Do daske... i dublje

       Stanislav. Njega sam odabrao za glavnog aktera u ovoj priči. On je gradjevinski radnik - dundjer. To je vrsta ljudi, koja je odvojena od svoje porodice, obično u potrazi za kakvom zaradom daleko od svoje kuće, od rodnog kraja... Naš junak radi u Krasnogorsku, gradu u Rusiji, na severozapadu bliskog Podmoskovlja u Moskovskoj oblasti. Na radu u Rusiji je preko deset godina. Velimir, njegov neposredni poslodavac, ga je "povukao"za sobom čim je "pustio" korenje. Uzeo ga je za svog radnika iz više razloga: slovio je za vrsnog majstora sa širim spektrom delovanja na gradilištu, poticao je iz vrlo siromašne porodice, čija je prošlost bila u izvesnoj vezi sa Velimirovom, bio vredan i pošten, nesklon alkoholu i čovek vesele naravi. Velimir je imao lanac gradilišta širom Rusije, Belorusije, Ukrajine, Turkmenistana i još nekih sitnijih zemalja, bivših pripadnica velikog Sovjeta. Preduzimač ovakvog profila, više je vremena provodio u vazduhu nego na zemlji. Za retke trenutke zemaljskog putovanja, koristio je 4x4 teško putničko vozilo. Njegov Jeep Grand Cherokee, tamno-zelene mat-boje, uvek je bio prepun raznih gradjevinskih sitnijih alatki: bušilica, brusilica, burgija, testera, čekića... Samo spolja gledano, vozilo je odavalo utisak poslovnosti i otmenosti. Iako plaćen 46.595$, vlasnik ga je koristio za prevoz svega i svačega. Vozilo se u njegovom autu sve od "ala do generala", a o cementu, kreču i ostalog gradjevinskog materilaja da ne govorimo.

       Stanislav je retko odlazio kući, dva do tri puta godišnje. Samo kada bi polazio na put, zatražio bi da ga Velimir isplati, kako bi odneo novac kući. Dugi niz godina praktikovana je ovakva šema izmedju dva saradnika, i privatno, dva prijatelja. No, tokom vremena, počeo je da tinja crv sumnje u Stanislavu, sve dok nije počeo da rije po njegovom umu. Vrlo nestrpljivo dočekao je Velimirov dolazak na gradilište. Znao je da će Velimir doći u toku dana da isplati radnicima zaradjeni novac. Velimir, za te prilike, podiže u bankama vrlo krupne iznose, koji se kreću i preko milion dolara. Ovog puta Velimir je podigao nešto veću količinu novca, a običaj je imao da novac drži u običnoj crnoj kesi, koju bi po izlasku iz banke bacio na prednje sedište svog auta. Ovog puta, tu se već nalazilo kilogramsko pakovanje dobre kafe, "Brazilia", pa se džak s novcem jedva smestio na sedištu . Uvek je govorio da je kesa najpogodnija za nošenje veće količine novca, jer je manje privlačna za lopove.

       Čim je Stanislav ugledao "zelenka", ostavio je malterku i špahtlu i sišao da pozdravi svog poslodavca. Uljudno su se rukovali, pitali jedan drugog za zdravlje, a Velimir je pozvao Stanislava da u kancelariji popiju po kafu i sok. Vrpoljio se Stanislav, sedeo kao na iglama, a onda je obušio i ispovedio se svom prijatelju i poslodavcu.

- Znaš, Veljo... kako da ti kažem... ne bih da te maltretiram...
- Reci, Niso, nismo od juče, šta nije dobro, šta ne valja?
- Ma znaš... ti mnogo putuješ... avionom. Čas si ovde, a par sati potom si hiljadama kilometara daleko...
- Naravno, to posao od mene zahteva.
- Ma da, znam, ali znaš... ima ona moja zarada kod tebe...
- A, išao bi kući, je li? Nema nikakvih problema, evo sada ćemo obračunati...
- Ne! Ne to! Ne bih išao kući, nego... nema veze, neću te meltretiram.
- Pričaj, Stanislave, ne muči me!
- Ti stalno putuješ tim... avionom, pa ne daj Bože, ako se desi...
Ovde se Velimir grohotom nasmeja jer je shvatio nameru Stanislava.
- Pa Niso, nisam se ovako slatko nasmejao već godinama. Dakle, ti strahuješ da ti ne propadne zarada, ako se meni nešto desi. Ne boj se prijatelju i na to sam mislio, ali ako želiš, ja ću te odmah isplatiti, samo moram sići do auta po novac.
- Ne, Veljo... mm... žv... maltre...
Velimir na par trenutaka napusti prostoriju, da bi se malo zatim vratio sa nekakvom kesičinom u rukama, koju je s mukom pridržavao u rukama. Težinu džaka je sada preuzeo kancelarijski stol, a zbunjenost Stanislavu odagna nova priroda i količina zbunjenosti: hrpa novca!
- Kol... koliko tu ima?
- Oko dvanaest miliona. Imam danas puno isplata, nego hajde da mi popijemo pu kafu. Sidji, molim te do kola ima na prednjem sedištu kilo dobro pržene "Brazilije". Red je da se počastimo finom kafom. 
Stanislav ode po kafu, a samo tren zatim, utrči u kancelariju sa užasom na licu. 
- Nema...!
- Nema kafa, kako nema? Nisi dobro gledao, rekao sam ti na pred...
- Nema zzzz... nema zelenka! Oteraše... oteraše ga neki...
- Nema auta?
- Nema!
Duboko se zamisli Velimir. Nasloni se rukama o stol, a pogled mu krenu ka onoj kesurini pa se zaustavi na Stanislava. Nekoliko puta je potom šetao očima izmedju te dve tačke.
- Stanislave! Niso! Do kraja života ti mene možeš da maltretiraš! U stvari... U stvari, biće ti to obaveza, biće ti to zadatak! Tako ćeš nadalje zaradjivati, dosadjivaćeš mi. Hajde da mi popijemo po sok, kafa i nije naročito zdrava.

Сви а само

Сви занемеше само се Петар Надовеза

Сви су мушкарци у сексу лавови само је Гојко Зец

Сви воле кишу, а Бране Облак

Сви су давно дигли руке од свега, само се још Топчагић Нада

Сви људи ходају, само ти Адо Гегај

Сви сестру зову секо само Калач Сејо

Сви воле успех, само Нада Блам

Сви песници су але само је Чика Јова Змај

Сви гајеви су велики и суви само је Мали Мокри Луг

Све су жене родјене априла само је Маријана Маја

Сви су се најели торте, само Тома Фила

Сви фудбалери су зетови само је Ивица Шурјак

Сви сликари су уметници, само је Јанош Месарош

Сви официри имају велики само Капетан Микула Мали

Све су жене кучке, само је Спасић Душица

Сви су мушкарци варалице, само је Стојан Аралица

Сви живе живот, само га Маринковић Сања

Сви су глумци лутке, само је Дејан Луткић

Сви воле Ускрс, а Невена Божић

Сви једу кромпириће, само Лепа Лукић

Сви имају тањир само Ненад Чанак

Сви голмани су цареви, само је Ивица Краљ

Сви иду обувени, само је Хуго Бос

Сви зову хитну, само Васко Попа

Сви мушкарци имају обични, само Сулејман Величанствени

Сви носе грудњак, само Дадо Топић

Све су жене лисице, само је Јосипа Лисац

Сви мушкарци имају ките, а Миле Китић

Сви су људи стари, само је Ратко Младић

Сви воле со, само Јустин Бибер

Све жене воле Рим само Хилтон Парис

Сви купују хлеб само Лионел Меси

Све су жене немирне, само је Радуловић Мирна

Сви смо људи, само је Дарио Срна

Сви људи хране птице само Семир Церић Коке

Сви лизу сладолед, само Toure Yaya (јаја)

Сви пуше Марлборо једно Џејмс Бонд

Све су жене змије једино је Дара Бубамара

Сви су нормално људи, једино је Бора Спужиц Квака

Сви су јахали коња, само Карлеуша Јелена

Сваки мушкарац је тата, само је Едо Мајка

Сви возимо кола, само Алекс Фергусон

Сви воле само једног, а Боки 13

Сваки ДЈ је човек, само је ДЈ Крмак

Сви су полицајци само је Коњевић Шериф

Сви фудбалери имају курац, само Djibril Sise

Сви смо Балканци, само је Петр Чех

Сви пуше цигарете, само Thiago Motta

Сви воле бензин само Vin Diesel

Сви су мушкарци кукавице, само је Чеда Чворак

Сви су направљени од крви и меса, само је Zinedine Zidane (Зинедин Зидан)

Све су жене ружне само је Брена Лепа

Сви пију Туборг пиво, а Карлеуша Јелена

Сви воле Џерија, само Николић Тома

Сви купују руже, само Биг Лале

За нас је pizza, само за Brad-a Pit-a

Сви су поткивачи само је Мишо Ковач

Сви воле Београд, а Јоца Амстердам

Сви су присутни, а Александро Неста

Све жене лижу сладоледић, а Ана Карић

Сви имају свој став, само Гаврило Принцип

Сви су безобразни, само Ерић Добрица

Све су жене бомбе,  само је Костић Мина

Сви смо ми гумене бомбоне, само је Горан Стојићевић Карамела

Сви возе БМW, само Харисон Форд

Свима на броду је супер, само Капетан Кука

Све су жене лоше само је Аница Добра

Све жене возе Мерцедес, само Рахела Ферари

Сви се диве злату, само Michel Platini (Мишел Платини)

Сви су још, само је Norris Chuck (Норис Чак)

Сви лижу пичић само Миле Китић

Сви носе сребрни накит само Ибрахимовић Златан

Сви пију лекове, само Бранислав Лечић

Сви смо ми Срби само је Оља Црногорц

Сви мушкарци су јарци, само је Марко Јарић

Сви су молили Бога, само је Иглесијас Хулио

Сви имају ехо, само Марко Хук

Сваки од Битлса је млад, једино је Ринго Стар 

Сви су се наждрали месишта, само Ајртон Сена

Много је џукела, само је Стив Кер

Свако је помало дрво, али је Сејо Буква

Свако се некад закачи, али је Иван Звонимир Чичак.

Сви читају Скандал, само Матеја Свет

Има много занатлија, али је само Јан Колар.

У тиму је њих једанаест, а само Семир Туце

Едвин Олдрин мисли да је Мисисипи најдужа река, а Армстронг Нил 

Многи испуштају неартикулисане звуке, само Олаф Тон

Сви јебу само Горан Каран

Сви воле море, само Горан Баре 

Сви су издајници, само је Чолаковић Родољуб

Свако може бити цигла, само је Александар Блок

Сви би хтели дијаманата, само Петковић Злата

Сви играју у одбрани, само је Марк Шпиц

Сви читају књиге само Мерил Стрип

Сви кошаркаши трче, само Филип Шепа

Сви су људи читави само је Химзо Половина

Сви воле ужичко коло, само Гига Моравац

Сви су културни, само је Алан Прост  

Већина лиже чинију, само Ненад Чанак

Сви Италијани играју фудбал, само Марко Поло

Сви возе своје аутомобиле, само Неда Украден

Сви су јунаци принчеви, само је Марко Краљевић

Сви су политичари коњи, само је Драшковић Вук 

Многе су жене краве, само Сара-је-во

Сви се наједоше меса, а Перузовић Лука

За све важи картица, за Анте Готовина

Сви желе мало злата, а Велетанлић Бисера

Сви су ово, једино је Јоко Оно 

Сви смо Срби само је Тута Бугарин

Свако од нас чита, а Хашим Тачи

Све жене имају чарапе, а Надежда Гаће.

Сви су гузице, само је Ранко Гузина

Све глумице пију алкохол, а Ружица Сокић

Сви људи су ловци само Иво Лола Рибар

Сви пуше црвени Винстон, само Есад Плави

Сви користе тањире, једино Ненад Чанак

Све су дебље, само је Савић Тања

Погрдни називи за човека

**********************************

За жену

**********************************

А - Ала, Алапача, Аљкуша, Аждаја
Б - Бабадевојка, Бабетина, Бабускера, Бакутанер, Балавица, Батаљонка, Бештија, Блудница, Брзодајака

В - Вештица

Г - Габор, Гадура, Глупача, Глупендара, Гузара, Гуска, Гузичарка

Д - Дилиндара, Дрдла, Дрндара, Дроља, Дроца, Дронфуља, Друсла, Дупетара

Ђ - 
Е -

Ж - Жабокречина, Жентурача, Жмурла

З - Злопамтило, Змија, Змијурина, Звекуља

И -
Ј - Јебаљка, Језичара,
К - Калаштура, Камењарка, Крава, Краветина, Кобиљача, Курва, Курветина, Кокошка, Кресаљка, Крмача
Л - Лакодајка, Лаковерна, Лезбача, Лезибејка, Лезбаша, Лујка

Љ - Љутица, Љутеница
М - Мушкобањаста
Н - Намигуша, Напичак, Нажмикурка

Њ - Њушка
О - Опајдара, Оштроконџа
П - Палаверка, Пиздуља, Половњача, Попишуља, Поточара, Поточарка, Пракљача, Прангија, Прдла, Прдуља, Профукњача,

Р - Радодајка, Рачепуља, Рундара,
С - Сименталка, Смрадуља, Смрдуља, Смрдуша, Сокачара, Сисуља
Т - Торочара, Торокуша, Трачара, Трћосавка, Тротоарка, Тртла

Ћ - Ћошкара
У - Удараљка, Уличарка, Упишуља, Успијуша, Уштва
Ф - Фанфуља, Фаћкалица, Флинта, Фосил, Фрајла, Фуфа, Фуњара,
Х - 

Ц - Цава, Цопла
Ч - Чекетаљка, Чепељуша, Чепуља

Џ - Џиберка, Џезва
Ш - Шуша, Шушумига, Штркуља

**********************************

За мушкарца

**********************************

А - Аванзер, Акреп, Ала, Аламан, Алкос, Аматер, Амза, Амзов
Б - Бабојебац, Бађавџија, Баксуз, Балавац, Бандзов, Бараба, Бедник, Безобразник, Бицман, Билмез, Битанга, Блудник, Болид, Божјак, Будала, Булча, Буљаш, Буљча, Бумбар, Буре, Бусен, Буздован
В - Вински, Волина, Врдалама, Вртиреп, Вртзогуз, Вуцибатина

Г - Габор, Гад, Галамџија, Геџа, Геџован, Гилиптер, Главоња, Главотоп, Глупан, Глуперда, Гњида, Гологузан, Гоља, Готован, Говедо, Говнар, Гребарош, Губитник, Гуланфер, Гуликожа, Гунђало, Гузичар

Д - Давеж, Дебелокожац, Дебилчина, Деген, Дерикожа, Дијабола, Дилеја, Дилетант, Дојебник, Дрипац, Дркаџија, Дркош, Дрљча, Дрматор, Дрндош, Дроњак, Дрот, Дрписла, Дртина, Држикур, Дупелизац, Дупеувлакач, 

Ђ - Ђилкош, Ђон-образ, Ђубре, Ђувечар 

Е - Ебанџија, Егоиста

Ж - Жгоља, Жгољавко, Женскар, Женскарош, Женски Петко, Жицарош, Жмипатка, Жутокљунац, Жвалавило,

З - Забушант, Зафркант, Зацепотина, Загуљотина, Закерало, Замлата, Замлатотина, Замајотина, Зеленаш, Зевзек, Згазени, Згазенко, Згубидан, Злопамтило, Злотвор, Зврк, Зврндлов

И - Идиот, Изабен, Изанђао, Изношен, Имбецил, Испичитура, Испрдак, Истрошен, Издркотина

Ј - Јајара, Јебиветар, Језичар
К - Казан, Кењац, Кикирез, Клипан, Килави, Клошар, Коњ, Коњина, Копиле, Крелац, Креле, Кретен, Крмак, Кулов, Курта, Куре, Курвар, Куртон, Квареж
Л - Ладолеж, Лајавац, Лапрдало, Лезилебовић, Ленчуга, Ленштина, Лицемер, Локаџија, Лопов, Лопужа, Лујка, Лула, Лупетало, Лупеж
Љ - Љига, Љигавац, Љигош
М - Магарац, Мамлаз, Мангуп, Мандало, Мазгов, Мажњаватор, Маторко, Млохавко, Мутавко,  Ментол, Метиљ, Млакоња, Морон, Мрсимуд, Мрсољан, Муфљуз, Мулац, Мутља, Мрцина

Н - Надувенко, Нарцис, Небулоза, Неоклепан, Неотесанко, Никоговић, Нитков, Ништарија, Носоња

Њ - Њушка, Њушкало
О - Олош, Опајдара, Опасник, Отпад, Отпадак, Окрајак, Оштрогуз,
П - Пацер, Пацијент, Паљевина, Папучар, Патравко, Пашља, Падавичар, Педерчина, Пекмезар, Пешкир, Пицајзла, Пицопевац, Пицољубац, Пичкопаћеник, Пизда, Пијандура, Пијаница, Пијанац, Пивски, Пиздолизац, Плачипичка, Пљачкаш, Подлац, Подрепаш, Покварењак, Полтрон, Пометина, Попишанко, Празноглавац, Прцољак, Прцко, Прдља, Преварант, Пришипетља, Призетко, Пробисвет, Пропалитет, Протува, Простак
Р - Распикућа, Распуштеник, Расипник, Разбојник, Разокља, Ретард, Рогоња
С - Сељачина, Сецикеса, Серко, Сероња, Синидар, Сировина, Сивоња, Скапља, Склепани, Склепанко, Слепча, Слина, Слинаш, Слинавко, Смакља, Смор, Смрад, Смутљивац, Сомина, Спадало, Срање, Стипса, Сукњара, Сунђер, Суртук, Свиња

Т - Тастер, Теле, Темерутин, Тикван, Трипер, Тртојко, Тртомудоња, Трунтов, Трут, Тулча, Тумрук, Тунгуз, Тупсон, Тутубан, Тужибаба, Тврдица, 

Ћ - Ћопа, Ћора, Ћоса, Ћускија, Ћутук
У - Угурсуз, Улча, Уличар, Улизица, Упишанко, Урулејка, Усерко, Уштогљеник, Увлакач

Ф - Фићфирић, Фолирант, Фукара, Фушер, Фурунџија

Х - Хохштаплер, Хомић, Хуља

Ц - Цврцко, Цврцавац, Цепанка, Цепидлака, Циција, Цинкарош, Цопина, Црцоран, Црцорац, Цугер
Ч - Чеп, Чкемба, Чкембар, Чкембоња
Џ - Џабалебарош, Џабалебош, Џабалебоједош, Џамбас, Џангризало, Џепарош, Џибер, Џукац, Џукела, Џуџа
Ш - Шалабајзер, Шарлатан, Шљивка, Швалер, Швалерчина, Швалераш  Шврљотина, Шљокара, Шљокаџија, Шмокља, Шмокљан, Шоња, Штрокља, Штрокавко, Шунтави, Шупко, Шушумига, 

Дз - Дзивља, Дзивуљан, Дзивуљко

"Zvezdana Prašina" u tekstu

 Isečak (od 31:28 - 35:58) u tekstu, iz TV filma "Zvezdana prašina" iz 1976.

Lica:

- On (Marko)
- Ona (Kaća)
- Kum

Kum na ulaznim vratima, otvara mu on, na stolu pijani šaran, dok ona plače.
Kum: (vidno zagrejan alkoholom) - Šta je bilo? I... da nije neko umro?
On: - Da!
Kum: - Ž..., o... od njenih?
On: - Da!
Kum: - A ko?
On: - Ja!
Kum: - Ti?!
On: - Da.
Kum: - Ma, stvarno!?
On: (ljutito) - Najstvarnije!
Kum: (začudjeno) - Što ti je čovek, ljudi božji? Pa juče sam te... sreo... živog i zdravog! Bog da ti dušu prosti, (krsti se) bio si dobar čovek.
On: - ... dobro, ajde...
Kum: - E, niko ne zna šta nosi dan, a šta noć!
On: - Dobro, šta se može, sedi tu.
Kum: - Kumo, moje najiskrenije saučešće, kumo! (pruža ruku kumi koja sedi ridajući)
Kuma: - On je za mene mrtav! Mrtav!!!
Kum: (kao da se nečega setio) - Jel'... je li kume, a što ti ne legneš?
On: - Moram da se spremam.
Kum: - Pa, imaš pravo, naležaćeš se. Jel' ste javili rodbini?
On: - Nismo i to je naš problem, šta se tebe tiče? Zasad zna samo ona. Dva sata joj objašnjavam ovde da je to jače od mene, da je tako moralo biti i tako dalje...  da je to jače od ljudi... ma dobro, ti si pametan čovek, tebi ne treba objašnjavati.
Kum: - Iznenada je, kume. Nemoj tako, iznenada je. Da je ona ranije znala, mogla bi žena da se pripremi, a... (iako pijan, oseća da nije sve u redu) Moraš da legneš (zapovedno), kume, moraš da legneš! Nećeš valjda rodbinu da sačekaš na nogama?! Znaš... nije red! Valjda znaš kakav je red kad čovek umre? Pomisliće da si neozbiljno shvatio smrt! Slušaj, što se tiče mene, kume, ti možeš preda mnom i da pevaš. Meni to nije ništa, možeš ti preda mnom, neću da se naljutim. Al' oni će te ogovarati, znaš kak'i su naši ljudi? Kažem ti..., reći će da si neozbiljno sve to shvatio. (prilazi stolu i naliva rakiju) Evo, sad... prvi put ne mogu da ti kažem "Živeo!" Nekako je nezgodno. (podiže čašicu) A ja čim sam ušao na vrata video sam kako si bled... (ispija, a ona rida) I... ruku kad sam ti pipnuo, vidim... a sve mi je bilo jasno.
On: - Dobro kume, teši ti nju i brini se za nju, za mene ne brini ništa!
Kum: - Dobro, kume.
On: - Meni ionako svejedno. Odoh da se obrijem.
(njen plač se čuje u pozadini)
Kum: - E... a opet, (kao da glasno razmišlja) da nije smrti, kako bi se čovek radovao što je živ, jel tako? Medjutim, kad bolje pogledaš, a da nije života, šta bi silna administracija radila?! (obraća se kumi) Ništa... nemoj ti da plačeš, kumo nemoj ništa da plačeš ti. Još si mlada, kumo. Još si mlada, ti imaš stan... (rukom stavlja parče ribe u usta, žvaće) Lepa si..., i riba ti je dobra. Divljak!
Ona: - (kroz plač) Divljak! Samo da sam ja to ranije znala, ne bi on meni tako! Stvarno divljak!
Kum: - Pa nemoj tako, kumo! (vadi riblju kost iz usta) Ko da je on hteo da te zavije u crno, Moglo je to tebi da se desi, kumo. A... pa bi nas dvojica sedeli i pili, a tebe bi... uvijali i kupali... ja, ne razumem se ja mnogo u te ženske, ove... ženske smrti!
On: - Dobro, aj... idem onda
Kum: - Kume, jel odlaziš?
On: - Da.
Kum: - (krsti se i ljubi ga u čelo)
On: (otima se) - Dobro... aj...
Kum: - Je li bez povratka ideš?
On: - Bez.
Kum: - Pa znači, pa da, nisi se ni rodio s povratkom. Nego, znaš šta, kume...
Ona: (prilazi im plačući) - Marko, molim te...
On: - Kaća, molim te!
Ona: - Ako sam te nečim uvredila...
Kum: (njoj) - Smiri se, smiri se.
Ona: - ... ako sam te iznervirala! (kroz plač) Molim te...
Kum: (njemu) - slušaj, ako nemaš prevoz, ja mogu da te odbacim do groblja. Toliko mogu za tebe da učinim.
On: - Uzeću taksi
Kum: - Imaš pravo! Umri kao čovek, brate!
On: - Pa, dobro, (odlazi) nadam se da ćemo se videti.
Kum: - A... Meni se ne žuri još.

Z  A  V  E  S  A !

Petar

Kada se Petar rodio, ustanovljen je zaključak da je izgledao baš ovako: 

Njegova babica, koja nije izgledala nikako, izgledala je nekako ovako:

Tom prilikom, prorekla mu je sjajnu budućnost, koja je izgledala ovako:

Petar je išao u školu, studirao, ali je uvek pored sebe voleo da vidi hranu i zadovoljstvo, ovako:

Da se Petar o svom izgledu pitao (a imao je smisla za talenat), on bi odabrao da izgleda ovako:

Ili ovako:

Njegovi roditelji, po majčinskoj liniji, su izgledali ovako:

A tetka-Lepojka, ovako:

Imao je Petar jednom, pet puta svoju viziju: prvi put, zadnji put, jedini put i nikada više, ovakvu:

A njegov najbolji drug, izgledao je, ni manje ni više, nego ovako:

Kada je jednom, iz neopravdanih razloga, putovao brodom po Africi, sreo je stranog domoroca, koji je izgledao upravo ovako:

U povratku, negde kod Kaljavog Mora, susreo se sa starim prijateljem, koga u životu nije video nijednom, a ovaj je izgledao ovako:

Lutanja je Petar onda okačio o klin, namestio svoju frizuru, posekao nokte na nogama, počešao se po vratu (gde ga nije svrbelo), izvadio nešto iz nosa i dugo se njime igrao, a onda je seo u taksi domaće proizvodnje na parni pogon i okrenuo broj na telefonu, upravo ovakav:

Čim je uspostavio vezu, on je rekao: - Alo! Potom se zaposlio i dugo, dugo još, u društvenopolitičkoj firmi, radio u sreći i zdravlju, posao, koji je izgledao ovako:

Nešto, u svemu ovome je izgledalo ovako:

Dok sam pisao ovu priču, u suštini srži fabule, ja sam izgledao ovako:

Vi, dok čitate, izgledate ovako:

Ništa u ovoj priči nije izgledalo ovako:

Moj komšija Zvonislav, koji ima osećaj za Feeling, (a auto vozi k'o neki Lauda) kada je ošišan, on voli da izgleda ovako:

Evo, u ovakvoj kući žive junaci neke druge priče (kuća u podnožju onog brda) 

Uh!

Od ovih slika i reči, dodje mi da

~ P O V R A Ć A M ! ~

Uniformna briga

         To, što je živeo u strogom centru velegrada, i nije predstavljalo neku naročitu prednost u njegovom životu. Nigde nije radio, a alimentaciju je morao plaćati. Deca, dve kćeri, živele su sa njegovom bivšom ženom u iznajmljenom stanu, za koji je mesečno trebao izdvajati solidnu svotu. Računi su se gomilali, dugovi rasli, a njegove zalihe strpljenja i nade svakodnevno bivale su sve manje. Veru je odavno izgubio. O prodaji automobila nije hteo da razmišlja, jer auto nije mogao dobro da prodje, uz to, bio je i nekakva uspomena. Da proda stan i namiri dugovanja nije mogao, jer ga još ni otplatio nije. Sve ove pojave, postale su depresori njegovog nervnog sistema. U jednom momentu je pomislio da se njegov život nalazi u lavirintu iz kojeg nema izlaza. Počeo je da zaboravlja i na najosnovnije obaveze.  Gde god da je krenuo, nailazio je na prepreke. Sada samoubistvo nije predstavljalo dilemu, ali način ga je zaista mučio. Obesiti se bilo je morbidno. Upucati sebe... čime? Skočiti sa višespratnice je delovalo istrošeno. Da! Poginuti u saobraćajki je prava stvar! Ali... kako izvesti, a da ne strada neko drugi, neko nedužan, neko ko nije planirao takvo što? Kako odabrati vreme? I šta uspomena vredi mrtvom čoveku?  Ovo prvo je našao rešenje, jer se u neposrednoj blizini grada, nakon blage uzbrdice, nalazila opasna litica na samoj krivini autoputa, sa "crnom tačkom" kao upozoravajući znak. I da čovek preživi liticu, upad u brzu reku bi ga dokrajčio. Za uspešan ishod potrebno je bilo, pre krivine nagaziti gas do "daske". Ali kada?! Hmm... (nalakten na stolu sa šakama pod bradom)? 
        Probudila ga rafalna paljba! Pogledao je na sat, iako mu vreme ništa značilo nije! Više je to učinio iz navike. Navikao je, u trenucima nemira, da gleda sekundaru kako rotira i razmišljao kako joj je to jedini zadatak u celom sklopu satnog mehanizma. Često se pitao kako to, da njemu nije dodeljena jedna jedina uloga u sklopu društvenog mehanizma. Siguran je da bi se s njom uspešno nosio. Ono, za šta je mislio da je raflana paljba, ponovilo se, i sada je bio siguran da mu neko lupa na vratima. Nije čekao da se "rafal" desi i treći put, pohitao je ka vratima. Po otvaranju, ugledao je neobrijano lice, pod žutim, plastičnim šlemom, koje je saopštilo da mu je uskraćena dalja isporuka struje zbog neplaćenih računa. Prihvatio je neki papir unifomisane konture, a potom ugledao ledja sa znakom munje na njima.
- Vreme je odabralo mene! - rekao je.
Istuširao se, obrijao, a potom i pojeo nešto (ne seća se šta) i sišao do automobila. Ušavši unutar sredstva egzekucije, ugasio je cigaretu i potražio pojas...
- Ha, ha, ha! Ho, ho, hooo, ha, ha, he, he, ha, haaaa!

Da, da! Smeh je izazvala pomisao: "Ko to planira samoubistvo automobilom i pri tom vezuje sigurnosni pojas" Odbacio je kaiševe i startovao motor. Ma kakvi? Mašina je štruckala, da bi se pokrenula tek posle desetak startovanja, čime je dolila ulje na vatru. 
   Prepodnevna gradska gužva nije nimalo uticala na promenu njegovog raspoloženja: krenuo je u nepovrat, imao sve vreme ovoga (i onoga) sveta. Razdaljina do krivine sa liticom se svakim trenutkom smanjivala. Nije ni primetio da je već postigao planiranu brzinu još pre odabrane lokacije. Na samom izlazu iz grada zaustavila ga je policija. Nakon uniformnog razgovora, policajac mu je zatražio dokumenta, a potom mu saopštio da je načinio dva prekršaja: kretao se brzinom 38km/h većom od dozvoljene i zatečen je kako vozilom upravlja bez korišćenja sigurnosnog pojasa. Naravno, lice je sačinilo zapisnik, koji je oberučke potpisao, jer... imao je svoj cilj. Na pitanje čuvara reda da li ima primedbi na zapisnik, kazao je:
- Naravno!
- Kakvih primedbi?
- Zašto mi pišete prijavu za nevezan pojas?
- Zato, jer moramo voditi reda o našim gradjanima, o njihovoj sigurnosti, kao i računa o nihovim životima!
I opet se grohotom nasmejao po drugi put u istom danu. Jedva se zaustavio, dok ga je policajac nemo posmatrao, ne znajući o čemu se radi.
- Morate, he, he..., voditi računa o..., njiho, ho, ho..., ži..., hi, hi, hi, votima, ha, ha, ha! - Kroz suze i smeh, nekako je izrekao svoju ironičnu konkluziju.
- Da! I ne vidim ništa smešno u tome! - Sada več ozbiljno, sa visokom dozom strogosti, izgovori uniforma.
- E, ovoga ću se sećati dok sam živ! - Reče. - Dok sam živ!? Dok sam živ? - Mislio je u sebi.
Odbacio je kopiju zapisnika na suvozačevo sedište i napustio mesto kažnjavanja uz visoku turažu motora. Približavao se uzbrdici iza koje je bilo "ono". Odjednom, motor poče da "kašlje", "zamuckuje", dok načisto ne utihnu, a auto najzad stade na uzbrdici.
- Gorivo! Nema goriva! Zaboravio sam da sipam... Sada će me i pokušaj samoubistva koštati! - Čak ni to mu nije išlo kako treba! A auto... Predstavljaće sada neku drugačiju uspomenu, ko zna do kada!

Neće da prlja vodu

          U svom razmišljanju, jedna misao me prenu iz dubokoumnosti moje i to za vreme tuširanja. Udjem u kupatilo, istuširam se, izadjem i smatram da sam čist. Ljudi su se ranije kupali po koritima, gde je za okupanima ostajala prljava voda, kao dokaz njihove štroke. Danas, ispod tuša, takvog dokaza nismo svesni. Dok se tuširamo, čak i ne gledamo za prljavom vodom, koja nepovratno ponire kroz slivnik u kanalizaciju. Draga voda odnosi ono što nam je bilo tokom dana na teretu, a mi joj nismo čak ni zahvalni za proces koji je odradila širom našeg tela. Tako je to sa ljudskim rodom: čovek se ne zahvaljuje onome čemu bi najviše trebao biti zahvalan.

         Hajde, da vodu, kao pijući element izuzmemo na trenutak i stavimo u drugi plan tu njenu funkciju. Neka nam za tren (ili dva) žedj ne bude bitna. Potisnimo je! Nemojmo jesti ništa slano i manje ćemo osećati žedj. Nemojmo se izlagati suncu, manje ćemo dehidrirati. 
No, pogledajmo na ovu stvar sa aspekta homosapiensa. Savremeni čovek može da ne pije vodu, ali ne može bez tuširanja. Tušira se ujutru pre odlaska na posao, nakon dolaska s posla, pre spavanja i tako unedogled.  A štroka spada pod uticajem vode i sapuna s ljudske figure, čineći tu figuru prihvatljivom u društvu. Štroka nema nikakve šanse za opstanak pred najezdom vode. Ta famozna tekućina, nemilosrdno razara masnoću, prašinu, znoj i ostale naslage po čitavoj snazi čoveka. Snaga se trudila da pomenute faktore prikupi i ujedini u borbi protiv vode, ali avaj! I voda ima snagu svoju, naravno. Snaga vode u poredjenju sa snagom čoveka, nepresušna je. Neuporediva! 

       

Čovek je, kroz istoriju, naučio da vodenu snagu kontroliše i prilagodi sebi, da je koristi, da je zloupotrebi (što je samo čoveku svojstveno). Prljav i smdljiv čovek nikome nije mio. Svi ga se odriču, svi ga izbegavaju. (Nažalost) poznajem čoveka, za kojim se otvaraju prozori nakon njegovog izlaska iz prostorije. Ljudi prerano završavaju razgovore sa njim, neobavljenog posla, čak i na svoju štetu! Ovaj "Štroklja" (kako su ga saradnici nazvali), kao da je u svadji sa vodom, ili možda ima alergiju na vodu, ko će znati. Ipak, čini mi se da se bar jednom mesečno tušira, što je dovoljan pokazatelj da na vodu nije alergičan. "Lenj je",  kazaćete!  Kakva lenjost treba čoveka da obuzme, da bi podnosio svoj vonj? Čime je to naterao bliže svoje da ga podnose? I pitanja za ovaj slučaj mogu biti postavljana u beskraj, ali meni se čini da znam odgovor. Mislim da čovek poštuje vodu, a širenjem smrada sovstvenog tela, svima nam stavlja do znanja, da je to njegov vid respekta vode. Čovek neće da prlja vodu! Učini to jedino kad mora: kada postoji realna pretnja štroke prema njegovom zdravlju! I tada!!! Tada on vidi ono što drugi ne vide, ili ono što ne žele da vide! On tada vidi kako naslage masti, ulja, prašine, smoga, dima i drugih primesa, napuštaju njegovo telo! On to vidi, jer je količina štroke upravo srazmerna količini vremena, od kada njegovo telo nije kvašeno i bilo mokro, svejedno da li se sada tušira ili je zakisnut u kadi. Eto, takav čovek je svestan prljavštine, koje se kurtalisao. Taj čovek poznaje vrednost vode. Poznaje i vrednost štroke.