Лажирање

Зашто су Американци лажирали одлазак на Месец? 
Морали су јер су од Руса добили једноставну поруку: 
"Нисте добродошли"!

Сељак или мало грађанин

      У нашем се говору често ова реч уоптребљава као погрда, као отклон благонаклоности сваке врсте према особи којој је упућена. Не тако ретко, реч сељак се повезује и са кварношћу карактера неке особе, са злобом, са пакошћу, са необразованошћу или одсуству било каквог осредњег нивоа писмености...
     Никако се не могу сложити са оваквим начином размишљања оних особа које гаје (слободно могу рећи) илузије, девијантне предиспозиције, предрасуде, гадости... А зашто њихова мишљења називам оваквим терминима?
     Да би некоме прикачио какав епитет (добар, лош или зао), мораш га добро, темељно упознати. Такође, ако је неки епитет пришивен некоме, он важи само за њега, а нипошто за све припаднике његовог друштвеног слоја.
     Неко је покушао да раздвоји значење речи сељак, па је у образложењу навео како постоји сељак по пореклу и сељак по понашању. У првом случају реч сељак била би именица, а у другом придев. Неко је покушао да то дочара на један финији начин тиме што је припадника друге врсте назвао сељачином!
Тако сада имамо сељака, који живи на селу, вредан, поштен (обрађује земљу и живи од свога рада),  и имамо сељачину који се "понаша" у граду, а марљивост и поштење је код њега исписано хијероглифима. Ниво образовања и једног и другог, у овом случају, небитан је.
Али... Да ли је сељак у исто време и малограђанин?
     Влада мишљење да је реч сељак, ипак погрдног карактера јер: сељак, због свог боравка на селу, због посвећености земљи, није довољно школован, интелектуално је асоцијалан (нема свакодневне контакте са образованим лицима), одсечен је од актуелних збиваља (у свету и у земљи), те сходно томе, реч сељак је погрдан назив за такве особе. У прилог овој тези иде податак да су овакви људи због изолованости и удаљености села од градова били мање изложени савременим достигнућима, те их је управо то и чинило конзервативним, необразованим, затуцаним представницима, који својим опхођењем крше сваки вид културног понашања.
     До поделе на господу и сељаке је дошло не тако давно, а управо они који су се одрекли свог сељачког порекла, припадају оној врсти сељака, врсти коју су сами произвели у својој глави, тј. припадају сами себи. Све док су Турци боравили на овим просторима, наш народ је живео искључиво по селима, далеко од градова, скривајући се од турског зулума и харача. Али када је наш човек запосео градску средину, он је почео да се градски осећа и сви новодошли су за њега представљали сељаке односно, малограђане. И то му је било мало, него је сваког ко је иоле другачије размишљао или чинио од (сада) грађанина, био је сељак. То је исто као када би мајмун мајмуном назвао мајмуна само зато што се мајмунски понаша. И опет питање: да ли је сељак малограђанин или је мало грађанин, а мало сељак?
     Професорка књижевности, велика српска песникиња и академик САНУ, Десанка Максимовић, једну своју велику песму започиње речима: "Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану..." То говори и више од онога што је написано!
Сада испада да је сваки грађанин мало сељак, а имамо и категорију грађанина - малосељака!
     На крају, да су сељаци необразована лица, никако се не бих сложио. Образовани су онолико колико је потребно да би успешно извршавали своје задатке, па и више од тога. Насупрот томе, не каже се узалуд за лекаре да су, метафорично, професионални идиоти.
     Оставите на пустом острву раздвојено сељака, лекара, инжењера, професора, магистра, научника, а да не спомињем ову новопечену гарнитуру занимања попут блогерки, стриптизета, пиарева, разноразних саветника итд. и свима дајте једнаке услове за живот и рад. Након извесног времена на остврву ће једино опстати сељак и научник, јер су једино они способни да се прилагоде нечему што се може назвати НИШТА, склони истраживању и природној борби за опстанак. Ето у ком се друштвеном рангу креће наш сељак, па ти, што припадника своје врсте називаш сељаком јер ти се чини необразованим, размисли мало о томе... ако имаш чим!?

Aforizam meseca

- Ја сам за монархију, другарице и другови!

3-C

- Dva hleba i tri bureka, to vam je sve skupa 370.
- Izvolite i hvala lepo.
- Hvala vama i dodjite nam opet. 
Izlaskom ove mušterije, buregdžijska radnja je ostala prazna. Vlasnik je svoju pažnju ustremio na sredjivanje pulta i upravo kada je krenuo ka pekarskom delu objekta, na vratima se pojavila nova mušterija, bar je tako mislio o pojavi. Već u sledećem trenutku bio je siguran da to nije mušterija, jer takve prilike u njegovu radnju nisu kročile u predhodnih par meseci, odkako je otvorio buregdžijsko - pekarsku radnju.
      Odelo na prilici je bilo isuviše gospodsko,  crna tašna teška više hiljada evra, cipele bar upala manje lakše, a tamni cvikeri su sakrivali prozore duše. Oko cvikera se moglo uočiti lice sa nekoliko nestručno ušivenih ožiljaka. Donji deo lica, bio je prekriven proštrklim, višednevnim čekinjama. Ružnoću lica kvarili su simpatični brkovi a la Denis Viver, koji su bili u potpunom nesaglasju sa ostakom malja na licu. Prvo što je buregdžija pomislio o posetiocu je da se radi o inspektoru kakvom. No, početak razgovora je demantovao vlasnika lokala u njegovim pomislima.
- Nemaš ugradjen video nadzor?
- Nemam i ne treba mi, ako ste zbog toga došli, džaba ste tabanali.
- Audio! Ne snimaš razgovore?
- Imam preča posla no da se bavim muzikom.
- Slušaj, ja sam došao zbog posla.
- Ali, ja...
- Od sada pa nadalje, govorim samo ja. I odgovaraj samo na ono što te budem pitao i to što kraće i preciznije. Znam da imaš porodicu, ženu, ćerku na studijama, sina u inostaranstvu. Stalo ti je da ti porodica bude sigurna. 
Pekar je klimnuo glavom gore-dole što je predstavljalo znak slaganja i potvrdjivanja izrečenih reči, jer je u momentu shvatio ozbiljnost reči posetioca, ali ne i razlog posete.
- Pošto smo to rešili, da krenemo na posao. Vidim da prodaješ burek i hleb. To više ne može tako. Moraćeš da u vitrinama izbaciš još dvadesetak proizvoda, oko izbora ti se ne mešam. 
Nakon ovih reči, posetilac položi na stol akt-tašnu, a po njenom otvaranju, ukaza se njen sadržaj. Bilo je desetak, lepo spakovanih kutijica, sa poklopcima raznih boja. 
- Ovde imaš sve lepo upakovano, imaš kutije, imaš mericu, a imaš i uputstvo, mada uputstvo i nije potrebno pošto se lako pamti.
      Okrenuo je tašnu prema pekaru i on je sada mogao da potpuno uoči njen sadržaj. Pored kutijica, u kojima kao da je bilo nekakvog praha, bila je jedna naprava nalik kašičici, ne veća od glave čiode. Na uputstvu je pisalo: "Jedna merica na 100 litara vode. Svaki sledeći dan, koristiti sadržaj iz naredne kutije". Vlasnik lokala je tek sada uočio da tašna sadrži tačno sedam kutija. Na svakoj je krupnim slovima pisalo"3-C" a ispod toga nešto što bi moglo sličiti bar-kodu. Možda je hteo nešto reći, ali posetiocu su pluća već bila puna vazduha.
- Od sutra krećeš punom parom, tvoje je da sam napraviš koncepciju posla, moje je da te obilazim i snabdevam robom, a za porodicu se ne brigaj. I gledaj da ti roba ide, neka bude dekorisana, što boljeg izgleda. Devojku udaje lepota a ne rabota!
- Ali, ja i sada ne uspevam da prodam...
- Sve što ne prodaš u toku dana, u večernjim satima prepolovi cenu, a obaveštenje o tome neka ti stoji istaknuto na jasno vidljivom mestu. 
      Onda posetilac izvadi iz torbe nekakav tabak papira i ode do izloga. Sada se taj tabak pretvorio u samolepljivi primerak nekakvog teksta, koji završi na staklu izloga. U tekstu je stajalo da je objekat uključen u program koga podržava Vlada. To dakle znači, da su mu isporučena sredstva, kao podsticaj za otvaranje firmi. Nije mogao da ne progovori:
- Ali, ništa meni Vlada nije dala, sve sam sam izgradio, sam uložio...
- Kako ništa? Pa zar je ovo ništa? 
Gotovo se iznervira posetilac, gestom ruke pokaza na tašnu i malo povisi glas.
- I još ćeš dobiti. Što više radiš, više dobijaš, shvataš?
- Shvatam.
- Šta shvataš?
- Shvatam da ništa ne shvatam. 
- Evo ovako: narod, ljudi, to su ribe. A gde žive ribe? 
- Pa, u vodi.
- Bravo! U vodi. A kada dodje ribolovac i zabaci udicu, šta on radi, u stvari?
- Pa, peca ribu, valjda.
- Da, dobro si rekao ovo "valjda". To samo na prvi pogled izgleda kao pecanje. Ribolovac, u stvari, pomaže ribi da se ne udavi u vodi, razumeš ?
- Razumem.
- E, tako. Eto, ja sam ti doneo udice i mamce koliko ti volja, tvoje je da zabaciš i da pecaš. Do skorog vidjenja.
      Ni tresak vrata nije mogao da poremeti ono što je u vazduhu titralo. Nijedan mrdaj se nije dogodio u narednih petnaestak minuta na pekarevom licu, a oči mu ostaše prikovane za sadržaj onih kutija.
Samo usne su tiho, veoma tiho, sa velikom količinom straha u sebi, ponavljale:  
- 3-C, 3-C, 3-C...

Ana voli Milovana

 Palindromi skupljani iz naroda i dopunjeno s NET-a


- A mene ni do godine nema!
- A mene tu ni minute nema.
- Aca bumerang na Remu baca.
- Aco, galami i mala Goca.
- Aj, aj! U redu deru jaja! 
- Ama Milovana voli mama.
- Ana nabra par banana.
- Ana voda Radovana.
- Anja: "Pazi, Mirko, mokrim iza panja!" 
- Anja samo muku moma sanja. 
- Anja sebe sanja.
- Bobo, a jesi li sejao bob?
- Car ukoka Lili lako kurac.
- E, da! Nona kiti kanonade.
- E, Kiro, teret su puste retorike. 
- E nikada deda da kine. 
- E sine ženi se.
- Ero Gile se veseli gore. 
- Evo love.
- Evo pola zeke za lopove.
- Evo sada sove.
- Gola Maja jede jaja malog.
- I divovo oko ovo vidi. 
- I jogurt ujutru goji.
- I lavu kikiriki kuvali.
- I za Luku vuk ulazi.
- Idu ljudi.
- Idu leta pate ludi.
- Ika, budi Adama da idu baki.
- Imaju Arapi para u jami.
- Imaju hašiš i šah u jami. 
- Imamo ono o mami.
- I nestade Sedat Seni!
- Iso kuvar travu kosi. 
- Iva seje luk u leje Savi.
- Jova pijan seče snaji povoj.
- Jovi limaru gumu gura Milivoj. 
- Ma, Denise, dete Desi nedam. 
- Mače jede ječam. 
- Maja sa Nedom ode na sajam.
- Miliću, uvi Ivu u ćilim.
- Milovana volim. 
- Mirka nudi Adama da idu na Krim.
- Mirna, vidite li leti divan Rim? 
- Mišu pita Dara: Da ti pušim?
- Na Krbavi živi Živa Brkan. 
- Nema Kata kamen. 
- Udovica baci vodu.
- O, Velja, vidi Šid i Valjevo. 
- Oni vole belo vino. 
- Orudja doda Djuro. 
- Ovo je muka, kume Jovo!
- Radivoje jadan, a daje Jovi dar. 
- Ružna Vida neće na divan žur. 
- Sir ima miris.
- U Bejrutu u tur jebu. 
- U Dečanima šiša Mina Čedu.
- U Rimu umiru.
- U tur jebu Arapi kipara u Bejrutu. 
- Uguraj u jarugu. 
- Ujak ima radar, a mi Kaju.
- Uteče Mara mečetu!
- Zar Milovane, žena voli mraz?

Ljubitelji i pobornici palindromskih kreacija, posetite OVU stranicu

Ma, bruka!

Bruka jedna

Kad se zapodeneše orata od švaleraciju i prevare, on je uvek vikaja da si neće bruka ženu. 

Tek s'g mi je jasno zašto je takoj vikaja, kad se tuj njeknja zapričamo dal je bitna veličina!

*  *  *  *  *

Čista filozofija

Kad si malko glup, svi ti se smeju. 

Kad si mlogo glup, svi te sažaljuju. 

Kad si malko pametan, svi ti vikaju da si filozof. 

Kad si mlogo pametan, svi te izbegavaju. 

Najbolje je da si mlogo pametan, a da se praviš malko glup! 

Al kako toj da se izvede, nesam pametan. 

Zatoj, ću budem mlogo glup i ce prajm pametan!