Bau-bau

        Nebo je naboralo svoje čelo nad planinom, koja je iz petnih žila napregla svoje stenovite mišiće. Stuštili se oblaci nad njom i svojim izgledom nagoveštavali ozbilju oluju. Gore, visoko u planinama, gomilala se ogromna snaga prirode. U podnožju planina pak, niko nije poseban značaj pridavao namerama oblaka. Svako je skoncentrisano radio na svom zadatku. No, kada su prve i retke kapi kiše najavile skori dolazak veće količine vode, zaposleni ostaviše započete i nedovršene poslove, te se uputiše svako u svoj kutak skloništa. U ovakvim prilikama, kada se ništa nije moglo raditi napolju, uglavnom se većalo, savetovalo, sastančilo, gde se dolazilo do predloga za poboljšanje životnog standarda. Takodje, donošeni su zaključci, usvajani razni planovi, zakoni... Tako i ovom prilikom, posle kraćeg predaha, poče da se formira grupica, zatim grupa, dok se ne okupi celo društvo.
Lu je, kao najstariji član društva, započeo svoju diskusiju, kojom prilikom je izneo čitav set predloga, započevši rečima:
- Abu mu, labu taku abaku! Amabu! *1
        Čitavog nerednog sata je predstavljao svoj program i plan, dok su ga prisutni pomno pratili, ne prekidajući ga ni slučajnim kašljem. Kiša je napolju bivala sve jača, jaka grmljavina remetila je tišinu medju prisutnima. Neki su skoro jedva disali, što iz pijeteta prema govorniku, što iz interesovanja za novim saznanjima. 
        Ovom prilikom su saznali da je tehnologija uznapredovala do te mere da će ubuduće koristiti dva štapa kao jedan. To zapravo znači, da će njihov štap, skoro aršin i po dugačak, otići u muzej. Njega su koristili za mlaćenje tamo gde je trebalo udarati njime, ali je takva radnja zaiskivala mnogo energije, mnogo truda. Sada je njegovo mesto zauzeo novi, modifikovani štap koji se u stvari sastojao od dva, aršin duga štapa, kraćim kanapom spojena medjusobno. Time su znatno dobili na snazi udarca pri zamahu, za koji je bilo nephodno znatno manje fizičke snage i energije. 
        Kada je Lu završio sa izlaganjem, javilo su se nekoliko diskutanata. Ovom prilikom, Ubau je istakao:
- Abu mu, kaku tuatu lazorazu u Lu buntuk idaufu. *2
Javio se i Izulaku, koji je izmedju ostalog naglasio:
- U! Juku u! *3
Diskusija se nije mogla zamisliti bez učešća većitog oponenta i destruktivnog elementa,  koji je, pored klasične zabrinutosti, izrazio ozbiljnu sumnju u gore izrečeno. Bau-bau reče:
- Ouku? Lu takatalmaku uvolu. Idoluko udugnu Ubau. Ouku alubudo?! *4
Ipak, skup je nastavljen, a nakon nekog vremena došlo se do prvih rezutata. Hitno i bezodložno je potrebno:

1. Libi ido okuko nakrke*5
2. Ujuju Cica-Mica *6
3. Labau uhuhu ihaha *7
4. Ubutni oguliluk, ogulilek, ogulilak *8
5. Danubu abau Konza, ibitu ales Trte-Mrte *9

        Skup bi verovatno bio nastavljen sa predlozima i usvajanjem istih, da nije došlo do uticaja prirode. Napolju je kiša nastavila da pada, a u neposrednoj blizini udari grom i zapali jedno drvo. Svi prisutni se najpre prepadoše od siline i buke groma, a potom istrčaše napolju. Povikaše uglas:
- Matrak! Matrak! *10
Neki, smeliji se približiše, a i oni sumnjičaviji:
- Labau aha matrak! Ububak labu! *11
- Uzglu Bukau! Va Bukau! Va! Ukaljah u! *12

*   *   *

* slobodni prevod teksta:

___________________________________________________________________________
*1 Neizmerno mi je drago da smo se okupili u ovom prepunom ambijentu, u ovolikom broju, koristeći vreme na pravi način. Još jednom želim dobrodošlicu svima.
*2 Potpuno i nedvosmisleno se slažem sa rečima našeg uvaženog Lu i  smatram da će nova dostignuća biti od vitalnog značaja za našu zajednicu.
*3 Tako je! Dosta smo trošili snagu, hajde da malo radimo glavom i prihvatimo nove dimenzije razvitka!
*4 Nema ništa od tehnologije, kakva glupost? Ja, lično, u tako nešto nikada nisam verovao niti ću verovati.  Ubau neka veruje koliko želi, ja ne. Zar vi, ostali, dopuštate da vas zavede ovakav govor laži, spletkarenja i mržnje?!
*5 Sakupiti što više hrane za predstojeću zimu
*6 Objediniti svu zajednički proizvedenu hranu i sačuvati od propadanja i prevremenog raspadanja.
*7 Poraditi na uredjenju enterijera stambenog prostora.
*8 Posebnu brigu i negu obezbediti starijim i iznemoglim licima, deci i bolesnima.
*9 Doneti novi Zakon prema kome će svi članovi Zajednice imati jednake obaveze i prava.
*10 Čudo! Veliko Čudo!
*11 Nije ovo nikakvo čudo! Ovo je ono što nama treba, toplo je i grejaće nas!
*12 Nazovimo ga Vatra! Živela Vatra! Živela! Unesimo ga u pećinu!

Чваркаста прича

        Мања група добро наоружаних, униформисаних лица, ушла је у већу одају, где се по наредби управника места скупило подоста људи. Једна униформа се издвоји од осталих и одабра место с ког ће се обратити. Строжим гласом него што би се очекивало за такву распуштену креатуру од официра, запита присутне, некаквом врстом вибрато тенора.

- Има ли овде Срвата?

Сви су ћутали. Наравно, у просторији је било како Срвата, тако и Хрба, али... Нико се није оглашавао, јер нису знали који би одговор био подобан у овако напетој ситуацији. Окупљени нису могли на основу обележја или униформи, проникнути у војну или националну припадност наоружаних. Мислили су да је ћутање бољи одговор од било којег другог.

- Последњи пут питам, има ли у просторији Срвата?

Понови питање, скоро претећим гласом онај са чварцима, и поче погледом да шара по просторији, задржавајући поглед на нека лица. Офрље се пред масом држао за једног официра, али у ратним приликама, чварке су се добијале на чудне начине. Често су поткивачи, токари, сајџије... "напредовали" и до чина капетана. Овај мора да је био, у најмању руку берберин или сладолеџија, видело се да је имао контакте и искуство са јавношћу! Таман се дотични спремао да "предузме" следећи корак, вероватно још строжи, неко из гужве повика:

- Има!

- Чега?

- Ја! Ја сам Срват.

     Том приликом, из гомиле се издвоји прилика, која је на ногама носила две различите ципеле, једна потпуно обувена, док друга загажена у задњем делу. Панталоне су биле некако усукане око тела, које су на месту каиша имале некакав учкур, везан у чвор. Испод огрнутог сакоа, вирила је подерана, карирана кошуља, којој је недостајало пола левог рукава. Лице је било прича за себе, те не бих читаоце гњавио описима истог. Но, да се вратимо заплету.

Чварци само одмахнуше руком и двојица (без чварака) ухватише прилику под мишкама и буквално га изнесоше из просторије. Уто се умеша један, који је имао два обележја мање од свог ауторитета, и скоро шаптајућим гласом, обрати се:

- Господине Главни, лаже те!

- Ко? Ја?

- Не. Овај што су га управо извели на стрељање, уопште није Срват.

- Та, шта је? Да није којим случајем Хрбин?

- Ма какви, није ни Хрбин, лично га познајем.

- Та, говори, шта је? Бакедонац, Мошњак... још горе!?

- Сеоска луда! Он је ништа друго до сеоска луда, с којим сви терају спрдњу, шегу. Шале се на његов рачун... Знате, он баш и није свој на своме... хоћу рећи...

- Доста! Он се изјаснио ко је и шта је. То што ти хоћеш рећи, није од важећег значаја нити од значајне важности. Лично ћеш ми бити одговоран за спроводјење и извршење процеса извршења мог наредјења.

Просторију преплави неко олакшање код присутних лица, јер су коначно докучили како се не треба изјашњавати. Лакше се дисало, осећај лагодности није се могао скрити.

- Има ли у просторији Хрба!?

Као гром из ведра неба, стушти се на присутне питање чваркастог. Овог пута, питање је било испуњено великом количином мржње, а стрепња се увуче у костима људи. Шта сада да кажу, а да не погреше. А нешто морају рећи.

- Има!

     Повикаше сви у глас, као да им је каква невидљива сила, невидљивим диригентским штапићем заповедила да тако кажу. Сви су изгледи да су ово изговорили више по инерцији и без унетог резона. Чваркасти се трже и разрогачи своје очи, у којима је доминирала закрвављена мрежњача.

- Сви сте Хрби?

     Неки климнуше главом, неки одговорише са да, неки са мхм (што се добија када се затворених уста изговори "аха")... Углавном, сви су потврдили раније дати исказ. Потом ауторитет даде некакав знак руком и његови "саиграчи" испразнише просторију.

- Зар ћемо и њих... ?

Упита један са једним чварком.

- Него?

     Убрзо и последња униформа напусти просторију. Остаде унутра само господин Главни, и поче да се шепури с рукама на дупету, к'о петао који је спреман да кидише на кокош. Видело се да блиста од задовољства. Шетао је празним простором, тамо где су до мало пре стајали људи, а када би застао на тренутак, подигао би се на ножнм прстима, пропео се колико је кратак, те наставио шетњу. Уто му зазвони телефон.

- По!

- #6Љ&%/(+* ?

- Јо.

- &$#2#$%ж !

- По!

Агностицизам

      Бог! Има Бога - нема Бога, вечита борба између верника и атеиста, као и дилема код оних који су на "ивици". Обично бива да, када су једни у праву око неке теме, тврдња супротног табора пада. Међутим, постоје примери када су обе стране у праву, мада не знајући да спознају и објасне своју тврдњу. Поред оних који се декларишу као богољупци, постоје и они који на питање у кога или у шта верују, одговарају са:

- У правду, у истину, у човека, у себе, у љубав, у слогу, ни у кога... и постоји још много сличних одговора, који заобилазе Бога као могућу варијацију веровања.

     Ја нисам неопредељен, ја верујем у човека! Да, верујем да је човек креатор свега па и самог Бога. И још мислим да је тако од Искона, да ће тако трајати занавек. Планета Земља, као људска задужбина, траје већ неколико милијарди година и ко зна још колико ће трајати, али у једном моменту ње више неће бити на мапи тог дела Васионе. Шта даље бива, одговара се само од себе. Да сведемо тај проблем на примеру једне породице (куће). Када породица нарасте до критичне границе, део ње се исељава из куће, себи гради нови дом и креће из почетка. Ако пак кућа, због дотрајалости, почне да се урушава, породица себу прави нову, савременију, конфорнију кућу и опет креће са новим почетком.

     Превише је случајности у нашем животу да бих веровао у ткзв. стицај околности. Сунчев систем, који се налази у мирном делу Млечног пута, настао је ротацијом гасова, прашине и свега онога што је успут захваћено. Настале су планете, а на трећој од Сунца настао је живот. Трећу планету стабилном је чини њен вечити пратилац, трабант, сателит - Месец. Да њега нема, Земљина оса била би изложена "вољи" свемирских сила, па не бисмо имали смену годишњих доба. Тако бар каже Дарвин кроз теорију еволуције. А сама Земља је од Сунца удаљена тачно на потребној раздаљини: да је ближа Сунцу, сагорела би, океани би испарили. Да је удаљенија, замрзла би се. Само на Земљи има воде у течном стању, која је (поред угљеника) основни елемент стварања и одржања живота. Само Земља има такву атмосферу са водоником и кисеоником (такође, елементарним чиниоцима живота), која на Земљу делује толиким притиском, да не дозвољава океанима да оду у свемир. Земља има тако јако магнетно поље, да својим дејством ствара заштитну зону око читаве Земље те нас штити од смртоносних сунчевих ветрова и космичких зрачења. Такође, "у предворју" нам је Јупитер, гасовити џин, чија гравитација "упија" велике и слободнолетеће комаде, који би могли наудити земљанима.

     "Спустивши" се на земљу, затећи ћемо шаренолики живот и природу какву ни један уметник не би могао да осмисли и ослика. Живот буја, а свака јединка има свој пут, од рођења до смрти. Али пре смрти, јединка обезбеди опстанак продуживши врсту. А живот, чак и највећих копнених животиња попут слона, настане из мрве, из труна, из незамисливо мајушне семенке живота. И та семенка, заметак, има у себи све што слон треба да има: велике уши, огромну сурлу, гигански труп, јетру, плућа, бубреге, полне органе, срце, мозак, рецепторе... Прелепи цвет кактуса је окитио своје ружно тело, које се изборило да лепотом свога цвета примами птице. Оне ће посетити цвет и урадити једино што је кактусу потребно - опрашити га! Кактус је на посредан начин продужио врсту. Човек је прича за себе. Он је најсавшренији, најспособнији, најогавнији, најкварнији организам на сопственој креацији, Земљи. Он је мислећи елемент. Он ведри и облачи. Он нарушава и мења природу, ствара живот, ствара смрт. Он је Бог на Земљи. Да ли само на Земљи?

     Човек има врло моћно оружје - глад за сазнањем. Изучавањем било чега, човек постаје његов господар. У зависности од степена изучености нечега, зависи и степен господарења. Док је човек изучавао биљке, па и животиње, разлог за панику и страх није постојао. То, да ли ће човек господарити над већином биљака и експлоатисати њихова добра, није забрињавајуће. Да ли ће човек испијати ресурсе животиња... па и то није алармантно, јер природа се стара о равнотежи каквој - таквој. Госодарство човека над својом врстом, човеком, је већ ужасавајући чин. Човек је изучио човека до те мере да практично може направити своју реплику, ако не сада, а оно за пар стотина година или хиљаду. Човек истражује Космос, човек истражује атоме, човек истражује сопствени код (ДНК)... човек истражује човека, како би могао креирати новог себе, али неприродним путем. Све више механике се уграђује у човека што је занемарљиво. Оно што је застрашујеће је то да човек у новог човека уграђује нову свест, онакву каква одговара човеку ствараоцу

     След догађаја би могао бити такав, да нови човек потпуно овлада и користи енергетски потенцијал сопствене планете (човек је још увек далеко од овог стадијума). У даљем напредовању технологије, човек би користио сву енергију матичне звезде, док би у следећем кораку (стадијуму развитка) користио и енергију саме галаксије. Такав човек прераста у Суперчовека и он већ може да креира нову галаксију, нови сунчев систем и нову Земљу где ће посејати ново семе новог живота. Такав Суперчовек није ништа друго до сами Бог. Дакле, можда смо и ми посејани или засађени од стране неког Суперчовека, кога сматрамо нашим Богом. Ко зна које по реду поколење људског рода смо ми, Земљани? То не зна ни Стивен Хокинг (Stephen Hawking) али би ми можда посмртно завидео, на начину размишљања у вези теме.

     Из ових, поменутих, разлога ја верујем у Бога, Човека-Бога!

Ponosni južnjaci - sex

Penzionerska orata od sex:
- A b'e Stavro, aktivan li si s's sex?
- Kako pa ne! Prošle godine jenput, a ovej godine, baš ga razredi. A kude tebe kakvo je stanje, Zare?
- Ja, ovej nekolko godine sam ga b'š zgustija!
- S's aktivnos?
- S's neaktivnos!!!

Ponosni južnjaci - mešinka

Jutros kad se digo, iskusa jedan jogurt, posle capnu jabuku 3-4 put, pa popi jedno studeno pivce. Po toj ido u prodavnicu po namirnice i kupi friške krastavice, ta i nji izedo, a posle popi jedno čokoladno mleko i izedo tanjir pitije. Ljudi, verujete li da me toj drži, eve cel dan ne skidam se od wc šolju! Ne seti se da popijem kafu bez šićer... mož bi pomoglo!

Malečki saveti, golem koris

Ako vi se u kuću ili stan pojave buve, ič se ne sekirajte. Ima rešenje za toj. Treba s'mo da si nabavite jedno po drintavo kutre i da ga puštite da se šeta nedelju dana po sobe. Avtomacki, sve buve će se navatju na kuče. Posle toj, sa sve buve, kuče isfrljite napolje. Kučjaci će pa isfrlji onaj kuj po neje grožljiv. Ako ste svi po kuću grožljivi, čekajte novi savet...

*  *  *

Ako vi kokoška preodi u komšijsko, pa tam šmugne i snosi na njiov polog, nemoj se sekirate, ima rešenje za toj. Će poviknete komšiku i komšiju onakoj na kafu. Kad se svi zberete, takoj porodično, vi ćete onakoj da zaobikolite odolek sas pričanje. Će reknete:
- Ma, ovaj naša kokoška graorasta, preodi kude vas al ne znamo zašto. Ako snosi u vaš polog, toj neje problem, jajca će se izedev, pa a gi vi izeli a mi, svejedno je. Nego, ne li ona tam preodi iz neki drugi razlozi, zbog vašega petla? Ako je takoj, ću moram i ja da tražim neki polog kude vas (ovoj reknete onakoj u šalu, a na muža si nažmiknete). Kad toj reknete, na komšiju će je mlogo arno i merak će mu bude. A komšika...
Komšika će vi od sutra donosi jajca svaki dan, čak i onaj koja nesu od vašu kokošku. Mož vi donese i cel polog sa sve jajca i kokošku, a mož nakara muža da cel ambar prenesu.

*  *  *

Kupili ste zimske cipele u radnju i skupo ste gi platili. Tam ste gi probali i učinilo vi se da su vi t'm'n. Kad ste gi obuli doma, videli ste da su vi pomalečke za jedan broj i da vi žuljaju. Razmišljate d'l da gi vrćate ili da tražite druge. Nema mesto da paničite. Eve kako će si rešite problem i toj mlogo l'sno. Prvo će se smirite sas jednu lanjsku rakijicu i će otidnete u kupatilo. Tam će sednete na kadu i puštite vrućku vodu na vaše noge. Posle će uznete ribaću četku i će ostružete vaše pete. Po toj, cipele mora da vi budnu t'm'n, tamina ako vi i ne klipkaju.

*  *  *

Ako komšija iznad vas mlogo glasno pušta nuziku i toj vi smića, a uz toj ič vi se i ne svidja takva muzika, eve koje rešenje ima za tuj napas. Prvo, će otidete kude komšiju sas razvučena usta, nikako namršteni. Čim on iskoči iz stan, će ga pozdravite s's birane reči i će ga pitate za zdravlje. Će vi interesuje zdravlje i od njegovu ženu, od decu, od majku, tatka, pa i za svinju i kokoške će priupitate. A t'g će mu reknete da vi se mlogo svidja muzika koju pušta, al se slabo čuje kude vas, pa ste došli da ga zamolite da gu malce pojača. I posle će se rastavite s's njega uz
najbirane reči, još će ga viknete i na kafu da svrne k'd mogne. Kad on pojača muziku, toj ima da zasmića na celu zgradu, a ne s'mo na vas, pa će vi zatoj bude merak. E, d'l će i na drugi stanari da bude merak, s'mo krotko čekajte pa će vidite.

Ponosni južnjaci - Perica

Profisor iz istoriju pitaja Pericu:
- Abe, Perice, kako su Srbi iskarali Turci od Balkan, ajde da ni kažeš, pa ću ti davam dvojku da ne ponavljaš?
- Zorle! - odgovori Perica.

*  *  *

- Ajde, Perice, rekni jednu rečenicu, pa će gu analiziramo.
- Kakvu rečenicu, učiteljice?
- Bilo kvu.
- Pa eve: "Miša neće da se igra s's mene?"
- Dobro de, nek ti bude. I kvo je Miša u rečenicu?
- Peder.

Ponosni južnjaci - kikiriki

- Рекни кикирики.
- Кикирики!
- Ал сам те зајебаја, набијем ти оволики!
- Добро, ал више неч.
- Кажи четвртак.
- Нећу, па ће ме зајебеш.
- Будало, како ћу те зајебем, кажи четвртак.
- Добро ај, четвртак!
- Ете, па сам те зајебаја. Бем те у суботу кад неам работу!

Ponosni južnjaci - sele

- Čija si ti, sele?
- Ja sam Jeftina.
- Ma, kako te ja ne znam? A za kuga si?
- Za Danju!
- Ma što mi reče?! Pa, baš mi takva treba! Ja si imam jednu skupu za noć!

*  *  *

- Odokle ideš, sele?
- Od Guzini.
- A, od koji si ti?
- Od Trtini.
- Pa kude ideš s'g, Trtini su na ovam?
- Idem u Lazini!
- Ako, sele, ako!