Шта за ручак?

Устанем јутрос и мислим се шта да спремам за ручак. Имао сам пре неки дан пасуљ на тавче, затим ђувеч, јуче сам јео рестован кромпир а данас... Данас, онако, неодлучан и без трунке идеје, решим да идем на пијацу, можда ме тамо нешто побуди и да ми идеју какав ручак да спремим. И нисам се покајао. Tаман да уђем у пијачни простор, на улици сретнем Гвоздена. Одмах ми је синула идеја! Сетим се да гвожђа има у купусу па кренем пут месаре да потражим зечетину!

Интервју

- Поштовани гледаоци наше телевизије, данас смо посетили занимљивог човека, који је пре дванаест година...
- Тринаест!
- Опростите, пре тринаест година прешао из Београда...

- Панчева!

- Тачније, из Панчева, да живи и ради...

- Само да живи!

- Да живи на селу, које је од града удаљено тринаест километара...
- Дванаест!
- Аха, дакле, дванаест километара. Село има двеста тридесет два...
- Двеста тридесет три!
- Да, двеста тридесет три дома, међутим, настањено је само четрдесет шест кућа...
- Четрдесет пет!
- Ето, у четрдесет пет кућа живе људи, остале су празне. Дакле, у посети смо код господина Рајка...
- Ранко!
- Опростите, код господина Ранка, који данас слави шездесет трећи...
- Шездесет други!

- Шездесет други рођендан, поштовани гледаоци, и он ће нам сада нешто више рећи о свом бекству из града и животу на селу. У реду, господине Ранко, доласком на село, решили сте да се опробате са засадом купина...

- Малина!

- ...са засадом малина, као и гајењем оваца...

- Коза!

- У ствари, узгајањљем коза и како смо већ причали, ви имате три козе...

- Четири!

- Пардон, четири козе, и колико крава, господине Ранко?

- Немам краве.

- Као што сте чули, господин Ранко не гаји краве али, како видимо негује цвеће, ено тамо видимо засад петунија...

- Шуман!

- Мислио сам да су петуније, опростите. Иначе, за вашу информацију, драги наши гледаоци, господин Ранко је по вокацији лектор...

- Коректор!

Чистунац - прича из прошлости

Живим сам у кући и не могу за себе рећи да сам какав болесни чистунац. Колико могу, кућу одржавам у чистоћи, онако за свој ћеф. Већину ствари чистим онолико колико могу или колико је неопходно. Немам проблема око тога осим... осим једне ствари, односно апарата.
Имам утисак да се телевизор уротио против мене. Наиме, бришем га од прашине свакодневно и по неколико пута на дан, али нови слој свакојаког ђубрета се током дана мистериозно нанесе по површини екрана. Ујутру убрисана прашина, враћа се на екран већ после првих јутарњих вести. С тога, одмах се латим крпе и с екрана скинем нову прашину. Ал, не лези враже! Некако око подневних вести, ето нове количине прљавштине на мом ТВ-у. Таман убришем и помислим како сам за тај дан завршио са чишћењем кад увече, некако око дневника, прљавштина на екрану, можеш је лопатом сакупљати. Стиче се утисак да се тада сакупи сво ђубре, отпад и смрадови из читаве земље, па и шире!
У последње време сам приметио необичну појаву посред екрана, појаву боје која прелази из црвене у жуту а затим из жуте у плаву! На постојећи слој боје почео је да се наноси свакакав талог а његов смрад је привукао подрепне муве. Носио сам огребак ове твари на биохемијску анализу. Изненадио сам се шта је нађено у узорку! Жива бића - једноћелијски организми: еуглене, парамецијуми, амебе...
И тако кажем, нисам неки чистунац, трудим се и чисто је откад сам угасио телевизор.

 

У цара Дотрајана

     Био једном један цар у једној земљи, који је мукотрпно радио за свој народ. Међутим, што је напорније радио то је народ био незадовољнији. Цар се од силног напрезања истрошио и беше доста дотрајао те народ пожеле да га смени са места цара и још му надену надимак, цар - Дотрајан. Сазнавши за намеру народа, цару паде на памет да смени свој народ за неки други, који ће ценити његова напрегнућа. Али, његови најближи сарадници му посаветоваше да ће боље бити ако најпре цара пошаљу у народ, прерушеног у просјака. Тако би се цар лично уверио у лојалност или неповерење, које му народ пружа и тако ће најбоље проверити тачност непријатних гласина. Ту настаде комешање и пометња око тога како је најбоље маскирати цара. Као проблем се наметнула царева висина. Наиме, цар је био врло високог раста, а то се никако није могло замаскирати.
     На крају сарадници одлучише да би најбоље било ако би цара скратили на нормалну висину, али... Појавио се нови проблем, наметнуло се питање, да ли је боље скратити га од ногу или главе!? У тој полемици их прекину један глас који предложи да посете Експерта за јавност и чују његово мишљење. Како је стручњак за јавност свима био Идол, пажљиво га саслушаше, а он своје излагање сведе на просто питање: "Када чистите рибу, да ли крећете од главе или репа"? Но, народ тога цара беше врло склон свакојаким поделама те га та накарада није заобишла ни овај пут:
- Главе! - повикаше једни.
- Репа! - повикаше други.
"Главе, репа, главе, репа..." орило се кроз народ и ко зна колико би трајало то мудријање, да неко из масе не повика:
- Људи, у цара Дотрајана рибља уста!

Тежак терет

Не, теби то неће бити јасно никада. Ето, не мрзим те. Не бих ни волео да те мрзим, чак и када бих желео. Знам, ти ме мрзиш. Много ме мрзиш. И још нешто, не мрзиш ти мене само зато што ме мрзиш, онако тек. Додатно ме мрзиш јер ја тебе не мрзим. Тебе то посебно изједа. Лакше би ти било и мање би ме мрзео када бих и ја тебе мрзео, зар не? Онда би ме мрзео онако, узгред. Ма, знам, није ни теби лако... и ти би волео да будеш људско биће, да не мрзиш. И ти би волео да волиш. И, немој се заваравати тиме да си и ти људски створ! Да си човек, не би мрзео. Мрзиш ружу што има трње, мрзиш мачку што преде, мрзиш човека што постоји. Па, како онда мислиш за себе да си човек, ако човека већ мрзиш. Дакле, самим тим, мрзиш и себе. Али, као што рекох, није теби то јасно. А, знаш ли зашто теби то није јасно и никада неће бити? Оптерећен си превише. Не видиш и не чујеш ништа око себе јер... тежак терет носиш у души: оптерећен си мржњом!

Афоризми за књижевни сусрет

- Од оружја имам кратак фитиљ и дугачак језик!
- Продавци дрва ме са ценом о'ладише.
- Висак више не користим. Увидео сам да није под либелом!
- Мислио сам да оставим алкохол али то не пије воду!
- Ради везе, тражим жену без везе!
- Трезвено размишљам само кад попијем.
- Заглавио је затвор. Тако му је суђено.
- Афористичари, који још увек нису ништа издали, ето им земља.
- У Србији се не живи у беди већ у незнању. Не знамо да нам је добро.
- По зидовима ФБ-а се види ко је ко. И ко је шта!
- Јутрошњу ведрину неба наружили су трагови авиона. Упрскаће нам дан.
- Искусни мушкарци, после педесете, све ређе могу упрскати ствар!
- Прочитао сам афоризам на тему здравља. Смешан до бола!
- Од како је видео гиљотину не зна где му је глава.
- Често сам га виђао док је био жив а после, као да је у земљу пропао.
- Мајко, земљо, нико ти није ближи од мртвих!
- Дефиниција кремираног наркомана - прах и пепео!
- Купио сам модерне гаће... До јаја су!

Мене, мајко, срећа прати

(текст за компоновање) - Ауторски - заштићен текст!

Јутрос рано прозборила
мајка стара свом јединцу
Жен се, рано, веселице
Окани се ракијице.

Мене, мајко, срећа прати
С ракијом ћу друговати.

Љута ће ми снаге дати

никад нећу туговати.

Не може те усрећити
Ни дечицу подарити
Старост ће те осамити
Нећеш радост осетити.

Не брини се, моја мајко
Што за жену ја не марим
Ракија ће бити верна
Неће дати да остарим.