Osećaj za Feeling

- Ako me osećaj za instinkt ne vara, trebalo bi da imam smisla za talenat. Još da nije ove fobije na strah...

- Umoran k'o pas, gladan k'o pas, laže k'o pas... Šta li je pas zgrešio čoveku?

- Neki se rode samo da bi bili rodjeni!

- Budite optimisti i čvrsto stanite na tlo, poput... poput dobrostojećeg bogalja!

Ljubavno-patriotski blok

- Svi vi koji ste daleko od rodne grude, vratiite se, zemlja vas zove.

- Svakodnevno na ulicama srećem namrgodjena lica... Neverovatna pojava u ovako smešnoj zemlji!

- Pljušte po FB profilima poruke ljubavi iz belog sveta. Srbi poručuju kako vole Srbiju! Lako je voleti Srbiju iz tog "belog sveta"... dodjite u Srbiju pa je onda volite!

Žena je ćutala

        Baba Ruža krupnim koracima hita ka desetoj deceniji života. Kakvog je opšteg zdravlja, doguraće do stotke k'o od šale. Jes' da ima problema s niskim pritiskom, ali to je zanemarljivo za njene godine. "Stunti" joj se ponekad pred očima te se sudari sa Zemljom. Onda, moja žena i ja je okrepimo vodom i šećerom, te podignemo na noge i kao nova je. Tako, slobodno mogu reći da s njom nemam nekih ozbiljnijih problema, ako izuzmemo taj što odbija da pije lekove. S druge strane, koliko sam "oslobodjen" baba Ružinih problema, toliko me opterećuju problemi moje dece. I to nisu obični, svakodnevni problemi, već oni koji dolaze nenajavljeno, onda kada ih ne očekuješ, onda kada misliš da je sve potaman.

        Pre desetak dana Miša pao sa bicikla i to pravo na glavu. Stvarno ne znam šta je tražio na onom biciklu od "pre Hrista", onog "muškog bicikla", koga je ganjao još deda Sava, od kuće do fabrike i nazad. Da! Tog bicikla s "kontrom". A Miša, moj mladji sin, nije znao da se snadje s kočenjem na nizbrdici. Stiskao je on onu "ručnu" kočnicu, kako je inače navikao, ali ona nikada nije radila. I tako ti moj Miša zaradi ozbiljnu rasekotinu na glavi. Posle smo morali da ga vodimo na ušivanje, gde me doktor dobro "izribao" što sam detetu dozvolio takav "luksuz". A ribanje je potrajalo... baš je potrajalo. Žena je ćutala, samo me gledala. Ta vrsta kritike me posebno proganjala. 
        I tako, bi kako bi, zakrpismo Mišu sa šest šavova, i još ga izbušiše s par injekcija, pa onako "zapakovani", dodjosmo kući, srećni što se sve srećno završilo, a "moglo je i gore biti" kako reče lekar. Ipak mislim da je najveća količina sreće bila u meni što sam se udaljio od očiju doktora.

        Nevolja nikada ne ide sama, uvek nadje društvo. Dva dana posle ovog dogadjaja, Mišu smo na vreme  ispratili u školu s čalmom na glavi, a iz škole se pre vremena vratio Vladica, moj stariji sin, takodje s čalmom na glavi. Dok je igrao fudbal s decom, u težnji da loptu glavom ubaci u prazan gol, on je promašio loptu a pogodio stativu. Opet sam morao da zatražim intervenciju "krojača" u lokalnoj ambulanti. Tek na vratima ordinacije, kada ugledah poznato lice, i meni se "stunti" pred očima. "Pa nije valjda...?", tiho mi se ote iz grla. Ovoga puta doktor je bio manje rečit, ali sve vreme duboko je uzdisao i vrteo glavom. I nekoliko puta me ošinuo pogledom. Po obavljenom poslu, a pri izlasku iz ordinacije, izustio je kroz zube: "Vodite malo računa o svojoj deci". Bolje da me je išamarao. Da se zemlja poda mnom otvorila, lakše bi mi bilo da u nju propadnem. Ali lekar je znao da se zemlja neće otvoriti, pa je dodao da... "To su ipak vaša deca, gospodine!" Žena je kritički ćutala.

        Eh... baba Ruži se mnogo puta "stuntilo" i mnogo puta smračilo pred očima, i mnogo puta je ona padala... Ovog puta, njoj se zavrtelo u glavi dok je prolazila pored Jovine ograde. A Jova nema para da gradi ograde od kovanog gvoždja. On je ogradu u obliku zida, sazidao od kamena zelenca, koji je na nekim mestima oštriji od moje sekire. I jedan od tih zelenjaka je malo recnuo baba Ružu po glavi, taman za osam končića, onako odoka! Po saznanju da je došlo do povrede, žena i ja dotrčasmo s vodom i šećerom u rukama, te babu u život vratismo.  Baba Ruža dodje sebi, ali ja se oduzeh potpuno. Žena me samo gleda i ništa ne govori. U tom momentu sam molio Boga samo jedno. Začalmismo babi glavu, utovarismo u auto i pravac ambulanta. Kada sam kroz poluotvorena vrata video doktora, najpre sam prebledeo, tako da je i meni bilo potrebno nekakvo "ušivanje" a odmah mi je kroz glavu prošlo pitanje: "Da li ovaj čovek ikad ima slobodan dan?" Pogledi nam se sretoše, ja samo klimnuh glavom ne trepćući. Ništa nisam mogao reći zbog oduzetosti! I on "samo klimnu" glavom! Žena je ćutala... samo nas gledala i više puta klimnula glavom.

Aforizmi s utiskom

Aforizmi nisu moji, pokupio sam ih od svuda po malo, jer su na mene ostavili vrlo jak utisak.

- Imam jednu dobru i jednu svakodnevnu vest.

- Stranci dolaze u Srbiju iz dva razloga. Da poprave zube ili da ih pokažu.

 - Mi nismo ni za istok ni za zapad. Mi smo kao tanga gaćice, na sredini.

- Srednji prst je naš kažiprst.

- Kad umrem svejedno mi je za koga ću glasati.

- Snaga našeg parlamenta je 250 ks.