Панта је имао доста непријатности због свог урођеног мигања левим оком. Небројено пута су му "скретали пажњу" љубоморни мужеви, јер су мислили да управо њиховој жени, Панта мигом саопштава неку своју намеру. Често му је то скретање пажње остављало каквих трагова на лицу у облику отеклина, модрила, па чак и крвавих мрља. Пратила га је та непријатност кроз живот, мада му је у једном случају та нагрда или дар, "помогла" око женидбе.
По народном веровању, када заигра лево око у човека, исти треба да очекује лоше вести. Овде се такав случај није десио, напротив. Наиме, Боро Пржин, као веома строги родитељ, ухватио је његов миг "упућен" својој јединици, Малини. Одмах је Боро узео Панту за зета, довео га у кућу и предао му домаћинство. Мора да је тога дана Панту засврбео леви длан, биће да је и Малину штогод засврбело! А Малину мушкарци нису хтели јер су патили од синдрома мушког удавања - призећивања.
Вазда је Панта оговаран на сва уста и на сваком кораку. Мислим да нема дана да Панти нису уши гореле. Најчешће је оговаран ту у кафани, где смо се скупљали да попијемо по коју, и да искибицујемо коју партију шаха. На средини кафане, стол је био намењен искључиво солидним познаваоцима те древне игре, али никада од гомиле кибицера ниси могао разабрати ко мрда дрвца. Један од бољих дрвцемрдача био је Гојко Петлин. Увек када би улазио у кафану, рекао би:
- Јутрос ме десна пета засврбела. Данас очекујем само успех и лепе ствари. Дедер, ко ће први да настрада?
На то би се јавио неко и сео би преко пута Гојка, а овога пута се окуражи Јошко и рече:
- Јутрос нисам устао на леву ногу, мислим да ћу те добити... од пет партија, добијам три! Смем у опкладу.
Свако је волео да истакне неки свој знак, с којим би био препознатљив у друштву, обашка то што је желео да остави утисак како познаје традицију и народна веровања. И, скоро сви гости у кафани, имали су понеки "лични знак". Цеца конобарица је често истицала како јој звони десно уво и да ће чути добру вест. Понекад би саопштила како јој усне играју и одмах би јој неко објаснио, како ће се љубити с неким. Она би на то одговорила:
- То сигурно неће бити са тобом.
Лаза је имао врло честе свађе у кући због своје претеране склоности ка пићу и коцки. Међутим, он је породичну неслогу и свађу приписивао сврабу носа.
- Боли ме раме!
- Промениће се време - рекоше неколико њих у један глас начинивши акорд од речи и то са терцом.
- Ма, пао сам бре, људи, с бицикла!
- Ха, без обзира - одговори троглас.
И тако смо кафански унутрашњи простор, не померајући столове, доживљавали као какав "округли сто", јер се ту већало, пијуцкало и опет већало. Мене је каткад, од дугог седења, засврбело дупе, али сам добро пазио да то и не саопштим јер, брзо би пронашли наговештај чега би тај сврабеж могао бити, а то свакако не би било баш пријатно по моју позадину.
Када је ономад Митру умрла жена, дошао је после неколико дана и саопштио како је знао да ће се то десити јер:
- Тачно сам осетио како ми је десни табан затитрао и засврбео ме у исто време.
- Па?! Шта ти је то значило?
- Жалост, Будо, жалост - објасни Митар.
- Какву ли ћу сада вест добити? - наглас се упита неко.
- Шта ти се десило? - јави се пискави глас из мрачнијег дела кафане.
- Грло ми затрепери и загреба ме!
- Лош глас, лоша вест, то ти значи када ти грло затрепери - објасни ова мрачна прилика и уз то се потруди да сви чују, пошто се за тренутак жамор утиша. Ипак, чуло се одступање нападнуте црне краљице са д8 на д4, где се дала белом коњу. Мора да су играчу белим фигурама заиграле груди, што значи да је завршио велики посао. Црном играчу је претходно вероватно заиграло лево колено, што је наговештај невоље.
Војкан је мирно седео не показујући намеру да крене у печалбу. Наравно, објаснио је да су му пре неки дан заиграли мишићи око пупка, знак који гарантује скору зараду великога новца. Но, када му је поштар уручио рачун за утрошак струје, сигуран сам да га је засврбео десни длан. Такође сам сигуран и у то да му је зазвонило лево уво, као назнака лоше вести, јер му је поштар саопштио да му је уз рачун стигла и опомена како ће бити искључења струје.
Тако се у кафани свакодневно дешава понешто, предвиђа се, тумаче се лични знакови и народна веровања, верује се у њих, мада постоје и неверници, који сваку изјаву провуку кроз шалу и поругу, у исто време.
Када сам једном приликом рекао присутнима да ми је заиграло теме и да то, по народном веровању, предсказује добитак, скептици се грохотом насмејаше и рекоше да ћу добити по темену, највероватније! Сви се насмејаше, а и ја немадох куд. Ових дана би требало да путујем, али чекам да ми заигра чело између очију. Како могу путовати ако није било личног знака? Не бива.
Мој комшија, Паја Трут, већ годинама ништа не ради и саопштава како му стално игра десно колено, те да се колену у игри придружује и стомак. Вели да то значи како ће му се повећати богатство, да ће добити нешто вредно од неког богаташа. Уз то га и леви длан почесто сврби, мада се он по њему чеше и када је свраб одсутан... из навике ваљда... или од очекивања... или од губљења наде? Једном приликом Ројко га је упитао:
- А Пајо, а леви табан, заигра ли ти каткад?
- Не, а што?
- Е, онда од богатства нема ништа.
- Како то?
- Па тако. Мора све коцкице да се сложе. Уз све личне знакове што си побројао, недостаје кључни, а то је да ти заигра леви табан. А ти то не осећаш. Добитак ти је гарантован само ако знакове имаш у пакету.
Помисли се Паја мало па рече:
- Ево, осећам... помало... као да ми подрхтава... леви табан. Има наговештај. Море, ако неће милом, играће силом. И певац неће на свадбу.
Устајала кафанска атмосфера са свим пратећим елементима попут мириса дима јефтиних цигарета, испареног алкохола, зноја, прдежа, загорелог зејтина, труле канализације, поганих речи... ништа то није сметало да се живот у кафани одвија на свој начин. Ја сам најчешће седео у близини клозета, јер би сва места пре мог доласка била попуњена. Није ми то сметало да попијем кафу са укусом гована, чији се немирис осећао до улазних врата, а неколико пута су комуналци опомињали газда-Живоју како се његов клозет осећа на другој страни улице у рибарници, те прети да надмаши и угрози мирис пржене рибе! Испаравање мокраће није нарушавало простор ван кафане, штипало је за очи само оне унутра.
- Лева пета кад ми задрхти, обавезно ме неко риба, критикује, или на послу или жена код куће. - пожали се Томица.
- Нос кад ми затрепери, неко ме или похвали или добијем какво признање. - додаде Марко Супермарио
- Ти би комотно могао да радиш као иследник. - покуша да буде духовит Ројко, чије речи насмејаше само мене.
- Чуо сам да десно око кад заигра, шта помислиш у том тренутку, то ће се остварити. - умеша се у разговор Панта призетко, који је све време ћутао, доносећи тај облик комуникације из куће у коју је ушао, куће Бора Пржина и Малине, кћери његове.
- Мени боље да не заигра! Ја никако не умем да мислим на лепе ствари, не иде ми. - јави се неко од кибицера. По гласу бих рекао да несигурно знам о коме је реч, али по песимизму и сумњичавости сигурно знам.
- Малиши из Горњег села затреперило срце!
- И!? Шта с тим, какав је то знак, јел' ме се десило нешто?
- Умро је, јеб'о те знак!
Панта искапи свој, кознакоји по реду вињак, настави да ћути и слуша наше коментаре. Неко од "округлог стола" га запита, након што истрошисмо цео шаржер тема за тај дан:
- А Панто, а шта ти мислиш о овој, данашњој политичкој структури?
- Заболе ме курац! - мирно одговори Панта, све онако мигајући на лево око.
Сви се погледасмо међусобно... нико не успе да протумачи, или се сети значења Пантиног личног знака.
По народном веровању, када заигра лево око у човека, исти треба да очекује лоше вести. Овде се такав случај није десио, напротив. Наиме, Боро Пржин, као веома строги родитељ, ухватио је његов миг "упућен" својој јединици, Малини. Одмах је Боро узео Панту за зета, довео га у кућу и предао му домаћинство. Мора да је тога дана Панту засврбео леви длан, биће да је и Малину штогод засврбело! А Малину мушкарци нису хтели јер су патили од синдрома мушког удавања - призећивања.
Вазда је Панта оговаран на сва уста и на сваком кораку. Мислим да нема дана да Панти нису уши гореле. Најчешће је оговаран ту у кафани, где смо се скупљали да попијемо по коју, и да искибицујемо коју партију шаха. На средини кафане, стол је био намењен искључиво солидним познаваоцима те древне игре, али никада од гомиле кибицера ниси могао разабрати ко мрда дрвца. Један од бољих дрвцемрдача био је Гојко Петлин. Увек када би улазио у кафану, рекао би:
- Јутрос ме десна пета засврбела. Данас очекујем само успех и лепе ствари. Дедер, ко ће први да настрада?
На то би се јавио неко и сео би преко пута Гојка, а овога пута се окуражи Јошко и рече:
- Јутрос нисам устао на леву ногу, мислим да ћу те добити... од пет партија, добијам три! Смем у опкладу.
Свако је волео да истакне неки свој знак, с којим би био препознатљив у друштву, обашка то што је желео да остави утисак како познаје традицију и народна веровања. И, скоро сви гости у кафани, имали су понеки "лични знак". Цеца конобарица је често истицала како јој звони десно уво и да ће чути добру вест. Понекад би саопштила како јој усне играју и одмах би јој неко објаснио, како ће се љубити с неким. Она би на то одговорила:
- То сигурно неће бити са тобом.
Лаза је имао врло честе свађе у кући због своје претеране склоности ка пићу и коцки. Међутим, он је породичну неслогу и свађу приписивао сврабу носа.
- Боли ме раме!
- Промениће се време - рекоше неколико њих у један глас начинивши акорд од речи и то са терцом.
- Ма, пао сам бре, људи, с бицикла!
- Ха, без обзира - одговори троглас.
И тако смо кафански унутрашњи простор, не померајући столове, доживљавали као какав "округли сто", јер се ту већало, пијуцкало и опет већало. Мене је каткад, од дугог седења, засврбело дупе, али сам добро пазио да то и не саопштим јер, брзо би пронашли наговештај чега би тај сврабеж могао бити, а то свакако не би било баш пријатно по моју позадину.
Када је ономад Митру умрла жена, дошао је после неколико дана и саопштио како је знао да ће се то десити јер:
- Тачно сам осетио како ми је десни табан затитрао и засврбео ме у исто време.
- Па?! Шта ти је то значило?
- Жалост, Будо, жалост - објасни Митар.
- Какву ли ћу сада вест добити? - наглас се упита неко.
- Шта ти се десило? - јави се пискави глас из мрачнијег дела кафане.
- Грло ми затрепери и загреба ме!
- Лош глас, лоша вест, то ти значи када ти грло затрепери - објасни ова мрачна прилика и уз то се потруди да сви чују, пошто се за тренутак жамор утиша. Ипак, чуло се одступање нападнуте црне краљице са д8 на д4, где се дала белом коњу. Мора да су играчу белим фигурама заиграле груди, што значи да је завршио велики посао. Црном играчу је претходно вероватно заиграло лево колено, што је наговештај невоље.
Војкан је мирно седео не показујући намеру да крене у печалбу. Наравно, објаснио је да су му пре неки дан заиграли мишићи око пупка, знак који гарантује скору зараду великога новца. Но, када му је поштар уручио рачун за утрошак струје, сигуран сам да га је засврбео десни длан. Такође сам сигуран и у то да му је зазвонило лево уво, као назнака лоше вести, јер му је поштар саопштио да му је уз рачун стигла и опомена како ће бити искључења струје.
Тако се у кафани свакодневно дешава понешто, предвиђа се, тумаче се лични знакови и народна веровања, верује се у њих, мада постоје и неверници, који сваку изјаву провуку кроз шалу и поругу, у исто време.
Када сам једном приликом рекао присутнима да ми је заиграло теме и да то, по народном веровању, предсказује добитак, скептици се грохотом насмејаше и рекоше да ћу добити по темену, највероватније! Сви се насмејаше, а и ја немадох куд. Ових дана би требало да путујем, али чекам да ми заигра чело између очију. Како могу путовати ако није било личног знака? Не бива.
Мој комшија, Паја Трут, већ годинама ништа не ради и саопштава како му стално игра десно колено, те да се колену у игри придружује и стомак. Вели да то значи како ће му се повећати богатство, да ће добити нешто вредно од неког богаташа. Уз то га и леви длан почесто сврби, мада се он по њему чеше и када је свраб одсутан... из навике ваљда... или од очекивања... или од губљења наде? Једном приликом Ројко га је упитао:
- А Пајо, а леви табан, заигра ли ти каткад?
- Не, а што?
- Е, онда од богатства нема ништа.
- Како то?
- Па тако. Мора све коцкице да се сложе. Уз све личне знакове што си побројао, недостаје кључни, а то је да ти заигра леви табан. А ти то не осећаш. Добитак ти је гарантован само ако знакове имаш у пакету.
Помисли се Паја мало па рече:
- Ево, осећам... помало... као да ми подрхтава... леви табан. Има наговештај. Море, ако неће милом, играће силом. И певац неће на свадбу.
Устајала кафанска атмосфера са свим пратећим елементима попут мириса дима јефтиних цигарета, испареног алкохола, зноја, прдежа, загорелог зејтина, труле канализације, поганих речи... ништа то није сметало да се живот у кафани одвија на свој начин. Ја сам најчешће седео у близини клозета, јер би сва места пре мог доласка била попуњена. Није ми то сметало да попијем кафу са укусом гована, чији се немирис осећао до улазних врата, а неколико пута су комуналци опомињали газда-Живоју како се његов клозет осећа на другој страни улице у рибарници, те прети да надмаши и угрози мирис пржене рибе! Испаравање мокраће није нарушавало простор ван кафане, штипало је за очи само оне унутра.
- Лева пета кад ми задрхти, обавезно ме неко риба, критикује, или на послу или жена код куће. - пожали се Томица.
- Нос кад ми затрепери, неко ме или похвали или добијем какво признање. - додаде Марко Супермарио
- Ти би комотно могао да радиш као иследник. - покуша да буде духовит Ројко, чије речи насмејаше само мене.
- Чуо сам да десно око кад заигра, шта помислиш у том тренутку, то ће се остварити. - умеша се у разговор Панта призетко, који је све време ћутао, доносећи тај облик комуникације из куће у коју је ушао, куће Бора Пржина и Малине, кћери његове.
- Мени боље да не заигра! Ја никако не умем да мислим на лепе ствари, не иде ми. - јави се неко од кибицера. По гласу бих рекао да несигурно знам о коме је реч, али по песимизму и сумњичавости сигурно знам.
- Малиши из Горњег села затреперило срце!
- И!? Шта с тим, какав је то знак, јел' ме се десило нешто?
- Умро је, јеб'о те знак!
Панта искапи свој, кознакоји по реду вињак, настави да ћути и слуша наше коментаре. Неко од "округлог стола" га запита, након што истрошисмо цео шаржер тема за тај дан:
- А Панто, а шта ти мислиш о овој, данашњој политичкој структури?
- Заболе ме курац! - мирно одговори Панта, све онако мигајући на лево око.
Сви се погледасмо међусобно... нико не успе да протумачи, или се сети значења Пантиног личног знака.
Bravo. Uživala sam.
ОдговориИзбришиХвала велико, Вања. Задовољство је утолико веће када ти ауторски рад критикује једно компетентно лице, а још и када је критика позитивна... То твоје једно "Браво" је за мене велики подстрек и доказ да оно што радим, има неке вредности. Хвала још једном.
Избриши