mene ostavili vrlo jak utisak.

- Imam jednu dobru i jednu svakodnevnu vest.

- Stranci dolaze u Srbiju iz dva razloga. Da poprave zube ili da ih pokažu.

 - Mi nismo ni za istok ni za zapad. Mi smo kao tanga gaćice, na sredini.

- Srednji prst je naš kažiprst.

- Kad umrem svejedno mi je za koga ću glasati.

- Snaga našeg parlamenta je 250 ks.

Kratko i jubitačno

- Debelo smo tanki! 

 
- Retko kome nije zagustilo!

- Duhovit? Smešan!

- Ili jašemo tutku ili nas voze.

- Šta će nam nos, ionako se ne mirišemo!

- Ni kraćeg fitilja ni dužeg jezika!

- Nije sve tužno, ima i nečeg žalosnog.

- In vino alcohol!

- U dugačkom jeziku su kratke noge.

- Padam na gore!

Како Он каже

- Војник Мехмедовић!

- Извиол'те, друже десетаре!

- Наведи ми пример једне летеће машине!

- Хаубица, друже десетаре!

- Будало, ко ти је то рекао?

- Друг мајор тако каже, друже десетаре!

- Па, добро... хаубица лети, али ниско...ниско!!!

* * * * *

- Да ли би Ваше Височанство изволело рећи, која је ово птица?

- Орао! То је орао.

- Савршено прецизан одговор. Браво. Петица, чиста петица за крај године. Додуше, то је једна од најмањих врста орлова, иначе у народу познатија као врабац!

Globalna pimena softverskih fraza

- Svetski sistem uveliko baguje! Neophodan mu je hitan reset (restart) uz instalaciju nekog novog sistema, zamenu Driver-a i Codec-a!

- I za glupost treba imati talenta! 

- Imam jednu prijateljicu s kojom mi je dosadilo da budem prijatelj!

- Najpre je pucao sebi u noge, zatim u glavu. Kako, zašto u noge? Da ne bi mogao uteći!

- Ne mogu više ove nepravde u društvu da gledam skrštenih ruku! Rešio sam da raspletem ruke.

- Rodjeni sam baksuz: da mi daju ministarsku fotelju, dobio bih resor za pitanja gej populacije! Mislim... to na prvi pogled i nije loša ideja, ali imati pedere na grbači...

- Nauka je konačno odgonetnula zašto ljudi vole da šetaju po kancelariji dok telefoniraju. Kretanjem demonstriraju radni naziv sprave.

- Ovaj svet se krupnim koracima penje ka dnu!

- Kada ljudi primete da pravite budalu od sebe, rado vam priskaču u pomoć!

Освета

    Бахата вожња сина једног политиканта, проузроковала је смрт једне тинејџерке, која је живот тек начела. Пре свега одлична ученица, интелигентна, лепа, савесна, хтела је да после основног школовања упише неки факултет. Кобног дана је отишла до оближње књижаре у намери да себи купи какву књигу из класичне књижевности, а посебан осврт, а и мерак, имала је на "Сабрана дела" Сергеја Јесењина. Наиме, хтела је да песме попут "Писмо мајци", "Песма о керуши", "Бреза", "Кафанска Москва" и многе друге, има у "једном комаду", како би се метафорично казало. Кренула је она пешице улицама великог града, а кренуо је и ОН са својим Поршеом, 4-5 км даље од судбоносног места. Нека невидљива и зла рука је упалила зелено светло за пешаке на семафору, наместила њу на пешаком прелазу и довукла полупијаног јахача неколико стотина коњских снага. Све се одиграло у једном трену, у делићу секунде! Несрећница и није била свесна шта је снашло. 
    Долазак прве помоћи, излазак полиције на лице места, увиђај истражног судије као и осталих криминалних субјеката, спада у неизоставни ритуал. Губитак детета за родитеље, свакако је неописиво болан, али они у том моменту нису свесни количине бола која их, несрећне очекује. Наравно, доказни поступак па и само суђење, представљају нову трауму за родитеље. Пресуда - нови шок!
"...те се исти ослобађа кривице, јер се жртва у моменту незгоде кретала 14 цм ван зоне пешачког прелаза..."
    У овој фази трајања судских радњи, сви су под тезијом те често дође и до тешких речи, с једне или с обе стране. Сасвим је извесна реакција оца жртве, који у афекту изјављује да ће ОН пресудити оном, коме суд није пресудио по закону. Углавном, тако то траје неко време, а после све крене у заборав...
    Једнога дана, политикант затиче закључану собу свога сина. Буде му то поприлично сумњиво те разваљује врата и затиче сина обешеног о назидној гимнастичкој справи. Сада почиње да га прожима осећај бола помешан са сумњом. Сумња је још израженија када добије налаз истражног судије: "...те на основу положаја тела, околине и ствари затечене у соби, положаја главе, начина везивања конопца о  гимнастичкојсправи... обешен из освете". Шта му ваља чинити већ да суду тужи оног оца оне девојке, и да му продужи агонију. Било како било, опет су се нашли на суду, али у обрнутим улогама: сада је некадашњи тражилац правде морао да се брани. Но и поред тога што је имао јак алиби (у критичном моменту је био пар стотина километара далеко), судија је уважио налаз истражног судије те намеравао да осуди осумњиченог. Након грчевите борбе, осумњичени је са својим адвокатом, исходовао суочење са истражним судијом. Том приликом се у судници одвијао овакав разговор:
- Адвокат оптуженог: "На основу којих доказа мог клијента Ви сумњичите за дело?"
- Истражни судија: "Ни у једном делу мог извештаја ви нисте означени као починилац"
- Судија: "Али, колега, зар Ви нисте у извештају написали да је дело учињено из освете?"
- Истражни судија: "Јесам, и данас стојим иза тога."
- Судија: "У том случају, случај је решен, јер ми овде имамо само једног ко је већ упутио речи претећег смисла."
- Истражни судија: "Колега, Ви сте у заблуди. Видео сам до сада безброј случајева убистава, као и много случајева разних суицидних радњи. На основу моје дугогодишње судске праксе, у овом случају ТВРДИМ да се ради о освети! Али не о освети овог уцвељеног оца, који је изгубио дете, већ говорим о освети починиоца убиства у саобраћајној несрећи. Видите драги колега, чак и мртви могу говорити. Овде, садашња жртва шаље поруку својим родитељима, како нису имали васпитно опхођење према њој, а на овај начин им се свети за тај, веома значајан пропуст. Дакле, овде се ради о самоубиству из освете!"

Navučiću... navućiću... na-ru-či-ću budjenje

- Dve studije o Turcima, iskrivljena i realna.
Iskrivljena: Ne možemo mi u Srbiji očekivati nekakav prosperitet, kulturni uspon ili napredak bilo koje vrste. Petsto godina smo bili pod Turcima.
Realna: Turci su 500 godina pokušavali da od nas naprave ljude, ali nije išlo, te su odustali!
- Ovi, što nikada ne spavaju... izgleda da su se probudili!?

- Kroz rešetke gledamo samo one kojima se ne gleda kroz prste.
- U glavi savremenog pijuna je da se promoviše u kralja.
- Ribo, znam te kada si ikra bila. Kako ne napraviše kavijar od tebe?
- Cele noći sam je sanjao jednog dana!
- A danas je teže pripitomiti čoveka nego podivljati zver!

По Мистер-у

    На тромеђи три народа, три вере, три неба и три земље, битисаше у саставу области, шест села и два засеока, као једно. У тој целини живеше људи који су гледали своја посла. Свака подцелина је имала понешто, али ни једна није имала све. Једни си имали фабрике, други бесплатно здравство, трећи бесплатно школство... и све је припадало свима. Култура беше заједничка, као и слобода, закон, војска. Да, и у овој причи постоји заокрет, а њега су учиниле животиње. Све је кренуло наопако онда када је паланком прошетао "Мистер", те као њихов љубимац, исте нахранио и напојио. Одонда, свиње почеше да рију по земљи, кокошке разнесоше фекалије на све стране, волови да боду, коњи да ритају, пси да уједају... Онда се након неког времена, "Мистер" по други пут појави, овог пута у друштву "М'сје-а" и "Херрен-а", те огласише да ће они мировном мисијом решити проблем. Пободоше плаве кочеве по целој области у намери да одвоје сукобљене стране, животиње и људе. Како њихов програм није дао резултата и како нису могли (или нису хтели) да обуздају животиње, они се окренуше реализација плана "Б" не би ли "обуздали" људе!?
    Почело је тако што су на мала врата угурали политику у народ, кога заразише вирусом демократије. Потом су повампирили четнике, усташе и балије, што је резултирало уништењем предивне земље. Полако је "брисана" средња класа, а са њом и поштена интелигенција. Почеше да се вреднују глупост, кичерај, шунд... Лоповима, убицама, силеџијама и осталим преступницима доделише своја права. Омаловажише сељаке, раднике, пензионере, децу... Крену се са величањем педера и осталих сличних девијација у друштву. Истима дозволише међусобно "узимање" и усвајање деце!? Из јавности се потисну писана реч, рок, поп, и фестивалска музика, као и остали облици културе. Њихово место заузеше дворови, фарме, парови и остали обмањујући облици некултуре (читај: срамоте). На место академика дођоше старлете, медиокритете инсталираше на кључним руководећим местима, а на врло одговорним местима (лекари, професори...) људе са купљеним дипломама. Умешаше се у основну друштвену ћелију, под плаштом сузбијања насиља у породици. Учинише да се здравље купује на тачке, те оно постаде луксуз, доступно одабранима. Просвети забранише да идиоти понављају, па необразовани узеше да држе слово. Деци у обданишту уведоше сексуално васпитање... Сва ова догађања била су прожета активношћу животиња све време, на овај или онај начин. Има ли краја?
    Људи, све што је добро, лепо, нежно, поетично, емотивно, природно, све то можемо видети у ретровизору аута без кочница, без шофера! На жалост, наша деца мисле да знају за поменуте атрибуте. Децо, обмана Is In The Air!!! Друштво, какво је сада, ужурбано креће на пут без повратка, у амбис, у суноврат, у социјалну, економску, културолошку катаклизму. Разврат увелико узима свој данак док вера нестаје, нада умире. Нема нам спаса!

Тако је по Mister-у, Monsieur-у и Heeren-у!

Tri cigle

U mojim ranim, dečačkim godinama, jedina poslastica u kući bila je pekmez od šljiva ili slatko. Majka je to pravila svake godine, skladištila po teglama, a tegle odlagala na suvom i tamnom mestu. Jedno od takvih mesta bio je podrum, koji je ispunjavao uslove za čuvanje zimnice pa i pekmeza. Rado bih se onda zasladio njime, medjutim, tegle su meni bile nedostupne zbog visine na kojoj ih je majka redjala. Znala je ona da u kući postoje znatiželjna usta, te ih je visinom branila od takvih ustiju. Majka bi govorila da je pekmez namenjen trošenju u zimskim uslovima, a moja želja se javljala u momentu kada je po granama još uvek bilo šljiva. A tegle s raznim čarolijama, majka je redjala po nekakvoj logici, njoj dostupnoj i razumljivoj. Tek kasnije sam shvatio da je ta njena logika sasvim logična. Na dnu police bile bi tegle sa kiselim krastavcima, papričicama... Iznad njih ajvar, pindžur, paradajz salata... Povrh toga pekmez, a iznad, kao kruna svega slatkog u kući, slatko od dunja, šljiva, kupina... čitav spektar slatkih tegli! Ali na nedohvat ruke!

Otac je bio na mojoj strani. Često je sa majkom dolazio u sukob zbog mene i mojih slatih potreba. On je želeo i voleo da mi udovolji. S tom namerom, iz komšiluka, doneo je tri cigle te ih odneo u podrum. Stavio je jednu na drugu i, sa dodatnih dvadesetak centimetara, omogućio mi da dosegnem do tegli. I tako sam ostvario sebi gastronomsko, slatko iskustvo. Sladio sam se skoro svakodnevno, mudro... pomalo. Ali dečija želja nema kraja... Na polici iznad pekmeza, bile su poredjane tegle sa slatkim, te su za dohvat bili potrebni dodatnih desetak centimetara. Preda mnom problem, a ja nemoćan! Gledajući one cigle, palo mi je na pamet da dve posadim uspravno i jednu povrh njih i... Da, to je to! Dohvatio sam i tegle sa slatkim i uživao u njegovom sadržaju. Opet sam mudro trošio sadržaj.

Onda, jednog dana, cigle su nestale! "Majka ih je videla i sklonila ih. Ukapirla je da smo je potkradali, otac i ja" pomislio sam. Prvom prilikom, kada se ukazao trenutak, saopštio sam ocu nedostatak podrumskih pomagala, kao i mišljenje da su cigle sklonjene majčinom rukom. "Ne, nije majka. Ja sam ih sklonio" rekao je otac. Nisam se suzdržao i pitao ga zašto je to uradio. Dobio sam odgovor da ću shvatiti kada odrastem. Ne mogu reći da sam onda bio zadovoljan odgovorom, niti sveukupnom mom položaju, ali roditeljska se morala poštovati.

       A onda kasnije, ne mnogo kasnije, uverio sam se tokom odrastanja, da su mi te tri cigle uvek bile pred očima onda, kada sam nešto imao pa ga nekim slučajem izgubio. Tokom kasnijeg akumuliranja novih saznanja, doznao sam da jevrejski trgovci imaju trgovačku kletvu na datu temu, Da, baš tako: tri cigle - slikoviti sinonim za "Imao, pa nemao"! Jednostavno, taj pojam "Tri cigle", doživljavam kao embrion mog poimanja vrednosti svega onoga što imam, što sam stekao. Iskreno verujem u ovo stečeno iskustvo čak i onda kada moju vrednost predstavljaju beda, očaj, bolest, jad, čemer... Još uvereniji sam da, ko ne vrednuje pobrojane nevolje, tom teško da će ikad biti bolje, taman da su mu na dohvat ruke svi pekmezi, džemovi, marmelade i sva slatka ovoga sveta.

Poteškoće

- Teže je pametnom da se pravi glup, nego glupom da se pravi pametan.

- Ranije su pametni i pismeni ljudi sedeli po kancelarijama i radili na odgovornim poslovima. Danas, oni idu van.

O ljubavi

- Vodite računa kome dajete svoje srce... Previše je gladnih!

- Saznalo se sve o njemu, ali već je uhvatio maglu i to brzinom svetlosti!

Ма, ко то тамо праска?

    Нигде, где Никада није постојало Ништа, пре 13,7 милијарди година, догодио се, из неког разлога Буууум! Наука, на овај начин објашњава како је Космос настао у Великом праску. Дакле, тренутак пре тога није постојало ништа! Ни време ни простор! Здрав разум и Закони природе налажу да се из Ничега не може створити Ништа, а камо ли Нешто. Но, добро, рецимо да је тако: да се из праска изродило време и простор, који су се почели континуирано ширити, крчећи себи пут ка бескрају Свемира. Потом су упаљене прве звезде, настале од згуснутих гасова, те настале галаксије... много галаксија, затим галактичка јата и кластери итд. Оваква научна теорија је прихваћена од већине савремених научника, а темељи са на многим тезама и хипотезама. Једна од њих је та, да се Универзум убрзано шири у свим правцима, што јасно указује да је космичко ширење последица пра-експлозије.
    Из овог кратког увода, можемо закључити једну ствар: Бог не постоји! Он није могао бити "одговоран" за креирање Космоса, јер у моменту настанка истог, ни он сам (Бог) није могао постојати. Да поједноставимо: немамо нигде ништа! У једном моменту, негде, деси се експлозија (Велики прасак) и настане простор и време. Простор крене у ширење, а време крене да тече. Али... Ко је створио оно "у једном моменту" и "негде"? Наука објашњава како је из бескрајно мале тачке, тачке са великом густином и великог притиска, дошло до праска. Ако је постојала та тачка, онда није тачно да је Свемир пре праска био празан.
    Но, да се ми манемо ових прича, које никоме, а најмање читаоцу, нису баш јасне. Човек не воли мистерију, не воли необјашњиве појаве. Мора се знати: постоји ли или не постоји Бог. Него да ми напустимо необјашњиво велики Космос, да сиђемо на земљу и уђемо у један мањи свет. Уђимо у један од најмањих светова. Добродошли у микроскопски свет, у Микрокосмос.
    Људи су током еволуције имали природни нагон ка истраживању и откривању непознатог. Неком нашем претку, било је занимљиво видети од чега је направљен камен! Да, када је човек по први пут поломио камен, остао је затечен када је унутар камена видео други камен. Што је више мрвио камен, добијао је исти материјал само мањих димензија... и питао се:
- Па, докле тако?
    Па, пријатељу, све дотле док видиш продукт своје знатижеље. Када више не будеш могао видети камен, мораћеш измислити микроскоп. Е, њиме ћеш моћи видети дубље у камен. А тамо, у тој дубини... можда ћеш тамо видети Бога? Али, уместо њега, посматрач је наишао на...
    Молекул! Тамо, доле, човек је нашао молекул и одмах му доделио епитет најмање честице на Земљи. И био је најмања честица све док неко, са бољим видом, није уочио да се молекул састоји од још мањих елемената. Два па и више елемената, била су саставни део молекула, а човек крену у истраживање и откривање. Шта је то што је било неистражено и покривено? Атом! Да, човек је открио Атом и управо тако га и назвао, јер је то грчки израз за недељивост. Када је човек спозано атом, закључио је да је то крај. Али, појавио се неко са још оштријим оком и видео да у атому нешто мрда. Да, у атому "мрдају" протони, електрони, неутрони и ко зна какви све трони тамо "живе"? Човек је потом научио да влада овим маленим снагама, да их контролише, да извлачи корист.
    Како је то за неку другу причу, ми ћемо се овде држати задате теме. Сва ова дешавања довде, била су у границама видљивог, опипљивог... А човек не мирује, и даље истражује Божије присуство. Како се овде није појавио нико са изоштренијим видом, човек је опет кренуо са тезама. Наравно, када престаје пракса, наступа и намеће се теорија, Теорија струна! Дакле, сви они трони и кваркови су уствари прожети струнама, које прожимају читав Свемир. Од вибрација тих струна све зависи и све се уређује њиховим вибрирањем. На основу теорије струна, научници сада закључују да не постоји само један Свемир. Постоје безброј свемира!? Дакле, наш Бескрај је само један од мноштва сличних, који су ту у непосредном комшилуку. Не би ме изненадило, помало храбро размишљање, да свемир откријемо у нама. А могао би наш свемир бити и атом нечег огромног, живог! Ми, као слободни мислиоци, на основу тога, закључујемо да постоји и безброј Великих праскова.


Неко ко има празну собу, реши да у њу унесе мало светлости и кресне шибицу, упаљач... направи нови Универзум. Па... ко то тамо праска?

********************************

Неопрезни читалац може помислити да сам текст преузео од некуд, од негде... да, преузет је од мојих размишљања. Наиме, годинама пратим науку баш у домену изучавања нашег Универзума, тако да је овај текст писан "из главе".

Ljubopitljiv

- Deda, vi ste blizu osamdesete, a vrlo vitalno izgledate.
- Vežbam, sinko, svakodnevno.
- Reklo bi se da ste čak i seksualno aktivni.
- Jesam. Vežbam i to, svakodnevno.
- Svakodnevno imate seks sa svojom ženom?
- Nisam rekao da vežbam sa svojom ženom.
- A, dakle, vežbate sa nekom drugom ženom?
- Nisam pomenuo nikakvu ženu!

Evrovizion 2017.

Opet aktuelno, na žalost...

Čujem, srpska predstavnica nije prošla za finalno veče Evro-songa! Zar se ta menstru... manifestacija još održava?

A lepo sam im rekao:
- Nemojte ići tamo! Nemojte, jer oni za godinu dana taman zaborave da postojimo. I baš kada treba da dignu ruke od nas, mi ih podsetimo da još uvek postojimo!
A oni kažu:
- Zašto da ne idemo? Sada imamo dobru pesmu, dobar vokal, dobar nastup...
A ja velim:
- Upravo zbog toga! Tamo se sada vrednuju neki drugačiji principi, neka druga "dobra".

A oni...

I odoše... da se vrate pre vremena!

I bitnije od svega: podsetiše ih da još uvek bitišemo uprkos svim teretima svetskih sila! Sada smo u ulozi čobana koji je razljutio ose u podne! (Ko razume, shvatiće)

Moj bivši, najuži deo kolegijuma!

Ponosim se time da sam 36 godina bio deo elitne ekipe, prekaljenih elektromontera!

Predrag Stefanović, Novica Cakić, Dragi Novković, Staniša Momčilović, Jovan Dimitrijević, Branislav Žikić, Mihajlo Stefanović i Nebojša Stojković

Majski arsenal

- Više im ne gledam kroz prste. Vezali su mi ruke!

- Najpre su me optužili da previše govorim pa sam prestao. Sada me optužuju za agresivno ćutanje!

- Nemoj nisko padati. Možeš zbog toga visoko leteti!

- Kakva je to budala... Od njega bi i poprsje diglo ruke!

- Današnji pijuni priželjkuju promociju u kralja!

- Tražila je dlaku u jajetu, a našla je jaje u dlaci!

- Vlast je pažljiva. Tačno zna od koga i na koga treba dići ruke!

- Nisam pametan!
Ne, nije ovo ničiji trenutak iskrenosti. Ovo je komentar na nečiju reakciju, koja nije u skladu sa našim očekivanjima!

- Jedna stara urodjenička poslovica kaže: "Nga tumb'da uguluk mpalda". Ja se uvek toga pridržavam: pravim se da sam razumeo!

Nemoj o njoj, majke ti!!!

      Nemoj mi govoriti o ljubavi! Nemoj mi držati slovo o njoj! Možeš imati svoje mišljenje o tome, kao što i ja imam svoje, ali ubedjivati me u to da je ljubav osećaj, kada bezuslovno i bezgranično nekoga voliš, to ne mogu da podnesem. Svaka slika ima svoj ram, a ljubav je samo još jedna slika u životu svakog čoveka. I ja volim: ženu, decu, književnost, muziku, domovinu(?), vruće pečenje, pastrmku, šopsku salatu, crno vino... Ali sve ovo nabrojano ne volim bezgranično! Bezgranično volim samo sebe! U redu, stao bih pred puščanom cevi umesto svog deteta, ali to nije dokaz da svoje dete bezganično volim. Svuda oko nas postoje granice, zašto ljubav doživljavaš kao nešto što je neograničeno? 
        Oduvek sam o ljubavi imao jedinstveno mišljenje: ljubav je uskladjeni interes dvoje ljudi, dveju strana. Dakle, prožimanje obostanih interesa gradi instituciju zvanu ljubav. Ja, kao misleći elemenat na Zemlji, razmišljam tako! Ako se sa mnom ne slažeš, onda mi pojasni kako dolazi do razdvajanja dvoje ljudi, koji su se trenutak pre toga kleli jedno drugom na ljubav. A kada se razdvoje, opet nadju sebi partnera i nastave da se "bezgranično" vole. I tako može u krug, u nedogled! Dokle? Iz ovoga se izvlači zaključak da je granica u predhodnim ljubavima postojala! To što jedno od njih (ili oboje) nisu bili svesni toga, to je njihova individualna stvar (pogreška). No, ljudi imaju Ustavom zagarantovano pravo, da žive u sopstvenoj iluziji.
        "Ljubav je hemija!" - rekli su. A možda je i SAMO hemija! Naravno ljubav je dala isnpiraciju mnogim pesnicima, romantičarima... Ali ona nije presudna za opstanak vrste. Ljubav ne čini čuda već se "zbog" ljubavi, ili u ime ljubavi, čine čuda (čitaj, gluposti)! Sretneš osobu suprotnog pola, oceniš je kao srodnu dušu i... Zavoliš je ili ne, svejedno sa njom možeš napraviti "glupost" produženja vrste. Napravio si čudo, čiji će rezulatati biti prikazani za devet meseci. I gde je tu ljubav? Voleo si da napraviš čudo? Neće biti! Voleo si sebe, a u osobi suprotnog pola, video si priliku da ti može priuštiti telesno zadovoljstvo i obrnuto. Medjusobni interes!

        Primer: Ja volim vodu! Volim da je pijem, da se tuširam njome, volim je sa kafom, sa čajem, sa viskijem, volim je u mnogim drugim primenama, čak i u drugim agregatnim stanjima. Ali kada se njome okupam, volja za istom jenjava, prestaje. Kada popijem dovoljnu količinu vode, ljubav prema njoj, lako prelazi u averziju! Šta sad? Silom da je pijam, samo da bih ispoštovao hemiju zvanu ljubav?! Ne, prestao sam da je konzumiram jer volim sebe, jer će mi previše vode narušiti zdravlje, naudiće mom organizmu (koga tako volim)!
"Narcisoidan tip čoveka", reći će neko... reći će samo da bi imao šta kasti, da se uključi u razgovor. Naš čovek voli da  je deo konverzacije, po mogućstvu da je glavni i da kritikuje. Saopštava kako prema sebi ne gaji neka posebna osećanja!? a u dnu duše sagoreva od ljubavi prema sebi.

        "Volim jagnje, pečeno jagnje!" - Koja ironija! Ti, da ga voliš, ono ne bi bilo pečeno! Ne voliš jagnje, voliš sebe! Jagnje je ovde kolateralna "ljubav" ili bolje rečeno, mržnja!
Neka mi neko kaže da postoji granica izmedju ljubavi i mržnje. To je isti osećaj samo suprotno usmeren. Zato, nemoj o ljubavi! Imam utisak da si prema celom svetu, pa i prema sebi, orijentisan mržnjom. Počeću da te se bojim, zato... nemoj!

Moderna elegija

Na klupi u parku sama žena sedi
zamišljena lica, kao nekog čeka.
U sebi se pita dal' sedenje vredi
i da li je čekanje vredno tog čoveka.

Čovek joj je za čas promenio život
Sećala se svakog detalja te noći.
Znala je o njemu da je probni pilot
a jedan njegov osmeh oduze joj moći.

Ona je bila žena bez falinke,
ona je bila vredna, radna, čedna,
ona je majka jedne lepe klinke,
a očas sve promeni ta noć jedna!

Čovek je bio rečit, nema sumnje
a ona utučena zbog svadje sa mužem.
Dala mu se cela, onako kako ume
Iz revolta i besa, što prisutni su duže.

Sa čovekom, te noći digla se visoko
medj' oblacima gustim, kao pamuk belim
Osećaj je drugi dok miluje tudje oko
zato mu se dala svojim bićem celim.

Ona je sada žena sa falinkom,
ona sad iz malog mozga čeka savet,
ona će dati primer svojim likom,
poslušaće samo svoju pamet.

Jovan Dimitrijević, ovozemaljski

Prolećna euforija

Žensko je lepo, posebno kad istakne nešto lepo: usne, lice, oči, grudi, stas, noge... A onda istakne jezik i sve pokvari!

Dugu kosu kratko sam nosio, a kratku, dugo!

- Није он био рђав све док није сазнао да има гвожђа у крви!

Dok sam bio mladji, bio sam previše naivan. Tokom godina uspeo sam da eliminišem ono "previše".

Tortu pojedoh, baklavu nikako!

Daleke 1980 i neke, primiše me u SKJ te postadoh drug, hvala Bogu! Danas, kada sam gospodin... kome danas da zahvalim? Djavolu?!

Pare, pamet i zdravlje ne možeš naći u jednom paketu, što se ne bi moglo reći za siromaštvo, glupost i bolest!

Kasnio je još kao beba... iz dugo prenesene trudnoće. Malo je nedostajalo da svoj prvi rodjendan proslavi u stomaku svoje majke!

U poslednje vreme intezivirani su verbalni, prljavi napadi na vlast! Apelujem na počinioce da ne prljaju usta!

U natezanju oko pravičnosti izmedju kifle i jatagana, potpuno neopravdano je diskriminisan bumerang!

Nekada je studirao pravo. Danas ga primenjuje krivo!

U zdravom delu zdrav dug!

Ja ove današnje mladiće uopšte ne razumem! Ne vole suknje... više vole pantalone!

Današnji političari su pravi umetnici. Glume u savremenom društvu, a narodu nude svoj komad!

April, kao inspiracija

- Kako to da me ne poznaješ? Gledaš li TV? 

- Gledam. 

- Pa, zato me i ne znaš! 

* * * * *

Kada smo se "uzimali" za mojom suprugom, dogovorili smo se da ona bude lepa a ja pametan, kako bi uspešno funkcionisali u novonastaloj zajednici zvanoj brak! U poslednje vreme, primećujem da njen epitet nju ne napušta.

* * * * * 

Čovek prosto pobrljavi kad se nadje u ljubavi, na oba uha oćoravi... 

* * * * * 

Izbori su završeni, Srbija može nastaviti da mirno spava! 

* * * * * 

Nekada je trebalo gaziti po trnju da se dodje do kakvih uspeha. Danas je obratno! 

* * * * *

Bolje u smehu lek nego u leku smeh!!!

* * * * *

Još jedna o upravo proteklim izborima: 

Nisam glasao za bolje sutra! Glasao sam za bolje ODMAH!

* * * * *

Govorljiv ne znači i elokventan. Stidljiv ne znači i skroman. Prljav ne znači i pokvaren.

Dobar Leskovčanin daleko se oseća

Dobar Leskovčanin doleko se oseća!