Rostiljijada u Leskovcu-Kulturna manifestacija ili...

Temu pišem isključivo kao posetilac Roštiljijade, mojim očima vidjena!

     Krenula Roštiljijada u Leskovcu a sa njom i stradanje svinja, junadi itd, krenulo po dvadeseti put ono što proprati otvaranje ovakve kulturne manifestacije.
Ovoga puta ekonomska kriza je zaobišla Leskovac, naime, za pljeskavicu ili uštipak je morala da se nadje neka para ma kolika kriza da je. "Gladni" posetioci, nisu mogli da se suzdrže i sačekaju otvaranje, već su odmah navalili na gastronomsko zadovoljenje.
Odmah po otvaranju, prvog dana roštiljijade, mogla se videti slika onih koji uništavaju hranu i to ne na svakom koraku već - polukoraku. A onda vatromet, pa šetnja, pa pljeskavica, pa pivo iz krigle, pa mesa do nebesa...
A izloženog pečenja...na tone, pa sve da i nisi gladan, onaj vizuelni doživljaj pobudi u tebi potrebu za žvakanjem nečega iz širokog spektra ponude.
Obilazivši "izložbeni prostor", došao sam do improvizovanog restorana "Blizanci MM" iz Soko-Banje. Njihova "izložba" izgleda ovako:

Zoran Savić (Donje Zunice kod Knjaževca) me ponudio raznim gurmanlucima, no ja sam mu zahvalio uz objašnjenje da je moja poseta drugačijeg tipa. Još mi objasni da je restoran familijarnog tipa (a mislili smo da je familijarnost eliminisana...) No, usred priče, zazvoni mu paprka te je morao primiti porudžbinu po sistemu: "raznosimo ćevape"!

Marija Radojković, koja radi na prodajnom prostoru, samo je na trenutak stala zbog poziranja a iza mene se čekao red za pleskavicu - ne pravi se dobar roštilj samo u Leskovcu...

Ne bi bilo fer ne prikazati i "spoljne momke" u gro-planu! Neko je zaželeo ovčetinu!

Na kraju treba pomenuti i fenomenalni koncert Željka Samardžića, koji je još jednom dokazao ozbiljan pristup onome čime se bavi. Koncert je trajao nešto preko dva sata, a posetioci su prezadovoljni napustili mesto dogadjaja.

Dekoracije neposredno zavise od maštovitosti autora:

Tehnička podrška, bez koje se Roštiljijada ne bi mogla zamisliti: ova dva momka vredno rade, pripremajući audio-vizuelne efekte za nastup muzičara i pevača. Rekli su mi: "Snimaj, samo imena ne pominji"! Ta kud bih ja pomenuo Ivana i Zorana, taman posla!

Da sasvim nije "Crk'o Rock'n'Roll" svedoči i sledeća slika koja je uslikana ispred bine gde se upravo svirao DOBRI STARI R'n'R! Lica konzumatora zvuka sve govore...

 

Nikuda bez KUD-a

Dve devojčice iz KUD "Lemind" (Marija Bošković i Jelica Stevanović), obučene u makedonskoj narodnoj nošnji, pred sam nastup, rado su pozirale ovoj devojčici koja je želela da ostane anonimna! 

SUR "Mrak" iz Čačka se izborio za mesto medju silnim leskovačkim rostiljdžijama i predstavio se svojim čarolijama. Kako mi je jedan od sagovornika kazao, gazda "Mrak-a" je: Mica, Slavica, Dejan, Nenad, Lela, Goca... i da je tu negde, zauzet je. - ? Ma ko da je gazda, slike govore sve umesto njega ili njih:

 Dekoracija 1

 I dekoracija 2

"Mesoprodukt" iz Vučja, vlasnik Zoran Lazarević (ako sam dobro čuo pored neopisive buke), dobitnici Zlatne medalje za kobasicu i Srebrne za roštilj meso (i ovo , ako sam dobro razumeo), no ja i ne moram ništa razumeti!

Razumeće onaj ko vidi sledeću sliku:

 "Bavka-Turs" iz Gornjeg Bunibroda se predstavio u svom svetlu. Vlasnici Bata i Srdjan, inače moji dobri prijatelji (neću ih zbog toga favorizovati), su neumorno radili "barabar" sa svojim radnicima. Čim su me primetili, ponudili su me da zaposlim zube ali, uz zahvalnost sam im kazao da želim samo sliku.

I, slika je tu:

 

Ovo je dvadeseta roštiljijada po redu, a održava se prve nedelje u septembru. Večeras treba da gostuje Vlatko Stefanovski a ja se trebam naći sa nekim prijateljima koji će mi "iz prve ruke" dati približne podatke o utrošenosti mesa (koje se meri na tone) mada po prvim preliminarnim rezultatima, očekuje se da utrošenost mesa prebaci 40 tona!

Prekjuče , kada se spremala pljeskavica za Ginisa, od prevelike gužve nisam uspeo slikati pljeskavicu od 49 kg rostilj-mesa i prečnika 105cm. Inače, ona se nakon pečenja besplatno u komadima deli prolaznicima. 

Мали савети за човечанство али...

 Спор око међе

Имате спор сас комшију око међе. Он вика да је међа по наовам, ви викате да је по натам. Општински суд и Лесковац ви само гледа и једва чека да ви узне паре за суђење. Ви, да би тој избегли, тужите вашога комшију у власотиначки суд. Кад ви они там кажу да за тој несу надлежни, тој значи да ни ви несте надлежни, ел је Закон изнад сви нас па и вас. Ондак дигните руке од туј међу, а ако комшија неће да уработи исто, ви дигните руке на комшију.

Спас од црни лук 

Треба да исецкате 3 главице црни лук и чим почнете сас сечење, почну и слузе ко градушка. Тој се може избегне такој што узнете главицу па гу са све љуску исечете прво на пола. Туј половину сечете на три места по ширину и четири по дужину. Туј методу примените све до задњу мрвку црни лук. После тој узнете дигитрон и рачунате овакој: 3 по ширину пута 4 по дужину то је 12, пута две половине, то је 24, пута три главице је 72. С'г се врнете на исечену масу и из њу извадите најмање 72 дела од исецкану љуску. Туј ће приметите да има још делићи, ел ако малко боље рачунате, ће видите да треба да има 120 делића од љуску. За тој време слузе ће престану.

Кишобранска

Време је напоље лошо, облачно и кишовито, а ви немате кишобран за искочите из кућу. Да идете у куповину по кошобран, све ће ви намокри киша. Затој, седнете си у кућу и чекате да киша стане. Кад изгреје слунце, таг искочите напоље и правац куде Кинези за кишобран. Док идете натам, размишљате, шће ви па саг кишобран, кад је време арно и слунчано. И туј ви сине идеја, коју делите на пријатељи: ако оћете да сте суви тј, мршави, купите си кишобран!

И жалос и радос

Комшиница ви је добра пријатељица, али ви вара сас вашога мужа. Несме да ви обузне паника и очај већ срећа и радос, затој што ви не вара сас некога другога. У тај случај, сас комшику ће будете у још бољи односи и слободно можете да вуј поверите и најнеповерљиво. Она тој може да каже евентуално на вашога мужа, а он никоме па ни на вас, што је млого жалосно. За тој време ви пуцате од радос! 

 Мирноћа

Док седите испред телевизор и гледате ЛОТО, јасно ви је да сте управо добили седмицу. Сви укућани праве таланту од галаму и радос, а ви сте мирни. Боли ви уво! Ма, боли ви и оној друго... уво. Ви мирно и сталожено, без узбуђавање, седите и чекате да искоче још шес броја.

Брига

Кад ви жена не дава да спијете с њума неко време, еве које треба да работите. Преко дан се нервирајте цел дан, а кад дође вече ви будите мирни, без нервозу и секирацију.  Кад жена примети да сте расположни, ће ви пита што ви је, а ви ће рекнете да имате одрађено, мислите на секирацију! Такво стање траба да потраје пар дана, али женска сујета не мож да издражи, да вуј свако вече давате исти одговор. Већ исто вече ће легне и лично ће оће да се увери дал и вечерас имате одрађено.

 Зимска

Боси сте искочили на снег. Уз тој, несте се добро ни обукли. Северко пробива до коске и не ви је ич пријатно. У такву ситуацију има млого просто решење. Викнете си Босу у кућу, па се у топло изоратите до милу вољу и тој уз кафу или чај. Знаш како арно, мож да ви буде... ако се не срамујете?

Шашаво

Ако ви се појавиле буве у ваш стан, а никакви пестициди, отрови и токсини не помагају, не се једите, помоћ је тиј негде. Пошто кучићи најбоље апсорбују буве, набавите си једнога кућнога љубимца у облик кутре. Чим пуштите кутре да шета по стан, оно ће си збере све буве, а ви га после избаците напоље. Изгледа шашаво,  али помага!

 Цивилизовани

За добру комуникацију сас читав свет треба да ни познавање неки страни јетици. На овој нашо јужно говорно подручје, најблизак језик нам је енглески и затој ће од њега учимо неке млого важне речи. На пример, кад се нађете у неку добру или лошу ситуацију, па треба да споменете Бога, морате да знате да се он на енглески вика Гад! Овдека куде нас он је Бог, а што је куде њима Гад, тој питујте цивилизовани Енглези.

Миљаново 

Овај савет је од језички карактер. Даклем, што је наш јужњачки језик по савршен од књижевни српски? Затој што ми, ко и Енглези, намамо падежи више од један. Тај један нам је доста за сву орату. На пример, отидеш у Београд заједно сас Миљана, а там, какви су радознали, одма те питују с куга си дошеја. Ако оч да им кажеш књижевно, ће рекнеш да си дошао са Миљаном. Али они с'г неће да знају дал си ти дошеја сас мушко или женско. Затој, пре него што те било кво питају, ти рекнеш: Несам дошеја сас Миљану, него сас Миљана!

Мушка работа

     Неје никакво чудо да се жене често приваћају за мушку работу. Оће и дрва да иструпе, да ги ицепе, оће и неке мајсторске работе да одработе, ма, за све ги има. Уз такву жену иде и посебан муж, од онуј сорту што теганчи краци по цел дан!
     Е, такву жену има и мој комшија, Тицко. Тешка је ладовина, што би се рекло. Ама, тај се ич не секира, ће има ли дрва за зиму, ни што цури чешма над судоперу, што је брашно на м'њ'к, што се свиња разбуцала па расковала кочину... Тој се њега не ич тица. Њему је битно да има да пивне ракијицу, а кад гу малко повиш пивне, оће малко да чапури, после легне и спије си. 
     Рајка, Тицкова жена, вредна је до Бога. Она стигне да напоји стоку, да посрти око бепче, да га намири, да спреми једење, да опере џопке, да изриља бачу...
Ономад гу затеко како кречи целу кућу. Укачила се на онеј молеске слубе, па само манда сас четку. Чим улего у кућу осети мирис, за ручак вари купус. А из другу собу чујем и бепче, вије ли вије. Реко, ће гу питујем:
- Абре, Рајке, куде ти је Тицко, мори? Кво се туј сама мучиш?
- Ете га Тицко у кревет, пивнуја гу малко. А ја, раскречила сам се... свршила би ја још кад и кад, ал нема куј да ми га љуљне!
Искочи си из кућу... на чепељушке!

Bukvar moje okoline - Kako se govori(lo) na jugoistoku Srbije

U ovoj temi ću pokušati da prezentujem reči, koje su se nekada (a redje i sada) govorile u nasem kraju, (kosovsko-negotinskim tj. prizrensko-timočkim dijalektom) kao i objasniti značenje svake reči sa datim primerima.

Neka mi ne zamere lingvisti i svi drugi "ljudi od pera i slova" ako u bilo čemu pogrešim, prilikom iznošenja podataka, ali forum je za to da se greške isprave, da se i drugi uključe u rad i da krajni rezultat bude efikasan i bogat. Ja sam po zanimanju elektroenergetičar, te možda nemam dovoljno suštinskog znanja za pisanje ove teme, ali VOLJE IMAM, stoga, temu pokrećem a svi koji imaju volju kao ja, neka se pridruže i neka pišu, i neka to bude i o ostalim krajevima širom planete Zemlje!

Počeću tako što ću najpre prezentovati reči koje se ponegde i danas mogu čuti u našem kraju. Ali, pre toga se čitalac mora upoznati sa izgovorom tih reči a to znači da mora akcentovati (naglasiti) zadebljani vokal prilikom izgovaranja reči.
Na primeru se lakše može shvatiti: reč voda se izgovara voda, ruka, deca, udarija, bigor, crevo... U onim rečima gde nema zadebljanog slova, naglašava se prvi slog.

Takodje je važan izgovor glasa, koji ne postoji zapisan u nijednom svetskom jeziku ali se često čuje u trenucima nedostatka reči, nešto izmedju A i O, i on se ističe kod primera: b'z - zova, z'dnji - poslednji, op'nci - opanci... i naglasak je uvek na njemu.
Padeži
Gramatika je opet posebna priča jer je jednostavna. Koliko padeža ima, prosudite sami iz priloženog primera!
- Ko / Šta--------------- Milan, Leskovac, drvo, vino, kompir
- Od koga / Od čega--- od Milana, od Leskovac, od drvo, od vino
- Kome / Čemu--------- na Milana, na Leskovac, na drvo, na vino
- Koga / Čega---------- Milana, Leskovac, drvo, vino
- Hej!-------------------- Milane, Leskovce, drvo, vino
- Sa kim / S čim-------- sas Milana, sas Leskovac, sas drvo, sas vino
- O kome / O čemu---- oratimo od Milana, od Leskovac, od drvo, od vino

Iz ovog primera vidimo da neće biti zbrke oko toga sa kim smo negde doputovali:
Sas Draganu - ako je žensko ili sas Dragana - ako je muško
Sas Miroslavu - ako je žensko ili sas Miroslava - ako je muško, dok je isto to nejasno u primeru književnog pravopisa i govora.
Najzad, na osnovu ovih primera, moglo bi se zaključiti da ima tri padeža: nominativ, vokativ i treći bih ja nazvao svaštativom! (Vrlo smelo od mene!)

Stepeni poredjenja su tekodje jednostavni:
- Ubav, poubav, najubav
- Golem, pogolem, najgolem
- Gorčiv, pogorčiv, najgorčiv i jače od superlativa: BIGOR!
- Brz, pobrz, najbrz, i METLA!
- Žut, požut, najžut i ŽUT U PIZDU MATERINU!
- Kisel, pokisel, najkisel i CIVOR!

Rečca, vrlo česta u upotrebi BRE, ima i dodatne podvarijante
- abre (isto što i bre) - obrati pažnju, veruj kad ti kažem
- i, bre - kako pa da ne!
- u, bre - zar je moguće!?
- o, bre - pa kako to?
a tekodje ima i skraćeni oblik: a b'e! - isto što i: a bre!

Još rečca ili partikula: eve, ete, mori, zar, kam, more

Takodje, reč ONODITI je glagol i to univerzalni. Može se koristiti za bilo koju radnju, zavisno od subjekta. Mada korene vuče iz radnje koja je vezana za upražnjavanje seksa, ljudi su ga prihvatili i za mnoge druge primere radnji. Primarno značenje, dakle moglo bi se videti u sledećem primeru:
- Dek ranške legomo s muža pa se onodimo i toj dva put! - Pošto smo sa mužem legli ranije nego obično, dva puta smo upražnjavali seks.
- Ete, bemo u baču, onodimo petližani i papriku, a jutre ćemo kompiri. - Bili smo u bašti gde smo okopavali paradajz i papriku, a sitra ćemo okopavati krompir.
- Onodi li lojze? - Jesi li kopao/prskao vinograd (zavisi da li je vreme okopavanja ili prskanja)

Vremena (gradjenje i primeri)

Pluskvamperfekat: Gradi se od oblika perfekta pomoćnog glagola biti i radnog prideva glagola
Ja sam bija išeja, I mi smo bili videli, One su bile došle...

Inpefekat: Gradi se samo od ifinitivne osnove ali je naglasak na zadni slog (vokal), dok se za množinu dodaju nastavci i tada je naglasak na pretposlednji slog
Ja padAšem, Ti vidEše, GledAše li? On se smejAše. Mi se gledAšem, Vi se mislIste, Oni se smuvAšev, 

Perfekat: Gradi se tako što se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci i od skraćenog oblika glagola jesam. Naglasak je u jednini, za prvo i drugo lice, na zadnji slog. Za treće lice jednine i u množini je na predzadnji.
BijA sam, videjA si, On je sanjAja, mi smo imAli

Aorist: ja zbra, ti pade, on se diže, mi udarimo, vi vidoste, oni potrčaše

Prezent: Gradi se kao i u književnom govoru, od infinitivne osnove i nastavaka m, š, /, mo, te, ju

Futur: ću da dodjem, ću dodjem; će vidimo, će da vidimo

Futur II: ako dodjem će se vidimo

Zamenice:
- lične / gi, gim, gu, vu, ni, ne, (vikam gi, gim; čujem gu; kazujem vu; zboriš ni; vidiš li ne)
- pokazne / tija, ovija, onija; teja, oveja, oneja
- prisvojne / njojan, njojzin, njino, njojna, njigov, njin,


Ista reč ali sa naglaskom na neki drugi vokal (slog), poprima sasvim drugo značenje:
- ima - znači upravo to, da neko nešto poseduje, ima
- ima - imao je
- bega - beži
- bega - bežao je
tako, reči: gleda(gledao sam), čita(čitao sam), vide(video sam), pi(pio sam), spa(spavao sam), orati(govorio sam), žma(žmurio sam), praji(pravio sam), uzo(uzeo sam)...primećujete da sve reči važe za prvo lice jednine, dok se drugo i treće lice napominje: ti vide, ti spa, on orati, ona gleda, ono bega. Medjutim ove reči označavaju da se radnja odigrala u prošlosti a trajala je kratko (nešto kao AORIST), dok pravo prošlo vreme se iskazuje drugačije: gledaja sam, čitaja sam, videja si, pija si, spala je, oratila je, žmaja sam, prajili ste, uzelo je,

*******************************************************************************

Ovde je  REČNIK

Zlata Petkovic

Zlata Petkovic 1987 PGP RTB 2115841
obrada u 320kbps/omot u rar-u



a1 Dovidenja
a2 Sutra cu biti ja
a3 Zbogom poš'o moj golube
a4 Zapevajte cigani
a5 Nek još nocas

b1 Nema povratka na staro
b2 Cigani sviraju
b3 Niceg nema medu nama
b4 Duge noci
b5 Jastuk moj miriše na tebe

Klikni OVDE i skini ALBUM

Reči prizrensko-timočkog dijalekta

Slovo na kraju reči objašnjava vrstu reči P-pridev, I-imenica, Z-zamenica, G-glagol, V-veznik

А
- abre - slušaj, obrati pažnju
- amitom - skoz, načisto
- arno - fino, prijatno, lepo -P
- ako - neka -Z
- amanet - ostaviti za sećanje, obavezu posle smrti -I
- aman - smiri se, dosta je, prestani! -G
- astal - stol -I
- alujem - skačem, veselim se, pravim lom -G
- alal - bravo, svaka čast
- alamunja - sila, moc pomešana strahom -I
- azdisaja - kada neko nečega ima u izobilju - G/P
- aljkav - neuredan u radu

B
- b'z - zova -I
- bair (ostavija ga na bair) - ostavljeno beš nadzora, bez zaštite -I
- basamaci - stepenice -I
- banjati se - kupati se -G
- batali - ostavi, zanemari -G
- banica - gibanica, pita sa sirem, zeljem -I
- baldisati - zanemoćati -G
- bazdež (bazdi) - smrad (smrdi)
- begaj! - beži! -G
- bezder - panika -I
- bigor - mnogo gorko -P
- borovinka - borovnica -I
- bostan, lubenica - ne treba prevod, samo je razlika u naglasku -I
- brgo - brzo -P
- bre - rečca, vrlo često u upotrebi, kada se nesto naglašava, skreće pažnja...
- brcati se - štrecati se, biti odbojan -G
- brobinjak - mrav -I
- bojat - bajat, star, prestajao -P
- butati - stavljati u -G
- buljina - sova -I
- bulumenta - bespotrebna galama -I
- brabonjak - ovčiji, kozji izmet -I

V
- vatija šturu - pobegao
- varkaj se! - pazi se, budi oprezan!
- vari - kuvaj, skuvaj -G
- veto (mleko) - nije sveže ili se radi o mleku lošeg kvaliteta -P
- vikam - vičem, govorim -G
- videlo - svetlost -I
- vije - plače -G
- vlaša - flaša -I
- vrtipop - livadski cvet sličan cvetu Bele Rade samo manji -I
- vrne - pada -G
- vrti-suči - tamo-amo
- vrlji ga - baci ga -G
- vrlji ga - bacio sam ga -G
- vrčva - glinena posuda za turšiju -I
- vuta - ženski odevni predmet istkan od vune -I
- vrel'c - veoma vrelo (voda)
- vrčkolj - tma, mnogo, previše -P
- vrljika - štap, motka -I

G
- giganje - skakutanje na jednoj nozi - G
- gmečenje - pritiskanje, presovanje
- grozotija - strašno ružno -P
- gra - pasulj -I
- grtko - nezgodno, neprijatno -P
- golemo - veliko -P
- gube - pečurke -I
- gorun - vrsta hrasta -I
- goč - bubanj (muz. instr. udaraljka) -I
- grožljiv - gadljiv -P
- guvno - dvorište -I
- grutka - komadić zemlje -I
- gi - ih, njih
- guzački - unazad - P
- gu - nju

D
- davaj - daj -G
- dek - jer, zato što -V
- dip-dip - ponekad -Prilog za vreme
- dokarati - dovesti kolima, traktorom -G
- dokači ga - dohvati ga
- drob - iznutrice -I
- duvar - zid -I
- duvka - rupa -I
- duduk - posuda za izvlačenje tečnosti -I
- d'nce - ravna površina bureta, bačve -I

Dj

Е
- eve - evo
- ene - eno
- ete - eto

Ž
- željka - kornjača -I
- ženština - ženska osoba uopšte (bez obzira na godine)
- žmije - zatvorio oči, žmuri

Z
- zajeban - nezgodan -P
- zavrzlama - zbrka, zagonetka -I
- zazrćati - viriti u štogod -G
- zakasati - ući u nevolju -G
- zadevati - zadiirkivati -G
- zalićati se - prenagliti u nečemu -G
- zajtre - prekosutra - P
- zaguljara - zanovetalo, neugodan sagovornik -I
- zakasaja - zadesila ga nevolja -G
- zasrteja - zainteresovao se, rešio da uradi
- zašljeposati - odalamiti šakom
- zavratosati - isto što i predhodno
- zamajan - poamlo lud, izgubljen -P
- zboriti - pričati, besediti -G
- zevzek - besposličar, koji priča nepovezano -I
- zort - zlo, nevolja -I
- zrilka - skakavac -I

I
- izandjalo (piće, jelo, čovek) - pokvarilo se, nije za upotrebu -P
- iskršiti - slomiti -G
- izmijati se - umivati se -G
- icepiti - pocepati -G
- iskastriti - saseći -G
- iskubaja - ičupao
- izlegja - izašao 
- ičer, ičerke - juče

Ј
- jejce - јаје -I
- jutre - sutra -Prilog za vreme
- jendek - sanac, rov, rupa

К
- k'v - kakav
- kaiče - manji kaiš -I
- kam - daj, daj da vidim, gde
- kaljav - prljav -P
- kal - blato -I
- kanate - priključni deo zaprežnih kola -I
- kapnosaja - onemoćao -P
- kabat - kriv, okrivljen
- karati (se) - ljutiti se na nekoga, (svadjati se)
- kenteriti, kačiti se - penjati se -G
- kidisati - napasti, nameriti se -G
- klička - cepanica -I
- kladanac - izvor vode pokrivenog tipa -I
- knoći - večeras
- kova - коfа -I
- kočina - svinjac -I
- kopan - batak -I
- kolaj - lakoća od posla - P
- kompir - krompir -I
- kompirište - zasad krompira
- kočice - članci (deo nogu),gležnjevi -I
- koje oč, kvo oč - šta hoćeš, želiš
- krastavica - krastavac -I
- kravaj - slavlje prvog rodjendana -I
- kravajče - pogačica -I
- krošnja - korpa od pruća -I
- kude - gde
- kve - kakve
- kutre - kučence, štene -I

L
- l'ckanje - štucanje
- l'šti se - sija se (izglancana cipela)
- lajna - izmet krave -I
- lesa - drvena kapija -I
- lezenje - podrugljivo smejanje
- lejka - posuda za zahvatanje vode -I
- livsati - uginuti -G
- lojze - vinograd -I
- ložica - kašika -I

Lj
- ljosnuti - presvisnuti -G
- ljizgavo (puzgavo) - klizavo -P

М
- maša - alatka kojom se namešta žar u šporetu
- motka - štap -I
- močati - mokriti -G
- močka - mokraća
- mršljak - trulež uginule životinje, crkotina
- mrškav - umazan ostacima jela oko ustiju -P
- mrskati - raditi nešto neodredjeno
- mrsolj - slina -I
- munuti - uvući, ugurati -G
- muština - muška osoba bez obzira na godine
- mufte - džaba, bez para -P

N
- nazrćati - pogledati nakratko -G
- namćor - cepidlaka, prigovara -I

- nakabatili ga - okrivili ga -G

- nacerija - nasmejao se
- naplićati se - prihvatati izazov
- napudija - oterao, udaljio nekog sa nečega
- naptileli ga - napali/obuzeli ga -G
- ne mari - nije loše
- neje - nije -G

Nj
- njeknja - pre neki dan -Prilog za vreme
- njuma - nju - Z
- njojni - njeni - Z

О
- obukuje se - oblači se (odeća) -G
- obličje! - velika sramota -P
- obričiti se - obrijati se -G
- obanjati se - okupati se -G
- ov'g-on'g - povremeno -Prilog za vreme
- od'nuti - odmoriti -G
- okembesija se - visnuo o što G

- olupiti - oguliti -G

- omanuti - promašiti -G

- omaja - оsoba koja može o(za)majati sagovornika - I

- omajotina - osoba koja može omamiti do mere besvesti, nametnuti svoju volju
- onoditi - uraditi bilo šta

- opuznuja - zanemoćao - P

- ostinuti - ohladiti -G

- osotonja - slično kao omajotina (povezano s vampirima i sl.)! - I
- oskuban - očupan, račerupan
- oratiti - pričati, govoriti -G
- otam-tum - ići na sreću, bez razmišljanja -P
- otoč - malopre -Prilog za vreme
- otrebiti - očistiti
- ošav - voće -I

- ošondati - prevariti, obmanuti - G

P
- p'šlja - moralni ili fizički slabić -I
- param-parče - na stotinu komada -P
- pakos - šteta -I
- panica - pribor za jelo, metalni tanjir
- paškuljci - veš, (slično što i džope)
- perčin - vrh grave -I
- petližan - paradajs -I
- plaknuti se - malo se oprati -G
- plot - ograda od pruća -I
- popiti krčmu - popiti piće povodom nečeg novog i dobrog -G
- potikati se - izgubiti se -G
- poganac - miš -I
- pokaniti - ponuditi -G

- popke - gumeni opanci -I

- pocrcati - pomreti

- predžipiti - prebaciti preko čega -G
- prajm, prajš, praji, prajmo, prajte, praje - od glalola praviti
- preskrcati - prevaliti, preživeti
- preripuje - preskače - G
- preperuga - leptir -I
- pritka - tanak kolac -I
- praska - divlja breskva -I
- premenjuvati se - doterivati se presvlačenjem -G
- putinka - staza, putanja -I
- puštiti - pustiti -G

R
- raspučiti - polomiti, razlupati -G
- rabota - posao, rad -I
- raboš - drveni štapič (urezju se dugovi, za mast, vino, takiju...) -I
- ripati - skakati -G
- rinuti - čistiti,(djubre iz štale) -G
- ritati se - šutirati -G
- ribanjci - prženice -I
- rove (ko lud) - glasno plače ili galami -G
- rutav - maljav, dlakav -P
- rčkanje - zadirkivanje, muvanje nečega u nešto, mešanje u tudj posao...

S
- s'vnuti - svanuti -G
- sair (terati sair) - šega, šegačiti se  s nekim, iživljavati se nad njim 
- svrdel - ručna burgija -I
- sepetka - okrugla korpa od pruća (nosi se na glavi) -I
- sefte - sveže, novo -P
- sirenje - sir -I
- sirutka - sok oceden prilokom sirenja mleka -I

- skakutka - zrikavac -I
- skapati se - pokvariti se -G
- skržav - sebičan
- skomina - neugodan, jeziv osećaj
- skubati - čupati -G
- sliva - šljiva -I
- slube - merdevine -I
- slunce - sunce -I
- sopletati se - saplitati se, zapeti -G
- spiskaja - potrošio -G
- sparuškano - osušeno, ispijeno -P
- spijenje - spavanje
- spovednuti se - sagnuti se -G
- spovirati se - snebivati se tamo-amo
- stud je - hladno je -P
- strviti - razbacati, rasejati bez reda -G
- srljati - žuriti kao bez glave ići -G
- srč - hrpa slomljenog stakla -I
- strvolj - nered, rusvaj, nesredjenost -I
- srti - radi (nešto neodredjeno)
- surtuk - nespretan za nekakav posao, budalast, naglupičav -P
- svitke - "zvezde" - I (Ka' te aknem, svitke ti poletiv - kad te udarim videćeš zvezde)

T
- t'g - tada -Prilog za vreme
- takoj - tako -Prilog za način
- talanta - uznemirenje, tenzija -I
- tavnina - pomračina, mrak -I
- taze - sveže -G
- tatko - otac, tata -I
- tarabe - drvena ograda -I
- tekne mi na pamet - pada mi na um
- testija - posuda za vodu od pečene gline -I
- te - eto - pokazna zem.
- tepanje - tuča -I
- tike-tike - tek ponekad, po neki put -Prilog za vreme
- tojaga - štap -I
- trebiti - čistiti
- tropati - lupati -G
- tоprv - tek će biti -Prilog za vreme
- torlačiti - rado prenositi vesti -G
- trtljati - prevariti se pa reći -G
- trtomuditi - pričati preko mere, lagati, 
- truća se - buni se, negoduje, svadja se...
- tupan - bubanj, goč (muz. instr.) -I
- tumruk - čovek mutnih namera -I
- tuj njeknja - još pre neki dan -Prilog za vreme
- turiti - staviti -G
- turija ga -stavio ga -G
- tuј - tu -Prilog za mesto


Ć
- ćelepur - džaba, badava, nešto besplatno -P
- ćeremida - vrsta starog crepa nа krovu -I
- ćunak - čunak -I
- ćutek - batine -I

U
- uapati - ugristi -G  (pr. uapaja - ujeo)
- ualen - razmažen -P
- ub'knuja se - zbunio se od straha - G
- ubavo - lepo - P
- udžipiti - oboriti -G
- ulav - lud, blesav -P
- ulabiti - utišati -G
- ukačiti - popeti -G
- utnuti - staviti -G
- uplav, a - stečeni strah na neku osobu ili stvar -I
- upišoriti, nagmečiti - leganjem preko nekog dosaditi mu
- usampasija se - u/osilio se -G
- utepaja se - povredio se -G
- utrkoljiti - pustiti da se kotrlja -G
- utnuti - staviti u -G
- učkur - kanap za vezivanje gaća, pantalona (umesto kaiša) -I
- uštrumiti - debelo se zamisliti, pritisnut problemima

F
- fata - вата -I
- fildžan (vildžan) - šolja za kafu -I
- fironga - zavesa za prozor -I
- frćkati se - doterivati se -G
- fraj - besplatno -P

H

C
- cavti - cveta, u cvatu -G
- carevica - kukuruz -I
- cvolika - cevanica -I
- cvrsto - jako, snažno -P
- celivati - ljubiti -G
- civor - mnogo kiselo
- civkati - cijukati
- cunuti - poljubiti -G

Č
- č’čkolj - zadirkivač, podstrekač -I
- č'čko - do vrha, skroz -P
- čapuriti - pričati bez smisla -G
- čavuljiti se - kriviti se, ne biti od reči, odstupati
- čeljubine - desni (u ustima)
- čeketaljka - drvena sprava koja se obija o vodenični kamen - I
- čepeljuške - naglavačke -P
- čukati - lupati -G
- čuriti - dimiti -G

Dž
- džandrljiv - sklon prigovaranjima -P
- džipnuti - okrenuti na stranu, pao odnekle (udžipija se - pao na zemlju) -G
- džidžabidže - nevažne, sitne stvari
- džope - stvari za oblačenje -I

Š
- šiše - flašica -I
- šibak - šuma -I
- šifonjer - drvena ostava za veš, ormar -I
- šturnuja se - pobegao -G
- štroviti - štrojiti, kastrirati -G
- štroka - prljavčtina -I
- štroklja - nečist, "dobar za izbegavanje"
- štuknuti - nestati, sakriti se
- šmokljan - neozbiljan sagovornik -I
- šuntav - lud, blesav -P
- šugosati se, isto što i banjati se - kupati se
- šupeljka - rupa