-*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.
Ја само радим свој посао! - тако је гласио његов одговор онда, када сам му приговорио да то што ради, није за опште добро, напротив.
Друг Бане, нити је био друг, нити Бане. Ово "друг", беше алузија на тек минуло комунистичко време, прикачено му је јер је одувек сађен на неким руководећим местима, нешто попут Балашевићевог Банета, чији лик, још у школским данима, украдосмо из песме и наденусмо Богумиру. У почетку, жестоко се противио таквом ословљавању, али када је сазнао за основ добијања таквог надимка, чак је инсистирао да му се тако обраћамо, а и сам се представљао као "Бане, вредни мрав". (А, моја мајка... е, она се одувек бринула за своје чедо и питала да л' ћу икада постати неко.)
- Дакле, идемо цео ред у свесци, до краја, коса танка, усправна дебела, је ли то јасно?
- Јасно! - повикасмо сви у глас.
- Добро, онда наставите... где је теби свеска, Богумире?
- Ј... ја...
- Имаш је или не?
- Ја... не... нем...
- Немаш! Децо, дајте му један лист из своје свеске.
- Ево ја ћу му дати, друже учитељу.
- Добро, Марко, дај му а за сутра Богумире, да ми се јавиш са свеском у руци. Јасно?
- Ја... јас... јасно.
И даде му Марко лист на коме већ беше исписане цела страна задате теме: коса танка, усправна дебела. Марко беше сељачко дете, и једно од марљивијих ученика у разреду.
Да, ишли смо у исту школу, били смо у истом одељењу, седели смо у истој клупи. Ја сам био солидан ђак а Друг Бане није понављао ниједан разред, захваљујући искључиво уредби Владе, по којој је понављање "укинуто". У даљем школовању, на часовима је увек ћутао, није знао наставницима да саопшти ни своје име. Међутим, када би изашао ван школе, Друг Бане би се трансформисао у некрунисаног вођу и већ се знало да ће постати НЕКО, макар Бог. Јесте био туп. али, кад се туп наоштри, тешко си га онима у његовом окружењу. У будућем времену његовог одрастања, само на локалном нивоу, био је на дванаестак функција, од председника одељењске заједнице, преко председника омладинске организације, председника неколико удружења, до председника општине, у свему одмерен и усмерен. У међувремену ушао је у политику регионалног типа, да би се врло брзо успео до Савезног нивоа.
Иначе, право име и презиме било му је Богумир Петронијевић. С обзиром на то да са таквим именом не би имао некаквих нарочитих успеха на политичком плану, његови "саборци" су прихватили звучно име, Др Бане, а представљали су га као солидног, корисног, учтивог... Бане је, у међувремену, заиста докторирао и "догурао" до високе и одговорне функције у Влади, која је имала обавезу да спроведе присилну и масовну вакцинацију становништва у својој земљи, а све у циљу некаквог експеримента светских размера. Др Бане се, онако послушан, на медијима непрестално појављивао и изнова понављао, како само ради свој посао, који му је поверен од стране својих надређених.
Викендом се обично почастим мало квалитетнијим ручком. Када сам направио кромпир салату и љутеницу, упутио сам се према месари да купим суве кости, јер сам намеравао да скувам пасуљ. На улици, поред мене је прошла нека црна мечка, да би се зауставила на десетак метара, а онда кренула уназад. Зауставила се паралелно са мном, да би се спустило стакло на задњим вратима. Из аута је вирило задригло лице, чија глава није имала врат. Иако деформисано од прекомерне исхране, успео сам да препознам Друга или Др Банета. А, препознао је и он мене, зато је свом шоферу рекао да се врати, како би црном ташном величао предамном. Рече да је дошао у обилазак своје очевине, у којој није навраћао десетак година. Предложио ми је да прославимо наш сусрет у оближњем кафићу. Мада сам се опирао, правдајући се тиме да ће ми се раскувати пасуљ, ипак, пристао сам након његове тврдоглаве инсинстенције. Не иде и не бива да школског друга и министра за односе са невладиним организацијама, одбијем у испијању неког пића и кратком ћаскању.
Како смо се сместили у кафић и изрекли наруџбину, почео је да прича о својим успесима, о свом докторирању за недељу дана, о контактима са страним званичницима, о томе како му је поверен задатак од националног интереса...
- Видиш докле сам ја догурао а ти си остао нико и ништа.
- А, докле си ти то догурао?
- Ја сам ти, другаре, елита. Елита сам зато што сам паметан и проверен за све. Сви ме воле, поштују, уважавају моје мишљење.
- Можда си ти елита у очима неких људи, а можда само мислиш да си елита. Што се мене тиче, у мојим очима ти си Друг Бане, обичан трчуљак или потрчко.
- Какав, бре трчуљак, ја сам ти главни... главни за...
- Чекај, нисам завршио. Чак и да си елита, како сам кажеш, елита си у очима обичних, непросвећених смртника. Међутим, у очима светских моћника, за које спроводиш неке идеје, ти ниси нимало вреднији од мене или било кога другог човека, пастира у планини, просца на улици, претурача контејнера, дунђера, ноћног чувара, чистача улице...
- Немаш ти појма. Знаш ли какву ћеш вакцину примити ти, а какву ћу ја?
- Чекај, полако. Доћи ћемо и до тога, него, реци ти мени, чуо ли си за име Били Капија?
- Били Капија? Наравно, он је елита, он ти је главни на светском нивоу у вези...
- Е, видиш, ти за њега мислиш да је он елита и да је главни. Елита није ни он, а главни јесте. Главни је потрчко у целом том подухвату. Обичан трчуљак! А елита, она је изнад њега.
- Опет немаш појма...
- Чекај, да ти појасним и ово око вакцина. Она, коју ћу ја можда морати да примим, и она коју ћеш ти примити, то ти је "исти питон само друга амбалажа"!
- Немаш појма... ми ћемо примити витаминске коктеле, а исто ће примити и војска, полиција, здравство. Као што видиш, садржај неће бити исти за нас и за вас.
- Да, вама су тако казали да ћете примити коктеле, само да без поговора спроведете њихову агенду! Једина истина у тој причи је да садржај неће бити исти.
- Па, да! Рекао сам ти ја...
- Полако, нисам завршио. Садржај неће бити исти по том основу, што ће једне вакцине имати период инкубације од једне до три године, а друге ће се "активирати" након пет година! О исходу нећу говорити.
- Ти, бре, беше одличан ђак, што сад оволико заглупаве? Па, знаш ли ти шта је мени све дато? Дат ми је намештен стан у центру велеграда од 187 квадрата, имам троја кола на располагању, два возача, девојке мењам к'о чарапе, имам коју год пожелим... Једем шта хоћу, све елитно, здраво, витаминско... то се не једе ни на краљевским трпезама. Баш јуче сам ручао бифтек "Medium rare", сумњам да уопште и знаш шта је то! И шта очекујеш од мене, да се свему успротивим, да идем против себе, против своје деце? Ја сам чист и фин! Ја само радим свој посао!
- Е, мој Богумире, добри сине, нећеш схватити ни када буде доцкан! И коњу се даје шака зоба па се после јаше, а ти... ти само ради свој посао!
Уз ове речи, растадосмо се те свако оде на своју страну. И, баш сам стигао на улаз месаре, када се, одједном, око мене створише некакви ликови, праћени јаким снагама полиције.
- Ево једног невакцинисаног! Брзо, хватај га! - јасно сам чуо Банетов глас.
Моментално сам схватио да се претходне речи односе на мене. И пре но што извршиоци радње хватања стигоше до мене, ја утрчах у први улаз зграде, потом кренух уз степенице. Иза себе сам јасно чуо бат трчећих корака, који је за собом остављала полицијска чизма, набилдована јаком кондицијом. Истрчах до врха зграде, и не осврћући се, наставих по равном крову. Искористих близину крова друге зграде те прескочих тамо, а потом се за пар секунди спустих ка излазу, који је водио у парк. Ту ми је било јасно да ћу умаћи гонитељима. У следећем тренутку, лежао сам на кревету онако, сав у зноју и у себи помислио:
Ух... добро је! Драга мама, не бој се, ја никада нећу бити као Бане. Добро је да је све ово био само сан!
