На раскршћу с краја пута
Жртву чека зла сујета
Опака и уврнута
И проклета и уклета
Свако ко је крен’о туда
Неће моћи да замине
Сен таштине чами свуда
Зграбиће га из тамнине
Ако ли се пак чељаде
И опире и копрца
Од немани зле искраде
Да остане чиста срца
Тад ће зло обући мантил
У добро се прерушити
Згаснут’ ватру која пламти
Непорочност угушити
Честит човек неће моћи
Зло од добра да пробере
И по дану и по ноћи
Погубиће део вере
Из чељусти зле сујете
Ако светло само бане
Човек нека буде дете
И пакост ће да нестане
