Нигде, где Никада није постојало Ништа, пре 13,7 милијарди година, догодио се, из неког разлога Буууум! Наука, на овај начин објашњава како је Космос настао у Великом праску. Дакле, тренутак пре тога није постојало ништа! Ни време ни простор! Здрав разум и Закони природе налажу да се из Ничега не може створити Ништа, а камо ли Нешто. Но, добро, рецимо да је тако: да се из праска изродило време и простор, који су се почели континуирано ширити, крчећи себи пут ка бескрају Свемира. Потом су упаљене прве звезде, настале од згуснутих гасова, те настале галаксије... много галаксија, затим галактичка јата и кластери итд. Оваква научна теорија је прихваћена од већине савремених научника, а темељи са на многим тезама и хипотезама. Једна од њих је та, да се Универзум убрзано шири у свим правцима, што јасно указује да је космичко ширење последица пра-експлозије.
Из овог кратког увода, можемо закључити једну ствар: Бог не постоји! Он није могао бити "одговоран" за креирање Космоса, јер у моменту настанка истог, ни он сам (Бог) није могао постојати. Да поједноставимо: немамо нигде ништа! У једном моменту, негде, деси се експлозија (Велики прасак) и настане простор и време. Простор крене у ширење, а време крене да тече. Али... Ко је створио оно "у једном моменту" и "негде"? Наука објашњава како је из бескрајно мале тачке, тачке са великом густином и великог притиска, дошло до праска. Ако је постојала та тачка, онда није тачно да је Свемир пре праска био празан.
Но, да се ми манемо ових прича, које никоме, а најмање читаоцу, нису баш јасне. Човек не воли мистерију, не воли необјашњиве појаве. Мора се знати: постоји ли или не постоји Бог. Него да ми напустимо необјашњиво велики Космос, да сиђемо на земљу и уђемо у један мањи свет. Уђимо у један од најмањих светова. Добродошли у микроскопски свет, у Микрокосмос.
Људи су током еволуције имали природни нагон ка истраживању и откривању непознатог. Неком нашем претку, било је занимљиво видети од чега је направљен камен! Да, када је човек по први пут поломио камен, остао је затечен када је унутар камена видео други камен. Што је више мрвио камен, добијао је исти материјал само мањих димензија... и питао се:
- Па, докле тако?
Па, пријатељу, све дотле док видиш продукт своје знатижеље. Када више не будеш могао видети камен, мораћеш измислити микроскоп. Е, њиме ћеш моћи видети дубље у камен. А тамо, у тој дубини... можда ћеш тамо видети Бога? Али, уместо њега, посматрач је наишао на...
Молекул! Тамо, доле, човек је нашао молекул и одмах му доделио епитет најмање честице на Земљи. И био је најмања честица све док неко, са бољим видом, није уочио да се молекул састоји од још мањих елемената. Два па и више елемената, била су саставни део молекула, а човек крену у истраживање и откривање. Шта је то што је било неистражено и покривено? Атом! Да, човек је открио Атом и управо тако га и назвао, јер је то грчки израз за недељивост. Када је човек спозано атом, закључио је да је то крај. Али, појавио се неко са још оштријим оком и видео да у атому нешто мрда. Да, у атому "мрдају" протони, електрони, неутрони и ко зна какви све трони тамо "живе"? Човек је потом научио да влада овим маленим снагама, да их контролише, да извлачи корист.
Како је то за неку другу причу, ми ћемо се овде држати задате теме. Сва ова дешавања довде, била су у границама видљивог, опипљивог... А човек не мирује, и даље истражује Божије присуство. Како се овде није појавио нико са изоштренијим видом, човек је опет кренуо са тезама. Наравно, када престаје пракса, наступа и намеће се теорија, Теорија струна! Дакле, сви они трони и кваркови су уствари прожети струнама, које прожимају читав Свемир. Од вибрација тих струна све зависи и све се уређује њиховим вибрирањем. На основу теорије струна, научници сада закључују да не постоји само један Свемир. Постоје безброј свемира!? Дакле, наш Бескрај је само један од мноштва сличних, који су ту у непосредном комшилуку. Не би ме изненадило, помало храбро размишљање, да свемир откријемо у нама. А могао би наш свемир бити и атом нечег огромног, живог! Ми, као слободни мислиоци, на основу тога, закључујемо да постоји и безброј Великих праскова.
Неко ко има празну собу, реши да у њу унесе мало светлости и кресне шибицу, упаљач... направи нови Универзум. Па... ко то тамо праска?
Из овог кратког увода, можемо закључити једну ствар: Бог не постоји! Он није могао бити "одговоран" за креирање Космоса, јер у моменту настанка истог, ни он сам (Бог) није могао постојати. Да поједноставимо: немамо нигде ништа! У једном моменту, негде, деси се експлозија (Велики прасак) и настане простор и време. Простор крене у ширење, а време крене да тече. Али... Ко је створио оно "у једном моменту" и "негде"? Наука објашњава како је из бескрајно мале тачке, тачке са великом густином и великог притиска, дошло до праска. Ако је постојала та тачка, онда није тачно да је Свемир пре праска био празан.
Но, да се ми манемо ових прича, које никоме, а најмање читаоцу, нису баш јасне. Човек не воли мистерију, не воли необјашњиве појаве. Мора се знати: постоји ли или не постоји Бог. Него да ми напустимо необјашњиво велики Космос, да сиђемо на земљу и уђемо у један мањи свет. Уђимо у један од најмањих светова. Добродошли у микроскопски свет, у Микрокосмос.
Људи су током еволуције имали природни нагон ка истраживању и откривању непознатог. Неком нашем претку, било је занимљиво видети од чега је направљен камен! Да, када је човек по први пут поломио камен, остао је затечен када је унутар камена видео други камен. Што је више мрвио камен, добијао је исти материјал само мањих димензија... и питао се:
- Па, докле тако?
Па, пријатељу, све дотле док видиш продукт своје знатижеље. Када више не будеш могао видети камен, мораћеш измислити микроскоп. Е, њиме ћеш моћи видети дубље у камен. А тамо, у тој дубини... можда ћеш тамо видети Бога? Али, уместо њега, посматрач је наишао на...
Молекул! Тамо, доле, човек је нашао молекул и одмах му доделио епитет најмање честице на Земљи. И био је најмања честица све док неко, са бољим видом, није уочио да се молекул састоји од још мањих елемената. Два па и више елемената, била су саставни део молекула, а човек крену у истраживање и откривање. Шта је то што је било неистражено и покривено? Атом! Да, човек је открио Атом и управо тако га и назвао, јер је то грчки израз за недељивост. Када је човек спозано атом, закључио је да је то крај. Али, појавио се неко са још оштријим оком и видео да у атому нешто мрда. Да, у атому "мрдају" протони, електрони, неутрони и ко зна какви све трони тамо "живе"? Човек је потом научио да влада овим маленим снагама, да их контролише, да извлачи корист.
Како је то за неку другу причу, ми ћемо се овде држати задате теме. Сва ова дешавања довде, била су у границама видљивог, опипљивог... А човек не мирује, и даље истражује Божије присуство. Како се овде није појавио нико са изоштренијим видом, човек је опет кренуо са тезама. Наравно, када престаје пракса, наступа и намеће се теорија, Теорија струна! Дакле, сви они трони и кваркови су уствари прожети струнама, које прожимају читав Свемир. Од вибрација тих струна све зависи и све се уређује њиховим вибрирањем. На основу теорије струна, научници сада закључују да не постоји само један Свемир. Постоје безброј свемира!? Дакле, наш Бескрај је само један од мноштва сличних, који су ту у непосредном комшилуку. Не би ме изненадило, помало храбро размишљање, да свемир откријемо у нама. А могао би наш свемир бити и атом нечег огромног, живог! Ми, као слободни мислиоци, на основу тога, закључујемо да постоји и безброј Великих праскова.
Неко ко има празну собу, реши да у њу унесе мало светлости и кресне шибицу, упаљач... направи нови Универзум. Па... ко то тамо праска?
********************************
Неопрезни читалац може помислити да сам текст
преузео од некуд, од негде... да, преузет је од мојих размишљања. Наиме,
годинама пратим науку баш у домену изучавања нашег Универзума, тако да је овај
текст писан "из главе".
