Potpisao sam. Mile Škrab je ispod mog potpisa stavio par svračjih nogu. Mile je imao, pa malo je reći užasan rukopis! Ružnoća njegovog rukopisa se čak odražavala i na pisaću mašinu, dok je diktirao svoj iskaz. On nikada nije sedeo za računarom u nameri da nešto napiše u Word-u. Definitivno, nakon njegovog rada, računaru je neophodno bilo raditi novi sistem. U potpunosti je svojim škrabopisom opravdavao svoje prezime.
Mnogi lekari su mu zavideli na ružnoći rukopisa. Sva slova on je pisao isto, jedino sam razlikovao brojeve. On ni to nije razlikovao. Govorio bi: "To što napišem, napisano je, ne terajte me da čitam. Ako neko želi, neka čita!"
Ali, ja još nisam takvog junaka upoznao, koji bi uspeo da dešifruje njegovu rukotvorinu. Najčuveniji grafolozi sveta, lakše bi dešifrovali pismo pećinskog čoveka.
Šampolion bi bio nemi posmatrač pred njegovim pismom!
Dakle, potpisao je i on. Sada je dokumenat imao punu legitimnost, a pravno gledano, bio kompletan. To što je Miletov potpis više podsećao na slomljenu grnačicu, pravno nije bitno - nimalo! Pravo je vrlo čudna stvar! Onda kada najviše misliš da si u pravu, naletiš na neki Paragraf koji te "kolje". Spotakne te najobičnija Tačka. Ili Stav. Stav je veoma nedokučiva fraza. Misteriozan, neistražen, a i Pravo je istih karakteristika!
"Po Zakonu tom-i-tom, od tog-i-tog datuma, Stav taj, Tačka ta, a u vezi sa Tačkom tom iz Stava nekog, Zakona o... , ne uzimajući u obzir olakšavajuće okolnosti iz Paragrafa broj taj, osumnjičeni se oslobadja ranije presude, a nova presuda se preinačuje u... - koje se ima izvršiti odmah!
U mestu..., dana tog-i tog... "
A osumnjičenom, sve je išlo u prilog. Suprotna strana nije imala niti jedan valjani dokaz. Čak i oni dokazi koje je zamenik tužioca predstavio Sudu, temeljili se na šturim informacijama, stajali na staklenim nogama, podupirani sumnjivim iskazima, počivali na trulim predstavkama, ležali na neutemeljenim podnescima, neosnovanim optužbama...
Da ne govorim o Pomoćniku Zamenika potpredsednika Veća, koji je samo u par navrata bio priseban. Naime, advokat odbrane ga je više puta "matirao", da ovaj nije dolazio do daha a kamo li do reči! Savetnik istog ovog Pomoćnika, istog ovog Zamenika, istog ovog potpredsednika, nije ni otvorio usta. A njegov PR (čitaj piar), nije ni bio prisutan - psihički. Jedino, Predsednik Veća, uz malo prisebnosti, uspeo je da proces sudjenja sprovede do samog kraja - presude. Porota je uspešno obavila posao za taj dan, s toga je opsežniji razgovor obavljen oko toga, u kojem će se restoranu ručati, mislim, kasnije. Iako nije bio zimski period, oba advokata su vidno "trljala ruke". Baš sam se čudio ovom gestu?! I još se čudim.
Da se nešto razumemo: ja sam potpisao i stojim iza svog potpisa sa potpunom moralnom i materijalnom odgovornošću. To što je Mile Škrab potpisao, kako je potpisao, te su čoveka osuduli, ja s tim nemam ništa!
Ali, ja još nisam takvog junaka upoznao, koji bi uspeo da dešifruje njegovu rukotvorinu. Najčuveniji grafolozi sveta, lakše bi dešifrovali pismo pećinskog čoveka.
Šampolion bi bio nemi posmatrač pred njegovim pismom!
Dakle, potpisao je i on. Sada je dokumenat imao punu legitimnost, a pravno gledano, bio kompletan. To što je Miletov potpis više podsećao na slomljenu grnačicu, pravno nije bitno - nimalo! Pravo je vrlo čudna stvar! Onda kada najviše misliš da si u pravu, naletiš na neki Paragraf koji te "kolje". Spotakne te najobičnija Tačka. Ili Stav. Stav je veoma nedokučiva fraza. Misteriozan, neistražen, a i Pravo je istih karakteristika!
"Po Zakonu tom-i-tom, od tog-i-tog datuma, Stav taj, Tačka ta, a u vezi sa Tačkom tom iz Stava nekog, Zakona o... , ne uzimajući u obzir olakšavajuće okolnosti iz Paragrafa broj taj, osumnjičeni se oslobadja ranije presude, a nova presuda se preinačuje u... - koje se ima izvršiti odmah!
U mestu..., dana tog-i tog... "
A osumnjičenom, sve je išlo u prilog. Suprotna strana nije imala niti jedan valjani dokaz. Čak i oni dokazi koje je zamenik tužioca predstavio Sudu, temeljili se na šturim informacijama, stajali na staklenim nogama, podupirani sumnjivim iskazima, počivali na trulim predstavkama, ležali na neutemeljenim podnescima, neosnovanim optužbama...
Da ne govorim o Pomoćniku Zamenika potpredsednika Veća, koji je samo u par navrata bio priseban. Naime, advokat odbrane ga je više puta "matirao", da ovaj nije dolazio do daha a kamo li do reči! Savetnik istog ovog Pomoćnika, istog ovog Zamenika, istog ovog potpredsednika, nije ni otvorio usta. A njegov PR (čitaj piar), nije ni bio prisutan - psihički. Jedino, Predsednik Veća, uz malo prisebnosti, uspeo je da proces sudjenja sprovede do samog kraja - presude. Porota je uspešno obavila posao za taj dan, s toga je opsežniji razgovor obavljen oko toga, u kojem će se restoranu ručati, mislim, kasnije. Iako nije bio zimski period, oba advokata su vidno "trljala ruke". Baš sam se čudio ovom gestu?! I još se čudim.
Da se nešto razumemo: ja sam potpisao i stojim iza svog potpisa sa potpunom moralnom i materijalnom odgovornošću. To što je Mile Škrab potpisao, kako je potpisao, te su čoveka osuduli, ja s tim nemam ništa!
Нема коментара:
Постави коментар