Globalna pimena softverskih fraza

- Svetski sistem uveliko baguje! Neophodan mu je hitan reset (restart) uz instalaciju nekog novog sistema, zamenu Driver-a i Codec-a!

- I za glupost treba imati talenta! 

- Imam jednu prijateljicu s kojom mi je dosadilo da budem prijatelj!

- Najpre je pucao sebi u noge, zatim u glavu. Kako, zašto u noge? Da ne bi mogao uteći!

- Ne mogu više ove nepravde u društvu da gledam skrštenih ruku! Rešio sam da raspletem ruke.

- Rodjeni sam baksuz: da mi daju ministarsku fotelju, dobio bih resor za pitanja gej populacije! Mislim... to na prvi pogled i nije loša ideja, ali imati pedere na grbači...

- Nauka je konačno odgonetnula zašto ljudi vole da šetaju po kancelariji dok telefoniraju. Kretanjem demonstriraju radni naziv sprave.

- Ovaj svet se krupnim koracima penje ka dnu!

- Kada ljudi primete da pravite budalu od sebe, rado vam priskaču u pomoć!

Освета

    Бахата вожња сина једног политиканта, проузроковала је смрт једне тинејџерке, која је живот тек начела. Пре свега одлична ученица, интелигентна, лепа, савесна, хтела је да после основног школовања упише неки факултет. Кобног дана је отишла до оближње књижаре у намери да себи купи какву књигу из класичне књижевности, а посебан осврт, а и мерак, имала је на "Сабрана дела" Сергеја Јесењина. Наиме, хтела је да песме попут "Писмо мајци", "Песма о керуши", "Бреза", "Кафанска Москва" и многе друге, има у "једном комаду", како би се метафорично казало. Кренула је она пешице улицама великог града, а кренуо је и ОН са својим Поршеом, 4-5 км даље од судбоносног места. Нека невидљива и зла рука је упалила зелено светло за пешаке на семафору, наместила њу на пешаком прелазу и довукла полупијаног јахача неколико стотина коњских снага. Све се одиграло у једном трену, у делићу секунде! Несрећница и није била свесна шта је снашло. 
    Долазак прве помоћи, излазак полиције на лице места, увиђај истражног судије као и осталих криминалних субјеката, спада у неизоставни ритуал. Губитак детета за родитеље, свакако је неописиво болан, али они у том моменту нису свесни количине бола која их, несрећне очекује. Наравно, доказни поступак па и само суђење, представљају нову трауму за родитеље. Пресуда - нови шок!
"...те се исти ослобађа кривице, јер се жртва у моменту незгоде кретала 14 цм ван зоне пешачког прелаза..."
    У овој фази трајања судских радњи, сви су под тезијом те често дође и до тешких речи, с једне или с обе стране. Сасвим је извесна реакција оца жртве, који у афекту изјављује да ће ОН пресудити оном, коме суд није пресудио по закону. Углавном, тако то траје неко време, а после све крене у заборав...
    Једнога дана, политикант затиче закључану собу свога сина. Буде му то поприлично сумњиво те разваљује врата и затиче сина обешеног о назидној гимнастичкој справи. Сада почиње да га прожима осећај бола помешан са сумњом. Сумња је још израженија када добије налаз истражног судије: "...те на основу положаја тела, околине и ствари затечене у соби, положаја главе, начина везивања конопца о  гимнастичкојсправи... обешен из освете". Шта му ваља чинити већ да суду тужи оног оца оне девојке, и да му продужи агонију. Било како било, опет су се нашли на суду, али у обрнутим улогама: сада је некадашњи тражилац правде морао да се брани. Но и поред тога што је имао јак алиби (у критичном моменту је био пар стотина километара далеко), судија је уважио налаз истражног судије те намеравао да осуди осумњиченог. Након грчевите борбе, осумњичени је са својим адвокатом, исходовао суочење са истражним судијом. Том приликом се у судници одвијао овакав разговор:
- Адвокат оптуженог: "На основу којих доказа мог клијента Ви сумњичите за дело?"
- Истражни судија: "Ни у једном делу мог извештаја ви нисте означени као починилац"
- Судија: "Али, колега, зар Ви нисте у извештају написали да је дело учињено из освете?"
- Истражни судија: "Јесам, и данас стојим иза тога."
- Судија: "У том случају, случај је решен, јер ми овде имамо само једног ко је већ упутио речи претећег смисла."
- Истражни судија: "Колега, Ви сте у заблуди. Видео сам до сада безброј случајева убистава, као и много случајева разних суицидних радњи. На основу моје дугогодишње судске праксе, у овом случају ТВРДИМ да се ради о освети! Али не о освети овог уцвељеног оца, који је изгубио дете, већ говорим о освети починиоца убиства у саобраћајној несрећи. Видите драги колега, чак и мртви могу говорити. Овде, садашња жртва шаље поруку својим родитељима, како нису имали васпитно опхођење према њој, а на овај начин им се свети за тај, веома значајан пропуст. Дакле, овде се ради о самоубиству из освете!"

Navučiću... navućiću... na-ru-či-ću budjenje

- Dve studije o Turcima, iskrivljena i realna.
Iskrivljena: Ne možemo mi u Srbiji očekivati nekakav prosperitet, kulturni uspon ili napredak bilo koje vrste. Petsto godina smo bili pod Turcima.
Realna: Turci su 500 godina pokušavali da od nas naprave ljude, ali nije išlo, te su odustali!
- Ovi, što nikada ne spavaju... izgleda da su se probudili!?

- Kroz rešetke gledamo samo one kojima se ne gleda kroz prste.
- U glavi savremenog pijuna je da se promoviše u kralja.
- Ribo, znam te kada si ikra bila. Kako ne napraviše kavijar od tebe?
- Cele noći sam je sanjao jednog dana!
- A danas je teže pripitomiti čoveka nego podivljati zver!

По Мистер-у

    На тромеђи три народа, три вере, три неба и три земље, битисаше у саставу области, шест села и два засеока, као једно. У тој целини живеше људи који су гледали своја посла. Свака подцелина је имала понешто, али ни једна није имала све. Једни си имали фабрике, други бесплатно здравство, трећи бесплатно школство... и све је припадало свима. Култура беше заједничка, као и слобода, закон, војска. Да, и у овој причи постоји заокрет, а њега су учиниле животиње. Све је кренуло наопако онда када је паланком прошетао "Мистер", те као њихов љубимац, исте нахранио и напојио. Одонда, свиње почеше да рију по земљи, кокошке разнесоше фекалије на све стране, волови да боду, коњи да ритају, пси да уједају... Онда се након неког времена, "Мистер" по други пут појави, овог пута у друштву "М'сје-а" и "Херрен-а", те огласише да ће они мировном мисијом решити проблем. Пободоше плаве кочеве по целој области у намери да одвоје сукобљене стране, животиње и људе. Како њихов програм није дао резултата и како нису могли (или нису хтели) да обуздају животиње, они се окренуше реализација плана "Б" не би ли "обуздали" људе!?
    Почело је тако што су на мала врата угурали политику у народ, кога заразише вирусом демократије. Потом су повампирили четнике, усташе и балије, што је резултирало уништењем предивне земље. Полако је "брисана" средња класа, а са њом и поштена интелигенција. Почеше да се вреднују глупост, кичерај, шунд... Лоповима, убицама, силеџијама и осталим преступницима доделише своја права. Омаловажише сељаке, раднике, пензионере, децу... Крену се са величањем педера и осталих сличних девијација у друштву. Истима дозволише међусобно "узимање" и усвајање деце!? Из јавности се потисну писана реч, рок, поп, и фестивалска музика, као и остали облици културе. Њихово место заузеше дворови, фарме, парови и остали обмањујући облици некултуре (читај: срамоте). На место академика дођоше старлете, медиокритете инсталираше на кључним руководећим местима, а на врло одговорним местима (лекари, професори...) људе са купљеним дипломама. Умешаше се у основну друштвену ћелију, под плаштом сузбијања насиља у породици. Учинише да се здравље купује на тачке, те оно постаде луксуз, доступно одабранима. Просвети забранише да идиоти понављају, па необразовани узеше да држе слово. Деци у обданишту уведоше сексуално васпитање... Сва ова догађања била су прожета активношћу животиња све време, на овај или онај начин. Има ли краја?
    Људи, све што је добро, лепо, нежно, поетично, емотивно, природно, све то можемо видети у ретровизору аута без кочница, без шофера! На жалост, наша деца мисле да знају за поменуте атрибуте. Децо, обмана Is In The Air!!! Друштво, какво је сада, ужурбано креће на пут без повратка, у амбис, у суноврат, у социјалну, економску, културолошку катаклизму. Разврат увелико узима свој данак док вера нестаје, нада умире. Нема нам спаса!

Тако је по Mister-у, Monsieur-у и Heeren-у!

Tri cigle

U mojim ranim, dečačkim godinama, jedina poslastica u kući bila je pekmez od šljiva ili slatko. Majka je to pravila svake godine, skladištila po teglama, a tegle odlagala na suvom i tamnom mestu. Jedno od takvih mesta bio je podrum, koji je ispunjavao uslove za čuvanje zimnice pa i pekmeza. Rado bih se onda zasladio njime, medjutim, tegle su meni bile nedostupne zbog visine na kojoj ih je majka redjala. Znala je ona da u kući postoje znatiželjna usta, te ih je visinom branila od takvih ustiju. Majka bi govorila da je pekmez namenjen trošenju u zimskim uslovima, a moja želja se javljala u momentu kada je po granama još uvek bilo šljiva. A tegle s raznim čarolijama, majka je redjala po nekakvoj logici, njoj dostupnoj i razumljivoj. Tek kasnije sam shvatio da je ta njena logika sasvim logična. Na dnu police bile bi tegle sa kiselim krastavcima, papričicama... Iznad njih ajvar, pindžur, paradajz salata... Povrh toga pekmez, a iznad, kao kruna svega slatkog u kući, slatko od dunja, šljiva, kupina... čitav spektar slatkih tegli! Ali na nedohvat ruke!

Otac je bio na mojoj strani. Često je sa majkom dolazio u sukob zbog mene i mojih slatih potreba. On je želeo i voleo da mi udovolji. S tom namerom, iz komšiluka, doneo je tri cigle te ih odneo u podrum. Stavio je jednu na drugu i, sa dodatnih dvadesetak centimetara, omogućio mi da dosegnem do tegli. I tako sam ostvario sebi gastronomsko, slatko iskustvo. Sladio sam se skoro svakodnevno, mudro... pomalo. Ali dečija želja nema kraja... Na polici iznad pekmeza, bile su poredjane tegle sa slatkim, te su za dohvat bili potrebni dodatnih desetak centimetara. Preda mnom problem, a ja nemoćan! Gledajući one cigle, palo mi je na pamet da dve posadim uspravno i jednu povrh njih i... Da, to je to! Dohvatio sam i tegle sa slatkim i uživao u njegovom sadržaju. Opet sam mudro trošio sadržaj.

Onda, jednog dana, cigle su nestale! "Majka ih je videla i sklonila ih. Ukapirla je da smo je potkradali, otac i ja" pomislio sam. Prvom prilikom, kada se ukazao trenutak, saopštio sam ocu nedostatak podrumskih pomagala, kao i mišljenje da su cigle sklonjene majčinom rukom. "Ne, nije majka. Ja sam ih sklonio" rekao je otac. Nisam se suzdržao i pitao ga zašto je to uradio. Dobio sam odgovor da ću shvatiti kada odrastem. Ne mogu reći da sam onda bio zadovoljan odgovorom, niti sveukupnom mom položaju, ali roditeljska se morala poštovati.

       A onda kasnije, ne mnogo kasnije, uverio sam se tokom odrastanja, da su mi te tri cigle uvek bile pred očima onda, kada sam nešto imao pa ga nekim slučajem izgubio. Tokom kasnijeg akumuliranja novih saznanja, doznao sam da jevrejski trgovci imaju trgovačku kletvu na datu temu, Da, baš tako: tri cigle - slikoviti sinonim za "Imao, pa nemao"! Jednostavno, taj pojam "Tri cigle", doživljavam kao embrion mog poimanja vrednosti svega onoga što imam, što sam stekao. Iskreno verujem u ovo stečeno iskustvo čak i onda kada moju vrednost predstavljaju beda, očaj, bolest, jad, čemer... Još uvereniji sam da, ko ne vrednuje pobrojane nevolje, tom teško da će ikad biti bolje, taman da su mu na dohvat ruke svi pekmezi, džemovi, marmelade i sva slatka ovoga sveta.

Poteškoće

- Teže je pametnom da se pravi glup, nego glupom da se pravi pametan.

- Ranije su pametni i pismeni ljudi sedeli po kancelarijama i radili na odgovornim poslovima. Danas, oni idu van.

O ljubavi

- Vodite računa kome dajete svoje srce... Previše je gladnih!

- Saznalo se sve o njemu, ali već je uhvatio maglu i to brzinom svetlosti!