Где је врх?

- Јуначе дедин, дођи да ти деда исприча једну причу.
- Дедо, а хоће ли бити занимљива као она прича о вампирима?

- Биће занимљивија, само ти дођи, седи на камен и слушај.

- Ево, дедо, идем одмах. А, хоћемо ли после на врх?

- Ићи ћемо, обећава ти деда.

- Ух, што се радујем, дедо. 'Ајде, слушам те, причај.

- Видиш, ову причу је мени испричао мој деда. А њему је испричао његов деда. Први који је причу испричао, био је дединог деде дедин деда. Јеси ли разумео?

- Јесам. Значи, прича је много стара?

- Тако је. Видиш, некада давно, није било као сад.

- То дедо, значи да ни сад није као некад?

- Тачно тако. А да ли ти верујеш да је твој деда некада био млад?

- Верујем, дедо, ти ме никада ниси лагао. Али ниси ми рекао, где је тај врх.

- Полако, дедино куре. Е, сад да те питам, да ли ти верујеш да сам и ја био дете као ти, чак сам био и мањи.

- Па, верујем дедо, само то мора да је било много пре него некад.

- Е, видиш, то је било баш некад.

- Баш некад?

- Баш тад.

- Добро, дедо, кажи ми шта је тај врх.

- Па, овако, дедина мушкарчино. Када сам ја био мали, деда ми је говорио о врху.

- Је ли ти он показао тај врх?

- Да. Он ми је показао где је тај врх и ја сам га видео.

- Видео си? Хоћу и ја, дедо, води ме на врх.

- Нећу те ја водити, сам ћеш му прићи. И видећеш га.

- А ја, дедо, шта ја...

- И ти ћеш полако, без журбе, кад-тад ћеш доћи до врха. 

- Али ја хоћу одмах...

- Не може одмах, чедо дедино. Ка том врху се пењеш годинама. Идеш корак по корак. Слушаш људе шта говоре. Гледаш природу како помаже човеку. Учиш од ње да би знао како треба живети и помагати родитељима, ближњима и другим људима. Учиш да волиш људе око себе. И запамти: рука која даје, увек је одозго!

- Не смем да мрзим?

- Никако! Треба да се бориш против мржње, треба да се бориш за године. А, када постанеш овако стар као ја, и када се приближиш врху, треба да знаш како му прићи. 

- Добро, дедо, јеси ли ти дошао до врха?

- Јесам, пре десетак година.

- Па, дедо, што ме мучиш, покажи ми где је врх?

- Дедино злато, врх се данас не види. Некада је био нормална ствар а данас је чудо. Многи су људи одустали на пола пута.

- Одустали? Чудо?

- Да, чудо. И ти ћеш се борити да дођеш до чуда.

- Како, дедо?

- Чувај себе да што дуже живиш, чувај родитеље да и они што дуже поживе. Ето, ја сам доживео да ми седамдесети рођендан честитају моји родитељи. То је врх! 

- То је врх?!

- Да. 

- Али како да дођем до њега?

- Само се придржавај једне мисли - три слова Х!

- Деда, шта су та три слова Х?

- То су храна, хигијена и ходање. Јеси ли разумео све и знаш ли шта треба да радиш?

- Разумео сам и знам шта треба да урадим, дедо! Треба некада ову причу да испричам свом унуку.

- Ето, дедино јаре, управо си креуно ка врху!