Лични знак

    Панта је имао доста непријатности због свог урођеног мигања левим оком. Небројено пута су му "скретали пажњу" љубоморни мужеви, јер су мислили да управо њиховој жени, Панта мигом саопштава неку своју намеру. Често му је то скретање пажње остављало каквих трагова на лицу у облику отеклина, модрила, па чак и крвавих мрља. Пратила га је та непријатност кроз живот, мада му је у једном случају та нагрда или дар, "помогла" око женидбе. 
    По народном веровању, када заигра лево око у човека, исти треба да очекује лоше вести. Овде се такав случај није десио, напротив. Наиме, Боро Пржин, као веома строги родитељ, ухватио је његов миг "упућен" својој јединици, Малини. Одмах је Боро узео Панту за зета, довео га у кућу и предао му домаћинство. Мора да је тога дана Панту засврбео леви длан, биће да је и Малину штогод засврбело! А Малину мушкарци нису хтели јер су патили од синдрома мушког удавања - призећивања. 
     Вазда је Панта оговаран на сва уста и на сваком кораку. Мислим да нема дана да Панти нису уши гореле. Најчешће је оговаран ту у кафани, где смо се скупљали да попијемо по коју, и да искибицујемо коју партију шаха. На средини кафане, стол је био намењен искључиво солидним познаваоцима те древне игре, али никада од гомиле кибицера ниси могао разабрати ко мрда дрвца. Један од бољих дрвцемрдача био је Гојко Петлин. Увек када би улазио у кафану, рекао би:
-  Јутрос ме десна пета засврбела. Данас очекујем само успех и лепе ствари. Дедер, ко ће први да настрада? 
На то би се јавио неко и сео би преко пута Гојка, а овога пута се окуражи  Јошко и рече: 
- Јутрос нисам устао на леву ногу, мислим да ћу те добити... од пет партија, добијам три! Смем у опкладу.
    Свако је волео да истакне неки свој знак, с којим би био препознатљив у друштву, обашка то што је желео да остави утисак како познаје традицију и народна веровања. И, скоро сви гости у кафани, имали су понеки "лични знак". Цеца конобарица је често истицала како јој звони десно уво и да ће чути добру вест. Понекад би саопштила како јој усне играју и одмах би јој неко објаснио, како ће се љубити с неким. Она би на то одговорила:
- То сигурно неће бити са тобом.
Лаза је имао врло честе свађе у кући због своје претеране склоности ка пићу и коцки. Међутим, он је породичну неслогу и свађу приписивао сврабу носа.
- Боли ме раме!
- Промениће се време - рекоше неколико њих у један глас начинивши акорд од речи и то са терцом.
- Ма, пао сам бре, људи, с бицикла!
- Ха, без обзира - одговори троглас.
    И тако смо кафански унутрашњи простор, не померајући столове, доживљавали као какав "округли сто", јер се ту већало, пијуцкало и опет већало. Мене је каткад, од дугог седења, засврбело дупе, али сам добро пазио да то и не саопштим јер, брзо би пронашли наговештај чега би тај сврабеж могао бити, а то свакако не би било баш пријатно по моју позадину.
    Када је ономад Митру умрла жена, дошао је после неколико дана и саопштио како је знао да ће се то десити јер: 
- Тачно сам осетио како ми је десни табан затитрао и засврбео ме у исто време.
- Па?! Шта ти је то значило?
- Жалост, Будо, жалост - објасни Митар.
- Какву ли ћу сада вест добити? - наглас се упита неко.
- Шта ти се десило? - јави се пискави глас из мрачнијег дела кафане.
- Грло ми затрепери и загреба ме!
- Лош глас, лоша вест, то ти значи када ти грло затрепери - објасни ова мрачна прилика и уз то се потруди да сви чују, пошто се за тренутак жамор утиша. Ипак, чуло се одступање нападнуте црне краљице са д8 на д4, где се дала белом коњу. Мора да су играчу белим фигурама заиграле груди, што значи да је завршио велики посао. Црном играчу је претходно вероватно заиграло лево колено, што је наговештај невоље. 
    Војкан је мирно седео не показујући намеру да крене у печалбу. Наравно, објаснио је да су му пре неки дан заиграли мишићи око пупка, знак који гарантује скору зараду великога новца. Но, када му је поштар уручио рачун за утрошак струје, сигуран сам да га је засврбео десни длан. Такође сам сигуран и у то да му је зазвонило лево уво, као назнака лоше вести, јер му је поштар саопштио да му је уз рачун стигла и опомена како ће бити искључења струје.
    Тако се у кафани свакодневно дешава понешто, предвиђа се, тумаче се лични знакови и народна веровања, верује се у њих, мада постоје и неверници, који сваку изјаву провуку кроз шалу и поругу, у исто време.
    Када сам једном приликом рекао присутнима да ми је заиграло теме и да то, по народном веровању, предсказује добитак, скептици се грохотом насмејаше и рекоше да ћу добити по темену, највероватније! Сви се насмејаше, а и ја немадох куд. Ових дана би требало да путујем, али чекам да ми заигра чело између очију. Како могу путовати ако није било личног знака? Не бива.
    Мој комшија, Паја Трут, већ годинама ништа не ради и саопштава како му стално игра десно колено, те да се колену у игри придружује и стомак. Вели да то значи како ће му се повећати богатство, да ће добити нешто вредно од неког богаташа. Уз то га и леви длан почесто сврби, мада се он по њему чеше и када је свраб одсутан... из навике ваљда... или од очекивања... или од губљења наде? Једном приликом Ројко га је упитао:
- А Пајо, а леви табан, заигра ли ти каткад?
- Не, а што?
- Е, онда од богатства нема ништа.
- Како то?
- Па тако. Мора све коцкице да се сложе. Уз све личне знакове што си побројао, недостаје кључни, а то је да ти заигра леви табан. А ти то не осећаш. Добитак ти је гарантован само ако знакове имаш у пакету.
Помисли се Паја мало па рече:
- Ево, осећам... помало... као да ми подрхтава... леви табан. Има наговештај. Море, ако неће милом, играће силом. И певац неће на свадбу.
     Устајала кафанска атмосфера са свим пратећим елементима попут мириса дима јефтиних цигарета, испареног алкохола, зноја, прдежа, загорелог зејтина, труле канализације, поганих речи... ништа то није сметало да се живот у кафани одвија на свој начин. Ја сам најчешће седео у близини клозета, јер би сва места пре мог доласка била попуњена. Није ми то сметало да попијем кафу са укусом гована, чији се немирис осећао до улазних врата, а неколико пута су комуналци опомињали газда-Живоју како се његов клозет осећа на другој страни улице у рибарници, те прети да надмаши и угрози мирис пржене рибе! Испаравање мокраће није нарушавало простор ван кафане, штипало је за очи само оне унутра.
- Лева пета кад ми задрхти, обавезно ме неко риба, критикује, или на послу или жена код куће. - пожали се Томица.
- Нос кад ми затрепери, неко ме или похвали или добијем какво признање. - додаде Марко Супермарио
- Ти би комотно могао да радиш као иследник. - покуша да буде духовит Ројко, чије речи насмејаше само мене.
- Чуо сам да десно око кад заигра, шта помислиш у том тренутку, то ће се остварити. - умеша се у разговор Панта призетко, који је све време ћутао, доносећи тај облик комуникације из куће у коју је ушао, куће Бора Пржина и Малине, кћери његове.
- Мени боље да не заигра! Ја никако не умем да мислим на лепе ствари, не иде ми. - јави се неко од кибицера. По гласу бих рекао да несигурно знам о коме је реч, али по песимизму и сумњичавости сигурно знам.
- Малиши из Горњег села затреперило срце!
- И!? Шта с тим, какав је то знак, јел' ме се десило нешто?
- Умро је, јеб'о те знак!
Панта искапи свој, кознакоји по реду вињак, настави да ћути и слуша наше коментаре. Неко од "округлог стола" га запита, након што истрошисмо цео шаржер тема за тај дан: 
- А Панто, а шта ти мислиш о овој, данашњој политичкој структури?
- Заболе ме курац! - мирно одговори Панта, све онако мигајући на лево око.
Сви се погледасмо међусобно... нико не успе да протумачи, или се сети значења Пантиног личног знака.

Нисам знао

    Сусрет са криминалцем представља, у неку руку, сусрет са законом. То што је он с друге стране закона, то га нимало не дискредитује као потенцијалног саговорника или, штавише, сарадника. Уистину, то да је он с друге стране закона, то се тек треба доказати, ако говоримо о лику који покушава да вам отме, украде нешто, или да вас нагрди, повреди. У сваком случају, неопходан је висок степен сарадње са дотичним, јер никада се не зна какав ће коначан исход бити у интеракцији вас и лика, који је за сада, криминалац у покушају. Када говорим о некаквом виду сарадње, мислим на апсолутну подршку у намерама криминалца у покушају. 
    Криминалац у покушају, покушао је да вам украде вредну ствар из куће, а ви сте га затекли при покушају реализације његове намере. Шта треба предузети? Најгоре решење је да га покушате спречити у његовим намерама или га физички нападати, недајбоже! За физички напад се пред Законом одговара недвосмислено и ту су коментари сувишни. Једино, уникатно, решење је да му помогнете да из куће изнесе одабрану ствар. Такође, требате му захвалити што није узео још нешто, а још једну захвалност сте му дужни, захвалност што је управо вас одабрао за жртву и тиме вас почаствовао. Закон је у овом случају јасан: ако сте му помогли у изношењу ствари из куће, ви сте саушесник у криминалној радњи те, с тога, требате одговарати пред судским органима, јер сте у моменту чињења дела били потпуно свесни радње коју чините, као и то да је чињена радња супротна Закону. Дакле, у оба случаја, ви сте и жртва и кривац!
    Уколико говоримо о једној другој криминалној радњи, физичком нападу на вас, ту је ствар далеко компликованија. Када дође до физичког контакта између нападача и вас, оно што не смете чинити је да му узвратите мањом или истом мером, а камо ли већом. У оваквом случају имате две могућности: да се пасивно браните и истрпите ударце или да активно бежите у намери да се удаљите од нападача. Као и у прошлом случају, ниједна опција вас не доводи у пријатну и безбедну позицију.
Уколико се одлучите да истрпите ударце, никада не можете знати до које мере је нападач спреман да иде. Опет сте у позицији захваљивача: ако вам само лупи шамар или два, па и ако вас мало више повреди, посече, сломи неки од удова, сломи нос, истера око... будите искрени, све је добро што се смрћу не сврши. Уколико се одлучите да се браните активно и подметнете руку у одбрамбени положај, у том случају може доћи до лакших или, опет недајбоже, тежих повреда нападачевих екстремеитета. Е, за то се одговара, морално и материјално!
    А шта није добро чинити у оваквим случајевима? Бежање - нипошто! Ваше бежање може осоколити нападача до те мере да он појури за вама. У таквим случајевима му се могу придружити још неки ликови, у намери да вас ухвате, мислећи да сте какав преступник. Такође, да ли размишљате о томе шта се може десити оном нападачу уколико се спотакне, падне и повреди. Он се повредио а ви побегли и не пружили му помоћ!? Шта, не знате да је то кажњиво? Незнање вас не ослобађа кривице! Шта, ни ово нисте знали!?

Бррррррррр

- Бррррррррррррр! Што је хладно. 
- Баш. И ја сам се смрз'о до костију.
- Еј, 'де вам је младост? Да ли ми верујете, иако је децембар, ми на спаваћој соби не затварамо прозоре. Навикли смо са женом да спавамо тако.
    Овако се, од прилике на улици одвијао разговор између човека у седмој деценији живота и неких младића. И заиста, седмодеценијаш је изгледао крепко, свеже, очувајуће, црвен у лицу, рекло би се да би Сизифа изнео на брдо заједно с каменом. Знао сам туце таквих људи који су подносили хладноћу. Мицко Џемси је на минус петнаест ишао са раскопчаном кошуљом и са летњим џемпером преко ње. Њега нисам волео да сретнем. Ја, закопчан до грла, слојевито обучен, утопљен са дебелим јакнама и капутима, ако бих га случајно срео, моментално бих се уледенио и цео дан би ме држала дрхтавица. Избегавао сам његову улицу из тих разлога и осећао се топлије. 
    Славко Печин је увек носио видно краће панталоне. Знате оно, када смо били деца, кројач би нам сашио панталоне по мери. Након неког времена, те би се панталоне просто скратиле због нашег нарастања, и исте би завршавале више наших глежњева. Управо тако је и Славко одавао утисак одраслог човека, који је у непрекидном расту. А поента његових кратких панталона је та да је исте такве носио и зими тако да се јасно видео део ноге између чарапа и панталона. Увек при сусрету сам обарао поглед и гледао у тај део његове фигуре, очекујући да ће бар у зимском периоду обући дуже панталоне, и увек би се разочарао и протресао од хладноће, која би ме потпуно обузимала. Ни њега нисам волео да сретнем.
    А случај је наместио и сложио коцкице да једном приликом, из некаквих разлога, одем до куће оног шездесетинештогодишњака. Зима је већ била на измаку, негде из далека је пролеће хватало залет, осећало се то у вазуху. Док смо домаћин и ја, шетајући по дворишту разговарали, он ми је показивао како је од целог приземља направио пространи дневни боравак, док је спаваће собе сместио на спрату, пажњу су ми привукли његови прозори, које "никада не затвара". Онда сам уочио и схватио зашто не затвара те прозоре на спаваћим собама. Нисам сигуран да би затварањем постигао неки ефекат, с обзиром на то, да на прозорским крилима ни једно стакло није било читаво.

Сува истина

- Испред сваког добростојећег мушкарца чучи нека жена!

- Најсмешнији су испали онда када су покушали бити најозбиљнији.

- Не веруј жени која ћути! 

- Све се изопачило. Ево, и калиф је постао Изногуд!

- Ако ти кажем истину, нећеш веровати. Ако те слажем, мислићеш да је истина!

-  Ех, кад се само сетим... Ако се сетим!?

Hoće'l biti rata?

      Забрињавајућа појава у друштву, уопште: људи отворено, интензивно и без имало страха, све више говоре о "надолазећем" трећем светском рату!!! Као да рат носи нешто лепо и пролазно, а врло добро се зна да би такав, евентуални рат, одвео у смрт више од пола човечанства (што је и примарни циљ светских моћника). Многа истраживања разних експерата говоре да би Европа претрпела највеће губитке (као и обично). 
     Сад се ја питам, зашто људи "наговештавају" рат? Да ли то значи да им је доста нечега, што не могу да промене, нечега што је постало девијантно, а "подржано" негде од "горе"? Доста им је, јер "подржано" квари здраву памет, интелигенцију, чисту свест и потискује савест, људскост, врлине, поштовање старијих, уважавање младих, гурање сељака, радника, пензионера... на маргини живота, на ивици егзистенције! Вероватно сваки "призивалац" рата размишља да ће се "после рата" искристалисати друштво, да ће се из друштва одстранити носиоци негативних импулса, да зрно неће баш њега стрефити..
     У разговору са једним дедицом из села Кораћевац код Предејана, чуо сам овакву причу: Пожалио му се неки човек из села како га срце полако издаје, али је додао и то, да он и не очекује да преживи педесету јер му је и отац умро у тим годинама од исте бољке. Овај дедица му је казао: "Немој ТИ да Бога подсећаш на то, шта и када треба да ради!"


(Горњи текст је писан две године пре писања следећих редова. С ове временске дистанце гледано, нисам приметио да људи размишљају о бољим и веселијим темама. Зар је весеље у људима пресахло? А и оних рестлова весеља, који су ту и тамо присутни, привидни су, кратког даха и домета).

     Овим текстом, само сам хтео направити паралелу између две сфере са заједничким "језгром", између два света (глобалног и индивидуалног), између размишљања и непромишљености итд...

Моја манистра

Да се дзвериш!

Данске прође комшика Вања поред моју кућу и ја гу вика на кафу да сврне, а она рече:
- Еј, баш би сврнула, знаш како ми се пије кафа, ал нес'м се истуширала.
Па се еве, с'г дзверим, нес'м знаја да се за пијење кафу треба тушира!?


Касно пролеће

Пал, искочи напоље малко да се прошетам, па седо у парк на овој пријатно, пролећно слунце. Оно, врчкољ људи, дек недеља. А жене, девојке... све се тој разголиздрило и поткусурило. Милина! Седим си такој и гледам, кад наиде однекуд Бата Цуце па ће ме питује:
- Абре, Јовчо, кво па ти работиш овдек?
- Ништа, одмарам се - реко.
- Море, видим ја, напичаш се!

Пијачна...

Отидо д'н'с с'с бициклу на пијац... Де, б'е! Несу ми украли бициклу, ти па одма на тој мислиш! И такој, купи си једну метлу, тури под мишку (з другу руку си гурам бициклу кроз пијац) и т'м'н да си пођем, кад, виде ме један пријатељ, несмо се видели иха године, па ми вика:
- Бре, Јовчо, што си ти срећан човек!
- Што, б'е? - питујем га ја.
Вика он:
 - Пал ете, с'г си комотно мож да бираш, с које ће дом да си идеш!"
- Бем ти такви пријатељи, боље да се несмо видели!


Рано пролеће

Дође ми туј њекња комшика... једна, нећу ви кажем која, и рече:
- Комшијо, ће вариш ли кафу па да те питујем нешто?
- У, комшике, како па не, с'мо изволи!
И улеже си она у кућу, а ја т'м'н свари по једно кафенце, па да гу саслушам.
Рече она:
- Знаш да ми је Нешко у Русију, па реко те питујем, ако си решија да нагрћаш компири, да ти помогнем, а кад па на мене треба нешто, ја ћу те викам.
Ја се нађо у бездер, па вуј викам:
- Пал к'ко да ги нагрћамо кад ги још нес'м посадија...
Ама, још реченицу нес'м завршија, диже се комшика, отиде ни кафу не попи, још нешто прогунђа... тамина, ако неје рекла да сам млого глуп!
Што с'м глуп, па компири се још не садив, ел такој?

Kako pružiti prvu pomoć povredjenom od električne struje

Vrlo česte su povrede električnom strujom, kako radnika (električara) tako i slučajnih prolaznka-nesrećnika. Obzirom da su ovakve povrede vrlo teške i specifične, naročito zbog okolnosti u kojima su nastale, tako je i prva pomoć unesrećenom vrlo teška i specifična. Naime, povredjenom je poželjno prići samo ako imamo znanja i iskustva u spašavanju tako povredjenoj osobi. To opet ne mora da znači da ako nemamo nekog posebnog znanja, ne učinimo bar neke od presudnih radnji u spašavanju povredjenog.

Dakle, spašavnje povredjenog električnom strujom možemo podeliti u tri segmenta:
- Odvajanje povredjenog od delova pod naponom (od kontakta sa strujom)
- Utvrdjivanje stanja povredjenog
- Pružanje pomoći

Najpre moramo znati da budemo pribrani jer samo takvi smo od koristi i sebi i povredjenom. Ako se smatramo prisebnim, najpre otkrivamo izvor struje i vršimo isključenje (prekid) ako je to moguće (ovo se odnosi na utičnicu, kabl, žicu, provodnik, neispravan aparat i sl). Neodložno alarmirati ljude iz neposredne blizine da pozovu uporedo prvu pomoć i ljude koji održavaju električni vod na kome je povredjeni, da bi izvršili prekid na višim postrojenjima tj. u trafo-stanicama.

Za to vreme (ako je otklonjen kontakt povredjenog sa strujom i sigurni smo u to!) mi prilazimo povredjenom i utvrdjujemo da li je u svesnom stanju. Ako nije, utvrdjujemo da li diše, gledajući njegov grudni koš. Ako se grudni koš pomera (diše), povredjenog odmah postaviti na bok (u bočni položaj) da ne bi došlo do gušenja.
Ako nema disanja, opipati puls povredjenog pa ako je puls prisutan, posegnuti za veštačkim disanjem.

Ukoliko nema pulsa (a obično ga nema, jer je protok struje kroz telo žrtve paralisao rad svih mišića pa i srca) pristupamo veštačkoj masaži srca. Ovo takodje treba raditi stručno, nipošto polovično jer tako možemo žrtvi još više pogoršati ionako loše stanje. Naizmenično sa masažom srca, daje se povredjenom i veštačko disanje. Ovaj postupak reanimacije se ponavlja više puta odnosno, ne prekidati dok ne dodje hitna pomoć.

Masaža srca i veštačko disanje su posebne radnje koje može izvoditi samo uvežbano lice. Svaka radnja i svaka sekunda su od bitnog značaja za preživljenje povredjenog. Intenzitet pritiska na grudni koš, broj pritisaka, način zabacivanja glave unazad, čišćenje usta od zemlje ili sl. zaptivanje nosa i uduvavanje vazduha u pluća povredjenom su radnje koje treba da se izvode gotovo rutinski.

Ova i ovakva radnja je sasvim dovoljna da se pruži prva pomoć povredjenom od električne struje a nipošto jadnika ne ukopavati u zemlju (pre vremena), kako se u narodu veruje da će zemlja izvući struju iz povredjenog.