омаССрби
евалССлаву
Прође и ова слава Св. Никола, као и свака
друга слава! Ето, оде и ова ,,Парада пијанства и кича“ (Балашевић)! Слава није
слава, ако се слике са исте не прикажу јавности преко ФБ, иначе као да и нисте славили...
Несумњиво, свако се трудио да трпезу уприличи у што бољој варијанти, али за
кога? Да ли је слављење славе попримило неко другачије обележје, огрнуло се
некаквим новим рухом? Најмање двадесетак ,,ликовања“ (Like-вање има неко друго
значење!) сам препознао на профилима ФБ
страница, као да се слави Face Book-а ради, а не свеца ради!!! Знам, ризикујем
и то свесно, да навучем гнев супротне стране, али шта ћу кад тако ,,на глас“
размишљам. Мој је комшија позајмио новац да би преславио славу! А зашто је то
урадио... да одржи традицију?! И имао је седамнаест гостију на вечери. Када смо
већ код нумера, цифара, бројева... они пак испредају причу за себе. Дан после (као онај филм Роланда Емериха - Roland
Emmerich), препричавају се догађаји, сређују се утисци, а калкулише се и
бројевима. Говори се о количини новца која је утрошена за храну и пиће, о броју
гостију, о квалитету гостију (обавезно падну и нека оговарања)...
- 24 госта и то децу не
рачунам! - каже један.
- 46, све сам рачунао,
па и деца су гости! - реплицира други.
Следећи саговорник се
труди да буде објективнији
- Људи, па много је то!
Петнаестак гостију је сасвим...
- Шта петнаест? Па
моја, само ужа родбина има двадесетак чланова! А где су пријатељи, другари, па
колегинице и колеге, а пословни пријатељи, а даља родбина, а традиција...
Конфигурација гостију отвара ново поглавље у
овој писанији. Поред оних, који су дошли да се наједу и напију (пре славе су
гладовали десетак дана!), има и оних који ћуте и "стиде" се,
очекујући да константно буду нуђени, како од стране домаћице, тако и од
гостију, суседа.
- Узмите овај слани
ролат, баш је укусан!
- Ја лепше и укусније
пихтије, у животу нисам јела! Боже, како ли их ти спремаш! И ја их спремам, али
ми никада овако не ,,изађу“.
- Једи то, кад се охлади
није укусно!
- А ти не једеш љуто!?
Ја бих се удавио...
- Служите се, све је на
столу, па не запирајте* домаћици...
На слави обавезно дође понеки дебели теча,
очи му све време праве осмице по тањирима, док му је брада константно масна. Ту
је и тетка, која зна одговоре на сва питања. Присутан и онај што поставља
безброј питања, а да није саслушао нити један одговор. Мали, што му се спава и
онај што ,,обожава“ кисео купус, нису у никаквом сродству. Локални ,,политичар“
је најгрлатији док се не донесе прво јело. Потом се трансформише у алавог
госта, а све у намери да што пре заврши са јелом, да би могао наставити са
декламовањем о свом политичком уверењу. Старији господин, схвата да је његово
време прошло, али континуирано подсећа присутне на доба Тита. Обавезно је присутан и неко коме упаљач није
потребан да припали цигарету односно, потребан му је да би припалио прву! Кума
своје руке више држи под столом, вукући своју прекратку сукњу наниже, него што
се прихвата виљушке и ножа. Да, приметила је да се један ,,неваљао“ мали
спустио под столом. Ту је и ,,пријатељ“, коме се свиђа све што је домаћица
спремила. Њему су и чачкалице веома укусне. Пијани рођак је у таквом стању
дошао на славу да сада не може окусити ни капи. Ипак, попиће једно двадесетак
пива, чисто да не баксузира славу и домаћина. Локални ловац, сеоски учитељ,
синовљева другарица, хармоникаш-мештанин (случајно је понео хармонику), ,,онај
што је на дијети“, мали, који по ко зна
који пут хоће у ВЦ, само надопуњују листу гостију. Традиција!
Шта ће бити онда када недостатак новца
постане традиција?! Таква појава, по систему полуге и ослонца, имплицира нео
трендове и нео догађања. Ићи ћемо голи и боси, али славу ћемо славити, не због
тога што смо одани свом свецу, већ због оног Нушићевог: „Шта ће рећи свет“, или
у новијој варијанти: Шта ће рећи Face Book?
Ето, сад се намеће питање, како ли су људи славили раније када није било ФБ-а?
___________________________________________________________________
* Запирати, словенска реч, значи: спречити (даљи ток) , затворити (проток), блокирати...
