Odakle vodi ovaj put

- Tata, šta je ovo?
- To su kupine, sine.
- A, zar ne bi trebalo da su crne?
- Trebalo bi, sine.
- Zašto su onda crvene?
- Zato što su zelene!

        U ovoj priči otac je, i pored velike očinske težnje za odgovornošću pred sinom, ipak ispao smešan (u našim očima)! Veoma često se dogadja da težimo ka jednom cilju, a stignemo na drugi, neplanirani.
Dakle, može se zaključiti da se i (ne)odlučnim ljudima dogadja zamena cilja. Pošao čovek da kupi kafu u obližnji market, usputno svratio do auto-placa i kupio Renault Megan?! Da, tako bi bilo da je ovaj narod materijalno potkovan. Ali neodlučnost i neplaniranost radja jedan novi trend. A odlučnost još noviji.
Neki umni ljudi tvrde da to može biti posledica naše, balkanske večite težnje za deobom. Skloni smo da se delimo, izmedju ostalog:

- na Partizane, Četnike, Ustaše, Balije
- na Zvezdaše i Partizanovce, 
- na Hajdukovce i Dinamovce, 
- na one koji su za Želju ili Sarajevo
- na leve i desne, one gore i one dole
- na Pacifiste i ratohuškače
- na partijski obojene i "kako vetar duva"
- na vernike i ateiste
- na Katolike, Pravoslavce i Islamiste
- na Hrvate, Bosance, Srbe...
- na narodnjake i  zabavnjake
- na prozapadnjake i proistočnjake
- na domoljube i domaće izdajnike
- na nacionaliste i plaćenike
- na seljake i gospodu
- na lojalne gradjane i frakciju
- na rodoljube i veleizdajnike
- na patriote i petokolonaše
- na "Patricije i Plebejce", što će reći, na sve i svašta, na kraju!

Na sve pristajemo da smo, pa i po ceni svog identiteta.

Ali, ako se samo malo vratimo prošlosti, i to ne tako davnoj, videćemo da nas mnogo toga spaja.

Neki pojmovi te vrste, prosto "prete" da odu u zaborav, hajde da ih se prisetimo:

- šta je kuluk, moba, prelo
- igra "Školice", "Žmurke", "Šuge", "Granice", "Jurke", "Partizani i Nemci", "Klikeri", "Igrači"
- šta je gasarče, petrolejska lampa, karabitna lampa
- ko su "Mačak Momčilo i miš Mića", Čili-Vili, Kalimero
- vrednost "Crvendaća"
- "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo!" *Ova rečenica vezuje ceo svet* ?
- crno-beli televizori, gramofoni, Simfonija, Melodija, Savica, Zavodi RR, 
- za pojmove "Par-nepar", "Voz kreće 73."
- bonovi za gorivo, šećer, zejtin, kafu
- da "Bucko lazmišlja"
- srpskohrvatski (ili hrvatskosrpski) jezik
- značenja skraćenica poput ORA, OOUR, OUR, TO, SKJ, SKS, SKOJ, KPJ, JRT, JNA, SFRJ, EI, IMT, TIG, TM, TAM, FAP, TAS, TANJUG, SIV, FNRJ, UDBA, KOS, NKVD, 
- brigadir, udarnik, pregalaštvo, koračnica
- "Mi smo Titovi, Tito je naš", "I posle Tita, Tito", Druže Tito, mi ti se kunemo"
- reklame za Lee Cooper, Beko, Lesnina (Podvučena žutim), Teteks, Kluz, Vuteks, Leteks, TIG, Stela (sa ukusom mente), Radenska "Tri srca",
- Trst: Levi Straus, Super Rifle, Wrangler
- šta su: Iskra, Tomos, Unior, Kraš, Podravka, Zvečevo, Bagat, Obodin, Vital, Goša, Juhor, Takovo, Simpo, Alkaloid, Tigar, Rubin, Pliva, Zdravlje, 
- Tempo, Galaksija, Kviz, TV Revija
- Festivali: Reogradsko proleće, Vaš šlager sezone, Opatija, Split, Zagreb, Pesma leta...
- Štafeta, slet
- Državni praznici:

     * 1. maj, Praznik rada
     * 4. juli, Dan borca
     * 9. maj. Dan pobede
     * 25. maj, Dan mladosti
     * 29. novembar, Dan republike
     * 22. decembar, Dan armije

- Truli Zapad, Kapitalizam, Demokratski centralizam, Komunizam, "Peta kolona", Goli Otok
- Moca i Tasa, Mija i Čkalja, Nela Eržišnik
- emancipacija, tabu tema, šik, šund, nobl, 
- restrikcije, redukcije, deficitarna roba, inflacija, denominacija
- "Devize, devize..."- (drahma, lira, šiling, marka...)
- Radivoj Korać, Bora Milutinović, Radivoj Marković, Marko Marković, Mladen Delić
- Pokret nesvrstanih, Tito-Nehru-Naser, NATO-pakt, Varšavski ugovor, Istočni blok
- Mile Lojpur, Bijele Strijele, Siluete, Crveni Koralji, Zlatni Dečaci, Elipse, Siluete, Crni Biseri
- Veče uz radio i Nikola Karaklajić
- Djordje Marjanović, Lola Novaković, Karlo Metikoš, Dalibor Brun, Darko Domijan, Vice Vukov, Arsen Dedić, Dušan Dančuo, Stjepan Džimi Stanić
- Matt Collins, Leo Martin
- Beba Selimović, Safet Isović, Zilha Barjaktarević, Toma Zdravković, Himzo Polovina
- Zemljotres u Skoplju, u Crnoj Gori, autoput "Bratstvo-Jedinstvo"...

        Ovo poslednje, bio je put koji je na simboličan (a i praktičan) način povezivao sve narode i narodnosti u bivšoj državi. Taj put, zamenili su neki novi, savremeniji putevi, koji su narodu trebali obezbediti lakšu, bolju ili sigurniju budućnost. Mi, stariji, odlično znamo odakle vodi ovaj put, ali niko živ ne zna kuda on ide! Mladji ljudi, puni snage, volje, znanja, elana, mašte... misle da znaju. Veruju da znaju! Možda je to dobro za njih... 
Možda smo u ranoj fazi mladosti (detinjstvu) i mi pitali oca "Tata, šta je ovo?"

Da li se sada (danas) otac pita za nešto? Ili se živi u ulozi onih kupina... crvenih???

Kovrdžava, plava

*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.     
       Sedela je dva stola udaljena, preko puta mene. Kovrdžava, plava... a pogledi su nam se u više navrata sudarali... Bili smo gosti na nekakvoj proslavi, ne sećam se povodom čega, to mi je bilo u drugom planu. 
        Doneli su aperitiv, pa nekakvu vrstu predjela (neizgladnela mačka bi ono pojela u par zalogaja, osim, možda one polovinke masline i lista zelene salate). Uredno osoblje objekta je uredno donosilo delove dnevnog menija i uredno posluživalo nas, uredne goste. U ovom slučaju primenjen je Bečki način posluživanja sa Engleskom tehnikom. 
        Što se pak tiče nas gostiju, primenjena je konzumacija hrane na način izgladnelog čoveka. Evidentno, konobar koji je posluživao stol za kojim sam sedeo, uvek je bio u vremenskom zaostatku u odnosu na kolege koji su opsluživali ostale stolove. Koliko je "moj" konobar kasnio, toliko je kovrdžava plava bila usluženija. Već je i kafu ispijala, a ja nisam stigao ni do polovine ručka. 
        I opet, po ko zna koji put, pogledi se sretoše... i mimoidjoše. Nekako, uz stotinu muka, poslužiše i meni taj ručak, za koga mogu reći da je više ličio na kvantitetno predjelo. I opet se vremenska praznina u obliku pauze, uvukla izmedju mene i konobara. Plava je već dobila, pored torte, i drugu kafu. Pošto nisam imao drugu zanimaciju, posmatrao sam je kako pripaljuje cigaretu, s namerom da dimom začini kafu. Ona je primetila da je posmatram i, čini mi se, uputila mi jedan diskretni osmeh (ili kritiku) nisam siguran. 
         Usled predjašnjih dogadjaja, "povukao" sam se u sebe i zapao u nekakvu fazu razmišljanja i dubokoumnog planiranja. Taman sam počeo "rasporedjivati" nekakve novce, kada me prekide tanušni glasić:
- Plešete!?
Glava se sama podigla i usmerila poged, koji se zaustavio na plavim kovrdžama.
- Da, samo kada imam sa kime!
- Da li Vam ja ličim na Kime?
Vešto i brzo sam prikrio blagu zbunjenost, a još brže odgovorio:
- Ne, Vi ne ličite ni na sebe, već ličite na jednu, meni vrlo dragu osobu. 
- Zar Vas toliko podsećam na nju?
- Sličnost se graniči sa neverovatnošću, ako mi verujete?
- Sasvim! Dakle, ne plešete?
- Ne, evo sedim, ali mogao bih sa Vama zaplesati.
        U sledećem trenutku, našao sam se u gužvi i dodirivao se sa kovrdžavom, plavom, na način, na koji dotični ples uslovljava i zahteva.
Posle par koraka, ispoljila je svu inventivnost, direktnost i ženstvenost:
- Ako nemate bolji predlog, možemo kod mene na piće i kafu... kuća mi je par ulica naniže!
- Trenutno, nemam nikakav predlog te se može zaključiti da je Vaš apsolutno prihvatljiv.
        Zaista brzo smo stigli do kuće, a ušavši u dnevnu sobu, kovrdžava, plava nije časila niti čas! Odjednom, kao da se pretvorila u pohotnu, i seksa gladnu, osobu!!! Snažno je počela da me ljubi, da svojim ustima zatvara moja, da ruke rasporedjuje po mom telu kao po klaviru kakvom. Povukla me, a ja sam poslušno krenuo za njom. Vrata koja se upravo zatvoriše, bila su vrata od spavaće sobe. Već je ležala poledjuške na francuskom ležaju, dok se iz njenih grudi čulo duboko disanje, uspaljenog ženskog tela. 
- Navali!
"Navalio" sam, ali očigledno da to njoj nije bilo dovoljno dobro.
Sako mi je već spao prilikom dolaska do kreveta, a ona je svu pažnju ustremila na moju košulju, potom na rajsferšlus mojih pantalona. Vešto, prevešto je sve odradila, da sam imao kapu, skinuo bih je u znak uvažavanja i poštovanja njenog lika i dela. Suknja se njena sama zadigla do potrebnog nivoa, a meni je preostao posao oko njene košulje. Ali njena dugmad su bila poprilično pasent i teško se otkopčavala. Zastao sam.
- Kidaj! - zapovedi ona.
Pokidao sam i prvo i drugo i sva ostala... Na red je došla njena majica...
- Kidaj i nju! - oglasila se opet, u ulozi onoga ko naredjuje ili zapoveda.
Kidao sam tu majičicu, ispod koje su virile dve prelepe obline... Posle par pokušaja, majica rešila da se utvrdoglavi... Pružila je, ne nadčovečanski već nadmajični otpor!
- Kidaj, kad ti kažem, cepaj!
Njena majičetina se protivila mojoj nameri i što sam više truda ulagao, sve sam manje volje imao da nastavim, da se nešto desi.
Kovrdžava, plava potpuno splasnu telom a uzmognu glasom: 
- Muško li si? Ja sam mislila da sam se udala za muškarca, kad ono... slabić, šišmiš, dživdžan!

Da mi je ova pamet i ona muda!

Aforizmi nisu moji... pokupio sam ih po forumima, blogovima, raznim stranicama... 

Prenosim ih ovde jer su na mene ostavili vrlo jak utisak!!!

U isto vreme mi je žao što nisam ja njihov autor, 

s druge strane, raduje me činjenica da još uvek ima  ljudi, koji ne gledaju nekakve 

farme, dvorove, parove...

- Kukavica kuka i na punoj trešnji, a slavuj peva i na suvoj grani.
- Žena može da se izleči od svake izmišljene bolesti, ako joj se kaže da je to znak starosti.
- Nikad nam nije bilo gore nego danas. Srećom, tako će biti samo do sutra.
- Ima ljudi koji ostaju praznih šaka čak i kad se uhvate za glavu.
- Ko nije ništa pretrpeo, ne može me savetovati.
- Neki ljudi prigovaraju što ruže imaju trnje. Ja sam zahvalan trnju što ima ruže!
- Ako seješ vetar, požnjećeš oluju.
- Malim lopovima se skida glava, a velikim šešir.
- Dovoljan je samo jedan zrak sunca da odagna sve sene
- U lopovskoj državi pošten čovek je nacionalna manjina.
- Ako ne želiš da te neko pronadje, povuci se u sebe.
- Bogatstvo ne čini ono što imamo, već ono u čemu uživamo.
- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavnost, i klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutnja neznanje.
- Što se prećuti, može da se kaže; što se kaže, ne može se prećutati!
- Nema druge prilike da se ostavi prvi utisak!
- Ništarija se uvek proda po početnoj ceni!
- Nije problem u tome što su nas pogrešno učili, već je problem u tome što smo mi bili odlični djaci
- Svet je zanimljiv onoliko koliko smo mi radoznali.
- Čovek s novom idejom je ludak sve dok ta ideja ne uspe.
- Bogu se obraćamo samo onda, kad hoćemo da postignemo nemoguće. Za moguće su nam dovoljni i ljudi.
- Da mi je ova pamet i ona muda!
- Da bi ostvario svoje snove, moraš prvo da se probudiš.
- Baci dobro niz vodu, naći ćeš ga uzvodno.
- Čovek uvek mora uložiti nadčovečanske napore da bi ostao čovek.
- U društvu gde se svi prave pametni, pametan ispadne glup.
- Što je nebo tamnije to su zvijezde sjajnije.
- Ako želiš kišu moraš računati na blato.
- Pevači zarađuju svojim glasom, a političari našim.
- Okrenite se prema suncu i senka će pasti iza vas.
- Gde prestaje logika tu počinje politika.
- Svet je knjiga. Oni koji ne putuju pročitali su samo jednu njenu stranicu.
- Nekim ljudima ništa ne promiče. Sem njihovih života.
- Ne prepiri se s budalom, ljudi neće uočiti razliku
- Ne prekidaj ženu kad ćuti.
- Kad ugleda ženu, muškarac postane lovac... Kad ulovi ženu, muškarac postane plen.
- Medicina je toliko napredovala da praktično više ni jedan čovek nije zdrav.
- Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa s ludošću većine.
- Bolje je znati neka pitanja nego sve odgovore.
- Što je država korumpiranija, to ima više zakona.
- Dve stvari ne podnosim: pijane ljude kad sam trezan i trezne kad sam pijan.
- Pogledaj koliko je teško da promeniš sebe i shvatićeš kako su ti male šanse da promeniš druge.

Bela lala, klepan kamen

- Bela lala, klepan kamen - Onaj koji poslušno deluje, miran i sklon izvršenju zadatka (naročito posle kritike)

Ni krive ni dužne, životinje su ovde uzete kao metafore, 
u službi ljudskog karaktera

- Crna ovca, bela vrana - Onaj koji štrči, prednjači (u lošem smislu) 
pr. "Ma šta mi reče? On je oduvek bio crna ovca (bela vrana), ništa nisam iznenadjen"

- Buva (u gaćama) - Nemiran, tip sklon začikavanju, izazivanju
pr. "On miran!? Da, kao buva u gaćama!"

- Kameleon - Premazan svim bojama, menja mišljenje i ponašanje prema potrebama
pr. "On ti ulio sigurnost!? Pa, taj ti je pravi kameleon! Dok podigne pogled, on promeni sve dugine boje"

- Ris - oslikava ljutog, besnog tipa
pr. "Kloni ga se, besan je k'o ris"

- Vol - Teško objasnititi takvom tipu čoveka, on ima svoj stav
pr. "Džaba se trudiš, džaba pričaš, volina je to!" 

- Muva (bez glave) - Ni sam ne zna gde ide niti odakle je došao, trči, a nigde ne stiže
pr. "Znaš li ti, čoveče, kuda ideš i šta bi sa sobom. Letiš levo-desno k'o muva bez glave?"

- Magarac - Ma gde bio, nije nikakvu promenu na sebi "nabacio". 
pr. "Magarac otiš'o, magarac doš'o."

- Mazga - Nedokaziv, tvrdoglav do neba
pr. "Ma, šta se trošim na tebe? Tebi ne vredi dokazivati, Nisi ti mazga ti si mazgov."

- Kuče - Osoba koja se (sama) poziva na svakodnevni dolazak na kafu, na "čašicu razgovora", i svemu što joj pričinjava zadovoljstvo 
pr. "Navukla se k'o kuče na kasapnicu"

- Pas - Koristi se kada želimo reći da neko laže, ali laž ne saopštava u jenoj reči, već balavi, peni...
pr. "Šta sereš kad svi znamo da lažeš. Lažeš k'o pas!" 

- Tvor, jarac - Osoba koja se ne može pohvaliti naročitom higijenom na sebi
pr. "Ne da smrdiš... Bazdiš, čoveče na kilometar!"

- Glista - Tanak (mršav) i visok tip čoveka
pr. "Čuo si za onog filozofa, što je živeo u buretu. Ovaj, Boško Glista, bi komotno mogao u čunak"

- Vuk - Zao i nepoverljiv čovek
pr. "Danas ti je čovek čoveku vuk... pa ti sad, vidi"

(Prošao vuku kroz dupe - Veoma iskusan i snalažljiv čovek)

- Slon - Tip sa visokim stepenom pamćenja
pr. "Ako ti je Marko tako rekao, znaj da je tako. Čoveče, taj ima pamćenje k'o slon!"

- Majmun - Spreman na prevaru, na zajeb, na koristoljublje
pr. "Na sve je spreman samo da te zajebe i sjebe. Majmun čovek!"

- Zmija - Podlo i mrsko čeljade
pr. "Daj, ne govori mi o njemu! To ti je zmija u nedrima"

- Ovca - Poslušna osoba, bez imalo razmišljanja, povodljiv
pr."Ovco jedna, pa jesi li u medjuvremenu nešto razmišljao na tu temu?" 

- Konj - Kaže se za starijeg čoveka, ali može se kazati i za mladjeg koji ne uspeva da uradi posao
pr. "Ma konj, čoveče! Drtina, k'o da mu je osamdeset..." 

- Ždrebica, štuka - Oslikava ženu koju krasi marljivost u krevetu
pr. "Ljudi, k'o štuka je. Prava ždrebica, krevet se raspada, kad vam kažem"

- Riba - Svaka zgodna i lepa devojka
pr. "Dobra ova naša nova komšinica... Ma, riba i po!"

- Som - Muškarac kome je uskraćena informacija o tome kuda i s kim mu žena izlazi.
pr. "Ova Lenka, od Mićka, onakvog čoveka, napravi sominu"

- Crv - Opterećen teškim radom, ili teškim životom, a oslikava i sumnjičavog tipa
pr, "Taj radi ko crv! Ne staje, nema subota, nema nedelja... Nije ni njemu lako"

- Komarac - Nizak rastom, žgoljav, sav nikakav
pr. "Kad pričaš sa njim, nemoj slučajno da kineš... Odgovaraćeš za ubistvo!"

- Krava - Pasivna u krevetu
pr. "Ma daj ne žvaći! Bio sam jednom sa njom. K'o krava je: legne i čeka"

- Mačka - Zgodna žena, iako prevalila tridesetu, deluje friško i očuvano
pr. "Ova Zorka, iako troši četvrtu banku, vidi kakva je mačka!"
* "Mokra mačka" opisuje osobu koja se pritajila zbog neke sopstvene štete
* "Mačji kašalj" osoba slabih psihofizičkih sposobnosti

- Kukavica - Žalopojka, osoba bez hrabrosti
pr. "Kukavica je to... a nikad i nije bio odvažan, smeo, hrabar. On ti je od onih što na mrtvo kuče nož vade."

- Miš - Plašljiva osoba
pr. "Šta, kako živim? K'o miš u gvoždjari, eto tako!"

- Svinja - Čovek koji mnogo jede, maljav, hrče u snu, debeo i mastan, nekulturno se češe, galami dok priča...
pr. "Debeo k'o svinja a isto tako i jede"

- Sojka - Oslikava dremljivu osobu, osobu koju samo trenutkić deli od REM faze sna
pr. "Šta dremeš k'o sojka na jugovinu?"

- Štiglica - primer sve govori!
pr. 
-Ti mora da si pevačica?
- Zaključuješ to po mom glasu, a?
- Ne, po nogama! Kao u štiglice!

- Guska - Nepažljiva, izgubljena, (nekad i zaljubljena), nesigurna osoba
pr. 1 "Vidiš da pravi gusku od tebe!"
pr. 2 "Srljaš k'o guska u magli."

*   *   *

U narodu se još kaže: "Otišlo tele, došao vo"

Za rudnik

- Advokat
- Analitičar
- Asistent
- Bloger

- Bodigard
- Bot

- Di džej
- Dizajner

- Foto-model
- Glasnogovornik
- Haker
- Hejter
- Hostesa
- Konsultant
- Kolgerla

- Kritičar

- Makro

- Menadžer

- Modni kreator

- Ombudsman

- Paparaco

- Pi-ar
- Planer

- Portparol
- Pomoćnik

- Promoter
- Prorok

- Provodadžija

- Provajder

- Savetnik

- Starleta

- Stilista
- Trol
- Špijun

- Uzbunjivač

- Zamenik...

Sve sami prodavci magle!

*   *   *

biće još...

Ко-ко-кај

Први стихови које сам у животу научио, 

за шта је заслужна моја мајка, 

која их је врло често говорила за време мог раног детињства.

Петлић пили: "Ко-ко-кај"

У далеки креће крај. 

Све је добро, али, јој, 

Заборави пасош свој!

Нема пиле пасапорт, 

ухвати га страшан зорт! 

"Какав пасош, какав јад? 

не треба ми, још сам млад." 

Жури пиле читав дан, 

Сусрете га гавран вран: 

"Откуд хиташ, мали, чуј, 

Брзо пасош показуј! 

Ти си мали сумњив створ, 

бацићу те у затвор!

Да побег'о не би, пак

везаћу те за батак" 

Уплашени петлић, невин, чист, 

Мајци квочки пише лист: 

"Без пасоша, мама, ох, 

Ја робије допадох!" 

Скочи кока, љута звер, 

На авион бомбардер, 

Док набројиш један, два, 

Пред тамницу стиже та: 

"Хеј, гавране, ока злог, 

Пуштај брзо сина мог! 

Зар у земљи слободној 

хапсиш децу, брајко, мој? 

Ова земља, добро знај, 

За децу ће бити рај!" 

Па учини квочка: Пуххх! 

оде затвор у ваздух.

*  *  *

Трагао сам на интернету за аутором ових стихова... нисам га пронашао! 

Ако неко зна за овај податак, молим да га објави, 

јер аутор то заслужује!

Od Kovačeve Bare do Bostona

Tekst jeste podugačak, 
pa da čitalac ne bi odmah odustao od čitanja (ili gubio vreme), 
saopštiću fabulu priče na samom početku: 
u priči je, na slikovit način, opisano moje putovanje 
od mog sela, Kovačeve Bare, do Bostona!

         Moje detinjstvo, rana mladost, kao i tinejdžerski dani, sve se to odigravalo u mom selu. Selo se zove Kovačeva Bara, a zašto (se tako zove)... nikog pouzdanog i dobro informisanog, nisam našao da mi pojasni. U sadašnje vreme Wikipedia sve zna, pitajte njega (ili nju)! Moje selo nije od onih sela koja su pored nekog grada, naprotiv. Ono se nalazi pored drugog sela, poznatijeg javnosti: Velika Sejanica. Oba sela su u neposrednoj blizini male varošice, koja na "popularnosti" treba da "zahvali" NATO-u. Naime, u vreme bombardovanja, na pruzi nedaleko od Grdelice, "Milosrdni" su ubili voz pun putnika! Ceo ovaj pasus nalazi se na šesnaestom kilometru južnije od Leskovca. I u onoj, a i u ovoj zemlji, ja sam bio i ostao na jugu. I ne samo na jugu, već na jugu koji je južnije od najjužnijeg juga! Tužno, tužno da nema više gde... Da sam bar živeo u selu pored grada, ali nema ni toga... živeo sam u selu pored sela!

        U toj varošici (Grdelica) sam 25. 02. 1961. udahnuo ovozemaljski vazduh po prvi put! Odmah sam "video" šta me čeka! Tu, u mom selu, završio sam četiri godine osnovne, a upravo u to vreme smo dobili struju. Bila je godina 1967. mesec novembar, popodnevno vreme, sijalica je blesnula oko 17h, (celo veče sam je posmatrao). Majka me te večeri jedva naterala na spavanje, a i onda kada sam legao i kada mi je svetlo ugašeno, ja sam i dalje držao oči širom otvorene u pravcu gde je do malopre sijala nj. v. sijalica! Otišao sam ja na spavanje, ali san na oči dolazio nije dugo, dugo još.

        Pre dolaska struje, otac je već uneo neke električne stvari u kuću: rešo, radio-aparat "Savica", pegla... Uz radio, koji je u svom sastavu imao gramofon, kupljene su i dve ploče; "Sida Marković - Kad se moje malo vreteno okrene" i "Živan Pavlović - Kazandžija vatru založio", i to se u narednom periodu slušalo po celi dan.
        U medjuvremenu, kada je postalo dosadno slušati iste pesme, sasvim slučajno, majka i otac su otkrili da se muzika (vesti, informacije...)  može slušati i na radiju i to prostim okretanjem većeg točka, na desnom delu naslovne strane radio-aparata. Već naredne godine, 1968. dobio sam od strica na poklon ploču "Mile Bogunović - Hej Džo". Pesmu sam naučio napamet, (a i one ostale tri) od prevelike količine slušanja. Kasnije sam na radiju primetio sličnu muziku i odmah "odlučio" da je zavolim! "Samo kap veselja tražim..." mi je dušu razgalila. Počeo sam da dežuram pored radija ne bih li je ponovo čuo! Fizički, bio sam u Kovačevoj Bari, a misli su mi lutale po radio talasima, tražeći kap veselja. 
        U godinama koje su dolazile, sa količinom gradiva za osmogodišnju školu, povećala se i količina muzike koju sam slušao. Počeo sam u glavi da formiram odeljke (foldere, fascikle, sektore, klastere...). Djordje Marjanović, Lola Novaković, Leo Martin, Radmila Karaklajić, Lutajuća Srca, Suncokreti, Time i Dado Topić, 7 Mladih, grupa Iver, grupa 777,  Rezonansa, Indeksi, Pro Arte, Dubrovački Trubaduri, Korni Grupa, Dragan Mijalkovski, Tereza Kesovija, Neda Ukraden i Kamen na Kamen, Boba Stefanović, Mahir Paloš, Ivo Robić, Beti Djordjević, grupa Libertas, Dragan Stojnić, Zdravko Čolić, Džo Maračić Maki, Ambasadori, Ksenija Erker, Kemal Monteno, Miro Ungar, Žetva pa Rani Mraz, Crni Biseri, grupa COD,  Laboratorija Zvuka, Yu grupa, Stakleno Zvono, Cvrčak i Mravi, Demoni,  itd. udjoše na velika vrata u moј život. Već '75. sam i sam kupio prvu ploču: "Osveta" Yu grupe, a sledeće godine "Mlinarevog sina" Crnih Bisera. Iz ovoga se jasno može videti kakav mi je budžet bio.
        Oliver Dragojević i njegova Ča će mi Kopakabana, su me naučili da muziku mogu slušati i kožom! U medjuvremenu saznadoh za pevače poput Miše Kovača, Bisere Veletanlić, Djordjia Peruzovića, Darka Domijana, Duška Lokina, Ljupke Dimitrovske, Radojke Šverko, Mikija Jevremovića, Miše Markovića, Borisa Bizetića, Jasne Zlokić, Ismete Dervoz, Meri Cetinić, Krunoslava Kiće Slabinca, Zlatka Golubovića, Djurdjicu Barlović, Tomislava Ivčića, Zlatka Pejakovića, Doris Dragović ... 

        Naslušao sam se, a i sada rado slušam: Viki, Viki, Violeta, Moj je otac bio Partizan, Odiseja, Kap veselja, Obriši suze, draga, Di si bija kad je grmilo, Kad naš brod plovi, plovi, Moja Ane broji dane, Spavaj cvijete moj, Sjedi Čiro na vrh grane, Jedna će mandolina, Ostala si uvijek ista, Zvao sam je Emili, Preko sedam mora, Dragi, ljutiće se moja majka, O, Nono, Nono, La muzika di note, Jefimija, Brod za sreću, Mjeseče, ti stari druže moj, Skalinada, Malinkonija, Plavuša, Zbog jedne crne žene, Zemljo moja, Ove noći jedna žena, Ema, Emili, El Dorado, Trla baba lan, Dugarice posadimo cvijeće, Ako jednom vidiš Mariju, Jedna mala plava, Sve bilo je muzika, Jedne noći u decembru,  Proljeće je otpočelo s kišom, Jedna žena čeka brod, U gori raste zelen bor, O, Ana...

        Nastadoše grupe: Dah, Pop Mašina, Smak, September, Leb i Sol, Zlatni Prsti, Riblja Čorba, Parni Valjak, Galija, Mama Rok, VIS Jutro pa potom Bijelo Dugme, Vatreni Poljubac, Divlje Jagode, Drugi Način, Atomsko Sklonište, S Vremena na Vreme, Srebrna Krila, Generacija 5, Buldožer, Mirzino Jato, Azra, Teška Industrija, Novi Fosili, Gordi, grupa Tako, Prljavo Kazalište, grupa Gordi, Metak ...
        Tokom osamdesetih se pojaviše: Jugosloveni, Hari Mata Hari, grupa Tunel, Valentino, grupa EKV, grupa Balkan, Crvena Jabuka, Bulevar, Plavi Orkestar, Stijene, Haustor, U Škripcu, Zabranjeno Pušenje, Aerodrom, Piloti, Kerber, Kaliopi, Alisa, Bolero, Denis i Denis, Električni Orgazam, grupa Film, Griva, VIS Idoli, ITD Band, Jakarta, Neki To Vole Vruće, Okrobar 1864, Van Gogh ...
        Pevači, kantautori: Arsen Dedić, Miladin Šobić, Ibrica Jusić, Djordje Balašević, Jadranka Stojaković, Oliver Mandić, Sladjana Milošević, Drago Mlinarec, Andrej Šifrer, Srdjan Marjanović, Momčilo Bajagić... 
        Mnogi glumci ili sportisti, snimiše ploče: Miodrag Petrović Čkalja, Vlastimir Djuza Stojiljković, Mija Aleksić, Milan Minja Subota, Sonja Savić, Mira Furlan, Zlata Petković, Ivica Šurjak, Frano Lasić, Olivera Marković, Rade Šerbedžija, Milovan Ilić Minimax...  
        Bio sam svedok i savremenik svih ovih dogadjanja i to me čini srećnim i ponosnim, a posebno iz razloga što sam sve to pratio i shvatao na svoj način. Upijao sam nova saznanja kao sundjer vodu.

Sve sam ja to slušao u mom selu, u Kovačevoj Bari, ali Boston... Boston je još uvek bio daleko!

        Naravno, nisam odbacivao muziku Tome Zdravkovića ili Silvane Armenulić. "Pogadjale" su me pesme kao što su: "Što te večeras nema", "Šta će mi život bez tebe, dragi", "Ciganka", "Danka", "Nad izvorom vrba se nadnela", "Što je tužna tako ova noć" itd.  ali... Od nekih starijih saznadoh za neka čudna imena:( Mireille Mathieu, Vicky Leandros, Demis Roussos... ), a pesme koje su pevali, bile su lepe, iako meni jezički, nerazumljive. Tako počeh da slušam te nerazumljive, a ipak melodične pesme. Ubrzo saznadoh da postoji mesto gde se sluša dobra muzika, kažu zove se DISKO! Tu sam počeo da kalim jedno, a počinjem da učim drugo znanje. Po nekoliko puta zaredom pustana je "Miss Broadway" grupe "Belle Epoque",  "Trojan Horse" grupe "Luv", D.I.S.C.O. - Ottawan, itd.

        Usput sam pokupio i neka druga saznanja, za koja će se kasnije ispostaviti da su veoma vredna. 
- Grupa Boney M ima velike hitove: Ma Baker, Rivers of Babylon, Daddy Cool, Rasputin, Belfast, Painter Man, El Lute, Bahama Mama, Gotta go Home...
- Grupa ABBA, takodje: SOS, Mamma Mia, I Do, I Do, I Do, Money, Money, Money, Fernando, Dancing Queen, Eagle, Knowing Me, Knowing you, Summer Night City, Voulez-Vous, Waterloo, I Have a Dream, Chicuitita...
Saznadoh za još neka imena poput: 5000 Volts, Baccara, Bee Gees, Eruption, La Bionda, Amanda Lear, Silver Convention, Emmi Stewart, Donna Summer, Ottawn, Dee D. Jackson...
        Samo da naglasim da sam i dalje bio u ulozi sundjera.

        Na domaćem terenu se nimalo nije docnilo sa disko i pop muzikom. Mnogi pevači i grupe su vinuli svoje hitove u nebesa. Njihovo je bilo da pesmu osmisle, naprave i pošalju u etar, a ona će već naći put do pravih ušiju. Grupa Zebra, grupa Zdravo, grupa DAG, grupa KIM, Zdenka Kovačiček, Josipa Lisac, grupa More...

        Nekako u ovom vremenu sam svršavao srednju školu, vrlo brzo se zaposlio i od prve plate kupio prvi kasetofon marke "Grundig". Bila je 1980. a moj prvi radni dan se desio 14. maja, deset dana nakon Titove smrti. Baš je nekako euforija oko njegove smrti počela da jenjava (vrlo sporo), a prošla je i žalost (malo brže), kada sam na kasetofonu  počeo da intenzivno slušam stranu muziku do kasnih ponoćnih sati. Neizostavna je bila emisija "Veče uz radio" (išla je ponedeljkom od 20-22h), koju je vodio Nikola Karaklajić, sa onim njegovim uvodnim: "Dobro veče, kako ste" i odmah je kretala muzika, dobra muzika, uz pregršt najnovijih muzičkih zbivanja, kako u zemlji, tako i šire. Ponoćni program je "otvarao" instrumental "Jednoj ženi" Zlatka Manojlovića. Takodje, časopis "Džuboks", pružao je pregršt informacija o muzičkim zbivanjima širom planete.
       
        Sve se to dešavalo tamo negde u belom svetu sedamdesetih i osamdesetih, ali zahvaljujući savremenoj tehnologiji, većina toga mi je bila dostupna i bliska. Kovačeva Bara i dalje kuburi na svom jugu dok Boston "živi" na severoistoku Amerike, tamo gde vode Atlanskog okeana zapljuskuju kontinent.

        Počeo sam, u dečačkim danima, da slušam "Kazandžiju..." potom spoznao šlagere, balade, šansone, disko, pop, rok, hard-rok, hevi-metal... U preširokoj lepezi ponude bilo čega, čoveku je teško da se opredeli (pogotovu kada se nadje u šumi kvaliteta). Isti obrazac važi i za muziku, ali ja sam ponovo "odlučio"! Nema muzike koju ne slušam. 

        Medjutim, zvuk električne gitare mi je oduvek bio poseban, dirljiv, izazivao setu u meni, ježio me, terao suze na oči. "Gibson" i "Fender" za mene su postali sinonimi za emotivnost. "Plač" gitare (kako rifovi tako i solo deonice) u pesmi "Don't look Back"  iz 1978. me je zarazio virusom koga se nisam "izlečio" sve do današnjih dana, niti se pak želim lečiti.

        I opet, po ko zna koji put stičem nova znanja. Za Elvisa Presley-a, Beatles-e, Doors-e, Dolly Parton, Elke Brooks, Bonnie Tyler, Suzi Quatro... već znam, ali... Otkrivam da postoji i neka druga muzika, muzika grupe Deep Purple, Led Zeppelin, Lynyrd Scynyrd, AC-DC, grupe Queen, Pink Floyd, Smokie, Uriah Heep, Status Quo, ZZ Top, Jethro Tull, Kanzas... Pojavljuju se zatim, White Snake, Rainbow, Judas Priest, Kiss, GirlSchool, grupa Boston, Iron Maiden, Eagles, Dire Straits, Police... Ma znam, neko, dobro informisan, će reći da debelo kasnim, jer su ove grupe uveliko "dejstvovale". S mog aspekta, slika je ovakva kakvom je opisujem, neljudski je zameriti mi na iskrenosti. Nije šteta kasno saznati već je šteta nikad ne naučiti, valjda!

        Za mene, grupa Boston je odigrala veliku i važnu ulogu u mom daljem ophodjenju prema muzici. Stigavši do Bostona, bio sam na velikom početku!!! 

I veruj mi, poštovani čitaoče, 

onda kada pomisliš da si iskusio sve ili svašta, postigao neki cilj,

znaj da je to samo 

jedan od novih početaka!!!

*  *  *  *  *  *  *

Uz ovu storiju ide i ova tema

Šarena priča

       I tako, stojim u redu pored kase čekajući, razmišljam i prisećam se koji Camel sam trebao kupiti? Eto, svega ostalog sam se setio: 200 g kačkavalja, kafa, 1,5 l mleka, rezani hleb, toalet papir (onaj koji je bio na akciji), sapun, dve konzerve sardina, kilo banana, tečnost za pranje sudja. Ali Camel... koji beše? I dok razmišljam o boji Camela, uočavam upravo takve kutije cigareta u blizini kase. Ali radja se novi problem: ima ga u dužoj i kraćoj varijanti! Camel, Camel? Duži, kraći... ? Braon, plavi? Plavi! Mislim da je plavi, ali nisam siguran. Skoro sto posto sam siguran da je plavi. Plavi! Da, plavi!
Nisam ni primetio da je moje razmišaljanje otišlo naglas! Kasirka je razabrala da želim neki artikal u plavoj boji! Uravo svodi računicu, saopštava mi saldo i učtivo pita:
- Još nešto gospodine?
- Ne, hvala, to bi bilo sve.
- Možda... možda nešto plavo želite!
Dakle čula je moje razmišljanje. Poslodavac joj je saopštio zapovesti, a ona teži da ih sprovede kroz revnost, uvidjavnost...
- Ne, hvala, ništa... ništa plavo ne želim, hvala, zaista. 
Sada već počinjem da se snebivam, pokušvajući da joj se na jednostavan način, u isto vreme zahvalim i stavim do znanja da sam od ljudi, koji su vlasnici "plićih" džepova. Ne želim sebi da priuštim luksuz rizika, koji podrazumeva kupovinu pogrešnih cigareta.
Ali, kasirka "radi" svoj posao.
- Neku drugu boju...
Hmm... Nisam se naljutio na nju. Sa izveštačenim osmehom na licu joj odgovaram: 
- Ni drugu boju...
Nisam završio misao a već je stigao novi predlog:
- Većina naših artikala je šarena, pa ako želite...
Uspeo sam da se domognem izlaznih vrata.

Drveni advokat i ostali sinonimi

- Pizda
- Oslikava čoveka kvarnog u duši, spremnog da i preko "mrtvih" gazi u postizanju svojih ciljeva, odaje tajne za "siću", kukavica, nesiguran, neodlučan, licemer...

- Lipov kurac
- Mlakonja, nesposoban da istera stvar do kraja, posustaje na prvoj prepreci, nesposoban da bude autoritet, nevažan, nebitan, 

- Plačipička
- Žali se na sve(t) oko sebe, kivan na ljude i večiti pesimista, sve mu smeta, nikada nije zadovoljan, kukavica, bez i one difoltne hrabrosti, večiti cmizdravac

- Drveni advokat
- "Mirodjija u svakoj čorbi", spreman da daje savete i onda kada je to suvišno, "zalega" za svakog, nemetljivko, njegova je i uvodna a i završna reč, kancelarije mu se nalaze na ulici, u svakoj instituciji, na plaži, u autobusu, na stadionima... svuda!

- Serator
- Ni sam nije siguran u ono što priča a ipak priča, previše govori, govor nebuloza mu je primarna misija, često govori same gluposti, neuspeli pokušaj oratora, priča sve što mu padne na pamet samo da nema praznog hoda i izlaganju, jedino on zna da je elokventan...

- Mućak jaje
- Kvaran u razmišljnju, spletkaroš, posvadjao bi dva kamena, nije od onih na koje se možeš osloniti, ljigavac, 

- Jajara
- Jedno misli, drugo govori a treće primenjuje, prodao bi i majku za sitan ćar, lakom i nezasit u trgovini koja donosi ma kakvu dobit, a prodaje sve i svašta

- Libelaš
- Spreman na svaki kompromis zarad ličnog interesa, svakoj vlasti "odan", nikada ne pripada opoziciji, njegova stranka uvek pobedjuje, prekaljeni poltron...

- Dupeuvlakač
Spreman na najveća poniženja u cilju zadržavanja pozicije, poltronski primerak najgore vrste, "taster", ulizica, 

- Peder(čina)
- Čovek sa velikim nedostatkom hrabrosti da učini i najjednostavnije korake, uvek druge gura ispred, uvek "hvata" krivinu, kvaran do srži...

- Dupelizac
- Ima sličnosti sa dupeuvlakačem, ali ovaj je "specijalista", najviše ih ima u politici i svuda gde ima i najmanjeg oblika vlasti, šljam, ljudski otpad, ološ, vrlina mu je podlost, ljudska vrsta kameleona...

- Nema muda
- Potpuni izostanak svake vrste hrabrosti, a o odvažnosti da i ne govorimo, 

- Drkadžija
- Neobrazovan tip mnogorečite jedinke, karakteriše ga prost rečnik i neodoljiva želja za govorom, kvazikritičar, nalazač mana, težak sagovornik (dobar za izbegavanje),

- Pizdolizac
- Dodvoritelj, krasi ga nedostatak hrabrosti i preduzimljivosti...

- Pičkin dim
- Potpuno bezvredno stvorenje, jadan, moralno nemoćan, slabić...