U ranoj fazi mog odrastanja, izmedju ostalog, od starijih sam čuo nekakav način sporazumevanja meni nejasan, nerazumljiv. Dok su oni izmedju sebe vodili uspešnu konverzaciju, ja sam samo slušao, pokušavajući da proniknem ključ po kome su formirali reči. A jasno mi je bilo da tu nema nikakve "zajebancije" već da razgovor ima smisao i logiku.
Ovakav "šifrirani" način sporazumevanja, govori koliko je naš narod (u celini) veoma domišljat i obdaren prirodnom inteligencijom. Na vrlo inventivan način osmišljeni razgovor, u prvom trenutku, treće lice ostavlja u šoku. U daljem toku razgovora, slušalac ili treće lice, shvata da to nije nijedan od stranih jezika, ali je razmevanje takvog razgovora za njega još uvek tajna. On u sledećem trenutku shvata da se radi o nekakvoj "izmišljotini" i sada počinje čak i da se interesuje za način formiranja reči. "Izmišljotina" jeste ali nije moja već pripada narodu! U ovom slučaju ja sam samo spona izmedju ovog saznanja i svih zainteresovanih čitalaca. Smatram da pripadam generaciji koja ima zadovoljstvo i obavezu da mladjima prenese svako nasledje, bilo da se radi o jeziku, kulturi, običajima... Da im prenese i dobro i loše, da imaju čime izvagati, da im pružimo i kantar i tegove.
Kako nigde na društvenoj mreži nisam naišao na sličnu temu, odlučio sam da ovde zabeležim i u primerima čitaocu pojasnim suštinu "šifrovanja" reči u vodjenju razgovora. Tokom mog bitisanja, kao i komunikacije sa raznim profilima ljudi, zapazio sam tri načina šifriranja reči, ne računajući šatrovački, koji je daleko poznatiji od dole navedenih.
Ovom prilikom ću pokušati da čitaocu pobliže pojasnim način formiranja reči. Šifra, koja je unapred utrvrdjenim obrascem formirana, na prvi pogled razumljiva je samo onima koji je koriste. Inače, vispreni slušalac lako može "otključati" reč pa i celu misao.
Prvi primer:
Pre dvadesetak i više godina čuo sam ovakav razgovor (prenosim ga izvorno):
- Subišosulju, sućešlisuho da suješsupi suvosupi? * naglasiti zadnji slog!
- Sućusune.
- Ako sućešsune da suješsupi, sundasuo sućešsuti da sutišsupla.
- Sugasuda subemsuje!
Kada se primeni "ključ" i dešifruje tekst, dobija se sledeće:
- Ljubišo, hoćeš li da piješ pivo?
- Neću.
- Ako nećeš da piješ, onda ti ćeš da platiš.
- Da ga jebem!
Dakle, ključ je jasan. Drugi slog reči prednjači prvom a ispred oba je ubačena veštački tvorena reč SU. Još nešto je veoma bitno za ovaj primer: naglasak (akcentovanje) ide isključivo na zadnji slog! (crveni deo reči)
Tako će komplikovana reč "pribadača" formirana glasiti: subadačasupri
nekoliko primera:
- Ja ću ići - Sućusuja sućisui
- Imaš li novaca - Sumašlisui suvacasuno
- Dodji kod mene na kafu - Sudjisudo kod sunesume na sufusuka
Drugi primer
Šatrovački način oblikovanja reči je vrlo jednostavan i sveden na prostu inverziju slogova. Najbolje ćemo to videdi na primerima
dvosložne reči: kuća - ćaku, čovek - vekčo, Zemun - munze, Zoki - kizo, Petar - tarpe
trosložne reči: vijagra - gravija, glumica - micaglu, priznanje - znanjepri, potvrda - tvrdapo
itd, mada se šatrovački način govora najviše upražnjava u dvosložnim rečima i tu najzgodnije zvuči.
Ovakav "šifrirani" način sporazumevanja, govori koliko je naš narod (u celini) veoma domišljat i obdaren prirodnom inteligencijom. Na vrlo inventivan način osmišljeni razgovor, u prvom trenutku, treće lice ostavlja u šoku. U daljem toku razgovora, slušalac ili treće lice, shvata da to nije nijedan od stranih jezika, ali je razmevanje takvog razgovora za njega još uvek tajna. On u sledećem trenutku shvata da se radi o nekakvoj "izmišljotini" i sada počinje čak i da se interesuje za način formiranja reči. "Izmišljotina" jeste ali nije moja već pripada narodu! U ovom slučaju ja sam samo spona izmedju ovog saznanja i svih zainteresovanih čitalaca. Smatram da pripadam generaciji koja ima zadovoljstvo i obavezu da mladjima prenese svako nasledje, bilo da se radi o jeziku, kulturi, običajima... Da im prenese i dobro i loše, da imaju čime izvagati, da im pružimo i kantar i tegove.
Kako nigde na društvenoj mreži nisam naišao na sličnu temu, odlučio sam da ovde zabeležim i u primerima čitaocu pojasnim suštinu "šifrovanja" reči u vodjenju razgovora. Tokom mog bitisanja, kao i komunikacije sa raznim profilima ljudi, zapazio sam tri načina šifriranja reči, ne računajući šatrovački, koji je daleko poznatiji od dole navedenih.
Prvi primer:
Pre dvadesetak i više godina čuo sam ovakav razgovor (prenosim ga izvorno):
- Subišosulju, sućešlisuho da suješsupi suvosupi? * naglasiti zadnji slog!
- Sućusune.
- Ako sućešsune da suješsupi, sundasuo sućešsuti da sutišsupla.
- Sugasuda subemsuje!
Kada se primeni "ključ" i dešifruje tekst, dobija se sledeće:
- Ljubišo, hoćeš li da piješ pivo?
- Neću.
- Ako nećeš da piješ, onda ti ćeš da platiš.
- Da ga jebem!
Dakle, ključ je jasan. Drugi slog reči prednjači prvom a ispred oba je ubačena veštački tvorena reč SU. Još nešto je veoma bitno za ovaj primer: naglasak (akcentovanje) ide isključivo na zadnji slog! (crveni deo reči)
Tako će komplikovana reč "pribadača" formirana glasiti: subadačasupri
nekoliko primera:
- Ja ću ići - Sućusuja sućisui
- Imaš li novaca - Sumašlisui suvacasuno
- Dodji kod mene na kafu - Sudjisudo kod sunesume na sufusuka
Drugi primer
I ovaj način kreiranja šifre nosi puno inventivnosti i oslikava maštovitost našeg čoveka.
Reč se stvara tako što se na početku nove reči stavi slovo U, prvi slog se preskače a izgovaraju se slova drugog ili vezano drugog i trećeg sloga, potom se dodaje prvi slog da bi reč završila sa NJE! Komlikovano da se objasni, još komplikovanije da se shvati, ali u primerima će biti lako razumljivo.
- Pero, dodaj mi taj čekić!
- Uropenje, udajmidonje taj ukićčenje!
- Idemo li danas na putovanje ili je odloženo?
- Udemoliinje unasdanje na utovanjeponje ili je uloženoodonje?
Reč se stvara tako što se na početku nove reči stavi slovo U, prvi slog se preskače a izgovaraju se slova drugog ili vezano drugog i trećeg sloga, potom se dodaje prvi slog da bi reč završila sa NJE! Komlikovano da se objasni, još komplikovanije da se shvati, ali u primerima će biti lako razumljivo.
- Pero, dodaj mi taj čekić!
- Uropenje, udajmidonje taj ukićčenje!
- Idemo li danas na putovanje ili je odloženo?
- Udemoliinje unasdanje na utovanjeponje ili je uloženoodonje?
Treći primer
Opovopo jepe jepedanpa odpo propostipijihpi napačipinapa šipifropovapanjapa repečipi ipi lapakopo sepe fopormipirapa nopovapa repečepenipicapa.
Ovo je jedan od prostijih načina šifrovanja reči i lako se formira nova rečenica
Dakle, pojašnjenje za ovaj primer možda bi bilo suvišno, ali za svaki slučaj, evo ga u kraćim crtama: Posle svakog sloga dodaje se slovo P koga prati samoglasnik iz sloga koji je predhodio, te dodajemo PA, PI, PE, PO, PU... u zavisnosti od potrebe.
Primeri reči:
kuća - kupućapa
čarapa - čaparapapapa
računar - rapančupunapar
natprirodan - natpapripiropodapan
* * * * * * * *
dvosložne reči: kuća - ćaku, čovek - vekčo, Zemun - munze, Zoki - kizo, Petar - tarpe
trosložne reči: vijagra - gravija, glumica - micaglu, priznanje - znanjepri, potvrda - tvrdapo
itd, mada se šatrovački način govora najviše upražnjava u dvosložnim rečima i tu najzgodnije zvuči.
Нема коментара:
Постави коментар