Ne hulim na Boga, samo tako razmišljam

      Strah! U strahu su velike oči! Pijanac se u strahu očas otrezni. Pospan se probudi. Glup se opameti, a budala... budala ostaje to što je.

Strah od smrti, strah je od nepoznatog, strah sa kojim se čovek suočava od Iskona, i to je dominantan strah u ljudskom rodu. Dok je kometa prolazila blizu Zemljine kugle, dok je trajalo pomračenje Meseca ili Sunca, pojava zemljotresa, dok je zemljom harala kuga...  čovek, ne umevši da objasni ovakve dogadjaje, a plašeći se smrti, pripisivao je ova dela, takodje nepoznatom. Taj Nepoznati, on je "kriv" za nepojmljiva dela. On stoji iza njih! U neka prošla vremena, čovek je smatrao da Nepoznati kažnjava ljudski rod iz nekog razloga (još jedna nepoznata u ovoj matematici reči). Čovek nije želeo da Nepoznati ostane bezimeni. Želeo je da on ima ime. U stvari, čovek se upustio u pionirski poduhvat kumstva. I kumovao je.

Bog! Tako će se zvati! Tri slova, jaka, zvučna, laka za izgovor... to će biti ime Nepoznatom. I tako, čovek je onda kumovao samom Bogu, čak i nesvestan svog dela. 

Sada imamo niz od dva pojma: Strah - Bog! 

U srpstvu se kaže: "Bog pa kum" ili "Ne nebu Bog - na zemlji kum!". Bog bi po ovom šablonu mogao sebi da sroči krilaticu poput: "Ja, pa kum!" Ili, "Ja na nebu, kum na zemlji". 

Čovek je otišao još jedan korak dalje, izmislio je reč, kojom može objasniti neobjašnjivo. Da bi učinio takvo što i da bi celina imala smisla, izmišljena je reč: "vera".  Njome se kristališe zaključak da ko veruje biće mu jasno.

Ovi dogadjaji daju novi niz pojmova: Strah - Bog - vera!

Odmah je sa ovim povezano sve što se povezati može, ali korisno samo odabranom sloju društva. Vera u Boga, vera u nepoznato, vera u neverovatno, vera u ono što može korisatiti inspiratoru ovakvog poduhvata. 

Dalje: vera ne može stanovati na proplanku, u šumi, u potoku, na njivi... mora imati svoj dom. Crkva! Eto, tu će stanovati vera. 

 Nastaje novi niz: strah - Bog - vera - crkva!

Vera nije više beskućnik. Njoj će ljudi dolaziti u goste i to u crkvi, gde će im vera ponuditi svoje telo na celivanje, čime će ljudi okajati svoje grehe za svoja nedela! A to košta! Ništa nema džabe. Ako čovek prilikom rada pogreši, a to može biti od meraka, iz obesti, zbog koristi, iz neznanja... u svim slučajevima nadležni su crkva, vera, Bog i strah. Bojazan, da se zbog nečega može desiti nešto neželjeno, čovek sada, verovanje (u Boga), sprovodi u crkvi. Ali, čovek ima olakšavajuću okolnost: proces verovanja, i vere uopšte, ima mogućnost iskupljivanja. A sredstvo iskupljivanja ne ide niti strahu, niti Bogu, niti veri pa ni crkvi. Osmišljeni stroj funkcioniše po sistemu poluga, gde je strahu dodeljena uloga oslonca. 
Razmišljam samo o jednoj stvari: šta bi se dogodilo kada bi smrt iznenada prestala da deluje!? Kuda bi se dela vera, crkva, kler uopšte? Šta bi bilo s Bogom?
Dalje razmišljanje nas može odvesti u paradoks. Da se čovek prekrsti!!! Ja više neću razmišljati na ovu temu!

Razmišljanje je moja obaveza!

*   *  *  *

      Dugo sam posmatrao jednog čoveka, koji se oduvek nabusito ponašao, nipodaštavao sve ljude oko sebe, nikoga poštovao... i svojim ponašanjem me naterao da razmišljam o njemu.
Pre neki dan sam od moje svesti dobio nalog da ga upitam:
"Šta ti to imaš da se tako gordo, a i drsko odnosiš prema ljudima oko sebe"
Nije mi odgovorio ništa, ali upravo to je odgovor na moje pitanje!
On ima neznanje!

*   *  *  *

     Država saopštava (preko svojih predstavnika) svom narodu: "Vlast se mora poštovati ma kakva bila!"
Eto, ja razmišljam: O kakvoj se to državi radi, kada ovakve, opominjuće poruke šalje svom stadu.
Dobra, zdrava, jaka država, nema za potrebu da uopšte upozorava svoj narod na obavezu poštovanja. Respekt dolazi iz osećaja, izazvanog odnosom države prema svom stadu - kao plima na Zemlji, izazvana Mesecom, koga u svom zagrljaju drži Zemljina gravitacija!

*   *  *  * 

     Vrlo često sam slušao opis čoveka poput: "Taj je dobar k'o lebac...samo... "stani mu na žulj", pa ćeš videti njegovo pravo lice"

I baš ta (složena) metafora, pobudila me da razmišljam: Vlasnik ove rečenice, izgleda očekuje od "dobrog ko lebac", da i pored toga što mu "stane na muku" (namerno), "dobar ko lebac" ne sme prikazivati bol na licu. Dakle, besednik želi da se igra Kamenih faca, gde bi on bio u ulozi posmatrača - komentatora!?
Svako ko izvesnu osobu opisuje na ovakav način, ne zaslužuje ni trunku pažnje niti  ima šta čovečnog u sebi. Taj je pogodan za zaobilaženje (izbegavanje, eskiviranje), jer će uvek biti komentator i ništa drugo. 
 Od mojih starijih sam čuo izreku: "Bije te, a neda ti da plačeš", koja se savršeno uklapa u kontekst priče. Zar smemo biti gnevni na osu, ako nas ujede, koju smo predhodno razljutili?

*   *   *   * 

     Jedan od najvećih izuma dvadesetog veka, svakako je mobilni telefon. Pored čitave lepeze funkcija, mobilni telefon se od strane čoveka, "zloupotrebljava" za razgovor.  

Razmišljam o tome, kako se ovoj lepezi, može priključiti još jedna, nimalo naivna i veoma neophodna funkcija: šminkanje osećanja. 

Na ulici vam se približava poznanik sa kojim ne želite stupiti u kontakt (iz nekog razloga). Vi se tim pre latite mobilnog telefona i improvizujete razgovor, tako da prilikom susreta sa poznanikom, samo podignete ruku (ili klimnete glavom) u znak pozdrava. Tako našminkani, sigurno prolazite u dalji krug osećanja. 

Verujte mi, ja pratim poznanike, koje i kakve radnje prduzimaju pre našeg susreta. Ako (ili kada) iko od njih posegne za mobilnim pre direktnog susreta, preispitaću svoj odnos i svoje ponašanje prema njemu, a i prema ostalim poznanicima.

*   *   *   *

Čekanje nema alternativu

         Mnogo puta sam slušao studiju kako je svako čekanje ropstvo. Jeste da je mučno, ali u zavisnosti od jačine duha sudionika, od dovitljivosti i dosetljivosti, od inventivnosti samog aktera, može poprimiti sasvim suprotan karakter. Sve zavisi od jedinke. Čekanje u hodniku ambulante ili nekog doma zdravlja može biti i zanimljivo čak! Pa i bez obzira na razlog zbog koga je subjekat prisutan. Bio sam subjekat medju subjektima i mogu reći da mi mukotrpno čekanje nije bilo ni najmanje mukotrpno. Ima tu dosta zanimljivih tema, stvari... subjekat samo treba da se prilagodi, oslušne, uključi u razgovor, sudeluje...
        Bolesnom, svaka ravnina predstavlja Golgotu i beskraj. Dugačak hodnik zdrav čovek očas "skrati" i ne primetivši levo ili desno nasedale persone po klupama i stolicama, a i po ostalim prilagodljivim mestima (stepenicama ili žardinjerama, u nedostatku namenskuh sredstava). Bolesnom, takodje ne zapada za oko tudje prisustvo, a iz razloga što on boluje svoj bol i bije svoj boj. 
        Ja nisam, u mom slučaju, imao sreće da se domognem sedećeg položaja, iako je moje zdravstveno stanje zahtevalo takav ili sličan položaj (čučeći, klečeći...). Stajao sam pokraj vrata i mirno posmatrao kako drugi ulaze "preko reda". Mislim, trudio sam se da budem miran, ali oni koji me poznaju, uvideli bi kako pod kožom kuvam, vrim, krčkam od nervoze. Izmedju nasedalih subjekata, na svakih pet-šest metara, nalazila se vrata, u koja je netremice bila uprta velika količina pogleda. A i osluškivalo se, ne li bi se čulo ono "sledeći"! Čekala se prozivka, mada se od žagora prisutnih ništa nije moglo čuti. Uto, dolazi žena sa nemirnim detetom: 
- Ja ne treba da se pregledavam, ja samo nešto da pitam. Dete nema gde da ostavim... nego, svi li ovi ljudi čekaju za ordinaciju broj 6?
Kao po kakvom obrascu, uvek se nadje objašnjivač ili poznavalac svega: 
- Ne gospodjo! Ovi ljudi što sede, čiji su pogledi usmereni na levo i sa prekrštenim nogama takodje na levo, oni trebaju ući u šesticu, a ovi ostali u sedmicu ili devetku... 
Čovek je imao talenta za kakvog vodiča, prevodioca... videlo se po načinu na koji opisuje skrivene pokazatelje. Nastade mirni trenutak analiziranja pozicija prisitnih, pa pošto žena uvide nepravilnost kod pojedinih likova, ženska znatiželja beše istrajna: 
- A ovaj gospodin, čije su noge prekrštene u jednom, a pogled u drugom smeru, on...?
Ovim pitanjem je potpuno prihvatila način komunikacije sa sagovornikom.
- E, vidte, gospodjo! Vi ste verovatno čuli da u politici postoji termin "neopredeljen, koji... " - umeša se sam "prozvani" gospodin, ali ne uspe da završi misao.
- Ah, da! Dakle, Vi spadate u one: "Kako Vetar Duva", rado prihvati sastanak na vrhu.
- Da, baš u te spadam i... - rekao bi još nešto, možda, no shvatio je da je pravi trenutak da dugme za jezik bude na Off.

         Potrajala bi ova diskusija poduže, ali je isprekidajući i šušteći zvuk, koji je dolazio iz dna hodnika,  bivao sve jači. Tek pojava tog izvora je objasnila poreklo istog: dedica u dubokoj osmoj deceniji, naizmenično je povlačio čas levu, čas desnu papuču, čije je trenje o pod zdravstvene ustanove, za sobom ostavljalo već pomenuti zvuk. Očito mu je neka misteriozna bolest remetila normalno kretanje. Za njega se pridržavao ženski obris. Baš su me mimoilazili kada se za njima pojaviše dva bela mantila:
"Čiča!" - reče jedan. "Kolega i ja idemo za Vama još od ulaznih vrata i uporno postavljamo Vašu dijagnozu. Ja trvdim da je u pitanju povreda mišića Nervus Isijadikus, a bolest je u narodu poznata kao išijas. Kolega zastupa teoriju težeg i akutnog napada reume, koji je peouzrokovao Reumatoidni Artritis, pa bih voleo znati čija je dijagnoza isrpavna?"
Svi se pretvorismo u uho! Nastade tišina kakvu nisi mogao spoznati od Iskona. Dedica zastade poluokrete se, a kretnja mu na licu oslika nekoliko brzih, kroki linija. Na osnovu toga su prisutni videli da mu nije baš prijatno da publikuje svoju bolest i deli je sa radoznalim svetom, koji mu ništa ne može pomoći. Ipak reši se i odgovori:
- E, doktori, deco moja... Vaša dijagnoza... Vaša dijagnoza je kao i moja prognoza. Ja sam prognozirao i hteo da prdnem, ali staro dupe vara! Sav sam se usr'o!
Deka sada načini suprotni poluokret i nastavi sa šušti prema WC-u. Mladja (od njega) žena se i dalje pridržavala za svog saputnika i svog kursa. 
Dvojica lekara udjoše u prvu ordinaciju verovatno da nastave sa analizama, a samo delić sekunde potom, napustiše posećenu ordinaciju i udjoše u sledeću. Dok sam stajao u hodniku, nisam primetio da su izašli odande.
          Ali, izašla je starija žena baš iz te iste odaje. Videlo se da je srećna, jer je završila sa pregledom, koji je dao dobre rezultate. Prebrodila je muku sa čekanjem, prebrodila pregled i sada može kući, ali... U rukama drži papire sa rezultatima pregleda, koje mora zavesti na šalteru, gde će dobiti štambilj ustanove.
- Gde sada ja... sa ovim papirima... gde? - upita prvog koji je stajao kraj vrata.
- Tamo! - pokaza čovek rukom u pravcu šaltera.
- Kuda sa ovim papirima? - upita odmah sledećeg srećnika.
- Tamo u sledećem hodniku ima šalter, tamo se javite. 
Ovaj lik je bio deskriptivniji. Medjutim, žena je nastavljala da pita svakog sledećeg prisutnog o lokaciji šaltera. Pitanje je bilo jednostavno: "Kuda sa ovim papirima", a nije mimoišlo niti mene. Nisam se upuštao u verbalne aktivnosti, ali sam pribegao konkludentnoj radnji. Nije me ni pogledala, a već je bila kod sledećeg prisutnog sa malo modifikovanim pitanjem:
- A, ovi papiri... Kuda s njim?
Imala je ova žena više sagovornika u proteklih par trenutaka više nego ma koji lekar u toku cele smene. Ipak, kako je zalazila i gubila se iz mog vidokruga, moglo se u dnu hodnika čuti:
- Tamo
- Na šalter
- Šalter
- Evo, tu
- Da, tu
U medjuvremenu su me prozvali za pregled. Nisam čuo, zaista, ali zato su drugi čuli i opomenuli me. Skrenuli mi pažnju da nisam ovde došao da čekam. Dočekao sam.

За све постоји први пут

     Бити члан квартета у "Трио-октету" је врло поносна ствар. Поготово што је наш јунак био стални члан тога квинтета, иако је био склон путовањима и гостовањима по разним срединама, а и крајевима. О центри-ма периферије да не говорим.
    Када је господин Дуо долазио у наше место по трећи пут, користио је по први пут други, заобилазни пут. У ранија два навраћаја служио се првим путем. Први, краћи пут, је у међувремену лишен епитета доброг пута. Овај господин је у наше место долазио и раније и то пет пута: једини пут, први пут, опет, задњи пут, и никада више. Долазио би он и више пута код нас, али је често био на путу: на путу у непознато, на путу за хаос, на познатом путу, на путу без повратка, на магистралном путу, макадаму, Титовом путу, путу излечења, далеком путу, асфалтном путу, колском путу, Путу свиле, путу истине, тешком путу, пословном путу, путу под ноге, стотом путу, на путу у средиште земље, путу наде, путу спаса, ... а о друмовима, путељцима, козјим стазама, пречицама, путинама, сокацима, пртинама, зараслим успоменама... да и не говорим! Стаза слонова, такође.
     Сходно овоме, и мени се нешто десило први пут. Не знам шта, али знам да се десило. То "први пут" десило ми се више пута. Много пута! Једном ми се десило двапут. Но, нисам ја овде да држим слово о себи, већ о господину Дуоу, на кога сте, у међувремену, заборавили да постоји у овој сторији. Њему се на месту укрштања два пута, десило да остане без горива. Чекајући да наиђе нека прилика у виду помоћи, он заспи за воланом. Ето, и њему се све то десило први пут. Човек треба да моли Бога (ако је верник), или да буде срећан (ако је атеиста) што му се извесна непријатност не дешава и последњи пут у животу. Овај наш господин је, заспавши, почео да сања нешто што у животу није ни сањао да ће сањати. Његов сан - његова тајна, ми и не желимо да је знамо. Има оних који желе!? Нека потраже господина Дуоа, али када се буде вратио с пута. Дакле, и овај пут је био на путу.
     Међутим, у пријатељској посети свом дугогодишњем пријатељу, господин Дуо је стигао ненајављено и то са својом супругом. Госпођа Многопута, удавала се више пута, што је јасно говорила њензина пут или тен. Приметио сам да је користила "Лабелло" што је за мене било апсолутно неприхватљиво: или ла зелено или ла ништа!
После удобног смештаја у кући пријатеља, заподенуо се разговор о уопштеним стварима. Примера ради, неко је питао да ли је проходан онај, први пут, па се разговор одвијао од прилике овако:
- Како да не, проходан је али...
- Може ли се колима њиме ићи?
- Не, то нипошто!
- А "Тома Винковић"? Може ли он?
- Свакако. Може, само ако иде пешице!
     Дугогодишњи пријатељ, као домаћин, се није дао изненадити оволиким приливом људи, већ је одмах упитао каквом кафом да послужи госте, док се у кухињи не припреми нешто за презалогајити. Госпођа Многопута је одабрала "2 у 1", а господин Дуо се изјаснио за "3 у 1", управо оно што је одабрао и дуго-годишњи пријатељ. Супруга дугогодишњег пријатеља је одабрала "4 у 1", а син и кћерка су гласали за сладолед. Син је преферирао ванилу, а кћер је била несигурна шта жели: ванилу, чоколаду или качкаваљ. Преферира она и јабуке и то оне, Делишес, а у недостатку њих конзумира и Делиседам, не смета јој!
     Након краћег усаглашавања око списка жеља, дугогодишњем пријатељу је додељена улога набављача. Персоналу, у оближнем маркету, је саопштио своје трговачке намере:
- Дајте ми 2 "3 у 1", 3 "2 у 1" и 1 "4 у 1" и два сладоледа у једном паковању. Један нека буде од ваниле, а други као и први.
- !?!, - реаговала је продавачица.
     Ја никада нисам са бројкама имао проблема. Једном сам у продавници одеће затражио фармерице, а продавачица ми понудила "501" јер су тих дана биле у моди. Након пробе, тачно сам знао да су ми понуђене панталоне биле мале, те сам учтиво затражио 502! И та је продавачица реаговала исто као она из претходног пасуса:
- !?!
     Иначе, увек са собом носим понеки мерни уређај: либелу, лицрну или неку другу либоју.
Господин Дуо више не навраћа у наш крај, сморен је бројним цифрама. Недавно сам чуо да је умро... по први пут, ваљда! Када сам ту вест саопштио првом комшији, реаговао је овако:

- !?!

Do daske... i dublje

       Stanislav. Njega sam odabrao za glavnog aktera u ovoj priči. On je gradjevinski radnik - dundjer. To je vrsta ljudi, koja je odvojena od svoje porodice, obično u potrazi za kakvom zaradom daleko od svoje kuće, od rodnog kraja... Naš junak radi u Krasnogorsku, gradu u Rusiji, na severozapadu bliskog Podmoskovlja u Moskovskoj oblasti. Na radu u Rusiji je preko deset godina. Velimir, njegov neposredni poslodavac, ga je "povukao"za sobom čim je "pustio" korenje. Uzeo ga je za svog radnika iz više razloga: slovio je za vrsnog majstora sa širim spektrom delovanja na gradilištu, poticao je iz vrlo siromašne porodice, čija je prošlost bila u izvesnoj vezi sa Velimirovom, bio vredan i pošten, nesklon alkoholu i čovek vesele naravi. Velimir je imao lanac gradilišta širom Rusije, Belorusije, Ukrajine, Turkmenistana i još nekih sitnijih zemalja, bivših pripadnica velikog Sovjeta. Preduzimač ovakvog profila, više je vremena provodio u vazduhu nego na zemlji. Za retke trenutke zemaljskog putovanja, koristio je 4x4 teško putničko vozilo. Njegov Jeep Grand Cherokee, tamno-zelene mat-boje, uvek je bio prepun raznih gradjevinskih sitnijih alatki: bušilica, brusilica, burgija, testera, čekića... Samo spolja gledano, vozilo je odavalo utisak poslovnosti i otmenosti. Iako plaćen 46.595$, vlasnik ga je koristio za prevoz svega i svačega. Vozilo se u njegovom autu sve od "ala do generala", a o cementu, kreču i ostalog gradjevinskog materilaja da ne govorimo.

       Stanislav je retko odlazio kući, dva do tri puta godišnje. Samo kada bi polazio na put, zatražio bi da ga Velimir isplati, kako bi odneo novac kući. Dugi niz godina praktikovana je ovakva šema izmedju dva saradnika, i privatno, dva prijatelja. No, tokom vremena, počeo je da tinja crv sumnje u Stanislavu, sve dok nije počeo da rije po njegovom umu. Vrlo nestrpljivo dočekao je Velimirov dolazak na gradilište. Znao je da će Velimir doći u toku dana da isplati radnicima zaradjeni novac. Velimir, za te prilike, podiže u bankama vrlo krupne iznose, koji se kreću i preko milion dolara. Ovog puta Velimir je podigao nešto veću količinu novca, a običaj je imao da novac drži u običnoj crnoj kesi, koju bi po izlasku iz banke bacio na prednje sedište svog auta. Ovog puta, tu se već nalazilo kilogramsko pakovanje dobre kafe, "Brazilia", pa se džak s novcem jedva smestio na sedištu . Uvek je govorio da je kesa najpogodnija za nošenje veće količine novca, jer je manje privlačna za lopove.

       Čim je Stanislav ugledao "zelenka", ostavio je malterku i špahtlu i sišao da pozdravi svog poslodavca. Uljudno su se rukovali, pitali jedan drugog za zdravlje, a Velimir je pozvao Stanislava da u kancelariji popiju po kafu i sok. Vrpoljio se Stanislav, sedeo kao na iglama, a onda je obušio i ispovedio se svom prijatelju i poslodavcu.

- Znaš, Veljo... kako da ti kažem... ne bih da te maltretiram...
- Reci, Niso, nismo od juče, šta nije dobro, šta ne valja?
- Ma znaš... ti mnogo putuješ... avionom. Čas si ovde, a par sati potom si hiljadama kilometara daleko...
- Naravno, to posao od mene zahteva.
- Ma da, znam, ali znaš... ima ona moja zarada kod tebe...
- A, išao bi kući, je li? Nema nikakvih problema, evo sada ćemo obračunati...
- Ne! Ne to! Ne bih išao kući, nego... nema veze, neću te meltretiram.
- Pričaj, Stanislave, ne muči me!
- Ti stalno putuješ tim... avionom, pa ne daj Bože, ako se desi...
Ovde se Velimir grohotom nasmeja jer je shvatio nameru Stanislava.
- Pa Niso, nisam se ovako slatko nasmejao već godinama. Dakle, ti strahuješ da ti ne propadne zarada, ako se meni nešto desi. Ne boj se prijatelju i na to sam mislio, ali ako želiš, ja ću te odmah isplatiti, samo moram sići do auta po novac.
- Ne, Veljo... mm... žv... maltre...
Velimir na par trenutaka napusti prostoriju, da bi se malo zatim vratio sa nekakvom kesičinom u rukama, koju je s mukom pridržavao u rukama. Težinu džaka je sada preuzeo kancelarijski stol, a zbunjenost Stanislavu odagna nova priroda i količina zbunjenosti: hrpa novca!
- Kol... koliko tu ima?
- Oko dvanaest miliona. Imam danas puno isplata, nego hajde da mi popijemo pu kafu. Sidji, molim te do kola ima na prednjem sedištu kilo dobro pržene "Brazilije". Red je da se počastimo finom kafom. 
Stanislav ode po kafu, a samo tren zatim, utrči u kancelariju sa užasom na licu. 
- Nema...!
- Nema kafa, kako nema? Nisi dobro gledao, rekao sam ti na pred...
- Nema zzzz... nema zelenka! Oteraše... oteraše ga neki...
- Nema auta?
- Nema!
Duboko se zamisli Velimir. Nasloni se rukama o stol, a pogled mu krenu ka onoj kesurini pa se zaustavi na Stanislava. Nekoliko puta je potom šetao očima izmedju te dve tačke.
- Stanislave! Niso! Do kraja života ti mene možeš da maltretiraš! U stvari... U stvari, biće ti to obaveza, biće ti to zadatak! Tako ćeš nadalje zaradjivati, dosadjivaćeš mi. Hajde da mi popijemo po sok, kafa i nije naročito zdrava.

Сви а само

Сви занемеше само се Петар Надовеза

Сви су мушкарци у сексу лавови само је Гојко Зец

Сви воле кишу, а Бране Облак

Сви су давно дигли руке од свега, само се још Топчагић Нада

Сви људи ходају, само ти Адо Гегај

Сви сестру зову секо само Калач Сејо

Сви воле успех, само Нада Блам

Сви песници су але само је Чика Јова Змај

Сви гајеви су велики и суви само је Мали Мокри Луг

Све су жене родјене априла само је Маријана Маја

Сви су се најели торте, само Тома Фила

Сви фудбалери су зетови само је Ивица Шурјак

Сви сликари су уметници, само је Јанош Месарош

Сви официри имају велики само Капетан Микула Мали

Све су жене кучке, само је Спасић Душица

Сви су мушкарци варалице, само је Стојан Аралица

Сви живе живот, само га Маринковић Сања

Сви су глумци лутке, само је Дејан Луткић

Сви воле Ускрс, а Невена Божић

Сви једу кромпириће, само Лепа Лукић

Сви имају тањир само Ненад Чанак

Сви голмани су цареви, само је Ивица Краљ

Сви иду обувени, само је Хуго Бос

Сви зову хитну, само Васко Попа

Сви мушкарци имају обични, само Сулејман Величанствени

Сви носе грудњак, само Дадо Топић

Све су жене лисице, само је Јосипа Лисац

Сви мушкарци имају ките, а Миле Китић

Сви су људи стари, само је Ратко Младић

Сви воле со, само Јустин Бибер

Све жене воле Рим само Хилтон Парис

Сви купују хлеб само Лионел Меси

Све су жене немирне, само је Радуловић Мирна

Сви смо људи, само је Дарио Срна

Сви људи хране птице само Семир Церић Коке

Сви лизу сладолед, само Toure Yaya (јаја)

Сви пуше Марлборо једно Џејмс Бонд

Све су жене змије једино је Дара Бубамара

Сви су нормално људи, једино је Бора Спужиц Квака

Сви су јахали коња, само Карлеуша Јелена

Сваки мушкарац је тата, само је Едо Мајка

Сви возимо кола, само Алекс Фергусон

Сви воле само једног, а Боки 13

Сваки ДЈ је човек, само је ДЈ Крмак

Сви су полицајци само је Коњевић Шериф

Сви фудбалери имају курац, само Djibril Sise

Сви смо Балканци, само је Петр Чех

Сви пуше цигарете, само Thiago Motta

Сви воле бензин само Vin Diesel

Сви су мушкарци кукавице, само је Чеда Чворак

Сви су направљени од крви и меса, само је Zinedine Zidane (Зинедин Зидан)

Све су жене ружне само је Брена Лепа

Сви пију Туборг пиво, а Карлеуша Јелена

Сви воле Џерија, само Николић Тома

Сви купују руже, само Биг Лале

За нас је pizza, само за Brad-a Pit-a

Сви су поткивачи само је Мишо Ковач

Сви воле Београд, а Јоца Амстердам

Сви су присутни, а Александро Неста

Све жене лижу сладоледић, а Ана Карић

Сви имају свој став, само Гаврило Принцип

Сви су безобразни, само Ерић Добрица

Све су жене бомбе,  само је Костић Мина

Сви смо ми гумене бомбоне, само је Горан Стојићевић Карамела

Сви возе БМW, само Харисон Форд

Свима на броду је супер, само Капетан Кука

Све су жене лоше само је Аница Добра

Све жене возе Мерцедес, само Рахела Ферари

Сви се диве злату, само Michel Platini (Мишел Платини)

Сви су још, само је Norris Chuck (Норис Чак)

Сви лижу пичић само Миле Китић

Сви носе сребрни накит само Ибрахимовић Златан

Сви пију лекове, само Бранислав Лечић

Сви смо ми Срби само је Оља Црногорц

Сви мушкарци су јарци, само је Марко Јарић

Сви су молили Бога, само је Иглесијас Хулио

Сви имају ехо, само Марко Хук

Сваки од Битлса је млад, једино је Ринго Стар 

Сви су се наждрали месишта, само Ајртон Сена

Много је џукела, само је Стив Кер

Свако је помало дрво, али је Сејо Буква

Свако се некад закачи, али је Иван Звонимир Чичак.

Сви читају Скандал, само Матеја Свет

Има много занатлија, али је само Јан Колар.

У тиму је њих једанаест, а само Семир Туце

Едвин Олдрин мисли да је Мисисипи најдужа река, а Армстронг Нил 

Многи испуштају неартикулисане звуке, само Олаф Тон

Сви јебу само Горан Каран

Сви воле море, само Горан Баре 

Сви су издајници, само је Чолаковић Родољуб

Свако може бити цигла, само је Александар Блок

Сви би хтели дијаманата, само Петковић Злата

Сви играју у одбрани, само је Марк Шпиц

Сви читају књиге само Мерил Стрип

Сви кошаркаши трче, само Филип Шепа

Сви су људи читави само је Химзо Половина

Сви воле ужичко коло, само Гига Моравац

Сви су културни, само је Алан Прост  

Већина лиже чинију, само Ненад Чанак

Сви Италијани играју фудбал, само Марко Поло

Сви возе своје аутомобиле, само Неда Украден

Сви су јунаци принчеви, само је Марко Краљевић

Сви су политичари коњи, само је Драшковић Вук 

Многе су жене краве, само Сара-је-во

Сви се наједоше меса, а Перузовић Лука

За све важи картица, за Анте Готовина

Сви желе мало злата, а Велетанлић Бисера

Сви су ово, једино је Јоко Оно 

Сви смо Срби само је Тута Бугарин

Свако од нас чита, а Хашим Тачи

Све жене имају чарапе, а Надежда Гаће.

Сви су гузице, само је Ранко Гузина

Све глумице пију алкохол, а Ружица Сокић

Сви људи су ловци само Иво Лола Рибар

Сви пуше црвени Винстон, само Есад Плави

Сви користе тањире, једино Ненад Чанак

Све су дебље, само је Савић Тања

Погрдни називи за човека

**********************************

За жену

**********************************

А - Ала, Алапача, Аљкуша, Аждаја
Б - Бабадевојка, Бабетина, Бабускера, Бакутанер, Балавица, Батаљонка, Бештија, Блудница, Брзодајака

В - Вештица

Г - Габор, Гадура, Глупача, Глупендара, Гузара, Гуска, Гузичарка

Д - Дилиндара, Дрдла, Дрндара, Дроља, Дроца, Дронфуља, Друсла, Дупетара

Ђ - 
Е -

Ж - Жабокречина, Жентурача, Жмурла

З - Злопамтило, Змија, Змијурина, Звекуља

И -
Ј - Јебаљка, Језичара,
К - Калаштура, Камењарка, Крава, Краветина, Кобиљача, Курва, Курветина, Кокошка, Кресаљка, Крмача
Л - Лакодајка, Лаковерна, Лезбача, Лезибејка, Лезбаша, Лујка

Љ - Љутица, Љутеница
М - Мушкобањаста
Н - Намигуша, Напичак, Нажмикурка

Њ - Њушка
О - Опајдара, Оштроконџа
П - Палаверка, Пиздуља, Половњача, Попишуља, Поточара, Поточарка, Пракљача, Прангија, Прдла, Прдуља, Профукњача,

Р - Радодајка, Рачепуља, Рундара,
С - Сименталка, Смрадуља, Смрдуља, Смрдуша, Сокачара, Сисуља
Т - Торочара, Торокуша, Трачара, Трћосавка, Тротоарка, Тртла

Ћ - Ћошкара
У - Удараљка, Уличарка, Упишуља, Успијуша, Уштва
Ф - Фанфуља, Фаћкалица, Флинта, Фосил, Фрајла, Фуфа, Фуњара,
Х - 

Ц - Цава, Цопла
Ч - Чекетаљка, Чепељуша, Чепуља

Џ - Џиберка, Џезва
Ш - Шуша, Шушумига, Штркуља

**********************************

За мушкарца

**********************************

А - Аванзер, Акреп, Ала, Аламан, Алкос, Аматер, Амза, Амзов
Б - Бабојебац, Бађавџија, Баксуз, Балавац, Бандзов, Бараба, Бедник, Безобразник, Бицман, Билмез, Битанга, Блудник, Болид, Божјак, Будала, Булча, Буљаш, Буљча, Бумбар, Буре, Бусен, Буздован
В - Вински, Волина, Врдалама, Вртиреп, Вртзогуз, Вуцибатина

Г - Габор, Гад, Галамџија, Геџа, Геџован, Гилиптер, Главоња, Главотоп, Глупан, Глуперда, Гњида, Гологузан, Гоља, Готован, Говедо, Говнар, Гребарош, Губитник, Гуланфер, Гуликожа, Гунђало, Гузичар

Д - Давеж, Дебелокожац, Дебилчина, Деген, Дерикожа, Дијабола, Дилеја, Дилетант, Дојебник, Дрипац, Дркаџија, Дркош, Дрљча, Дрматор, Дрндош, Дроњак, Дрот, Дрписла, Дртина, Држикур, Дупелизац, Дупеувлакач, 

Ђ - Ђилкош, Ђон-образ, Ђубре, Ђувечар 

Е - Ебанџија, Егоиста

Ж - Жгоља, Жгољавко, Женскар, Женскарош, Женски Петко, Жицарош, Жмипатка, Жутокљунац, Жвалавило,

З - Забушант, Зафркант, Зацепотина, Загуљотина, Закерало, Замлата, Замлатотина, Замајотина, Зеленаш, Зевзек, Згазени, Згазенко, Згубидан, Злопамтило, Злотвор, Зврк, Зврндлов

И - Идиот, Изабен, Изанђао, Изношен, Имбецил, Испичитура, Испрдак, Истрошен, Издркотина

Ј - Јајара, Јебиветар, Језичар
К - Казан, Кењац, Кикирез, Клипан, Килави, Клошар, Коњ, Коњина, Копиле, Крелац, Креле, Кретен, Крмак, Кулов, Курта, Куре, Курвар, Куртон, Квареж
Л - Ладолеж, Лајавац, Лапрдало, Лезилебовић, Ленчуга, Ленштина, Лицемер, Локаџија, Лопов, Лопужа, Лујка, Лула, Лупетало, Лупеж
Љ - Љига, Љигавац, Љигош
М - Магарац, Мамлаз, Мангуп, Мандало, Мазгов, Мажњаватор, Маторко, Млохавко, Мутавко,  Ментол, Метиљ, Млакоња, Морон, Мрсимуд, Мрсољан, Муфљуз, Мулац, Мутља, Мрцина

Н - Надувенко, Нарцис, Небулоза, Неоклепан, Неотесанко, Никоговић, Нитков, Ништарија, Носоња

Њ - Њушка, Њушкало
О - Олош, Опајдара, Опасник, Отпад, Отпадак, Окрајак, Оштрогуз,
П - Пацер, Пацијент, Паљевина, Папучар, Патравко, Пашља, Падавичар, Педерчина, Пекмезар, Пешкир, Пицајзла, Пицопевац, Пицољубац, Пичкопаћеник, Пизда, Пијандура, Пијаница, Пијанац, Пивски, Пиздолизац, Плачипичка, Пљачкаш, Подлац, Подрепаш, Покварењак, Полтрон, Пометина, Попишанко, Празноглавац, Прцољак, Прцко, Прдља, Преварант, Пришипетља, Призетко, Пробисвет, Пропалитет, Протува, Простак
Р - Распикућа, Распуштеник, Расипник, Разбојник, Разокља, Ретард, Рогоња
С - Сељачина, Сецикеса, Серко, Сероња, Синидар, Сировина, Сивоња, Скапља, Склепани, Склепанко, Слепча, Слина, Слинаш, Слинавко, Смакља, Смор, Смрад, Смутљивац, Сомина, Спадало, Срање, Стипса, Сукњара, Сунђер, Суртук, Свиња

Т - Тастер, Теле, Темерутин, Тикван, Трипер, Тртојко, Тртомудоња, Трунтов, Трут, Тулча, Тумрук, Тунгуз, Тупсон, Тутубан, Тужибаба, Тврдица, 

Ћ - Ћопа, Ћора, Ћоса, Ћускија, Ћутук
У - Угурсуз, Улча, Уличар, Улизица, Упишанко, Урулејка, Усерко, Уштогљеник, Увлакач

Ф - Фићфирић, Фолирант, Фукара, Фушер, Фурунџија

Х - Хохштаплер, Хомић, Хуља

Ц - Цврцко, Цврцавац, Цепанка, Цепидлака, Циција, Цинкарош, Цопина, Црцоран, Црцорац, Цугер
Ч - Чеп, Чкемба, Чкембар, Чкембоња
Џ - Џабалебарош, Џабалебош, Џабалебоједош, Џамбас, Џангризало, Џепарош, Џибер, Џукац, Џукела, Џуџа
Ш - Шалабајзер, Шарлатан, Шљивка, Швалер, Швалерчина, Швалераш  Шврљотина, Шљокара, Шљокаџија, Шмокља, Шмокљан, Шоња, Штрокља, Штрокавко, Шунтави, Шупко, Шушумига, 

Дз - Дзивља, Дзивуљан, Дзивуљко