Oglas

"Тражим озбиљну жену за брак" 

     Најпре да размотримо појам озбљности код жена. Жена никада не може да буде озбиљна јер је природа није тиме обдарила (или нагрдила). Може се рећи да су жене озбиљне само у једном случају, а то је онда када се смеју! Да, умеју и те како озбиљно да се смеју. Не раде то незбиљно. Мушкарци се могу смејати, али тај осмех не улива нимало озбиљности код саговорника.Они се смеју с резервом, или имају смех са одложеном дејством, боље речено. Да ли сте видели да се неки мушкарац упишао од смеха? Нисте, наравно. А жена кад се смеје, процури јој... знате где. Е, то је смејање и то озбиљно. Зато је код жена све друго неозбиљно. Неозбиљне су у кревету, у кухињи, на послу, на улици, (на њиви нећу да кажем, јер је тај појам изгубио сваки смисао), у трговини, на летовању... Неозбиљне су и када су озбиљне, па ти сада тражи озбиљност за брак и у браку.
     Друго што би требало размотрити је појам брака. Брак, као институција, изгубио је сваки смисао и зашто бисте улазили у сферу где вам се обавезе дуплирају а права преполове, у један виши ниво игрице, у којој сте изгубили и пре но што сте почели играти. Дакле, бесмислено јеулазити у нешто у шта нема смисла ући. Отуда ћете изаћи и пре но што сте ушли.
Давно је Сократ рекао да ћете се увек кајати, склапањем или несклапањем брака, нешто као "Тамни Вилајет". Брак није ни рај н пакао, више му дође као чистилиште. Е, то је мисао неког другог умног човека, неа'м појма ко је то рекао, али свака му је на месту. 

     Па ти сад тражи брак. И озбиљност! Метафора "Брак-мрак" говори све.

GP = X

Rečju i računicom:

Gram drevne pameti = kilogrami mudrosti.
Gram savremene pameti = tone gluposti!

Наградно путовање

- Добар дан, господине.
- Добар дан, синко, ал' да знаш, несам ја никакав господин.
- У реду. Имамо анкету у вези наградних путовања, могу ли вас питати нешто, с тим у вези?
- Које имате?
- Анкету, знате оно, испитивање јавног...
- Не, не знам ја од тој ништа, ја несам одовде.
- Ма, то је само анкета.
- Не знам ја ни за њу ништа. А одокле је па она?
- Ма тако се зове овај наш разговор, због наградних путовања.
- Какве награде?
- У вези путовања.
- Куде бре да путујем?
- Па, то смо хтели ми вас да питамо.
- Шта да ме питате?
- Па то, ако бисте добили наградно путовање...
- Ма кад ћу ја добијем тој, не се замлаћуј.
- Добро, ово је хипотетичко питање. Рецимо...
- Какво питање? Апотек... Абе, не ме зебавај, несам ја баш тол'ко глуп.
- Није нам намера да вас... то, да вас зај... како ви кажете. Да ли бисте путовали у Дубаи, рецимо? 
- Куде да путујем?
- У Дубаи.
- У Дубај.
- Да... мислим, не у Дубај већ у Дубаи.
- Пал тој и ја викам.
- Добро, да ли бисте путовали?
- Ама, реко ли ја да ме ти само замајаваш. Како да путујем кад, нити сам чуја за њега, нити знам куде је тој. А ни карту несам купија.
- Не морате знати...
- Како па тој, да путујем, а да не знам куде идем!? Па ја у мој живот до с'г, увек сам знаја куде путујем и зашто путујем.
- Овако, Дубаи је град...
- Слушај, ја сам чуја за Дубровник, за Загреб, за Београд. Па сам чуја за Софију, за Скопље, чуја са за Москву, има и хотел, такој се вика, за Минхен, за Чикаго... Чуја сам и за неки Беч, тој мора да је исто ко наш Бор или Ниш. Али тај, Дубај... Бошке сачувај!
- Овако, тај се град налази у Уједињеним Арапским Емиратима и ...
- Куде, бре?
- У Уједињеним...
- Ма тој ли за Бурџ Калифу ти причаш?
- Е, да! У Дубаиу се налази...
- Ма, знам кво се там налази. Туј ти је највећа зграда на свет и вика се Бурџ Калифа. Преко 800 метра је висока!


 - Значи, знате где се налази Дубаи?
- Знам, како па да не знам.
- Како знате?
- Како не би знаја кад сам радеја на Бурџ Калифу ко армирач. Високо у пичку мајчину!
- Добро, да ли бисте путовали...
- А, јок. Там више не идем. Док сам радеја на зграду, ја сам горе осам месеци и јеа и спаја, и несам видеја колко је тој високо. Кад сам завршија работу 2008. и кад сам слегја озгор, и кад сам видеја да вуј се вр не види, тек т'г сам се уплашија и више не могу ни да гледам у њу.  Ја и на слику кад гу видим, на мене се заврти у главу.
- Чекајте, а зашто се све време пренемажете и као не знате за Дубаи?
- Оћу бре, синко, да видим колко сте ви, млади новинари, опремљени са стрпљење и знање.

Лични знак

    Панта је имао доста непријатности због свог урођеног мигања левим оком. Небројено пута су му "скретали пажњу" љубоморни мужеви, јер су мислили да управо њиховој жени, Панта мигом саопштава неку своју намеру. Често му је то скретање пажње остављало каквих трагова на лицу у облику отеклина, модрила, па чак и крвавих мрља. Пратила га је та непријатност кроз живот, мада му је у једном случају та нагрда или дар, "помогла" око женидбе. 
    По народном веровању, када заигра лево око у човека, исти треба да очекује лоше вести. Овде се такав случај није десио, напротив. Наиме, Боро Пржин, као веома строги родитељ, ухватио је његов миг "упућен" својој јединици, Малини. Одмах је Боро узео Панту за зета, довео га у кућу и предао му домаћинство. Мора да је тога дана Панту засврбео леви длан, биће да је и Малину штогод засврбело! А Малину мушкарци нису хтели јер су патили од синдрома мушког удавања - призећивања. 
     Вазда је Панта оговаран на сва уста и на сваком кораку. Мислим да нема дана да Панти нису уши гореле. Најчешће је оговаран ту у кафани, где смо се скупљали да попијемо по коју, и да искибицујемо коју партију шаха. На средини кафане, стол је био намењен искључиво солидним познаваоцима те древне игре, али никада од гомиле кибицера ниси могао разабрати ко мрда дрвца. Један од бољих дрвцемрдача био је Гојко Петлин. Увек када би улазио у кафану, рекао би:
-  Јутрос ме десна пета засврбела. Данас очекујем само успех и лепе ствари. Дедер, ко ће први да настрада? 
На то би се јавио неко и сео би преко пута Гојка, а овога пута се окуражи  Јошко и рече: 
- Јутрос нисам устао на леву ногу, мислим да ћу те добити... од пет партија, добијам три! Смем у опкладу.
    Свако је волео да истакне неки свој знак, с којим би био препознатљив у друштву, обашка то што је желео да остави утисак како познаје традицију и народна веровања. И, скоро сви гости у кафани, имали су понеки "лични знак". Цеца конобарица је често истицала како јој звони десно уво и да ће чути добру вест. Понекад би саопштила како јој усне играју и одмах би јој неко објаснио, како ће се љубити с неким. Она би на то одговорила:
- То сигурно неће бити са тобом.
Лаза је имао врло честе свађе у кући због своје претеране склоности ка пићу и коцки. Међутим, он је породичну неслогу и свађу приписивао сврабу носа.
- Боли ме раме!
- Промениће се време - рекоше неколико њих у један глас начинивши акорд од речи и то са терцом.
- Ма, пао сам бре, људи, с бицикла!
- Ха, без обзира - одговори троглас.
    И тако смо кафански унутрашњи простор, не померајући столове, доживљавали као какав "округли сто", јер се ту већало, пијуцкало и опет већало. Мене је каткад, од дугог седења, засврбело дупе, али сам добро пазио да то и не саопштим јер, брзо би пронашли наговештај чега би тај сврабеж могао бити, а то свакако не би било баш пријатно по моју позадину.
    Када је ономад Митру умрла жена, дошао је после неколико дана и саопштио како је знао да ће се то десити јер: 
- Тачно сам осетио како ми је десни табан затитрао и засврбео ме у исто време.
- Па?! Шта ти је то значило?
- Жалост, Будо, жалост - објасни Митар.
- Какву ли ћу сада вест добити? - наглас се упита неко.
- Шта ти се десило? - јави се пискави глас из мрачнијег дела кафане.
- Грло ми затрепери и загреба ме!
- Лош глас, лоша вест, то ти значи када ти грло затрепери - објасни ова мрачна прилика и уз то се потруди да сви чују, пошто се за тренутак жамор утиша. Ипак, чуло се одступање нападнуте црне краљице са д8 на д4, где се дала белом коњу. Мора да су играчу белим фигурама заиграле груди, што значи да је завршио велики посао. Црном играчу је претходно вероватно заиграло лево колено, што је наговештај невоље. 
    Војкан је мирно седео не показујући намеру да крене у печалбу. Наравно, објаснио је да су му пре неки дан заиграли мишићи око пупка, знак који гарантује скору зараду великога новца. Но, када му је поштар уручио рачун за утрошак струје, сигуран сам да га је засврбео десни длан. Такође сам сигуран и у то да му је зазвонило лево уво, као назнака лоше вести, јер му је поштар саопштио да му је уз рачун стигла и опомена како ће бити искључења струје.
    Тако се у кафани свакодневно дешава понешто, предвиђа се, тумаче се лични знакови и народна веровања, верује се у њих, мада постоје и неверници, који сваку изјаву провуку кроз шалу и поругу, у исто време.
    Када сам једном приликом рекао присутнима да ми је заиграло теме и да то, по народном веровању, предсказује добитак, скептици се грохотом насмејаше и рекоше да ћу добити по темену, највероватније! Сви се насмејаше, а и ја немадох куд. Ових дана би требало да путујем, али чекам да ми заигра чело између очију. Како могу путовати ако није било личног знака? Не бива.
    Мој комшија, Паја Трут, већ годинама ништа не ради и саопштава како му стално игра десно колено, те да се колену у игри придружује и стомак. Вели да то значи како ће му се повећати богатство, да ће добити нешто вредно од неког богаташа. Уз то га и леви длан почесто сврби, мада се он по њему чеше и када је свраб одсутан... из навике ваљда... или од очекивања... или од губљења наде? Једном приликом Ројко га је упитао:
- А Пајо, а леви табан, заигра ли ти каткад?
- Не, а што?
- Е, онда од богатства нема ништа.
- Како то?
- Па тако. Мора све коцкице да се сложе. Уз све личне знакове што си побројао, недостаје кључни, а то је да ти заигра леви табан. А ти то не осећаш. Добитак ти је гарантован само ако знакове имаш у пакету.
Помисли се Паја мало па рече:
- Ево, осећам... помало... као да ми подрхтава... леви табан. Има наговештај. Море, ако неће милом, играће силом. И певац неће на свадбу.
     Устајала кафанска атмосфера са свим пратећим елементима попут мириса дима јефтиних цигарета, испареног алкохола, зноја, прдежа, загорелог зејтина, труле канализације, поганих речи... ништа то није сметало да се живот у кафани одвија на свој начин. Ја сам најчешће седео у близини клозета, јер би сва места пре мог доласка била попуњена. Није ми то сметало да попијем кафу са укусом гована, чији се немирис осећао до улазних врата, а неколико пута су комуналци опомињали газда-Живоју како се његов клозет осећа на другој страни улице у рибарници, те прети да надмаши и угрози мирис пржене рибе! Испаравање мокраће није нарушавало простор ван кафане, штипало је за очи само оне унутра.
- Лева пета кад ми задрхти, обавезно ме неко риба, критикује, или на послу или жена код куће. - пожали се Томица.
- Нос кад ми затрепери, неко ме или похвали или добијем какво признање. - додаде Марко Супермарио
- Ти би комотно могао да радиш као иследник. - покуша да буде духовит Ројко, чије речи насмејаше само мене.
- Чуо сам да десно око кад заигра, шта помислиш у том тренутку, то ће се остварити. - умеша се у разговор Панта призетко, који је све време ћутао, доносећи тај облик комуникације из куће у коју је ушао, куће Бора Пржина и Малине, кћери његове.
- Мени боље да не заигра! Ја никако не умем да мислим на лепе ствари, не иде ми. - јави се неко од кибицера. По гласу бих рекао да несигурно знам о коме је реч, али по песимизму и сумњичавости сигурно знам.
- Малиши из Горњег села затреперило срце!
- И!? Шта с тим, какав је то знак, јел' ме се десило нешто?
- Умро је, јеб'о те знак!
Панта искапи свој, кознакоји по реду вињак, настави да ћути и слуша наше коментаре. Неко од "округлог стола" га запита, након што истрошисмо цео шаржер тема за тај дан: 
- А Панто, а шта ти мислиш о овој, данашњој политичкој структури?
- Заболе ме курац! - мирно одговори Панта, све онако мигајући на лево око.
Сви се погледасмо међусобно... нико не успе да протумачи, или се сети значења Пантиног личног знака.

Нисам знао

    Сусрет са криминалцем представља, у неку руку, сусрет са законом. То што је он с друге стране закона, то га нимало не дискредитује као потенцијалног саговорника или, штавише, сарадника. Уистину, то да је он с друге стране закона, то се тек треба доказати, ако говоримо о лику који покушава да вам отме, украде нешто, или да вас нагрди, повреди. У сваком случају, неопходан је висок степен сарадње са дотичним, јер никада се не зна какав ће коначан исход бити у интеракцији вас и лика, који је за сада, криминалац у покушају. Када говорим о некаквом виду сарадње, мислим на апсолутну подршку у намерама криминалца у покушају. 
    Криминалац у покушају, покушао је да вам украде вредну ствар из куће, а ви сте га затекли при покушају реализације његове намере. Шта треба предузети? Најгоре решење је да га покушате спречити у његовим намерама или га физички нападати, недајбоже! За физички напад се пред Законом одговара недвосмислено и ту су коментари сувишни. Једино, уникатно, решење је да му помогнете да из куће изнесе одабрану ствар. Такође, требате му захвалити што није узео још нешто, а још једну захвалност сте му дужни, захвалност што је управо вас одабрао за жртву и тиме вас почаствовао. Закон је у овом случају јасан: ако сте му помогли у изношењу ствари из куће, ви сте саушесник у криминалној радњи те, с тога, требате одговарати пред судским органима, јер сте у моменту чињења дела били потпуно свесни радње коју чините, као и то да је чињена радња супротна Закону. Дакле, у оба случаја, ви сте и жртва и кривац!
    Уколико говоримо о једној другој криминалној радњи, физичком нападу на вас, ту је ствар далеко компликованија. Када дође до физичког контакта између нападача и вас, оно што не смете чинити је да му узвратите мањом или истом мером, а камо ли већом. У оваквом случају имате две могућности: да се пасивно браните и истрпите ударце или да активно бежите у намери да се удаљите од нападача. Као и у прошлом случају, ниједна опција вас не доводи у пријатну и безбедну позицију.
Уколико се одлучите да истрпите ударце, никада не можете знати до које мере је нападач спреман да иде. Опет сте у позицији захваљивача: ако вам само лупи шамар или два, па и ако вас мало више повреди, посече, сломи неки од удова, сломи нос, истера око... будите искрени, све је добро што се смрћу не сврши. Уколико се одлучите да се браните активно и подметнете руку у одбрамбени положај, у том случају може доћи до лакших или, опет недајбоже, тежих повреда нападачевих екстремеитета. Е, за то се одговара, морално и материјално!
    А шта није добро чинити у оваквим случајевима? Бежање - нипошто! Ваше бежање може осоколити нападача до те мере да он појури за вама. У таквим случајевима му се могу придружити још неки ликови, у намери да вас ухвате, мислећи да сте какав преступник. Такође, да ли размишљате о томе шта се може десити оном нападачу уколико се спотакне, падне и повреди. Он се повредио а ви побегли и не пружили му помоћ!? Шта, не знате да је то кажњиво? Незнање вас не ослобађа кривице! Шта, ни ово нисте знали!?

Бррррррррр

- Бррррррррррррр! Што је хладно. 
- Баш. И ја сам се смрз'о до костију.
- Еј, 'де вам је младост? Да ли ми верујете, иако је децембар, ми на спаваћој соби не затварамо прозоре. Навикли смо са женом да спавамо тако.
    Овако се, од прилике на улици одвијао разговор између човека у седмој деценији живота и неких младића. И заиста, седмодеценијаш је изгледао крепко, свеже, очувајуће, црвен у лицу, рекло би се да би Сизифа изнео на брдо заједно с каменом. Знао сам туце таквих људи који су подносили хладноћу. Мицко Џемси је на минус петнаест ишао са раскопчаном кошуљом и са летњим џемпером преко ње. Њега нисам волео да сретнем. Ја, закопчан до грла, слојевито обучен, утопљен са дебелим јакнама и капутима, ако бих га случајно срео, моментално бих се уледенио и цео дан би ме држала дрхтавица. Избегавао сам његову улицу из тих разлога и осећао се топлије. 
    Славко Печин је увек носио видно краће панталоне. Знате оно, када смо били деца, кројач би нам сашио панталоне по мери. Након неког времена, те би се панталоне просто скратиле због нашег нарастања, и исте би завршавале више наших глежњева. Управо тако је и Славко одавао утисак одраслог човека, који је у непрекидном расту. А поента његових кратких панталона је та да је исте такве носио и зими тако да се јасно видео део ноге између чарапа и панталона. Увек при сусрету сам обарао поглед и гледао у тај део његове фигуре, очекујући да ће бар у зимском периоду обући дуже панталоне, и увек би се разочарао и протресао од хладноће, која би ме потпуно обузимала. Ни њега нисам волео да сретнем.
    А случај је наместио и сложио коцкице да једном приликом, из некаквих разлога, одем до куће оног шездесетинештогодишњака. Зима је већ била на измаку, негде из далека је пролеће хватало залет, осећало се то у вазуху. Док смо домаћин и ја, шетајући по дворишту разговарали, он ми је показивао како је од целог приземља направио пространи дневни боравак, док је спаваће собе сместио на спрату, пажњу су ми привукли његови прозори, које "никада не затвара". Онда сам уочио и схватио зашто не затвара те прозоре на спаваћим собама. Нисам сигуран да би затварањем постигао неки ефекат, с обзиром на то, да на прозорским крилима ни једно стакло није било читаво.

Сува истина

- Испред сваког добростојећег мушкарца чучи нека жена!

- Најсмешнији су испали онда када су покушали бити најозбиљнији.

- Не веруј жени која ћути! 

- Све се изопачило. Ево, и калиф је постао Изногуд!

- Ако ти кажем истину, нећеш веровати. Ако те слажем, мислићеш да је истина!

-  Ех, кад се само сетим... Ако се сетим!?