Шта ћемо за ручак

     Устанем јутрос и мислим се шта да спремам за ручак. Имао сам пре неки дан пасуљ на тавче, затим ђувеч, јуче сам јео рестован кромпир а данас... Данас, онако, неодлучан и без трунке идеје, решим да идем на пијацу, можда ме тамо нешто побуди и да ми идеју какав ручак да спремим. И нисам се покајао. И таман да уђем у пијачни простор, на улици сретнем Гвоздена. Одмах ми је синула идеја! Сетим се да гвожђа има у купусу и кренем право у месару да потражим зечетину, јер зечеви једу купус, зар не?

Из пера Милорада Ранкова

 

Оригинал и рад Фб пријатеља, Milorad Rankov-а. Користим прилику да му се од срца захвалим.

Речник културних речи и израза

Матор - У најбољим годинама

Дебео - Елегантно попуњен

Ружан - Симпатичан, сладак, добар у души, гледам те као брата, можемо бити пријатељи

Стипса - Рационално троши новац

Будала - Уметничка душа

Луд - У свом свету

Идиот - Детињаст

Глуп - Мало теже памти

Импотентен - Нису нам се поклопиле енергије

У циљу избегавања сукоба, све горе наведено - Није до тебе, у мени је проблем

- преузето са интернета...

Мечтаеме - Маштање

-Ајде малку да мечтаеме.
-Да мечтаеме, како?
-На пример, замисли дека сме на Канарските острови на некоја од плажите...
-И?
-Лежиме на плажата... голи... ти доаѓаш па ми ја лижеш рибичката.
-Аха убаво.... а после ти мојот питон.
-Кој питон, тоа црвче!?
-Нели ти рече ќе мечтаеме?

 

На македонски превео: Ali Aliov

 

Opismeni se – nauči da čitaš oznake na ambalaži i proizvodima

 Opismeni se – nauči da čitaš oznake na ambalaži i proizvodima

IVANA KOSTIĆ 14.08.2017. Hemija 1 Comment


     Inspirisana nizom besmislenih informacija koje kruže internetom, a koje ljudi veoma olako “šeruju” i još lakše poveruju u njih, odlučila sam da napišem ovaj tekst. Najčešće su to tekstovi koji se tiču zdravlja, a onda se tu pominju ili otrovi koji dospevaju do nas preko ambalaže i hrane, ili lekovite supstance koje leče sve vrste bolesti, ali to niko ne sme da objavi (osim tabloida, razume se).
     Najpre želim da pojasnim šta je to otrov. Otrov može biti skoro bilo koja supstanca koja se nađe na nedozvoljenom mestu u nedozvoljeno vreme i u nedozvoljenoj količini. Pa čak i kuhinjska so, koju svi svakodnevno koristimo, može biti otrov, ako se koristi ogromnoj u količini.
     Takođe, želim da naglasim da čak i ako neka ambalaža ili proizvod, sadrži štetne supstance, to ne znači da će one doći do nas i izazvati štetno dejstvo. Put dospevanja otrova u ljudski organizam nije jednostavan i zavisi od mnogo faktora (fizičko-hemijskih osobina, koncentracije, doze, vremena ekspozicije, itd.).

     U nastavku teksta, kratko i jasno, biće objašnjena većina oznaka koje možete naći na ambalaži proizvoda i proizvodima koje svakodnevno koristite. Oznake mogu biti predstavljene brojevima i simbolima.

Oznake sa brojevima (najčešće u trouglu sa strelicama i skraćenica, ali može se naći i oznaka bez strelica, ili samo broj bez skraćenice)

Brojčana oznaka i skraćenica na plastičnoj ambalaži

1 – PET (često i PETE (skraćenica od polyethylene terephthalate) – polietilen tereftalat. Ne morate znati šta je polietilen, ni šta je ftalat, ali bi trebalo da znate da su boce izrađene od ove plastike namenjene jednokratnoj upotrebi. Naravno, to ne znači da će biti smrtno opasno ako je upotrebite nekoliko puta, ali svakako treba izbeći dugoročno korišćenje ovih boca, pre svega, iz higijenskih razloga. Neka istraživanja su pokazala da postoji mogućnost da ispuštaju antimon i toksične supstance koje remete rad hormona, ali o tome nešto kasnije.

2 – HDPE (nekad i HDP (skraćenica od high density polyethylene)) – polietilen visoke gustine. Ovde je reč o tzv. „dobroj“ plastici, za koju postoji najmanja verovatnoća ispuštanja štetnih supstanci.

3 – PVC (nekad i 3V (skraćenica od polyvinylchloride)) – polivinil hlorid. Ovu vrstu plastike trebalo bi izbegavati, kada se radi o pakovanju proizvoda za ličnu upotrebu. Da bi se poboljšala mehanička svojstva ove vrste plastike, proizvođači često prilikom proizvodnje dodaju tzv. plastifikatore, najčešće ftalate, koji remete rad hormona ako se nađu u ljudskom organizmu. Međutim, često možete naići da na nalepnici PET ambalaže stoji i broj 3, pored broja 1. Molim bez panike, jer to samo znači da je upravo ta nalepnica izrađena od PVC materijala, koji praktično ne utiče na vas, dok pijete tečnost iz boce.

4 – LDPE (skraćenica od low density polyethylene)) – polietilen male gustine. Kao i vrsta plastike pod brojem 2, spada u bezopasnu kategoriju. Ne koristi se za izradu plastičnih boca, već uglavnom za izradu plastičnih kesica za namirnice, kao i kesa koje nalazimo u marketima na kasi.

5 – PP (skraćenica od polypropylene) – polipropilen. Još jedna od „dobrih“ plastika. Obično je bele boje ili je poluprozirna. U svakodnevnom životu, najčešće je možemo videti kao vrstu plastike koja se koristi za izradu čaša za jogurt i kiselo mleko.

6 – PS (skraćenica od polystirene) – polistiren. Plastika koju najčešće srećemo kod jednokratnih čašica za kafu, ili u ambalaži brze hrane. Ova plastika može isputiti stiren, jedinjenje koje po nekim istraživanjima može uticati na pojavu raka i drugih oboljenja. Zbog toga, kao i kod PET ambalaže, treba izbeći njeno višekratno korišćenje.

7 – PC (ili bez oznake) – To je najlošija vrsta plastike za prehrambene proizvode, jer može ispustiti hemikaliju BPA (bisphenol A). Stoga, skoro da je i ne možemo sresti kod ambalaže proizvoda koji se koriste za ličnu upotrebu. Takođe, mnoge flašice za bebe, kao i druga oprema, imaju naglašeno da ne sadrže BPA (BPA free).

sledeći primer:

Brojčana oznaka i skraćenica na papirnoj i kartonskoj ambalaži

20 – Kartonska ambalaža – uglavnom se koristi za kartonske kutije namenjene transportu (talasasti karton).
21 – Razne vrste papira – novine, časopisi, katalozi (ravan karton)
22 – Kancelarijski papir, knjige
23 – Karton (ambalaža za nesmrznutu hranu, čestitke, korice knjiga)

Brojčana oznaka i skraćenica za metale40 – Čelik (FE)

41– Aluminijum (ALU)

Brojčana oznaka i skraćenica za drvene materijale

50 – Drvo (FOR)
51 – Pluta (FOR)

Brojčana oznaka i skraćenica za tekstilne materijale

60 – Pamuk (TEX)
61 – Juta (TEX)

Brojčana oznaka i skraćenica za staklo

70 – Bezbojno staklo (GL)
71 – Zeleno staklo (GL)
72 – Smeđe staklo (GL)

Brojčane oznake na višeslojnoj ambalaži – ambalaža koja se dominantno sastoji od papira i kartona, ali se ne može ručno rastaviti na sastavne materijale

80 – Papir i karton u kombinaciji sa metalima
81 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom – kartonski tanjiri, ambalaža za sladoled
82 – Papir i karton u kombinaciji sa aluminijumom
83 – Papir i karton u kombinaciji sa belim limom
84 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom i aluminijumom – tetrapak, mleko, sokovi
85 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom, belim limom i aluminijumom

Brojčane oznake na višeslojnoj ambalaži – ambalaža koja se dominantno sastoji od plastike i stakla, ali se ne može ručno rastaviti na sastavne materijale

90 – Plastika/aluminijum
91 – Plastika/beli lim
92 – Plastika/raznovrsni metali
95 – Staklo/plastika
96 – Staklo/aluminijum
97 – Staklo/beli lim
98 – Staklo/raznovrsni metali

Даждевњак

(Писано по истинитом догађају)

     У то време касних шездесетих, свака је кућа имала бар по десетак брава оваца а она имућнија домаћинства и више од тога. Овце је током лета чувао овчар, који би за свој рад, у касну јесен добијао надокнаду у новцу или роби. Поред пастира, овце су чувале и пастирице, младе девојке, које су спремале дарове за удају. Када би се у подне овце запландовале, девојке су имале времена да се посвете својим ручним радовима, предењу вуне, везењу пешкира и разних прекривки. Код девојака је, онда, владало уверење да ће боље и лепше вести своје везове уколико пусте даждевњака да им пређе преко прстију. Понешене тим убеђењем, пастирицe су по росним ливадама трагале за даждевњаком не би ли га намолиле да баш преко њихових руку прошета ова плаха, црно-жута живинка. 

      Имао сам тек шест или седам година када ми је мајка поверила озбиљан задатак: да одем до Раскрсја и сачекам овце. Отац је негодовао, трудио се да ме заштити јер сам био недорастао том послу али мајка је била неумољива те сам морао на задатак. Из даљине чуло се лупање клопотара која су овнови носили око својих вратова. У тој галами ја сам непогрешиво могао препознати звоњаву клопотара нашег овна, Бецка. Убрзо су се појавиле прве овце а негде у средини велике колоне, препозано сам нашу Лепојку, Девојче, Шарицу и Бецка. Оне су се прве издвојиле из колоне и скренуле с главног пута ка мени. Убрзо су им се придружиле Машица, Милина, Пегава и Роска. Ја бих онда, кренуо напред а оне би ме следила до нашег дворишта и замета. Замет је био део плевње, ограђен и покривен простор отвореног типа, где би овце проводиле ноћ у летњем периоду. Зими су овце премештане у топлији део плевње, у просторију где су се јагњиле. Прехрањиване су трицама, јабукама, резанцима, сеном и полусасушеним храстовим лишћем.
     Током ноћи је пала тиха августовска киша, која као да се стидела што ће својим капима оросити шуму. Отац ме пробудио рано изјутра да заједно пођемо до шуме, како бисмо насекли храстове гране са зрелим лишћем. Док се отац верао по дрвећу крешући гране, ја сам их на земљи скупљао и стављао на камару. Када је проценио да је насечено доста грана, сишао је на земљу да их заједно ређамо и вежемо у врзанице - снопове. Помагао сам му колико сам могао мада мислим да сам више одмагао али та обавеза ме чинила срећним. Због скинутих грана, проређен је хлад у шуми те је сунце почело да помаља своје зраке по шумској површини. Баш по сунцем окупаним деловима шуме, приликом сакупљања грана, угледао сам црно-жуту животињу, чија појава ме престравила. Писнуо сам од страха а отац је, унезверен, дотрчао до мене. Када је видео о чему се ради, објаснио ми је да је то даждевњак који је потпуно безопасан. Пажљиво га је узео у руке и склонио са сунца у влажну траву. Објаснио ми је да он не подноси сунце, да воли кишне дане и влагу, да је врло питом и да не треба да га се плашим.

     Понедељак, осми април, две хиљаде двадесет четврте године, дан сунчан и невероватно топао за тај период године, температура око двадесет пет степени. Сат или два након поднева, када су радници погребне фирме спустили сандук у раку, присутни чланови породице, рођаци и пријатељи, почели су да бацају грудвице земље на сандук, обележавајући на тај начин опрост од покојника уз речи: "Нека му је лака земља". У том тренутку, на сунчаном тлу, поред наших ногу, однекуд се појавио даждевњак. И док се међу присутнима, у тихом жамору, могла препознати нека врста чуђења и мистике, нежно сам га ухватио и однео до травнатог и шумовитог дела гробља. Ми, најужи део породице, некако смо задржавали навир туге праћене сузама. Мајка се није могла суздржати, плакала је за својим човеком. Отац и даждевњак су отишли свако својим путем.

Оџачар грла

     Мица, иако жена, спадала je у добре људе. Од неких старијих сам чуо да су је звали Мица Негро - нисам знао зашто. Сећам се како се за њу говорило да је мелем за сваку рану и како никоме ниjе остајaлa дужна (у позитивном смислу). Иако није била нарочито омиљена код жена, мушкарци су је ценили и поштовали. Мој комшија, Влада ју је изузетно уважавао. Често је одлазио код ње да је испоштује. Одлазили су и други, чисто да је подсете како јој ни они не закидају на поштовању, али чини ми се да је Влада најбоље умео да искаже свој ниво респекта.

     Влада ме је понекад водио код Мице али ја сам био клинац тек, дериште, и шта сам могао знати о поштовању? Волео сам да одлазим код ње, јер се на њеном столу увек налазила лимена кутија са бомбонама. На њој је крупним словима писало "НЕГРО је оџачар грла", па су људи Мицу, вероватно, због тога тако звали, не знам? Појео бих понекад пар бомбона, док су Мица и Влада у другој соби поправљали њен кревет, који је увек траскао, шкрипао и баш им задавао муке. Никако га нису могли поправити.
     Нису људи из села били једини који су ценили Мицу. Сећам се да је међу њеним верним поштоваоцима био и сеоски учитељ. Иако Мица није имала деце за школу, учитељ јој је исказивао нарочиту наклоност и уважавање. Такође, међу њеним изразитим поштоваоцима могао се уврстити и локални поштар. Онда није било много поште и рачуна (тек по нека дописна карта или писмо), али ТВ преплату је Мица плаћала. Знам по томе, јер је поштар врло често јавно истицао њено испуњење обавеза и критиковао остале људе који крију телевизоре.
- Једна Мица уредно плаћа таксу за телевизор, а ти не можеш? - Тако би поштар критиковао угледног домаћина у селу, деда-Борка, који би само загонетно завртео главом, уз мистериозни осмех.
     Мицу је посебно уважавао и порезник Стојан, јер је порез плаћала увек на време, како је то Законом прописано. Стојан јој је омогућавао да порез исплати у већем броју рата, из великог поштовања, ваљда.
     Говорили су људи да је Мица обожавала испуњење својих обавеза према држави, а и према појединцима. Мушкарци су се просто утркавали око тога ко ће јој узорати њиву, орезати виноград, покосити ливаду, изриљати башту, испрскати лозу... јер су знали да их увече чека сигурна исплата за дневни труд. Ако не би била у могућности да према некоме измири дуговање тога дана, Мица би тежила да плати и камату. Можда неки и не би наплатили свој рад, али Мица је инсистирала. Некима надницу није могла исплатити одједном, те би им говорила да дођу сутра по остатак дуговања. Нико се није бунио, јер су знали да ће исплате сигурно бити, зато је Мица била посебно поштована.
     Причало се да је толико била опседнута плаћањем, да није могла спавати ако некоме нешто дугује. Чак се пронео глас да ју је, у времену поподневног одмора, неко затекао како спава и како у сну бунца о плаћању. Ето, многи су је поштовали али, што је најбитније, поштовала се и сама. Након годину или две, постао сам пионир. Можда сам касније могао разумети зашто је Мица добила надимак Негро (оџачар грла), а можда и нисам...