Ни сам није много знао о компанији у којој је радио. Њему је битно било то, да је за посао који је радио, био одлично плаћен. Унутар фирме познат је био као "Оперативац". Имена на послу ником ништа значила нису. Сви су радили под неким псеудонимом и то никоме није сметало. Његов најближи сарадник, био је познат под именом "Послужитељ". Ова пословна имена, нису била доступна јавности - чим би напустио зграду компаније, постајао би човек са именом и презименом. Излазак би му враћао идентитет.
Он сам, није имао много пријатеља са стране, ако се не рачунају пословна пријатељства, која су опет базирана на крајњој дискрецији и површности. Једини истински пријатељ био му је четвороножац, Мексички голокожи пас, врло интелигентна животиња, у шестој години живота. "Оперативац" је пак, био у тридесет шестој, разведен од Маријете, лепе шпањолке, са којом је имао прелепу мешаницу Ана-Марију. Једном приликом, када је уморан задремао у плетеној лежаљки иза куће, баш су му на капији заблистале Маријета са Аном. Четвороножац је отрчао до свог господара те га гурањем предњих шапа, нежно пробудио и опоменуо да му долазе гости. Маријети се није нарочито обрадовао, али Ана ... Ана је била мелем за душу и срце. Волео ју је како отац заиста треба да воли кћер.
Обзиром на природу посла, није имао ни непријатеље, јер директне контакте са људима није имао, а сложићете се, такви односи највише стварају непријатељства или фиктивна пријатељства. Посао му је био веома специфичан: компанија му је у кући саградила неку врсту канцеларије, где је проводио радне сате. Канцеларија је више личила на бункер него на офис! Укратко описана, просторија 2 х 3 метара са 2,2 метара у висини, окружена тешким челичним зидовима са термо-звучном изолацијом, херметички затворена, са вратима од пар тона, била је све само не канцеларија. По затварању врата, светло у просторији би се гасило на побуду закључавања браве, а апарати би „исисали“ ваздух из просторије у циљу заштите поверљивих докумената. Са спољашне стране, могло се унутра само са шифром. Да се случајно ко нађе унутра по затварању врата, не би му помогле све шифре овога света, ни магија, ни трикови, а позив за помоћ би био само вапај. Мала количина кисеоника би укључила одбројавање до смтри несрећника. Из оваквог система заштите, види се савршена озбиљност предузећа, као и безбедност запослених.
У преподневним сатима није примао посете, једино би "Послужитељ" могао доћи да заједно или понаособ, регулишу папирологију потребну фирми. Често су радили ћутке, свако је знао свој посао. Понекад је један радио, а други одмарао уз ТВ програм и слично.
На пословима "Оперативца" изабран је и промовисан прошле године, а једини противкандидат му је био управо садашњи "Послужитељ". Пречесто је имао осећај да га сардник презире, мада овај то ничим није показивао.
Понедељком није радио, али је ушао у офис да потражи неки досије у намери да сутрадан што спремнији приступи послу. У дневној соби му је зазвонио телефон, али он на тај позив није желео да одговори. Маријетин позив је по звоњеви апарата препознавао. Телефон је био упоран а био је и он! Баш је размишљао да оде и ишчупа утикач телефона из зида, када се у његовој канцеларији угасило светло. Погађате: светло је угашено затварањем неколико тона челика. Шта сада да ради? Да зове у помоћ?! Ма ко ће га чути па да је и у дневној соби, поред телефона. Кисеоника је било све мање као и простора за размишљање. По мраку је напипао некакав папир, извадио оловку и насумице написао без пуно размишљања име, које би полицију навело на особу мотивисану за његову смрт.
Сутрадан је полиција, уз помоћ његовог сарадника, отворила њихов радни простор у намери да спроведе истрагу. Папир су му једва одвојили из леве руке, али ниједан сумњиви детаљ нису пронашли! Ипак, инспектор се питао: "Шта ли му значи ово: "Послужитељ"? Мексички голокожи је цвилео! Нико не зна да ли због губитка свог пријатеља и господара или због уганућа десне шапе. За пса су, ипак, претешка челична врата!
Он сам, није имао много пријатеља са стране, ако се не рачунају пословна пријатељства, која су опет базирана на крајњој дискрецији и површности. Једини истински пријатељ био му је четвороножац, Мексички голокожи пас, врло интелигентна животиња, у шестој години живота. "Оперативац" је пак, био у тридесет шестој, разведен од Маријете, лепе шпањолке, са којом је имао прелепу мешаницу Ана-Марију. Једном приликом, када је уморан задремао у плетеној лежаљки иза куће, баш су му на капији заблистале Маријета са Аном. Четвороножац је отрчао до свог господара те га гурањем предњих шапа, нежно пробудио и опоменуо да му долазе гости. Маријети се није нарочито обрадовао, али Ана ... Ана је била мелем за душу и срце. Волео ју је како отац заиста треба да воли кћер.
У преподневним сатима није примао посете, једино би "Послужитељ" могао доћи да заједно или понаособ, регулишу папирологију потребну фирми. Често су радили ћутке, свако је знао свој посао. Понекад је један радио, а други одмарао уз ТВ програм и слично.
На пословима "Оперативца" изабран је и промовисан прошле године, а једини противкандидат му је био управо садашњи "Послужитељ". Пречесто је имао осећај да га сардник презире, мада овај то ничим није показивао.
Понедељком није радио, али је ушао у офис да потражи неки досије у намери да сутрадан што спремнији приступи послу. У дневној соби му је зазвонио телефон, али он на тај позив није желео да одговори. Маријетин позив је по звоњеви апарата препознавао. Телефон је био упоран а био је и он! Баш је размишљао да оде и ишчупа утикач телефона из зида, када се у његовој канцеларији угасило светло. Погађате: светло је угашено затварањем неколико тона челика. Шта сада да ради? Да зове у помоћ?! Ма ко ће га чути па да је и у дневној соби, поред телефона. Кисеоника је било све мање као и простора за размишљање. По мраку је напипао некакав папир, извадио оловку и насумице написао без пуно размишљања име, које би полицију навело на особу мотивисану за његову смрт.
Сутрадан је полиција, уз помоћ његовог сарадника, отворила њихов радни простор у намери да спроведе истрагу. Папир су му једва одвојили из леве руке, али ниједан сумњиви детаљ нису пронашли! Ипак, инспектор се питао: "Шта ли му значи ово: "Послужитељ"? Мексички голокожи је цвилео! Нико не зна да ли због губитка свог пријатеља и господара или због уганућа десне шапе. За пса су, ипак, претешка челична врата!
