K74t1 5E k0 MUd4 u K051d6u

Umotvorine, izreke i ostale izmišljotine iz našeg kraja
(Da bi izreka zvučala izvorno, potrebno je akcentovati - naglasiti crveni samoglasnik)

Ćuti k'o pička

- Govori se za čoveka kad prećuti ili skriva krivicu

Da je svuda k'o oko muda, gaće ne bi trebale.

- Nisu sve stvari povoljne, neke treba prilagoditi, treba se pomučiti

Dreme k'o sojka na jugovinu. 
(sojka - vrsta ptice)

- Nedospavana osoba

Dreme k'o mušica na mokra muda.

- Kaže se za onog ko lenstvuje, neradnik

Dvaes pet po tudje dupe neje ništa.

- Predstavlja čoveka koji ne razume tudju bedu, muku, bol...

I vrzano kuče će ga izede
(vrzano - vezano)

- Nesnalažljiv čovek

I ćorava kokoška kljune neko zrno.

- Sreća se kad-kad osmehne i najmaleroznijima

Icepi ga ko pop sarmu na zadušnicu.
(icepi - pojede)
- Poređenje sa primesama crnog humora; kaže se za onog ko je dobro i brzo obavio posao

Iskezija se k'o pregazeno kuče.
(iskezija se - isplezio se)

- Radi se o čoveku koji je nemoćan za neki posao

Isprsija se k'o mače na džigericu.

- Kaže se za čoveka koji očima "guta" (najčešće hranu)

Izdiza se ko v`ška u šiju.

- Onaj ko se pravi važan

Ja ga krstim, a ono prdi.
- Nedokazan, tvrdoglav čovek

Kad se siroma zaženi i tupan se icepi
(tupan - udaraljka muz. instrument - goč. bubanj, tapan)

- Ima značenje kao "Gde je tanko tu se kida"

Kakav je k'o da ga mutna Morava izbacila.

- Očito, radi se o ružnom čoveku

Kad te udarim i unučići ima da ti budu šuntavi
- Simbolično se kaže ako nekome želimo skrenuti pažnju na nešto

Klati se ko muda u kosidbu.

- Onaj ko sporo i traljavo obavlja posao

Kljuje ko svraka mrzlo govno

- Džangrizavac, zanovetalo

Kome je jebanje sudjeno gaće mu same padaju.

- Nemože se bežati od obaveza

Ko kolac u dupe da ima.

- Hiperaktivan čovek

Kuj se s mleko izgori i u jogut duva 

- Kaže se kada se skreće pažnja na oprez

Kuj nema u glavu ima u noge
(Izreka je toliko jasna da objašnjenje nije potrebno)

Kupus gleda meso vadi
- Prepreden, lukav čovek

K'o da ima zmiče u džep.

- Cicija 

Kuma dala pa uzela.

- Kaže se za onog ko se predomišlja

Lako s tudju patku kroz koprive.

- Kada se prisvaja tudja hrabrost

Leglo ko mrtvak u sanduk.

-Poređenje sa primesama crnog humora; kaže se kad nešto dođe na svoje mesto

Magare se jebe dok je u blato.

- U prevodu: Gvoždje se kuje dok je vruće.

Majku si je jebaja

- Kvarno (mudar, prevejan, vispren) čovek

Mazna ko nevesta pred prvo spanje

- Lukava žena

Muva se ko muda kroz cepene gaće

- Snalažljiv čovek

Na sirotinju i zec diza patku
(diza - diže)

- Niko ne zarezuje slabog, siromašnog i neukog čoveka

Našla snajka sekiru poza vrata
(poza - iza)
- Kada nekome treba staviti do znanja da ništa novo nije rekao ili uradio, sve je poznato

Na mrtvo kuče nož vadi

- Ima suprotno značenje, predstavlja kukavicu

Ne č'čkaj mečku po pičku

- U prevodu: Ne soli mi ranu.

Trči ko ždrebe pred rudu
(ruda - deo zaprežnih kola koji ograničava kretnju upregnutoj životinji)

- Ističe se nepotrebno, prednjači svom autoritetu

Ne trti se pred staru patku, ne kurči se pred praznu pušku. Ne znaje se k'd će opali!

- Nikada ni u koga nemoj imati poverenja

Negrulen ora iz ruku da mu čovek ne uzne
(negrulen - neoljušten)
(ora - orah)

- Može da se kaže za čoveka koji personifikuje prljavštinu

Ni z drvce da ga čovek ne pipne
(z je ovde veznik)

- Slično što i predhodno, mada se simbolično koristi i za loš karakter

Oće se jebe da mu ne ulazi

- Hoće da postigne uspeh bez ulaganja ili zalaganja

Oteza se k'o kučka od špricanje

- Izbegava obaveze

U zoru se ciganče smrzne

- Nikada nije kasno da nešto izneveri, otkaže...

Stra' lojze čuva
(lojze - vinograd)

- Oprez pre svega!

Što se neje prcalo ne mož se okozi
(prcati se - pariti se / koza i jarac)

- U prevodu: Ne možeš glavom kroz zid

Širi se ko dživdžan u dud 
(dživdžan - vrabac)

- Onaj ko se pravi važan ili se hvali

Od pijanoga i lud begaja

- Pobliže opisuje karakter pijanice

Pratili ga s rešeto za vodu
(pratili - poslali)

- Znači da nekog drže na "tankom" ledu

Piće se ne dosipuje, žena se ne dojebuje

- Pogrešeno se teško ispravlja

Požurija ko željka preko ugar
(željka - kornjača)

- Onaj koji je spor, koji nigde ne žuri.

Pun sas znanje k'o kamen z granje
(z je veznik)

- Kaže se za osobu kojoj manjka obazovanje

Pun s pare ko žaba z dlaku

- Suprotno poređenje; odnosi se na nedostatak novčanih sredstava

Puno babice kilava deca

- Posao će biti traljavo uradjen ukoliko svi o njemu pametuju

Prošeja na vuka kroz dupe

- Iskusan čovek

Razvijen k'o dživdžan u kolence

- Suprotno poređenje; kaže se za onog ko je nerazvijen

Svinja izede najubavu jabuku
(izede - pojede)

- Mnoge lepe stvari su upropaštene od najgorih u društvu

Trese se ko kučka od suvi bes
- Nervozna osoba

Utinja se k'o rub u dupe
(utinja se - gura se. uvlači se)

- Kaže se za čoveka koga treba predstavititi kao poltrona

Pljusnu ga ko dzivu od kaldrmu

(dziva - slina) 
- Kaže se za onog kog su prebili

Upeklja se k'o pile u kučinu.
- Kaže se za čoveka koji se gubi u govoru ili ne ume da se snadje

U tudjega tatka pogolema patka

- U prevodu: Tudje sladje

Uštrumeja ko kupen pet'l
- Kaže se za osobu koja je sdidljiva

Utepuje se k'o mače od tavan

- Onaj ko priča gluposti.

Vatija se ko siroma za patku. 

- Kaže se za onog ko uzalud radi

Vravac je malečak al topolu od vr' usere

- Ima simbolično značenje da male stvari  prouzrokuju veliku štetu

Viraje ko zelje u dupe
(viraje - napredjuje)

- Suprotno značenje: kaže se kad stvari krenu nizbrdo, u propast

Vrzan pop, mirno selo
(vrzan - vezan)

.- Žnači isto što i "Pokriveno mleko mačke ne diraju"

Zajeban je k'o kratko ćebe

- Imati posla sa prevejanim čovekom

Za budalu uvek rabota ima

- Kaže se za vrednog čoveka makar i džaba radio

Za dobru svinju nema loše pomije
- Nikakv problem ne sprečava umešnog čoveka

Zbraja se ko terajež

- Kaže se za ciciju. U doslovnom značenju "skupio se kao jež"

Žalija se na tatka što mu je majku jebaja

- U prenosnom smislu: Nemaš se kome žaliti

To, čak se okreće!

          Ponekad, u trenucima rastrojenosti, pomišljam na stvari na koje ne bih mislio u normalnim okolnostima. Neretko i posežem za radnjama, koje inače ne bih odradio. Takva okolnost obično nalaže, gledanje u daljinu, u prazninu, u neistraženu dimenziju. Kao, došao je trenutak da baš ja obelodanim tu dimenziju, sferu, prostor i vreme spojeni u jedno, kao nokat i crno. Sada mi polako postaje jasno da su neka drevna (a i savremena) otkrića isplivala iz dubina tajni sasvim slučajno. Razmišljajući, napravio sam listu izuma svih vremena, ali... ubedljivo na prvom mestu nalazi se točak! Nakon te ljudske izmišljotine, moja lista izuma je prazna za sledećih desetak mesta.

          Mislim da nimalo neću pogrešiti, ako kažem da niko nije razmišljao o načinu otkrivanja ovog izuma. Takodje, sumnjam da neko uopšte i sluti, u koje svrhe je najpre upotrebljen novonastali uredjaj! A tek, kojim i kakvim podesnim sredstvima je sagradjena alatka. Sledeće pitanje, koje se u nizu nameće je: ko je, kada i kako izmislio osovinu, jer šta je točak bez osovine već jedna vrlo priprosta igračka i to dosadna! Po mom mišljenju, točak jeste otkriće vasionskog kalibra, ali jednaku pažnju (ako ne i veću) zaslužuje osovina. Nažalost, osovina je u samom trenutku otkrića osudjena da živi u senci neke glupe mase, koja ima za cilj jedino da se okreće. Smer kretanja, način stajanja, podešenost brzine... odredjuje osovina. Ali, tako je to u životu: mnoge osovine su ostale zarobljene u senci svog gospodara - točka! Takve primere srećemo u svakodnevnom životu, na svakom koraku. Šta je žena do, tocak! Šta je muškarac nego osovina. A može i obrnuto: mnogi muškarci bi do kraja života ostali u domenu točka, da im neka žena, u personifikaciji osovine, nije ukazala pravi put kroz lavirint života.

       Znam za sebe da sam čitavog života bio baksuz. Stalno me je pratio neki maler! Uvek sam imao peha! Dok sam kao dečkić igrao fudbal, zaduživali bi me da "napravim" gol, što sam rado prihvatao, ali... Golman suprotnog tabora bi uspravio dve cigle, koje bi pronašao "tu negde",  dok ja na čitavom proplanku, zaravni, livadi...nisam uspevao da pronadjem niti običan kamen. Da, zato sam skoro uvek igrao bos. Ni odlazak u vojsku nije prošao glatko. Naime, na regrutaciji,  moja visina je znatno narušavala odnos prema težini pa su me vratili kući da se udebljam u sledeće tri godine. Nakon tog perioda konačno su me regrutovali. Nisu više mogli čekati na nabacivanje muskulaturne mase, jer je predhodni skor bio pogoršan (porastao sam još 2 cm). Kolika me količina malera prati kroz život, mislim da bih i na sopstvenoj sahrani zakasnio.

       

Čitajući predhodne redove, čitalac će reći da autor skače s teme na temu, da priča nema smisla. Medjutim, smisla ima! Eto, da mi neko stavi osovinu tamo... pozadi... ja se ne bih kotrljao. Tek, tumbao bi se. Nasuprot tome, da se u točak pretvorim, nijedan presek osovine mi pristajao ne bi, ili bi mi sve osovine pasovale i ne bi se mogli opredeliti koju da mi uglave. Da sam kojim slučajem osovina, točak još ne bi bio izmišljen. Točak ili osovina... točak ili osovina... to čak ili... S toga, mislim da je najpre trebalo izmisliti osovinu, a potom po potrebi, ostale priključne aparate.

Узгајање људи је најпрофитабилније занимање

Ово је прича о нашем ропству, како смо постали робови и како ћемо се коначно (можда) ослободити. 

    Као и све животиње, људска бића желе да доминирају ресурсима који их окружују и да их експлоатишу. У почетку смо углавном ловили и пецали, али онда се у нашим умовима десило нешто магично и ужасно. Почели смо, као и животиње, да се плашимо смрти и губитака. То је био почетак велике трагедије и још већих могућности…
     Видите, када смо почели да се плашимо смрти, повређивања и заробљеништва, постали смо склони контролисању, што је постало вредније од било ког ресурса. Највећи ресурс за неко људско биће није контрола природних ресурса, алата, животиња или земље, већ контрола над другим људским бићима. Можете уплашити животињу болом, али не можете их уплашити ускраћивањем слободе, нити мучењем јер оне немају осећај за сутра.
     Не можете претити крави мучењем нити овци да ћете је убити. Не можете млатити мачем поред дрвета и викати на њега да створи више воћа нити захтевати од земље више пшенице. Не можете добити више јаја тако што ћете запретити кокошки, али можете добити још јаја тако што ћете запретити човеку који поседује кокошку. Узгајање људи је постало најпрофитабилније и најдеструктивније занимање кроз историју и сада је достигло свој врхунац.
     Људско друштво се не може рационално разумети док се не види као оно што јесте: низ фарми где људи узгајају људску стоку. Неки људи се лако дају збунити тиме што власти пружају здравствено осигурање, воду, образовање и путеве, али они заправо само одржавају своју стоку. Неки се дају збунити тиме што су нам допуштене извесне слободе, али фармери само обезбеђују простор за стоку која ће тако дати више меса или млека.
     Фарму пореза у вашој држави не занима стока и њихова слобода, већ повећани профит.
Почињете ли да увиђате природу кавеза у којем сте рођени?

Постоје четири главне фазе узгајања људи:

Фаза један: Директно и брутално ропство у древном Египту

     Прва фаза, ропство у древном Египту представља директну и бруталну принуду.

Људска тела су контролисана, али креативна продуктивност људског ума је остала ван домета бича и окова. Робови су били невероватно непродуктивни и захтевали су много ресурса за одржавање.

Фаза два: Римским робовима је дозвољено да покажу дозу генијалности

     Друга фаза је био римски модел, где је робовима дозвољен известан капацитет слободе, генијалност и кративност, који су подигли продуктивност робова.

Тиме се повећало богатство Рима, а самим тим и приходи од пореза за римску власт.

Са тим додатним богатством, Рим је постао царство, уништавајући економске слободе које су храниле његову моћ, што је довело до његовог пропадања.

Подсећа ли вас то на нешто?

     Фаза три: Феудализам

     Након пада Рима, модел феудализма је такође увео концепт власништва над стоком и опорезивања. Уместо да буду под директним власништвом, сељаци и кметови су обрађивали своју земљу док год су могли да исплате своје локалне властелине.

    Овај модел је пропао због континуалне поделе продуктивних фарми и уништен је током покрета Ограђивања, при чему је земља уједињена и на стотине или хиљаде кметова је избачено са земље њихових предака, зато што су нове технике омогућиле веће и продуктивније фарме са мање људи.

     Повећана продуктивност у средњем веку створила је вишак хране који је био потребан за проширење градова, чиме је настао модерни демократски модел власништва над људима.

Пошто су расељени сељаци и кметови похрлили у градове, велике залихе јефтиног људског капитала постале су доступне индустријалистима у развоју, а владајућа класа људских фармера је схватила да могу више да зараде ако допусте својој стоци да одаберу своје занимање.

Фаза четири: Демократски модел

     Под демократским моделом, директно власништво робова заменио је модел Мафије. Мафија је ретко поседовала бизнис директно, већ је уместо тога слала своје насилнике једном месечно како би крала од „власника“.

     Сада вам је дозвољено да одаберете занимање, због чега је ваша продуктивност већа, па самим тим и порез који плаћате својим господарима.

Ваше малобројне слободе се сада одржавају јер доносе профит вашим власницима.

     Велики изазов за демократски модел је што повећање богатства и слободе прети порезницима. Владајуће класе првобитно профитирају од релативно слободног тржишта капитала и рада, али како људска стока постаје навикнута на своју слободу и растуће богатство, она почиње да се пита шта ће јој уопште владар?

Нико никад није рекао да ће узгајање људи бити лако.

УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКОМ СТОКОМ

Одржавање људске стоке на сигурном је процес у три фазе.

        Фаза један: Индоктринација – индоктринисање младих кроз „образовање“. Како су богатства демократских држава расла, морале су бити уведене школе како би се контролисале мисли и душа стоке.

        Фаза два: Подела – у другој фази, грађани се окрећу једни против других кроз креирање зависне стоке. Тешко је владати над људским бићима директно силом, а чак и тамо где се то примењује, продуктивност остаје веома мала, као нпр. у Северној Кореји. Људска бића се не размножавају ефективно у директном заточеништву. 

Ако људска бића верују да су слободна, онда ће производити много више за своје фармере.

     Најбољи начин да се одржи ова илузија слободе је да се стока стави на платни списак фармера. Оне краве које постану зависне од постојеће хијерархије ће затим напасти било које друге краве које укажу на насиље, хипокризију и неморалност људске власти.

"Слобода је ропство и ропство је слобода" - Џорџ Орвел

     Ако можете да натерате краве да се нападну међусобно сваки пут кад нека од њих спомене реалност своје ситуације, онда не морате да трошите ни близу онолико колико бисте трошили да их директно контролишете.

     Оне краве које постану зависне од украдене дарежљивости фармера ће се насилно противити било каквом преиспитивању чедности људске власти. Људска стока остаје затворена уз пребацивање моралне одговорности за деструктивност насилног система ропства на оне који захтевају праву слободу.

        Фаза три: Страх – трећа фаза треба да измисли континуалну спољашњу претњу, тако да уплашена људска стока постане зависна од „заштите“ људских фармера.

     Овај систем људског узгајања се сада ближи крају. Када год је стока постала експоненцијално продуктивна, порастао је број фармера и њихових зависника. Раст државе је увек пропорционалан претходећим економским слободама.

Економска слобода ствара богатство, а богатство привлачи више лопова и политичких паразита чија похлепа затим уништава економску слободу.

Другим речима, слобода је метастаза рака државе.

     Власт која почиње од најмање ће увек на крају завршити као највећа. Управо зато не постоји одржива алтернатива правог слободног и мирнодопског друштва… друштва без политичких владара, без власништва над људима, без насиља и пореза… Бити заиста слободан је истовремено јако лако и јако тешко. Ми избегавамо ужас нашег ропства зато што је сувише болно да га посматрамо директно. Ипак, могу само да нас држе у кавезима које одбијамо да видимо. Пробудите се…

Видети фарму значи напустити је.

Reči prizrensko-tomočkog dijalekta

Slovo na kraju reči objašnjava vrstu reči P-pridev, I-imenica, Z-zamenica, G-glagol, V-veznik

А
- abre - slušaj, obrati pažnju
- amitom - skoz, načisto
- arno - fino, lepo -P
- ako - neka -Z
- amanet - ostaviti za sećanje, obavezu posle smrti -I
- aman - smiri se, dosta je, prestani! -G
- astal - stol -I
- alal - bravo, svaka čast
- alamunja - sila, moc pomešana strahom -I
- azdisaja - kada neko nečega ima u izobilju - G/P
- aljkav - neuredan u radu

B
- b'z - zova -I
- bair (ostavija ga na bair) - ostavljeno beš nadzora, bez zaštite -I
- basamaci - stepenice -I
- banjati se - kupati se -G
- batali - ostavi, zanemari -G
- banica - gibanica, pita sa sirem, zeljem -I
- baldisati - zanemoćati -G
- bazdež (bazdi) - smrad (smrdi)
- begaj! - beži! -G
- bezder - panika -I
- bigor - mnogo gorko -P
- borovinka - borovnica -I
- bostan, lubenica - ne treba prevod, samo je razlika u naglasku -I
- brgo - brzo -P
- bre - rečca, vrlo često u upotrebi, kada se nesto naglašava, skreće pažnja...
- brcati se - štrecati se, biti odbojan -G
- brobinjak - mrav -I
- bojat - bajat, star, prestajao -P
- butati - stavljati u -G
- buljina - sova -I
- bulumenta - bespotrebna galama -I
- brabonjak - ovčiji, kozji izmet -I

V
- vatija šturu - pobegao
- varkaj se! - pazi se, budi oprezan!
- vari - kuvaj, skuvaj -G
- veto (mleko) - nije sveže ili se radi o mleku lošeg kvaliteta -P
- vikam - vičem, govorim -G
- videlo - svetlost -I
- vije - plače -G
- vlaša - flaša -I
- vrtipop - livadski cvet sličan cvetu Bele Rade samo manji -I
- vrne - pada -G
- vrti-suči - tamo-amo
- vrlji ga - baci ga -G
- vrlji ga - bacio sam ga -G
- vrčva - glinena posuda za turšiju -I
- vuta - ženski odevni predmet istkan od vune -I
- vrel'c - veoma vrelo (voda)
- vrčkolj - tma, mnogo, previše -P
- vrljika - štap, motka -I

G
- giganje - skakutanje na jednoj nozi - G
- gmečenje - pritiskanje, presovanje
- grozotija - strašno ružno -P
- gra - pasulj -I
- grtko - nezgodno, neprijatno -P
- golemo - veliko -P
- gube - pečurke -I
- gorun - vrsta hrasta -I
- goč - bubanj (muz. instr. udaraljka) -I
- grožljiv - gadljiv -P
- guvno - dvorište -I
- grutka - komadić zemlje -I
- gi - ih, njih
- gu - nju

D
- davaj - daj -G
- dek - jer, zato što -V
- dip-dip - ponekad -Prilog za vreme
- dokarati - dovesti kolima, traktorom -G
- dokači ga - dohvati ga
- drob - iznutrice -I
- duvar - zid -I
- duvka - rupa -I
- duduk - posuda za izvlačenje tečnosti -I
- d'nce - ravna površina bureta, bačve -I

Dj

Е
- eve - evo
- ene - eno
- ete - eto

Ž
- željka - kornjača -I
- ženština - ženska osoba uopšte (bez obzira na godine)
- žmije - zatvorio oči, žmuri

Z
- zajeban - nezgodan -P
- zavrzlama - zbrka, zagonetka -I
- zazrćati - viriti u štogod -G
- zakasati - ući u nevolju -G
- zadevati - zadiirkivati -G
- zalićati se - prenagliti u nečemu -G
- zajtre - prekosutra - P
- zaguljara - zanovetalo, neugodan sagovornik -I
- zakasaja - zadesila ga nevolja -G
- zasrteja - zainteresovao se, rešio da uradi
- zašljeposati - odalamiti šakom
- zavratosati - isto što i predhodno
- zamajan - poamlo lud, izgubljen -P
- zboriti - pričati, besediti -G
- zevzek - besposličar, koji priča nepovezano -I
- zort - zlo, nevolja -I
- zrilka - skakavac -I

I
- izandjalo (piće, jelo, čovek) - pokvarilo se, nije za upotrebu -P
- iskršiti - slomiti -G
- izmijati se - umivati se -G
- icepiti - pocepati -G
- iskastriti - saseći -G
- iskubaja - ičupao
- izlegja - izašao 
- ičer, ičerke - juče

Ј
- jejce - јаје -I
- jutre - sutra -Prilog za vreme
- jendek - sanac, rov, rupa

К
- k'v - kakav
- kaiče - manji kaiš -I
- kam - daj, daj da vidim, gde
- kaljav - prljav -P
- kal - blato -I
- kanate - priključni deo zaprežnih kola -I
- kapnosaja - onemoćao -P
- kabat - kriv, okrivljen
- karati (se) - ljutiti se na nekoga, (svadjati se)
- kenteriti, kačiti se - penjati se -G
- kidisati - napasti, nameriti se -G
- klička - cepanica -I
- kladanac - izvor vode pokrivenog tipa -I
- kova - коfа -I
- kočina - svinjac -I
- kopan - batak -I
- kolaj - lakoća od posla - P
- kompir - krompir -I
- kompirište - zasad krompira
- kočice - članci (deo nogu),gležnjevi -I
- koje oč, kvo oč - šta hoćeš, želiš
- krastavica - krastavac -I
- kravaj - slavlje prvog rodjendana -I
- kravajče - pogačica -I
- krošnja - korpa od pruća -I
- kude - gde
- kve - kakve
- kutre - kučence, štene -I

L
- l'ckanje - štucanje
- l'šti se - sija se (izglancana cipela)
- lajna - izmet krave -I
- lesa - drvena kapija -I
- lezenje - podrugljivo smejanje
- lejka - posuda za zahvatanje vode -I
- livsati - uginuti -G
- lojze - vinograd -I
- ložica - kašika -I

Lj
- ljosnuti - presvisnuti -G
- ljizgavo (puzgavo) - klizavo -P

М
- maša - alatka kojom se namešta žar u šporetu
- motka - štap -I
- močati - mokriti -G
- močka - mokraća
- mršljak - trulež uginule životinje, crkotina
- mrškav - umazan ostacima jela oko ustiju -P
- mrskati - raditi nešto neodredjeno
- mrsolj - slina -I
- munuti - uvući, ugurati -G
- muština - muška osoba bez obzira na godine
- mufte - džaba, bez para -P

N
- nazrćati - pogledati nakratko -G
- namćor - cepidlaka, prigovara -I

- nakabatili ga - okrivili ga -G

- nacerija - nasmejao se
- naplićati se - prihvatati izazov
- napudija - oterao, udaljio nekog sa nečega
- ne mari - nije loše
- neje - nije -G

Nj
- njeknja - pre neki dan -Prilog za vreme
- njuma - nju - Z
- njojni - njeni - Z

О
- obukuje se - oblači se (odeća) -G
- obličje! - velika sramota -P
- obričiti se - obrijati se -G
- obanjati se - okupati se -G
- ov'g-on'g - povremeno -Prilog za vreme
- od'nuti - odmoriti -G
- okembesija se - visnuo o što G

- olupiti - oguliti -G

- omanuti - promašiti -G
- onoditi - uraditi bilo šta

- opuznuja - zanemoćao - P

- ostinuti - ohladiti -G
- oskuban - očupan, račerupan
- oratiti - pričati, govoriti -G
- otam-tum - ići na sreću, bez razmišljanja -P
- otoč - malopre -Prilog za vreme
- otrebiti - očistiti
- ošav - voće -I

P
- p'šlja - moralni ili fizički slabić -I
- param-parče - na stotinu komada -P
- pakos - šteta -I
- panica - pribor za jelo, metalni tanjir
- paškuljci - veš, (slično što i džope)
- perčin - vrh grave -I
- petližan - paradajs -I
- plaknuti se - malo se oprati -G
- plot - ograda od pruća -I
- popiti krčmu - popiti piće povodom nečeg novog i dobrog -G
- potikati se - izgubiti se -G
- poganac - miš -I
- pokaniti - ponuditi -G

- popke - gumeni opanci -I

- pocrcati - pomreti

- predžipiti - prebaciti preko čega -G
- prajm, prajš, praji, prajmo, prajte, praje - od glalola praviti
- preskrcati - prevaliti, preživeti
- preripuje - preskače - G
- preperuga - leptir -I
- pritka - tanak kolac -I
- praska - divlja breskva -I
- premenjuvati se - doterivati se presvlačenjem -G
- putinka - staza, putanja -I
- puštiti - pustiti -G

R
- raspučiti - polomiti, razlupati -G
- rabota - posao, rad -I
- raboš - drveni štapič (urezju se dugovi, za mast, vino, takiju...) -I
- ripati - skakati -G
- rinuti - čistiti,(djubre iz štale) -G
- ritati se - šutirati -G
- ribanjci - prženice -I
- rove (ko lud) - glasno plače ili galami -G
- rutav - maljav, dlakav -P
- rčkanje - zadirkivanje, muvanje nečega u nešto, mešanje u tudj posao...

S
- s'vnuti - svanuti -G
- sair (terati sair) - šega, šegačiti se  s nekim, iživljavati se nad njim 
- svrdel - ručna burgija -I
- sepetka - okrugla korpa od pruća (nosi se na glavi) -I
- sefte - sveže, novo -P
- sirenje - sir -I
- sirutka - sok oceden prilokom sirenja mleka -I
- skapati se - pokvariti se -G
- skržav - sebičan
- skomina - neugodan, jeziv osećaj
- skubati - čupati -G
- sliva - šljiva -I
- slube - merdevine -I
- slunce - sunce -I
- sopletati se - saplitati se, zapeti -G
- spiskaja - potrošio -G
- sparuškano - osušeno, ispijeno -P
- spijenje - spavanje
- spovednuti se - sagnuti se -G
- spovirati se - snebivati se tamo-amo
- stud je - hladno je -P
- strviti - razbacati, rasejati bez reda -G
- srljati - žuriti kao bez glave ići -G
- srč - hrpa slomljenog stakla -I
- strvolj - nered, rusvaj, nesredjenost -I
- srti - radi (nešto neodredjeno)
- surtuk - nespretan za nekakav posao, budalast, naglupičav -P

T
- t'g - tada -Prilog za vreme
- takoj - tako -Prilog za način
- talanta - uznemirenje, tenzija -I
- tavnina - pomračina, mrak -I
- taze - sveže -G
- tatko - otac, tata -I
- tarabe - drvena ograda -I
- tekne mi na pamet - pada mi na um
- testija - posuda za vodu od pečene gline -I
- te - eto - pokazna zem.
- tepanje - tuča -I
- tike-tike - tek ponekad, po neki put -Prilog za vreme
- tojaga - štap -I
- trebiti - čistiti
- tropati - lupati -G
- tоprv - tek će biti -Prilog za vreme
- torlačiti - rado prenositi vesti -G
- trtljati - prevariti se pa reći -G
- truća se - buni se, negoduje, svadja se...
- tupan - bubanj, goč (muz. instr.) -I
- tumruk - čovek mutnih namera -I
- tuj njeknja - još pre neki dan -Prilog za vreme
- turiti - staviti -G
- turija ga -stavio ga -G
- tuј - tu -Prilog za mesto

Ć
- ćelepur - džaba, badava, nešto besplatno -P
- ćeremida - vrsta starog crepa nа krovu -I
- ćunak - čunak -I
- ćutek - batine -I

U
- uapati - ugristi -G  (pr. uapaja - ujeo)
- ualen - razmažen -P
- ub'knuja se - zbunio se od straha - G
- ubavo - lepo - P
- udžipiti - oboriti -G
- ulav - lud, blesav -P
- ulabiti - utišati -G
- ukačiti - popeti -G
- utnuti - staviti -G
- uplav, a - stečeni strah na neku osobu ili stvar -I
- upišoriti, nagmečiti - leganjem preko nekog dosaditi mu
- utepaja se - povredio se -G
- utrkoljiti - pustiti da se kotrlja -G
- utnuti - staviti u -G
- učkur - kanap za vezivanje gaća, pantalona (umesto kaiša) -I
- uštrumiti - debelo se zamisliti, pritisnut problemima

F
- fata - вата -I
- fildžan (vildžan) - šolja za kafu -I
- fironga - zavesa za prozor -I
- frćkati se - doterivati se -G
- fraj - besplatno -P

H

C
- cavti - cveta, u cvatu -G
- carevica - kukuruz -I
- cvolika - cevanica -I
- cvrsto - jako, snažno -P
- celivati - ljubiti -G
- civor - mnogo kiselo
- civkati - cijukati
- cunuti - poljubiti -G

Č
- č’čkolj - zadirkivač, podstrekač -I
- č'čko - do vrha, skroz -P
- čapuriti - pričati bez smisla -G
- čavuljiti se - kriviti se, ne biti od reči, odstupati
- čeljubine - desni (u ustima)
- čeketaljka - drvena sprava koja se obija o vodenični kamen - I
- čepeljuške - naglavačke -P
- čukati - lupati -G
- čuriti - dimiti -G

Dž
- džandrljiv - sklon prigovaranjima -P
- džidžabidže - nevažne, sitne stvari
- džope - stvari za oblačenje -I

Š
- šiše - flašica -I
- šibak - šuma -I
- šifonjer - drvena ostava za veš, ormar -I
- šturnuja se - pobegao -G
- štroviti - štrojiti, kastrirati -G
- štroka - prljavčtina -I
- štroklja - nečist, "dobar za izbegavanje"
- šmokljan - neozbiljan sagovornik -I
- šuntav - lud, blesav -P
- šugosati se, isto što i banjati se - kupati se
- šupeljka - rupa

Posledica radja uzrok (+18)

Nije za one koji imaju manje od 18

        Možeš ti za mene reći da nisam normalan! Slobodno. Neće ti to niko uzeti za zlo, a ja, najmanje. Ja sam naumio da budem pionir u nečemu čega se još niko nije setio. Periferno pitanje je da li je to moralno, normalno, edukativno itd. Danas mnoge stvari nisu ljudske i svesno potkovane, a ipak su održive.

             Rešio sam da osnujem Pokret masturbatora ili narodski rečeno, Pokret drkadžija! Iz ovih ili onih razloga, kako muškarci tako i žene, vrlo često vraćaju se majci Prirodi i pribegavaju izvornom načinu zadovoljenja. Ja, takodje.

             Samozadovoljavanje, drkanje ili masturbacija je zadovoljenje polnog nagona. Odlikuje se vlastitom draženju erogenih zona, te dovodjenju svog organizma do polnog uzbudjenja praćenog orgazmom. Ovakav vid zadovoljsta najčešće se izvodi ručnim draženjem genitalnih i drugih erogenih delova tela, a nije strano ni to da se mnogi pogodni predmeti koriste kao seksualna pomagala. Drkanje je tokom istorije nailazilo na osude ili odobravanja, ali vrlo je dobro poznato da su razni psihoterapeuti širom sveta izneli podatak, da je osoba sklona masturbaciji, i sposobna da je uspešno privede svršavanju - zdrava osoba. Ja, takodje.

              Što iz potrebe da budem zdrava osoba, što iz pobude uvodjenja novih trendova u društvu ili iz neophodne telesne zadovoljštine, odlučio sam kao u dispozitivu: ja - pionir Pokreta masturbatora/ki! Namera mi je da okupim što više istomišljenika (ljubitelja svoje desnice), sa ciljem da u budućnosti zajednički proklamujemo naš pokret u jedno civilizovano društvo, a jednoga dana osnujemo i političku partiju. Naravno, o svemu će odlučivati većina: o zastavi, himni, Statutu... Onda ćemo ući i u Parlament te nekog drkadžiju kandidovati za predsednika, sekretara, blagajnika, ministra... A kada se u našem drušvu na svim nivoima infiltriraju masturbatori, počeće era najnovijeg svetskog poretka. U njemu neće biti zavisti, ljubomore, mržnje, seksualnog nasilja! Većina ljudi će biti (samo)zadovoljena statusom, pa je i jedan od ciljeva da uzrok ne stvara posledicu, već da je moguć i obrnuti proces, a sve zbog najezde raznih pokreta u društvu. Svestan i dobro orijentisan čovek podržava takvo društvo. Ja, takodje.

Drkadžije, ujedinite se pod jednim stegom! Naše vreme dolazi u obliku žute minute!

              Pozivam sve istomišljenike i istomišljenice da se na najtransparentiji način priključe Pokretu masturbatora. U dogledno vreme, nakon okupljanja bi bila organizovana izborna skupština, gde će mnoge stvari biti utvrdjene. Takodje, od pripadnica lepšeg pola, očekuje se da budu aktivne u svim segmentima budućeg članstva. Brakovi izmedju drkadžija i drkadžijki je realan i preporučljiv. Naravno da mogu i decu usvajati, koju će odgajati u duhu različitom od prirode odgajanja dece u gej brakovima.

Već vidim stupce žute štampe pune ovakvih ili sličnih naslova: 
  "Bračni par, drkadžija i masturbatorka, dobili bebu!?"
  "Popularna folk pevačica priznala da je muškarci i žene ne zanimaju! Sve što joj je potrebno ima na sebi!"
  "Poznati baletan izjavio da je u njegovoj mašti prilikom onanisanja, vrlo često njegova partnerka"
   "Posle dvanaest godina braka, žena mu priznala da ga vara sa vibratorom" itd...

Takodje, vidim i novokomponovane poslovice na ovu temu:
- Ko masturbira zlo ne misli.
- Ko drugome masturbira sam u njemu onaniše.
- Bolje drkadžiju na presto, nego drkadžija za vratom.
- Po svršu se poznaju drkači.

Predlog za zastavu našeg Pokreta

gde bi klip simbolizovao zajednicu Pokreta, ruku desnicu ne treba komentarisati, a lišće oko klipa bi po automatizmu našlo svoju simboliku.

U narednom prilogu ćemo videti kako je dotični neopravdano izostavio da pomene i 

"Pokret masturbatora"

Zimska idila

 Da bi priča, kako tekstom tako u zvukom poprimila pravi karakter južnjačkog izgovora, neophodno je akcentovati (naglasiti) tamnocrvena slova.          

        Tuj njeknja, udari onaj mraz ta se sve pomrzomo po kuću. Ma, mislim se ja, kako da malko stoplimo, pa ido ta turi krupna drva u onuj forunu što gura vruću vodu svud po kuću, al ne biva. Studeno, sve čovek da trese klinci od ladno. Ma i na zdravoga mrsolj da teče iz nos! A sluze, jedna drugu da pretičuju niz obrazi da se tuj ne zaledene.  Abre, kuče i mače da si spiju zajedno, tolko je ledeno. Kakva je ledenica došla i ja bi si spaja sas jedno mače... Pa tag se seti što u šupu imamo neko kube, nesmo ga klali ima već kočka vreme. Tamina ako ga ne kladomo kad umre baba Trajka, pa gu razgrevamo el se beše sve ukočila, ta gu ne mogamo obučemo. Al kad gu kube razgreja, mogaja si gu savivaš kako oč. Sećam se, kad vuj obukuvamo gaće preko glavu, mislili smo da vu je toj košulja. Kad vidomo da za ruke ima rupe a za glavu nema, nadjomo se u bezder! Eee, tag je baba Trajka više primila vrućinu, nego za sva 94 leta, kolko je živela.
          I takoj, uzo ja ovoj kube pa uneso u kuću. Žena se odma razdra po mene pa vika dal oću da vuj ucrnim zavese i duvari.
- Zatoj li smo u ovuj roznu boju krečili da gu urnisuješ sas kube, a? Sag si nešeja da čuriš i traskaš sas ćunci!
        Ona mi se navika ne se znaje koje, al ja kvo sam naumija ja ću ga urabotim, pa t'm'n s kozu na oranje... Nek si ona čapuri njojno, a ja ci rabotim po moje. Viko ta raspomera onija stvračići, pa namesti kube. Da ti kažem, odma se oseća da je u sobu bolje. Turi liskovinju, pa preko nju kličke i potklado. Ne mogu ti reknem kako sam se osećaja, kad ga ču kako se kube razb'bnja. Te ti ga unuče iz drugu sobu pa vika:
- Abre dedo, kakvo toj babnji tolko? Ja pa vikam, ko da grmi napolje!
- Dodji, Tomo! Jela kude dedu. Jela ogrej se! Jela, kure dedino!
Dodje Toma kude mene, sede i viče se dzveri kako kube može takoj da vuca. A mene, spolja me greje kube, a iznutra mi arno oko srce. Rekja bi da je ovoj drugo po toplo.
I taman, dok kube klaji,  mi se onakoj racvrlimo, kad Toma povika:
- Dedo, gladan sam! Oću ručam nešto!
Aaaa! Seti se ja, kakvo Toma oće.
- Sg će deda. Samo ti sedi tuj i kladi si oganj. Neka kube samo vuca!
 

       
        Moj Toma mlogo voli slaninu, a još više gu voli kad gu malko zapečem na vatru. Otido u špajz ta oceko jedno parče... svrni-obrni, ima ga frtalj ipo. A ono, sve red slaninka, pa red mečina! Naseko onakoj sve na kocke, pa natnu na šiljku. Ispadoše šes šiljke, pa gi gledam, kodža će ni je! Neka, reko, dek znam kolko Toma toj voli. Očisti i tri glavice crni luk i odneso da vidi Toma kakvo deda sprema. On se zaraduva, numem ti reknem! Pa kad dovati onaj sečen crni luk, pa edji, pa edji... Sluze ko graduška niz obrazi, al kvo ćeš kad dete voli crni luk!?
        Ta, tuj na kube ispekomo onuj slaninu i tri sušene crvene džinke od nizu... ma još dok smo gi pekli beše plakanje i kašljanje od ljuto! Po toj navalimo sas Tomu, ta sve onoj izedomo. Ja jedva jednu šiljku sas slaninu izedo, tolko se na Tomu ote!
           Gola itka voda smo bili! Oznoji ni i crni luk i onej pečene džinke, a boga mi i kube!
Otrča čas u podrum te doneso glavicu kisel kupus i natoči bokal sas kominjak. A kad i toj izedomo i popimo, legomo s Tomu na krevet da malko odmorimo. Toma vika kako je ubavo je'a, pa sag mož i da spije. I dok se on uspa, ja si mislim, e kako je dobro kad si čovek ima kube!