Био једном један цар у једној земљи, који је мукотрпно радио за свој народ. Међутим, што је напорније радио то је народ био незадовољнији. Цар се од силног напрезања истрошио и беше доста дотрајао те народ пожеле да га смени са места цара и још му надену надимак, цар - Дотрајан. Сазнавши за намеру народа, цару паде на памет да смени свој народ за неки други, који ће ценити његова напрегнућа. Али, његови најближи сарадници му посаветоваше да ће боље бити ако најпре цара пошаљу у народ, прерушеног у просјака. Тако би се цар лично уверио у лојалност или неповерење, које му народ пружа и тако ће најбоље проверити тачност непријатних гласина. Ту настаде комешање и пометња око тога како је најбоље маскирати цара. Као проблем се наметнула царева висина. Наиме, цар је био врло високог раста, а то се никако није могло замаскирати.
На крају сарадници одлучише да би најбоље било ако би цара скратили на нормалну висину, али... Појавио се нови проблем, наметнуло се питање, да ли је боље скратити га од ногу или главе!? У тој полемици их прекину један глас који предложи да посете Експерта за јавност и чују његово мишљење. Како је стручњак за јавност свима био Идол, пажљиво га саслушаше, а он своје излагање сведе на просто питање: "Када чистите рибу, да ли крећете од главе или репа"? Но, народ тога цара беше врло склон свакојаким поделама те га та накарада није заобишла ни овај пут:
- Главе! - повикаше једни.
- Репа! - повикаше други.
"Главе, репа, главе, репа..." орило се кроз народ и ко зна колико би трајало то мудријање, да неко из масе не повика:
- Људи, у цара Дотрајана рибља уста!
Нема коментара:
Постави коментар