Нисам нарочито школован човек. Нисам имао материјалних могућности за даљим школовањем, а и географски фактор је узео свој део колача, с тога тек, електричар сам. И то онај, БАНДЕРАШ. Наравно, школовао ме живот. Увек сам се трудио, извлачио максимум и упијао сваку иоле паметну мисао умних људи. Временом, човек са гомилањем знања добије потребу, а и мандат, да размишља својом главом, да расуђује, да доноси одлуке, закључке... Да уочава разлику између добра и зла, да мери однос напона између фазе и нуле.
У времену у коме живимо, сведоци смо многих поремећених вредности, многих прихваћених аномалија, велике количине незнања на одговорним местима, као и велике стопе смртности изазване употребом ватреног или хладног оружја. Такође, видимо да се разна девијантна дешавања шире у друштву, а друштво је све мање у могућности да их предупреди, а још мање суспендује! Примера ради, гро младих људи је лако на обарачу! Обарач се повлачи из хира, да се дође до ситних материјалних задовољстава. Такође, повлачи се да се покаже моћ, да се оправда постављање ега изнад личности, да се избегне брука. Обарач се повлачи готово увек када код таквих ликова дође до кратког споја, када прегори осигурач!
Намеће се питање зашто је млађим људима понос лако рањив, зашто су лаки на обарачу, зашто немају филтер у опхођењу према својој врсти. Шта је то што им даје одрешене руке у понашању? Ко управља њиховим животима? Да ли живе у илузији живота или у животу илузије?
НЕЗНАЊЕ је одговор на сва ова питања и многа слична. Не знају и не знају да не знају! Јер, исти ти људи немају сазнања да се трзањем ороза прекида један живот, сатире се јединка која је непоновљива. Такви људи су уверени да нису начинили какав ужасан чин. Неће се они призвати свести макар, о памети да и не говоримо. Сматрају да су јединку мало убили, па ако та јединка не буде по њиховом аршину, могу опет да је мало или начисто убију, већ према сопственој жељи или потребама.
Не треба бити психоаналитичар, неуропсихијатар, психолог, било какав ијатар или лог, да би размишљао својом главом. Ја, Бандераш, размишљам овако! И имам потребу да своје мишљење поделим са људима, са којима делим ваздух, време и простор! Да, у праву сте: нису та деца крива! Ми, старији, ми смо криви што су такви људи постали отпадници друштва! И што представљају опасност од додирног напона ... и што на време нису уземљени!
