Rap - muzika ili...

O RAP-u ne treba puno komentarisati ili raspravljati naime, sve je u službi ukusa. Mada sam u srednjim godinama a moji muzički apetiti su ustremljeni ka dobrom starom Rock-u, nimalo ne ponižavam niti nipodaštavam radove savremenih rap-era. Naprotiv! Iskreno cenim njihov trud i pažljivo saslušam "proizvode" koje plasiraju u etar, te se može reći da sam jedan od konzumenata rap-a. Da li je Rap muzika težnja da se kroz stih iskaže nečija (nekakva) poruka, ali na savremeni način (u prošlosti su guslari guslali i kazivali nam priču poput današnjih repera), ili ruganje muzici uopšte, mislim da je suvišno i neukusno raspravljati o tome!
Prepustimo stručnim likovima da o tome divane a mi, prepustimo se retorici autora sledećih redova.

Hriste, Bože!

-->

Na terasi sedim, pali se ko zna koja pljuga

Jutro nikako da svane ova noć bas je duga

Odavno tamnoj noći sine, postao sam sluga

Sa čela teče znoj srce steže tuga

Kroz glavu mi se vrte svakojake misli

Ono malo zdravog razuma o tankoj niti visi

Stvarno zajebno stanje kada prodaju te svi

Ne postoje više ljudi pravi-pravi drugovi

Trebalo je vremena da skapiram neke ristva

Cava koje su me prodale dugačka je lista

I malo je onih koje mogu zvati bro

Sada znam sve karte su bačene na sto

Ovim rap sranjem ja sam zatrovan

Pa zato kidam ko da nisam normalan

Moj stil bolestan, ali poštovanja dosledan

Kada krene bit, u glavi čujem click, click boom

I rap-ujem sve ono sto padne mi na um

Pa rečima sakatim sve fejkerske nakaze

Bas ko sto papir seku ostre makze

Jer moje rime ima da ih unakaze

Prijateljki savet je da malo više pripaze

Šta naokolo o meni kenjaju i govore

mesto kačketa na glavi nosićete lovore

Pogledaj nas andjele, sve je puno bede i jada

jedni sede u foteljama, drugi crkavaju od rada

pitam se da'l još uvek postoji neka nada

ovde više nema ljudi, ovde nema tvoga stada

Ostao je samo talog otrovnih zmija

ova zemlja nije naša, postala je ničija

sve je manje crkvi sve vise džamija

nema vise šajkača, al zato ima šamija

Ova srbija svakim danom je sve manja

tako mala zemlja a prepuna je sranja

za prave stvari ovde nema postovanja

retki su ti koji su korist videli od znanja

Nema naftnih derivata a nema ni uglja

ali zato ima kolko 'oćeš kiča i šunda

od kluba do kluba od slava do splava

Srbijom haraju nove zvezde granda

Teheranskog melosa puna je estrada

Od takvih sranja mozak vrlo lako strada

Na to se provereno prima svaka cava mlada

A na napumpane silikone svaki ljaxe pada

Danas ti je u turbo-folku, sve veselo i živo

A sa repom jedva skupiš kintu za pljuge i za pivo,

I kad pogledaš oko sebe sve jebeno sivo

Al kad čujem nebuloze što pevaju i nije mi krivo

I poenta svih tih pesama na isto se svodi

kroz život ljubav prema novcu nek te vodi

ako lik ima dosta keša i nabudžena kola

tad je svaka sponzouša spremna da se skine gola

ovde Karleuša šatro radi neki r n b

pola ljudi ne zna himnu, ali njene pesme znaju svi

zato zapitajte se kakvi smo to ljudi postali

i hoćemo li nekad ceniti prave vrednosti

jer danas svako može u mikrofon da zeva

dok izmontrani glas preko playback-a peva

reci mi zar smo dotle došli tebra

da slušamo silikonsku kravu što na majku kenja

I zato sam sebi re'ko nikad deo tog šablona

Nikad ne ići putem tih imbecila i morona

Nikad deo takvog izopačenog sistema

Jer u ovoj glavi za takve stvari mesta nema

I ne pitaj zašto ovo parče papira meni toliko znači

Jer sa svakim svojim stihom ja postajem jači

I sve što na njemu može da stane kad emocija plane

Predstvlja mene i kad muzika krene, sve staje ja zaustavljam vreme

Hriste bože pogleadaj nas da li čujes ti vapaj naš

Stanje u Srbiji skroz sjebano zato ti se Bože, molimo

Stefan Veličković, 2010.