План, богомдан

     На вратима је крупним словима било исписано: "Свети Петар". Куцнула је на врата и сачекала. Како није чула оно "да", куцнула је још једном а у том моменту, с друге стране, неко је отворио врата. Глас јој рече да уђе. По уласку унутар просторије, од намештаја затекла је стол на средини одаје, који је био затрпан неким, огромним и похабаним књигама, и једну празну столицу с предње стране стола.
- Приђи и седи - рече јој исти глас.
Тек пошто се приближила столу, иза оних књига, видела је лице старца са потпуно седом косом и белом брадом до појаса. Врло умилним и топлим гласом, старац јој се обрати.
- Ја сам Свети Петар а ти си Јованка, је ли тако?
- Тако је, чика Перо.
- Кад оно беше ти умрла?
- Нисам умрла, чика Перо, спаљена сам, Енглези су ме спалили.

- Прошла си слично као и Бог... додуше, њега су разапели на крст. А када ти оно беше спаљена, заборавио сам?
- Па, има око шесто и нешто земаљских година, чика Перо.
- Аха... а зашто ти мене тако зовеш, буди бог с нама?
- Чика Перо, ти сигурно знаш где сам рођена...
- Знам, лично сам помогао твојој мајци, Изабели, да јој порођај буде што лакши.
- Е, па видиш, чика Перо, мене је моја мајка васпитавала да се старијим људима, из поштовања, увек тако обраћам. Хвала богу, таква је традиција код нас, Срба.
- А, отац... како ти се зваше отац... Жика, чини ми се.
- Да. У ствари, звао се Живојин али су га звали Жика. Када смо се од турског зулума склонили у Француску, наметнули су му име, Жак. Међутим, по доласку у Француску, затекли смо исто стање као у Србији. Тамо су Енглези окупирали северни део Француске и чинили тако монстуозна дела, Боже сачувај! Турци су им само могли позавидети на бруталности. Божија сила су били ти монструми! А умислили да су богомдани. Колико пута сам се питала: "О, Боже, зар човек човеку може то урадити"!?
- Све ја то знам, сила Бога не моли него, Јованка, позвао сам те да ти саопштим веома важну и поверљиву ствар. Ти не знаш али, на Земљи је тренутно општи покољ, што би ви, Срби реки: "Не зна се ни ко пије, ни ко плаћа". Свако свакога мрзи, с ратовима нису никада престали...  Бога не љубе, хуле на њега, псују га, вређају... сете га се тек када су у невољи. Чак су се толико погано дрзнули, да у Његово име чине свакојака зла... Намножило се безбожника, јеретика, многобожника и неверника, који су за ситан грош своју душу продали непријатељу Бога. Не дао Бог, настави ли се са оваквом праксом, живота на Земљи за двадесетак периода неће бити. Божија воља је да одеш на Земљу, доведеш људе у ред и искорениш тај хаос. Ти си се истакла као врло домишљата за време живота, а овде си и своју душу показала у најсветлијем облику. Видим да си пуно активна на пословима у Врту.

- Чика Перо, па све душе су ангажоване, сви ми волимо да нам Врт буде лепо удешен.
- Шта сте радили у овом периоду?
- Доста тога је урађено, што се тиче самог Врта, свуда је посејана Љубав, Доброта и Радост, а потпуно смо искоренили Мржњу, Завист, Подлост и остали коров. Јао, чика Перо, не знам да ли си видео како прелепо цвета Нежност. Милина једна, просто, да ти душу разгали!
- Нисам видео али знам.
- Је ли, чика Перо, зашто никада не сејемо Пожуду и Страст, женске душе кажу да је то дивно цвеће?
- Пробали смо али овде не успевају. Не одговара им клима. Него, да ти кажем зашто сам те позвао. Мало пре је Бог потписао налог за твоју реинкарнацију. Можеш се вратити у живот, у било ком облику осим у људском. Потом ћеш, по свом нахођењу, обуздати помахнитале, крвожедне, незнабожне и нељудске појаве. Уосталом, свет је у твојим рукама, стога, размисли, одлучи и саопшти ми своју одлуку око одабира ентитета.

- До када треба да одлучим?
- Па, у наредном периоду, рецимо. Не жури али, испланирај детаљно. Ето, то је све, можеш се вратити осталим душама у друштво.
     Након само пола периода, Јованка је по други пут закуцала на иста врата.
- Чика Перо, испланирала сам. Одлучила сам да буде овако: за почетак, нека ме Господ реикарнира у свињу.
- Зашто баш у свињу, за име бога?
- Знаш како... за све ово време, наслушала сам се овде разних прича од женских душа, како је на Земљи прелеп и узвишен осећај бити са мушкарцем. Оне кажу да је тај осећај лепши чак и од свих угодности овде. А ти знаш да сам ја овде дошла врло млада и невина, дакле, нисам искусила мушкарца на такав начин.
- Добро, то је уреду али зашто у свињу, дете моје, ако Бога знаш?
- Е, па, слушала сам и душу једне ветеринарке која је рекла да тај божански осећај, који на Земљи зову оргазам, код жена траје до десетак земаљских секунди, док код свиња траје најмање шеснаест земаљских минута.
- Да, тако је, и?
- Волела бих неко време да уживам у тој лепоти, пре но што кренем у наставку реализације плана.
- Добро, у реду је. Нека буде тако. На крају, Божија воља је да се свету пружи још једна прилика зато, широм света, гледај да посејеш Мир!

- Хоћу али, познавајући људе, да би Мир успео на Земљи, треба да се догоди чудо Божије.

- Бог више није спреман да чини чуда, а људи... људи треба да се спремају за Божији суд јер, и душе оних, који су се приклонили тамној страни, доћи ће Богу на истину! А какав је твој даљи план?
- После неколико периода, не знам колико је то земаљских дана, планирам да напустим обличје свиње. Као ветар ћу прохујати, да што боље упознам свет и мало га протријерити олујама, торнадима и орканима, не би ли се људи призвали свести и памети.

- Хм... није лоше.

- После ћу, Бога ми, дунути пут Енглеске. Је ли све то у реду, чика Перо?
- Ех, ти Енглези... и Бог је дигао руке од њих. Јованка, јави ми када будеш спремна да идеш и, нека те чува Бог. Је ли то све?

- Није! Ако људска раса, не дај Боже, не препозна опомену, разобличићу се из ветра.

- Шта ћеш, онда, забога?

- Преобратити се у коронавирус!

- Добро... Али, посебну пажњу обрати на твоје Србе.