Звонко Шпишић - Барбара
Барбара бјеше бијела бока
Барбара бјеше чврста, широка
Барбара бјеше наша дика
Барбара, Барбара, лијепа ко слика.
Кад сам је видио, госпе драга,
како је стасита сприједа и страга.
То је прова старога кова,
то је крма што ситно се дрма
кад вјешто промиче између молова
ко млада крчмарица између столова
(Ах, барба, барба, гдје нам је Барбара
Модро, и бијело и црно фарбана!)
Је л' данас у бродова такав стас,
има л' још људи попут нас,
има л' још мора, има л' земаља,
има л' још вина, које ваља?
Бијела једра и бијела бедра,
својеглава Барбара, Барбара добра,
спора ко корњача, брза ко кобра,
ниједан брод јој није род!
У каквим олујама имадох срећу!
На каквим сам муњама палио свијећу!
Колико пута рекох на сики:
"Купит ћу свићу светом Ники
ако се спасимо Барбара и ја,
e tutti quanti in compagnia."
Какво све море виђех далеко!
Било је једно бијело ко млијеко,
морске смо краве музли јутром,
увечер - бијели крух са путром.
А жуто море жуто ко лимун!
Одонда сам на скорбут имун.
Је л' данас у бродова такав стас,
има л' још људи попут нас,
има л' још мора, има л' земаља,
има л' још вина, које ваља?
Бијела једра и бијела бедра,
својеглава Барбара, Барбара добра,
спора ко корњача, брза ко кобра,
ниједан брод јој није род!
Море је тамноцрвене боје,
стари морнари на палуби стоје.
"Пароне, добар одабрасте правац,
море је густи стари плавац."
"Још један каблић нек прође кроз строј
провјере ради" - налог је мој.
"Барбаро броди, море нам годи,
ниједна ствар није ти пар."
И тако Барбара све даља и даља,
црвеним морем се поспано ваља
e il naufragar xe dolce in questo mar.
Је л' данас у бродова такав стас,
има л' још људи попут нас,
има л' још мора, има л' земаља,
има л' још вина, које ваља?
Бијела једра и бијела бедра,
својеглава Барбара, Барбара добра,
спора ко корњача, брза ко кобра,
ниједан брод јој није род!
Барбара бјеше бијела бока
Барбара бјеше чврста, широка
Барбара бјеше наша дика
Барбара, Барбара, лијепа ко слика.
Кад сам је видио, госпе драга,
како је стасита сприједа и страга.
То је прова старога кова,
то је крма што ситно се дрма
кад вјешто промиче између молова
ко млада крчмарица између столова
(Ах, барба, барба, гдје нам је Барбара
Модро, и бијело и црно фарбана!)
Је л' данас у бродова такав стас,
има л' још људи попут нас,
има л' још мора, има л' земаља,
има л' још вина, које ваља?
Бијела једра и бијела бедра,
својеглава Барбара, Барбара добра,
спора ко корњача, брза ко кобра,
ниједан брод јој није род!
У каквим олујама имадох срећу!
На каквим сам муњама палио свијећу!
Колико пута рекох на сики:
"Купит ћу свићу светом Ники
ако се спасимо Барбара и ја,
e tutti quanti in compagnia."
Какво све море виђех далеко!
Било је једно бијело ко млијеко,
морске смо краве музли јутром,
увечер - бијели крух са путром.
А жуто море жуто ко лимун!
Одонда сам на скорбут имун.
Је л' данас у бродова такав стас,
има л' још људи попут нас,
има л' још мора, има л' земаља,
има л' још вина, које ваља?
Бијела једра и бијела бедра,
својеглава Барбара, Барбара добра,
спора ко корњача, брза ко кобра,
ниједан брод јој није род!
Море је тамноцрвене боје,
стари морнари на палуби стоје.
"Пароне, добар одабрасте правац,
море је густи стари плавац."
"Још један каблић нек прође кроз строј
провјере ради" - налог је мој.
"Барбаро броди, море нам годи,
ниједна ствар није ти пар."
И тако Барбара све даља и даља,
црвеним морем се поспано ваља
e il naufragar xe dolce in questo mar.
Је л' данас у бродова такав стас,
има л' још људи попут нас,
има л' још мора, има л' земаља,
има л' још вина, које ваља?
Бијела једра и бијела бедра,
својеглава Барбара, Барбара добра,
спора ко корњача, брза ко кобра,
ниједан брод јој није род!
