Они...

Они...

     Ко су Они? Шта су Они? Одакле долазе? Који им је циљ? Уопште, имају ли циљ? И прегршт питања можемо поставити у вези Оних! Али, питања једино и можемо поставити, а да ли ћемо добити тражене одговоре? Ако нам и дају одговоре, ко ће нам их испоручити? Ето још једног питања без одговора. Главно питање: Имају ли Они иоле воље, да иоле коминицирају са нама? Могу и они поставити гомилу питања нама, али... Ко смо ми за Њих? Шта смо ми за Њих? Јесмо ли моћни да одговоримо на Њихова питања? Колико смо моћни? Колико смо храбри? Имамо ли знања? ... и тако у недоглед!

    А Они, Они су само они које ми не познајемо довољно. Или нам се чини да их не познајемо, а ипак знамо подоста о Њима. Они су постали синоним за непознато, или мало познато, или недодирљиво, или апстрактно и шире!

     Када кажемо они, мислимо на неке који нису са нама. Дакле, тачно знамо на кога мислимо. Међутим, када кажемо Они, ствар постаје мање јаснија. Све је обавијено маглом, димом, тајном, недокучивошћу, прашином...Многи људи покушавају да пренесу Њихова размишљања па кажу: "Они кажу...", "Они мисле...", "Знају Они..." итд. Неки људи су краћи у говору, па једноставно чујемо: "Кажу..., мисле..., знају... "

- Кажу да... - рече неко!

Питао сам га: - Ко каже?

- Па, кажу... - добијам прецизнији одговор. Е, то су рекли Они!

Јесте да спадам у скептике, али ако су то рекли Они, то је онда готова ствар. Е сад, када Они Овима кажу неку, Ови и Они не смеју доћи у сукоб мишљења, јер ћемо ми видети да ту нешто није како ваља, не штимује, не пасује, није аналогно!

     Они су неразјашњени, нетакнути, недокучиви, мистериозни. Они се врло често налазе на руководећим местима. Међу њима се налазе и Оне, али успешно подносе жртву зарад положаја и трпе од нас ту непријатну именицу Они. Морају да носе терет назива Оних, да би биле имплементиране међу Њима. Заузврат имају понеку надокнаду у виду путовања, новца, разних привилегија. И шире!

    Ја не бих волео да будем Они а још мање Оне. Ја сам Ми. Ми имамо све што имају Они само у другачијој форми. Ето, чак и Ви не спадате у Оне. И Ви сте Ми. А ти! Ти си одавно Ми, само то не знаш или се пренемажеш и умишљаш да си Они. Ти и да хоћеш, не размишљаш као ови Они. Они, Ови, ми, ти, ја... сви смо Ми пуни предрасуда, једино количина тога није подједнако распоређена.

    Постоји апсурд: Они имају наше и имају Њихово, а ми немамо наше а још мање Њихово. Када им се Ови придруже, Ми смо најебали. И ја сам страдао, у више наврата и шире. Ја,  ти, он (она, оно), ми, ви, они (оне, она), то су личне заменице, то сам учио у основној. Он и  Они, то су карактерне особине, звања, титуле, занимања, надимци... е то, научио сам касније кроз живот, то се не учи у школи: није ни школа свемогућа!

Песме са женским именима у наслову

Када човек нема шта да ради, он импровизује свој живот или своје слободне тренутке прилагођава својим потребама, увесељавајући се учињеним делима. Ја не умем да импровизујем!

Песме са женским именима у наслову

А ти се смејеш, Мирјана - Мики Јевремовић

Адио, Маре - Дубровачки Трубадури, Азра

Адио Марија - Лео Мартин

Ах! Мерилин Монро - Борис Бизетић

'Ајде, Јано - Азра

'Ајде, 'ајде Јасмина - Здравко Чолић

Ајша - Борис Новковић, С Времена На Време

Ако једном видиш Марију - Мики Јевремовић

Алена - Саша Алекс

Алена, где си ти - Саша Алекс

Алма - Драгољубов Такси

Амела - Camino Verde, Црно Вино

Ана - Сребна Крила, Индекси, Кербер, Видеосеx

Ана је Ана - Арсен Дедић

Ана Нирвана - Филм

Ана Марија, воли ме ти - Срђан Брешковић

Ана Марија Јусић - Дубровачки Трубадури

Анабела и Вивалди - Борис Бизетић

Анастасиа - Боба Стефановић

Анета - Драган Мијалковски

Андреа - Регата, Викторија

Анђела - Ђорђе Балашевић, Оливер Драгојевић, Вампири, Даниел Поповић, Ђорђе Марјановић, Мост

Анита - Ђорђе Балашевић, Сеид Мемић Вајта

Анкица - Ђорђе Балашевић

Андријана - Бранислав Прокопљевић Бели

Анђелина - Радмила Караклајић

Анђелина не мари за то - Божидар Мати

Ave Maria - Јосипа Лисац

Азра - Азра, Хари Мата Хари, Сеид Мемић Вајта

Балада о лепој Роси - Сунцокрет

Балада о Милијани - Брано Малишић

Бамбина - Ђаволи

Барбара - Лео Мартин, Звонко Шпишић, Хари Мата Хари, Дарко Домијан, Нови Фосили, Група 777

Беба - Алиса

Бебо, не плачи - Срђан Марјановић

Биљана - Срђан Марјановић, Ђани Маршан

Биљана, врати се - Барон & Црна Овца

Bony Moronie - Лабораторија Звука

Босиљка - Сребрна крила

Бранислава - Ђорђе Балашевић

Буби - Дивље Јагоде

Cheri, Cheri - Здравко Чолић

Цица - Дарко Домијан

Corina - Мики Јевремовић

Човек за кога се удала Буба Ердељан - Ђорђе Балашевић

Цвијета Зузорић - Буцо & Срдјан

Цврчак цврчи, Ане - Ђорђи Перузовић

Дајана - Болеро, Борис Новковић, Грале Вук

Данијела - Оливер Драгојевић

Денy - COD

Дени - Црвена Јабука

Дијана - Марјан Мише

Дијанин сан - Тешка Индустрија

Добро јутро, Маргарета - Буцо и Срдјан

Дора - Борис Бизетић

Дорис - Зринко Тутић

Дражесна Мери - ИТД Банд

Де Факто Фато - Мерлин

Добро јутро, Александра - Ђорђе Марјановић

Donna, Donna - Даниел Поповић

Dolly Bell - Кемал Монтено

Драгана - Балкан

Ђана - Срђан Марјановић, Магазин

Ђизела - Ђорђе Марјановић

Ђурђа - Боба Стефановић

Џана - Забрањено Пушење

Џени - Оливер Драгојевић, Сонори

Џени носи клечке - Даниел Поповић

Џорџија - Бјесови

Џуди, Џуди - Гарави Сокак, Црни Бисери

Џули - Даниел Поповић

Елегија за Јелену - Борис Бизетић

Елеонора - Ђорђе Балашевић, Цвеће

Елена - ИТД Банд, Про Арте

Елизабет - Дадо Топић

Елизабета - Ђорђе Марјановић

Елоис - Борис Новковић

Ема - Магазин

Емилија - Рива

Емилија, волим те - Лео Мартин

Emanuelle - Дејан Петковић

Емина - Ивица Шерфези, Хари Мата Хари, Јадранка Стојаковић

Емили - Буцо & Срдјан

Emily - Борис Новковић

Ема, Емили - Ђорђе Марјановић

Емира - Црвена Јабука

Ена - Хаустор

Есма - Мерлин, Црвена Јабука

Есмералда - Далматински Магазин

Ева- Мама Рок

Габријела - Арсен Дедић

Где ћеш бити лепа Кејо - Сунцокрети

Гдје си била, Мицика - Мирко Бачић и Метеори

Георгине - Дарко Домијан

Goodbye Josephine - Даниел Поповић

Гордана - Далека Обала

Госпођа Брамс - Забрањено Пушење

Халима - Мерлин

Хало, Џозефина - Ђорђе Марјановић

Хајде, Јано - Бубамаре

Хеј, Маро, Марице - Нервозни Поштар

Хеј, Мелина - Црни Бисери

Хелга - Дарко Рундек

Хелена лијепа и ја у киши - Драго Млинарец

Helen-Marie - Здравко Чолић

Иди, Барбара - Иво Фабијан 

Ивана - Филм, Парни Ваљак, Хари Мата Хари, Кемал Монтено, Магазин, Мали Принц

Ивона - Дјаволи, Арбор

Илона - Ђорђе Балашевић

Ирена - Барон & Црна Овца

И тако оде Марија - Ђорђе Марјановић

Јаворка - Рокери с Мораву

Јане - Азра

Ја и моја Маја - Мики Јевремовић

Ја те волим, Марија - Душан Јакшић, Мики Јевремовић

Јана - С Времена на Време

Јасмина - Про Арте, Сенад од Босне, Буцо & Срђан

Јефимија - Лутајућа Срца

Јелена - Болеро, Мишо Ковач, Кило и по

Јелена је била лијепа - Дарко Домијан

Јелена и Јована - Ђорђе Балашевић

Јерослава - Ђорђе Балашевић

Jesabel - Боба Стефановић

Јована - Мики Јевремовић

Јулиа - Ђорђе Балашевић, Гарави Сокак

Јулија - Здравко Чолић, Сенад од Босне, Дејан Цукић, Душан Јакшић, Маја Оџаклиевска, Борис Новковић, Гарави Сокак

Јулија и Ромео - Сребрна Крила

Јулијан - Мило Хрнић

Јулијана - Душан Јакшић, Ђорђе Марјановић

Ја љубио сам Наду - Сребрна Крила

Кад би дошла Марија - Миладин Шобић

Калеш бре Андјо - Азра

Калино, моме - Драган Мијалковски

Каћа - Галија

Кароца - Оливер Драгојевић

Катарина - Црни Бисери, Бојан Милановић, Сонори, Мило Хрнић

Касно је Весна, спавај - Магично Око

Кристина - Дивљи Кестен, Лорд

Кристинка - Миодраг Луковић

Крвава Мери - Азра

Като, Като душо - Демони

Лана, моја Лана - Дарко Домијан

Лаку ноћ, Катарина - Дарко Димијан

Лаку ноћ, Марија - Мишо ковач

Лазарела - Ђорђе Марјановић

Леа - Вампири

Леила, Леила - Мишо Ковач

Лејла - Дивле Јагоде, Сеид Мемић Вајта, Хари Варешановић, Соко

Лело - Мерлин

Лепа Јања, рибарева кћи - Бајага

Лидија - Кемал Монтено, Барон & Црна Овца

Лидана - Хенда

Лихнида - Мики Јевремовић

Линда - Мики Јевремовић

Лијепа Алма - Забрањено Пушење

Лијепа Јања - Азра

Љерка - Ђорђе Балашевић

Љиљана - Душко Локин, Ђорђе Марјановић, Дивље Јагоде

Љиљана, чувај се - Сребрна Крила

Људмила - Ђорђе Балашевић

Лола - Мерлин, Про Арте, Боyе

Лора, ја те волим - Мики Јевремовић

Лоредана - Дарко Домијан

Луција - Ђаволи

Lucille - Дарко Домијан

Љубица - Боба Стефановић

Луда Рита - Лилихип

Лујза - Аниматори

Лукреција - Ален Славица

Мадона - Магазин

Мала Марина - Ђура и Морнари

Мала Сузи - Миодраг Луковић

Маида - Дивље Јагоде

Маја - АлекСандра

Мала Маја - Срђан Марјановић

Мануела - Душан Јакшић, Магазин

Мануела ћа-ћа-ћа - Сребрна Крила

Ма, ма, Марија - Даниел Поповић

Мара - Замба

Маргарита - Нови Фосили

Марика - Славко Перовић

Маринела - Даниел Поповић

Мариника - Душан Јакшић

Марлена - Бајага

Мари, Мари - Боба Стефановић

Марија Магдалена - Дорис Драговић

Марија - Дивље Јагоде, Андреј Шифрер, Ален Славица, Освајачи, Мишо Ковач, Леб и Сол, Гарави Сокак, Цируси, Никола Павловић, Амајлија

Марија, Марија - Ђорђе Марјановић

Маријана - Сеид Мемић Вајта, Дубровачки Трубадури 

Марица - Далека Обала

Марина - Дјордје Балашевић, Азра, Душан Јакшић, М. Јевремовић

Maliziusella - Душан Јакшић

Мелани - М. Јевремовић

Мерјема - Мерлин

Мери - Ђорђе Марјановић

Мила - Ђорђе Марјановић

Милица - Галија, Дејан Цукић

Милице, Милице - Лабораторија Звука

Мирка - Ђорђе Балашевић

Мира - Балкан

Миранда - Боба Стефановић

Мирела - Сломљена Стакла

Мирјана - Црвени Кораљи

Милена - Нови Фосили, Арсен Дедић

Мими - Лабораторија Звука, Нови Фосили

Мој пријатељ Ану љуби - Нови Фосили

Mona Lisa - Црвени Кораљи

Мони, Мони - Црни Бисери

Мојца, Мојца - Црвена Јабука

Моја Annabel Lee - Буцо & Срдјан

Моја Ане броји дане - Либертас

Моја Дијана - Дејан Петковић

Моја Хана - Индекси

Моја Кристина - Мишо Ковач

Моја Маре - Дјани Маршан

Моја Сандра - Славко Перовић

Моника - Магично Око

Нада - Драган Мијалковски

Натали - Дјордје Марјановић

Наталија - Дарко Домијан

Наташа - Магазин, Последња Игра Лептира, Дивљи Кестен, Сребрна Крила, Сломљена Стакла, М. Јевремовић, Бубамаре

Надалина - Борис Дворник и Оливер Драгојевић

Не плачи, Кети - Драган Мијалковски

Не плачи, Марија - Ђани Маршан

Неда - Парни Ваљак

Нела - Дарко Домијан

Нена - Југословени, Борис Новковић

Невена - Дјордје Балашевић

Норма - Мики Јевремовић

О, Керол - Ђорђе Марјановић, Грале Вук

О, Маре, Маре - Либертас

Ох, Марија, Марија - Миро Унгар

Ох, Марлен - Миро Унгар

Ох, Рози - Ђорђе Марјановић

Огњена - Ђорђе Балашевић

Оливера - Ђорђе Балашевић

Отилија - Ђорђе Балашевић

Офелија - Арсен Дедић

Оливија - Кемал Монтено

Ољинка - Грале Вук

Опет си ко Мадона - Дарко Домијан

Опрости, Мари - Боба Стефановић

Открићу ти тајну, Ђени, волим те - ЦОД

Пеги Су - Ђаволи

Поздрави Соњу - Индекси

Прича о Маринели - Арсен Дедић

Рахела - Атомско Склониште, Лео Мартин

Роберта - Ђорђе Марјановић

Роза - Далека Обала

Розали - Лола Новаковић

Романа - Ђорђе Марјановић

Романела - Мики Јевремовић

Росалинда - Азра

Само Кату волим - Хамдија Ћустовић

Сенди - Болид

Сања - Алиса, Ђорђе Балашевић, Прљаво Казалиште, Нови Фосили

Сања, хоћу љубав, нећу тугу - Бамбиноси

Сањај, Марела - Нови Фосили

Сара - ИТД Банд

Сандра - Арсен Дедић, Мама Рок

Сејла - Грале Вук

Селма - Бијело Дугме

Сети се Маја - Галија

Сестра Lovel - Азра

Селина - Сонори

Селена, врати се Селена - Забрањено Пушење

Сијај звијездо Данице - Магазин

С ким се љубиш, Слађана - Ален Славица

Слушај ме, Мајо - COD

Смиљана - ДАГ, Галија

Сњежана - Ален Славица, Владо Калембер

Снежана - D'boуs

С јесени сам Каћу срео - Сребрна Крила

Соња - ИТД Банд

Софија - Александар Токовић

Спомени се, Барбара - Ибрица Јусић 

Суада - Плави Оркестар

Шта је рекла Ана - Тешка Индустрија

Сташка - Парни Ваљак

Стојадинка - Рокери с Мораву

Стој, Марија - Андреј Шифрер

Сузи - Ђорђе Марјановић, Шери, Нови Фосили

Сузи Ф - Атра

Сузана - Лео Мартин

Сузан, Сузан - Ален Славица

Светлана - Кербер

Sweet Susana - Лео Мартин

Шалом Јудит - Дубровачки Трубадури

Шалом Сара - Ибрица Јусић

Шејла - Дивље Јагоде, 

Шошана - ДАХ

Шта је рекла Ана - Сеид Мемић Вајта и Тешка Индустрија

Танго Ањуска - Јиммy Станић

Тања - Алиса, Дубровачки Трубадури

Тањин Змај - Боје

Тамара - Бајага, Борис Новковић, Борис Бизетић, Арсен Дедић, Магазин

Татјана - Педја Д'Бој Банд, Амајлија

Тијана - Жељко Бебек, Славен Кнезовић, Ноћ и Дан

Тина-Марина - Миодраг Луковић

Тина и Марина - Даниел Поповић

Тонка - Нови Фосили, Далека Обала

Уна - Арсен Дедић, Сломљена Стакла

Украла си ми срце, Гордана - Ален Славица

Умире љубав, Свјетлана - Хенда

Уна - Арсен Дедић

Усне вреле Вишње - Азра

Успаванка за Радмилу М - Бијело Дугме

Валентина - Сеид Мемић Вајта

Вања - Хенда, Миро Унгар

Вера - Ђорђе Марјановић

Вера Павладојска - Арсен Дедић

Видјела То Мица - Демони

Виолета - Кићо Слабинац

Вики, Вики, Виолета - Раде Вучковић

Влајка - Азра

Волио сам Тању - Сребрна Крила

Вражја Маре - Ђорђи Перузовић

Зашто плаче моја Ана - Марјан Мише

За Есму - Бијело Дугме

За Јулију цар - Аеродром

Збогом, Кристина - Лео Мартин

Злата - Драган Мијалковски

Зринка - Далека Обала, Нови Фосили

Звала се је Ксенија - Хрвоје, Буцо и Срђан

Звали смо је Љиља - Сребрна Крила

Звао сам те Џорџија - Лео Мартин

Звао сам је Емили - Здравко Чолић

Све, све, али јахање!

     Равница са ниском травом, простирала се, како испред, тако и иза потока. На потоку мост, пре би се рекло рестлови моста, на коме је ограда од једне неотесане греде остала само на једној страни. Под мостом рестлови реке, а на огради соко и рестлови неке птице која је свој живот скончала у канџама грабљивца. На појаву јахача у даљини, жива птица хитро одлепрша остављајући за собом део своје ловине. Јахач се лагано приближавао мосту, а брзину је диктирала животиња под њим. Стигавши до моста, животиња нагло прикочи. Када би сваки јахач подлегао сили инерције те се стропоштао, Рецимир је, захваљујући својим дугим ногама, остао у стојећем ставу само испруживши доње екстремитете. Магарац под њим је потом наставио кретање али без јахача. Волео је Рецимир своје "превозно" средство: још увек је била прва фарба на њему, није пуно прешао, био му је први власник, изузетно је мало трошио, лак је био за одржавање, задњи трап у изузетном стању, предњи је требало сервисирати код ковача, ал' никако да се стигне и ето због тога је имао удес. Често би истицао како не воли превозна средства без мозга, мотоцикле и слично, односно, јахао је само оно што има мозга.

    Рецимир је био сеоски поштар. Као службеник те врсте, имао је безброј контаката са свакојаким профилима људи и жена. Људи су га волели, јер је благовремено достављао испоруке. Волеле су га и жене, био им је занимљив иако не наочит. Баба Трајка га је обожавала јер јој је редовно доносио пензију, писма од сестрића из Аустралије, као и сеоске вести, које би успут покупио. Заузврат, увек му је прорицала судбину из шоље, а он је то највише волео да чује од ономад, од како му је рекла да ће још нешто зајахати осим магарца. Рецимир је одавна имао мерак на Дарију Црногорку па се надао да ће она бити та коју је Баба Трајка видела у шољи као јахану фигуру. Дарија Црногорка није никакве везе имала са црногорским пореклом. Дарија јој је име било, а звали је Црногорка јер је на неким местима толико била развијена као гора у пролеће и црња од гузе афричког црнца у сред неосветљеног тунела, у најцрњој ноћи, и то при тоталном помрачењу Месеца.

    И тако је Рецимир, заслепљен Даријом, пропустио је да уручи неки телеграм и то сеоском кмету! Шта се даље догађало, само се може нагађати, али након што је вест дошла до шефа поште, он је позвао Рецимира на "разговор". Притом му је јасно до знања ставио да ће бити извесних строгости према њему тј. "да ће јахати тутку". 

И тако, Рецимир и даље јаше магарца са присутвом бојазни да ће јахати тутку и жељом да зајаше Дарију. У сваком случају, јахање му не гине!

Ko je sa kim?

       Мирка Васина, била је "шарена". Тако су казали они, који су у кафани тога дана диванили о женама и њиховим поштењима. Да тога дана нисам отишао у кафану, не бих ништа од тога сазнао. Касније, када сам напустио место оговарања, питао сам се - па где ја то живим? Сви знају све а ја - НИШТА! А у кафану сам отишао случајно, нисам кафански човек. Срђан ме је позвао да му испитам грејаче на пећници, жалио се на слабији интензитет температуре. Пошто сам утврдио да је један грејач подлегао вишевременској експлоатацији, демонтирао сам га да би Срдјан купио исти такав у циљу замене. Наравно, сели смо касније да, као стари пријатељи попијемо по коју, а и да измењамо по коју. Али, авај! Друштво за суседним столом као да се такмичило ко ће више децибела произвести. Имао сам утисак да једни друге чак и не слушају, сви само говоре. Међутим, у том звучном хаосу владала је савршена хармонија: упркос галами, свако је чуо оног другог и успевао да му одговори. Давали су једни другима такве одговоре, да је за посматрача и слушаоца то деловало као салата речи.
Шта рећи за реченице: "Та и она је курва". "Моја жена, да". Рекло би се да човек признаје да му је жена "таква". Али, није тако! Није човек признао да је и његова жена курва, већ је први одговор упућен човеку са тројком, као једином кости на левој страни усне дупље, а на питање, шта дотични мисли о Ленки Љубиној. Делић секунде потом, одговор је упућен пивском стомаку на питање, да ли је његова жена завршила факултет.

  Наслушао сам се тог поподнева таквих, "онаквих" прича да бих могао роман да напишем.

Наше место није велико, тако да се све брзо дозна и још брже пласира у етар. Фама волат, некада су говорили стари Латини, што у преводу значи: вест се брзо шири! Тачно се зна, ко је кога, где, када, зашто, како, колико...

      И ето, ту сам сазнао да Виолета, с краја нашег места "мути" са Јоцом Пандурицом. Божа Молер, кућа одмах до Виолетине, "шврља" са женом свог кума Томе. Кум Тома "има" неку Јагоду у селу више нашег. Тако су беседници прецизно изрицали имена "ко-са-ким" све док нису дошли близу моје куће. Ја се претворио у ухо, али испаде да им моја кућа, жена, ја... нисмо занимљиви!? Прескочивши мој дом, наставише да "спајају" парове: Лазина Зорица често "гугуче" телефоном. Периша и Милена Данкова "чини им се да има нешто". Новица и Ивана, Брце и Нада, Тамара и Дејан, Бранка и Бата Пирга... Изређаше све остале куће, удаљавајући се од моје ка крају насеља. Чак и деда-Мијајло "суче" бркове код жене покојног Добривоја, Станке Фанфуље. Никако нисам разумео ово "суче бркове", јер он је одувек био и остао ћосав. И које он ту бркове има да суче и чије бркове и какве... има ту доста питања и потпитања, а одговора нема.

       Иако ме је Срђан понудио још једним пићем, ја га нисам чуо јер ми је пукло! Па, како и не би? Из истих стопа сам кренуо кући онако, нервозан и љут! Путем сам се још више изнервирао када ме је Дуле поштар позвао на чашицу дружења. "Дружење" ми је одједном постала иритирајућа реч. Наиме, тачно сам упамтио ко се са ким "виђа" па сам кренуо да се преслишам и то обрнутим редом, тј. с краја села ка почетку и замислите: опет моје куће није било међу "оним"!

Препукао сам и једва чекао да стигнем кући! Жену сам затекао, гледа неку турску серију.

Још са врата дрекнух:

- Па добро, жено! Како те није срамота! Зар ти мени да ово радиш? Шта ми приредјујеш?

Она ме гледа и ништа не каже. А како да каже кад зна да је крива! Нисам јој дозволио да се брани, наставио сам повишеним тоном!

- Ја у кафану од срамоте више нећу моћи да уђем. Знаш ли ти да цело село прича, знаш оно: "ко с ким" итд. 

- Али какве то везе има са м...

- Ћут' ! Не прекидај ме! Дакле,  кренуше људи са примерима с једног краја села и дођоше до наше куће! Нашу кућу прескочише па наставише даље. Ја у доласку из кафане..

-Али пр...

Само сам је попреко погледао и наставих: 

- ... у доласку из кафане кренух са супротног краја села, дођох до наше куће, заобиђох, и наставих са упаривањем до почетка села! Сви имају своје парове! А, ти?

- Шта, ја?! - Одједном се окуражи жена ми.

- Па добро, мајку ти поштену, зар си ти најпоштенија у нашем селу, а?!

- Не знам, рече она. То знају они у кафани! Иди и питај њих. Сигурно су ми нашли неког, након твог изласка из кафане. 

- Па!?

- Не бој се, нисам најпоштенија ни ја ни ти, само то још не знамо.

Сезона лова

     Последња недеља лова у тој сезони је заиста била посебна. Милко је устао врло рано изјутра, још једном проверио опрему и, као и увек до сада, пробудио жену да је упита где му је пушка. И још једном је прича морала да се понови: она му сањива одговора да је на истом месту, а он тражи и поближа објашњења!

- Где, тачно?

- На крављем рогу, за кога си увек тврдио да је припадао јелену, кога је убио твој отац, Пајко!

Намерно је била опширна у образложењу, надајући се да Милко неће више имати питања те да ће је оставити да спава.

- Прво, није Пајко већ Петроније! Друго, рог је успомена на волове које је чувао, а сломљен је и сама знаш како! - наставио је Милко не пружајући жени мира.

- Знам! А хоћеш ли позвати Вулета?

- Наравно, без њега не бих ни ја ишао.

- Побогу, зашто тај човек уопште иде у лов, ако не пуца из те пушке? - жена је сада већ била потпуно будна?

- Због успомене на свог оца. Била је то баш несрећа! Рано је прецрк'о од туге! А како и не би када је убио сина свога кума у лову, мислећи да је нека ловина. А Ивица је само чучнуо да се олакша... Кажу да је стара кума проклела убицу, зато је напрасно умр'о! Ко ће га знати?!

Уто се зачуло куцање на вртима што трже Милка и жену му из дијалога.

- Будан ли си, Милко? Хајде устај, ленштино!

Препознали су глас. Вуле је био на вратима, вреднији него што су мислили.

- Уђи, Вуле! - отвори му врата Милко. - Ево, крећемо само да узмем пушку, жена ме задржава!

- Па, ако ниси синоћ писао "домаћи задатак", сада ти је мало доцкан! - нашали се Вуле!

- Ма какав задатак, Вуле! Не "пише" он дуго већ! Ајд писма што не пише, ал' ни честитке, нит' разгледнице... ништа! - упропасти жена Милета пред Вулетом својом алегоријом.

Насмејаше се без учешћа Милета у овој радњи, потом Миле донесе пушку те Верица најзад оста сама. Али, више није могла заспати, баш ју је ганула прича о Вулетовом оцу и кумића Ивице. Вулетов отац је умро с четрдесет и нешто, а Вуле отад иде са ловцима носећи татину пушку само као ловачки реквизит. Никада није пуцао из ње, а друга, неиспаљена патрона је још увек стајала у њој. Неки су чак и сумњали у исправност, како патроне тако и саме пушке.

Када су Вуле и Милко стигли на месту окупљања ловаца, испало је да су сви остали били вреднији од њих.

- Зечеви ће потписати петицију против ваше лењости! - рече Рајко Карабин.

- Ти, Вуле, док се снађеш да откочиш пушку, оде воз у лику дивље свиње. - нашалио се Јовица Птичар (за надимак треба да захвали својој коси, која је бојом подсећала на длаку његовог кера птичара).

- Ма не глупирај се, Јоцо! Знаш зашто Вуле иде са нама! - ставио се у адвокатску улогу Марко Ороз.

- Ех, Јоцо! Ево: ово је сада укочено! Ево, сада је откочено, - бранио се Вуле, показујући да и те како познаје природу пушке.

Керови се својим лавежима умешаше у дискусију, опомињујући своје власнике да је време за покрет.

- Лисице ће уложити жалбу ловачком савезу на наше индолентно понашање према њима! - чу се женски глас.

Бранка Двоцевка је била стални члан ловачког удружења "Фазанка", од свог пунолетства. Никада није ништа уловила, а редовно је пуцала. Небројено пута би се ловци скоро дошуњали до ловине, Бранкин пуцањ у небрањено суво дрво је из даљине опоменуо жртву на бежање. На први поглед, Бранкина двоцевка је ловцима више штетила, али Бранка Двоцевка је увек знала да поправи штету, а губитак надомести.

    Баш је почело да свиће када су организовали хајку. Свако је добио по неко задужење: Тоша Глистар је због своје изражајне висине добио улогу осматрача, Милко је представљао вођу левог крила, а ту одмах иза њега, логистичку подршку су пружали Сима Терзин и Вуле. На десном крилу је било више ловаца него ли ловине у шуми. Двоцевка је добила задатак слободног стрелца и лоцирана је у средини групе. Из шуме се полако прелазило на стрмију падину са ниским и трновотим растињем, где је и кретање ловаца било отежано. Центар хајке је видно предњачио у односу на крила, па је вешто око "слободног стрелца" опоменуло субјекте да мало успоре. Јоца и Вуле су наишли на краћу узвишицу те Вуле потпоможе Јоци да изађе горе. У пењању, Вуле се успе док му пушка спаде и запе у ниско растиње. Само је врх цеви вирио из шипражја. Покуша Вуле да дохвати цев, али узалуд!

- Јоцо! Врати се те ми додај руку да дохватим пушку! - Вуле позва Јоцу у помоћ.

- Ево, долазим!

И тако: Јоца на узвишењу, Вуле за Јоцу, повуци-потегни... Једва левом руком Вуле дохвати врх цеви пушке, па повуци-потегни... испаде цев из руке! Пушка запела па се неда. Ухвати Вуле те добро стеже цев, па опет, повуци-потегни...  и овог пута пушка опали, а испод Вулетове леве сисе се појави велика црвена мрља! Окупи се цело ловачко удружење око Вулета, који на издисају успе да изговори:

- Оче... пушка... опали опет... у човека…

    Неки старији ловци поменуше стару куму и ону клетву, неки скептичнији рекоше да су то глупости, а Рајко и Бранка сиђоше пар корака ниже да донесу пушку. Лако су откачили ороз са трна на који је запео!

Kosidba

           Godina je bila karakteristična po smenjivanju sunčanih i kišnih dana. Ovakvo vreme pogodovalo je bržem razvoju i rastu biljaka, a naročito trave. Već krajem maja, trava je bila spremna za obaranje odnosno košenje. To je takav posao koji za sobom povlači galamu, veselje, ispijanje rakije... U druženju sa kosiocima, mogla se čuti i pokoja priča iz sela, do tada neispričana. Mlade žene i devojke, podizale su ionako užeglu atmosferu, dok su raznosile vodu, žednim i neumornim muškim jedinkama.
Nihove oznojene i maljave grudi, raspirivale su vatru u ženskim mislima. Nepokošena trava je pak lepšem polu bičevala potkusurene noge, tako je sprega izmedju suprotnih polova bivala sve jača svakim zamahom kose i fijukom kroz travu. Lenka je prednjačila u ponudi vode, kao da je znala ko je, kada i koliko žedan. No, kad Lenka donese vodu, ne možeš da ne piješ. Dok ispijaš ponudjeni bokal, ošineš pogledom preko Lenkinih nabujalih grudi i njenog tananog struka, a potom oči automatski skliznu na izatkanu suknju. Ne treba ni malo mašte da se zamisli čega ima ispod suknje ali treba puno energije da se zauzda požuda žednog! Njena širina kukova je i najokatijeg trenutno pretvarala u razrokog. I najgrlatiji bi zanemeli, i najstabilniji bi poklekli, i najmoćniji bi zanemoćali... Savršeno je ona sve to znala. Smeškala se, kikotala, prsla u smeh, i sve u zavisnosti od potrebe, ali nikada nije bila namrgodjena. Piskala je Lenka kao zmija, ponekad. To je muške dovodilo do ludila, onog ludila, znate već...
Mozda je i Steva bio u ludilu, tako se priča. Njegova kosa, dobro nakovana, mogla je obrijati i najgušću bradu svojom oštricom. Sekao je s njom čak i mlade drvenaste stabljike izrasle u travi.

Toga dana, kosidba je počela vrlo rano izjutra, dok je još bilo rose na travi. Tada se trava lakše seče, a kosiocima treba manje vode. Kako dan odmiče, sunce suši travu, muški se više i češće znoje, Lenka je sve aktivnija a Steva sve žedniji... U rano popodne, kosidba se prekida i svi streme ka obližnjem hrastovom, debelom hladu. Tamo se poseda u krug, ispija se rakija, mezi se kozji ili ovčiji sir, te se posle kraćeg predaha ide kući na ručak. Steva je rešio da pre odlaska kući dobro nakuje kosu, kako bi za sutrašnji početak bila spremna. Trčkarala je Lenka do Steve i nudila rakiju, a parče sira mu lično ugurala u usta. Znala je ona dobro da jedinac u majke i oca, uz to i vredan i lep i visok i pametan, može za nju biti izuzetna prilika.

- Zmija! - povikaše mnogi a žene i devojke pisnuše!
- Poskok! - Marko pobliže opisa gmiza.
Neko od neupućenih pomenu i zvečarku kao moguću varijantu napasti. Da živinka ne bi prerasla u pitona, Steva ustade, zgrabi svoju kosu i krenu ka mestu izvora zapomaganja unezverenih. Naravno, on u ovoj prilici vide i svoju šansu da se pred Lenkom prikaže u junačkom svetlu. Videvši da se zmija sunča na kamenu, Steva objasni:
- Šarka, bre, ljudi! Kakav poskok, kakav udav?
- Ubij je! Ubij je! - neki su imali nešto protiv zmije.
- Ne dirajte je, možda ima decu... zmijčiće... ne znam kako se zovu! - stade u odbranu zmije taze majka.
- Ubij je! - dopre do Steve piskavi glasić!
Ne htede Steva da seče zmiju, već odluči da joj glavu smrska drškom kose. Podiže kosu iznad glave pa svom snagom spusti vrh drške prema glavi zmije. Al' ne pogodi glavu zmije, ne pogodi kamen, već pogodi mekanu zemlju! Probudjena zmija šmugnu u travu a prisutni vrisnuše izbezumljeni.

Ne, nije njih izbezumilo bekstvo zmije! Prestravila ih je krv koja se slivala niz drveni deo kose, a svako ko bi podigao pogled malo više, video bi sečivo kose, duboko zariveno u Stevin vrat.

Jezik i sporazumevanje

Tokom evolucije, čovek je, nažalost*, stekao dar govora, tj. da ima svoj jezik.
Medju različitim ljudima (narodima), radjao se različit način govora odnosno jezik. Tako, u današnje vreme elektronike, imamo na stotine zvaničnih jezika, kojima se ljudi sporazumevaju, pod uslovom da su ovladali kako svojim, tako i stranim jezicima.

Neko je davno kazao da čovek više vredi, više li jezika govori. Protivnici te teorije zagovaraju tezu da, "ako neko hoće sa mnom da komunicira, neka nauči moj jezik"!
Gro ljudi ne želi da uči strane jezike iz obesti, hira, inata, egoizma...
Za sopstvene potrebe, tokom vekova, ljudi su osmislili razne načine sporazumevanja, a u zavisnosti od iskrslih potreba. Tako je nastala Morzeova azbuka, tako je nastala azbuka za slepe, dimni signali, pa razne šifrirane poruke, znaci različitih vrsta itd.

Način komunikacije je pak nešto drugo, ali se i on uporedo razvijao sa novootkrivenim načinom govora. Mene je oduvek privlačila mogućnost upoznavanja stranog jezika, ali oduvek sam i imao više volje od mogućnosti za spoznajom te privilegije.

I ne mora ljudi da uče strane jezike da bi jedni druge razumeli, ako već ne žele.
Bojim se da će ipak doći vreme kada će, hteli-ne-hteli, ljudi jedni druge razumeti silom prilika!
Jer, ljudi svih vera i nacija razumeju smeh i suze. Jeste! Na bilo kom jeziku, smeh razumno zvuči, a tek suze...

 Jer, kako kaže stara kineska poslovica: "吴语 中文 文言" a i arapska to potvrdjuje
rečima: "مرحبا بكم في ويكيبيديا بخط مرحبا بكم في ويكيبيديا بخط . Naravno, i mi imamo sličnu izreku a ona glasi: "Ko visoko pada..." itd!

_______________________________________________
* - Često je došlo do zloupotrebe ovog dara!