Таквог мајка није родила (можда је отац)

- Тишина тамо и угаси тај телефон! Ако ме питате, рећу ћу вам да смо се скупили овде како би се окупили, јер заједно смо скупа. И одмах да пређемо на ствар, пре но што пређемо на главну ствар а то је формирање нове непрелазне владе. Тако ћемо скројити владу коју нико неће моћи да пређе и распара. Има ли међу вама неког да је завршио кројачки курс? Нема!? Добро, сам ћу морати да је кројим. Хајде да видимо, шта имамо од капацитета. Дакле, ја предлажем а ви усвајате, јер ја тако одлучујем. Шта имамо понуђено, да чујем, ко је први кандидат?- Ево ја.
- Ти си?
- Ја сам.
- Шта си радила до сада?
- Чувала овце у планини и свирала фрулу.
- Одлично! То је три у један, туризам, пољопривреда, култура. Један ресор покривамо обавезно. Пиши јој, завршила музичку академију, пољопривредни факултет... а може и у министраство туризма, видећемо.
- Ти, шта ти имаш од школе?
- Завршио сам осам разреда и завршио бих још...
- Одлично! Теби ћемо дати министарство културе, то и није много битан ресор. А могао би и у министарство просвете, видећемо.
- Хеј, ти! Ти, што чачкаш нос, шта си ти завршио?
- Ја сам понављао у трећи разред и више нисам ишао у школу.
- Баш такав нам треба, видим имаш искуства, ти ћеш у министрство рударства и енергетике.
- Идемо даље... Ти, тетовирани, шта си ти завршио од школе?
- Ништа.
- Како ништа, јеси ли се школовао?
- Од ране младости сам почео да крадем, најпре сам био по поправним домовима а потом по апсанама...
- Па, то те питам, колико си био по тим васпитним установама?
- Четрнаест година!
- Дакле, искусан, познаје закон, пиши му да је завршио факултет безбедности а може и правни. Ево га наш нови министар унутрашњих послова.
- Има ли неко да познаје стране језике?
- Има, ја!
- Који језик говориш?
- Енглески.
- Одлично, ти ћеш бити министар спољних послова. А где си учио енглески?
- На фејсбуку. Знате, оно: лајк, шер, океј, лов, кис, фак, ћао...
- Ћао!? О, па ти говориш и италијански, дакле, полиглота, наш будући амбасадор. Добро, идемо даље. Има ли неки студент међу вама?
- Ево, ја!
- Шта студираш, у ствари, колико си дуго на студијама?
- Једанаеста година!
- Опа! Ти си пред матуром, дакле?
- Још нисам.
- Како, па колико си испита дао до сада?
- Дао бих ја до сада макар један али...
- Јасно ми је, професори те мрзе, знам ја како је то, И мене су мрзели зато што сам бољи од њих, што сам паметнији, мудрији, европски визионар, таквог мајка још није родила. А ти, ти ћеш, тако паметан, да будеш мој гласноговорник, а по потреби саветник, изасланик, заступник, ордонанс, гувернанта. Пиши, несвршени студент правног и филолошког факултета.
- Правног и филолошког? Како да пишем, то баш и не иде...
- Како бре, не иде? Јеси ли ти некада јео ловачке кобасице?
- Јесам али...
- Е, а јеси ли том приликом појео неког ловца?
- Ловца? Не нисам.
- Па, ниси, дабоме, није све онако како се каже и како изгледа.
- Председниче, а хоће ли они знати да раде свој посао?
- И не треба да знају, знам ја! Ја ћу им рећи шта и како да раде.
- Аха...
- Хајде ти преузми, ја одох да се јавим, зове ме неко са непознатог броја али ја знам ко је... Миле му га мајке...

Лебед

Ходала си поред мене нечујним корацима
просто лебдела, неколико инча изнад земље.
Моје су ноге почивале на асфалту тротоара
а у дубоким мислима, лебдео сам са тобом.

Ходала си поред мене дражесног осмеха
док си између кармина провлачила бисере
и просипала опојни дах твоје питке душе
А ја сам пожелео да се не будим из сна.

Твоја хаљина, лепршава на поветарцу
откривала је изазове пожудне и страсне
на којима су се мушки погледи купили
као пчеле на тек понуђени нектар цвета.

Плахо сам ходао крај тебе, ко псић на ланцу
привезан твојим тихим, грациозним ходом
и твојом лепотом, пространом у етар
желећи да не будем човек већ асфалт под тобом.

О, иконо моја, светице и грешнице
вапим за твојим мирисом жене,

и додиром који заискра васиону

попут исконског, Великог праска.

Знаш ли да те погледима тражим
у нади да се моја маштања остваре,

да опет чујем твој нечујни газ, јер
уметност се твори од твоје красоте.

Бљак!

Свратим јутрос у објекат брзе хране да узмем себи нешто за доручак и кажем овој, што тамо издаје храну:
- Секо, дај ми нешто да поједем, нешто што се спрема на брзака.
- Шта, на пример?
- Не знам шта имате.
- Имамо све.
- Баш све?
- Баш све!
Ја баш и нисам пробирљив, што се тиче хране, могу свашта да поједем па јој рекох:
- Дај неки сендвич.
- Какав сендвич, има разних?
- Ама, дај неки обичан сендвич.
- Обичан?
- Да, дај обичан.
И донесе ми сека сендвич... Људи моји, отворим га ја кад... унутра... Ух, кад се сетим и сад ми се... Уххх! Унутра... Ама, згадила ми се и Ајфелова кула и Нотр Дам, и читав Јелисеј!

Пријатељски савет

Пре неки дан рече ми пријатељ:
- Немој, бре Јоване, писати по интернету, нарочито немој своје "умотворине"
- Зашто? - био сам знатижељан.
- Па, и без тебе, на интернету има превише глупости!

Шта ћемо за ручак

     Устанем јутрос и мислим се шта да спремам за ручак. Имао сам пре неки дан пасуљ на тавче, затим ђувеч, јуче сам јео рестован кромпир а данас... Данас, онако, неодлучан и без трунке идеје, решим да идем на пијацу, можда ме тамо нешто побуди и да ми идеју какав ручак да спремим. И нисам се покајао. И таман да уђем у пијачни простор, на улици сретнем Гвоздена. Одмах ми је синула идеја! Сетим се да гвожђа има у купусу и кренем право у месару да потражим зечетину, јер зечеви једу купус, зар не?

Из пера Милорада Ранкова

 

Оригинал и рад Фб пријатеља, Milorad Rankov-а. Користим прилику да му се од срца захвалим.

Речник културних речи и израза

Матор - У најбољим годинама

Дебео - Елегантно попуњен

Ружан - Симпатичан, сладак, добар у души, гледам те као брата, можемо бити пријатељи

Стипса - Рационално троши новац

Будала - Уметничка душа

Луд - У свом свету

Идиот - Детињаст

Глуп - Мало теже памти

Импотентен - Нису нам се поклопиле енергије

У циљу избегавања сукоба, све горе наведено - Није до тебе, у мени је проблем

- преузето са интернета...