Нека се суди

Елем,
Нема одустајања од устајања
нек се народ пробуди
и нека суди!

Стога,
Нема договора око одговора
нека народ ускликне
и нека цикне!

Затим,
Нема милости према "Висости"
нека народ поскочи
да их уочи.

Њима,
Нема радости од силних гадости
за њихове кривице,
право у жице.

Дакле,
Нема одустајања од устајања
нек се народ пробуди
и нека суди!

Јатионмивиони

Ја бауљам данас, сутра,

ја ко Исус измрцварен
ја отужна живим јутра,
ја тлачен, сав искрварен.

Ти слеп код очију својих,
ти пакосник "мекa" срца
ти следбеник тих, некојих,
ти будући који грца.

Он зарозан гази, ждере,
он осоран, непогажен
он незајажљив, без мере,
он са жезлом, непоражен.

Ми смо с криве стране реке,
ми немамо право гласа
ми не знамо стазе преке,
ми гибамо док таласа.

Ви посрнуле савести,
ви рушите своје квоте
ви дајете се завести,
ви свирате туђе ноте.

Они се ждеру, бахате,
они себе уређују
они штампају плакате,
они увек побеђују.

Ја, ти... Никада на трону.
Он тријумфалан, вечити.
Ми, ви... У сенци, сутону.
Они, без речи речити!

Кидишем, себе жртвујем,
чељаде без душе, бића.
у миру мирно мртвујем,
маг без чаробног штапића.

Хоће л' они нас ил' њих ми,
тебе л' ћу ја ил' мене ти?
Сад арчимо нове зоре
у начелу да не мож' горе!

Нећу нигде, ту и овде,
изнебуха крочим онде
тамо где су милиони,
ја, ти, он и ми, ви, они...

Мозак на отаву

- Стављањем прста на чело, променио је живот. Прст му је био окидач промене!

- Вођо, превише размишљаш. Народ једва чека да пустиш мозак на отаву!

- Попут политичара сам. Узимам само оне послове, у које се могу дебело уградити. Темељ следећег пројекта је толико велики да се у њега, осим мене, могу уградити сви наши политичари!

- Потребни молери, керамичари, водовоџије, тапетари, паркетари и дунђери осталих занимања ради реконструкције Народне скупштине.

- Лак мушкарац обично бива тежак човек.

- Ампутирали су га из својих редова а био им је десна рука!

- Онима, који мисле да су ме ујели за срце, молим те, Боже, опрости им јер, нису знали да то није срце.

- Наша власт веома брине о свом народу. У ту сврху, спровела је акцију: "Нико вас не може опљачкати"!

- Највећи еколошки проблем на Земљи су политичари и сиротиња: једни много серу, а други прде у чабар!

- Не може се више живети од поштеног рада. Идем у политичаре.

- Тек када су ме слудели, почели смо да се разумемо!

- Заложили су земљу, очекује нас пакао!

- На фронт су отишли загрејани. Тамо су се охладили.

- Ја их гласам да уђу у фотељу а они би моју столицу!

- Власт народу окреће леђа а народ мирује, не диже му се!

- Какво време долази, појешћемо се између себе!

- Све мање је оних који звоне на вратима а све више оних који лупају!

- Многи су ухватили кривину дакле, на правом су путу.

- Онај крупан, висок, мишићав и згодан је исти као ја... што сам волео да будем!

- Мајко, земљо, нико ти није ближи од мртвих!

- Дефинитивно, ово је земља верника... Све више је оних који се крсте!

- Дефиниција кремираног наркомана - прах и пепео!

- Издржљивост нашег народа је неизмерна. Ниједан други народ не би, од своје власти, издржао оволика збивања.

- Не будимо наивни, народе. Власт само жели да нас навуче на паризер!

- Нису ми све овце на броју, - рече велики вођа на митингу.

- Власт је, својим чињењем, народу ушла под кожу.

- Да ми је ова памет била пре тридесетак година, стекао бих много више непријатеља.

- Онда када сам се сложио са њима, оптужили су ме за различито мишљање!

- Позиција и опозиција - зло и наопако.

- Народ одговара овој власти. Једном ће, ваљда, и власт одговарати народу.

- Земљу су продали сада обрађују народ.

- Поводом Дана борбе против сиромаштва, власт је објавила борбу против сиромаштва.

- Никада није имао нарочиту склоност ка музици а пре неки дан је пропевао!

- Када нам до ноката догори, свеједно је да ли смо у паклу или на ломачи!

- Ако већ не могу како хоћу, нећу ни како могу!

- Од како је видео гиљотину не зна где му је глава.

- Све имамо црно на бело. Црно нам се пише бело гледамо!

- Мушкарац без жене је пола човека. Да би надоместио недостатак, он мора пронаћи жену и по!

- Сагорео сам на задатку. Остали су запалили.

- Често сам га виђао док је био жив а после, као да је у земљу пропао.

- Двоумио сам се! Онда се у мени преломило и ево ме на трауматологији.

- За болест пишања уз ветар није надлежна урологија ваћ полиција.

- Преживео сам њихов напад. Касно пале.

- Пао сам ниско и ту су ме ухватили.

- Гледао сам вођу на ТВ... Ја се у кориту купам а он једе.

- Као Шехерезада, само прича, прича... Не сме да стане.

- Ништа ми од руке не иде, - рече попрсје!

- Народу је власт толико тога пружила... само пружила.

- Преко ноћи је постала водолија а била је девица!

- Многима сам изашао у сусрет. Заправо, свима који су се кретали према мени.

Басструбација

Јован Димитријевић - 2023 - Басструбација

Музика и аранжман: Ј. Димитријевић

Музичка нумера урађена на Cubase v.5 Air

Света Анастасија

Детаљ са синоћне промоције моје треће збирке прича, наступ dr. Danijela Nikolic Djordjevic и Слађан Теодул Јанковић са песмом Света Анастасија.

Публика, која је надмашила сва моја очекивања у смислу посете, уживала је у текстовима мојих песама и прича (које су казивали гости вечери) и са великом пажњом пратила целокупни програм. Велико хвала дивној публици!

Данијела, Слађане... Хвала вам велико на одзиву, на прелепом одабиру песама, на дружењу...

(Да послушате песму, кликните на доњу везу)

 https://youtu.be/2z00bML9DLE

КОЧЕБАРСКИ - Промоција у Дому културе у Грделици

Петак, 28.04.2023. Дом културе Грделица у 19 часова
Промоција моје треће збирке кратких прича "КОЧЕБАРСКИ", за коју је рецензију написала и лектуру урадила проф. Маја Милић.

Корице за збирку је урадила Stefana Stanivuk Veselinović.

Око уређења текстова побринула се моја пријатељица Karolina Mijucic.

У програму су учествовали чланови "Поезија 016", и гости мултиуметничког удружења "ЛЕМУС" 016, Лесковац.
Програм су својим учешћем оплеменили посебни учесници.
У музичком делу програма представила се млада уметница на класичној гитари, Исидора Вучковић.
Посебна захвала специјалним гостима вечери, оснивачима Светосавске Витешке Академије dr. Danijela Nikolic Djordjevic и Слађан Теодул Јанковић - Витез Светлости.

Текстове из збирке читали су Bosanka Zdravković, Mira Djermanovic, Ivana Marjanović, и млађани колега по перу, Никола из Грабовнице.

Користим прилику да се захвалим организаторима, особљу Дома културе у Грделици, проф. Маји Милић, свим гостима и учесницима а посебно се захваљујем предивној публици, чијом сам посетом пријатно изненађен, која је с великом пажњом пратила програм, кроз који нас је водила Ивана Нешић.
Збирку је штампао "Галаксијанис", Ниш.
Спонзор збирке - СтеМик, Грделица.
Финансијска подршка штампања - Бојан Коцић, Ковачева Бара.

   

 

      

Лек за душу

     Љубинка Прокина, мало застарела девојка, често је виђана на улици како се несигурно креће. Многи људи у месту говорили су за њу да није баш чиста, да има проблема са главом. Док је била млађа, тај проблем није имала. Али, с доласком година, дошла је и та несигурност приликом хода. Нико од момака није желео ни да помисли о прошењу и женидби са "болесном" девојком. А потицала је из добре куће, економски јаке, где су сточарство и пољопривреда биле јако развијене гране привреде. Но, она је своје девојачке дане арчила за свој ћеф, баш тако, тетурајући се путем. И није нешто нарочито марила због избегавања од стране момака. Због тога је у сопственој кући, од укућана, третирана као бела врана.

     Још једна кућа у селу је била добростојећа, кућа деда Велинкових. И они су обрађивали пољопривреду, гајили стоку и живину и живели од свог мукотрпног али исплативог рада. Бела врана у Велинковој кући био је Столе, његов старији унук, иначе страствени љубитељ ракије. "Шљивка је мелем за душу!" - рекао би Столе, и с великом дозом љубави би празнио флаше с ракијом. Деда Велинко је умео да ракији, приликом печења, заиста дарива душу. И увек би, након сезоне печења ракије, говорио: "Овај балон ће отворимо кад ни у кућу закмечи"! То ишчекивање кмечања је потрајало... баш је потрајало. А велики стаклени, и прућем оплетени балон је чекао то "кмечање". Но, неко би рекао, и он је почео да губи наду да ће бити отворен баш у ту сврху.

     А Столе... Миловао је полоче ракије таквом нежношћу, каквом се ни женско чељаде не милује. Левом руком би обухватио плочајку а десном прелазио преко ње од грлића до дна, док би течност унутар боце титрала. На његовом лицу, онај блажени осмех задовољства и поглед испуњен љубављу, говорили су све. Међутим, његови укућани нису имали нимало разумевања за његову љубав према ракији, те су му флашу често скривали. А нису имали потребе, био је врло миран и скоро неприметан јер, када би попио мало више, једино би кревету досађивао.

     Међутим, колико су укућани радили на сакривању флаша, Столе би увек и изнова био опскрбљен својом страшћу. Онда је дошло до тога да су чланови породице почели сумњати једни у друге, и да је степен поверења међу њима бивао толико нарушен, те је почео да их гуши. Кренуло се са оптужбама да неки нелојални чланови породице "раде" за Столета. Најпре су се посвађали отац Трајко и мајка Душанка. То се обичном свађом није могло назвати, то је био кркљанац али без крви. У даљем току свађе, сумња је устремљена на млађег сина, који се врло ретко задржавао у кући. Управо таква његова кретња је довела укућане до закључка да је управо он Столетов јатак. Додуше, имали су сумњу али не и доказ. Душанка и Трајко, нису се могли помирити с тим да у кући имају сина за женидбу, коме је ракија била дража од жене. Међутим...

     Једнога дана Столе, изненада, у кућу доведе Љубинку Прокину и рече својима да ће му то бити жена а њима снаја. Сви у кући занемеше од чуда. Сви су се питали, од деда Велинка и бабе Крстане, до Столетовог млађег брата, како је једна домаћинска девојка пристала да се уда за пијаницу. Но, еуфорија чуђења је трајала колико и полоче шљивке у Столетовим рукама, уз добро мезе. Елем, након краћег времена, породица се примири и крену у нормалан живот који је наметала сеоска свакодневница. 

     Деда Велинко, као најстарији члан породице, мало је времена проводио на било каквим пословима. Углавном, пошто је навикао да врло рано устаје његова је обавеза била да узјутра нахрани стоку. За њим би устајала и баба Крстана а њена обавеза се сводила на јутарњу мужу крава. После муже "наодила се на работу". Трајка је често мучила жгаравица те, при обављању пољопривредних послова је често био ометен, а за дотично стање, кривио је своју жену, Душанку, тврдећи да јела пржи јаком запршком. Столе је био посвећен пословима око куће, Љубинки у мањој мери, и плочајки, у већој мери. Љубинка је доста помагала својој свекрви у кућним пословима али је и даље имала ту тетурајућу ману. Када су укућани приметили да јој стомак нараста, нису се могли определити између радости и бриге. Но, она није марила нимало, наставила је да се тетура и да се успешно носи са све већим стомаком. Како је љубав према детету надјачала сва остала осећања, сви укућани су се трудили да јој омогуће што више одмора и што мање обавеза. На неколико дана пре него што ће се ослободити терета, Љубинка престаде да се тетура. Као да је нагло "оздравила", што је породицу видно и додатно узнемирило. Али, скори долазак бебе на свет, одагнао је све бриге, све предумишљаје и лоше претпоставке. Столетов брат није са породицом делио бриге јер, скоро никада није био кући.

     Једнога дана деси се оно! Љубинка донесе на свет здраво, мушко дете. И баш тога дана, када је у кући закмечало, деда Велинко сиђе у подрум да отвори амбалажу с ракијом. Убрзо се врати из подрума, носећи у рукама балон, који спусти насред собе. Сви укућани беху згранути овим чином, а на уснама им је титрало питање како је деда тако ојачао да сам, без ичије помоћи, донесе тридесетак кила у рукама.

- Куде је ракија? Столе! Казуј куде је ракија!

- Што мене питујеш, ја не пијем туј ракију. Ја купујем од комшију Живка, питај га ако на мене не верујеш.

- Па, куде је ондак, ракија? Ја, јес да свако јутро "уџипим" по пар чашице ради циркулацију али несам попија цел балон.

Уто се јави баба Крстана:

- Ете, и ја свако јутро испијем по једну чашку да смирим руке, па после музем краве. Кад ги помузем, попијем још једну да малко залечим душу.

- Оно, ако ћемо право, и ја сваки дан утркољим по две чокањчићи, знате да ме мучи жгаравица, - јави се Трајко.

Дође ред да се и Душанка укључи у исповед:

- Сећате ли се кад ме пре два-три месеца боле глава и шија? А кад ме ономад мучи реума, сећате ли се тој? А зуб кад ме заболе?!

- Не л'жи Душанке, ти само један зуб имаш у главу, - прозбори Трајко.

- Пал, за њега ти и причам! Ал ете, саг ме ништа не боли. А, како мислите да сам се излечила? Турала сам облоге на болна места! Малко споља, малко изнутра...

- Пал, такој... тој ти је лек за сваку бољку... И душу лечи! - рече баба Крстана.

- Мани ме бре, Крстано сас туј душу, ти тој немаш. Него, аман, људи, ја не могу да испечем колко ви мож да пождерете - рече деда Велинко. - Али, не сваћам да у балон нема ич, сув ко барут. 

- Ма... Од како сам дошла у кућу... Пивкала сам си. А пред порођај... Од стра.  Ете, само да сврнем душу, - стидљиво рече Љубинка!

Сви занемеше. Деда Велинко се први прибра:

- Нек ни је живо и здраво овој мушко што се родило, сутра ће начнемо други балон и... И сви ће се тетурамо, и по кућу и по двор! Ма, по цело село ће се клатимо!

- Реко ли ја да лечи душу? - прозбори неко...