Тек и чив

     Одрастао сам на селу где је заступљен призренско-тимочки дајалекат. У раној фази мога одрастања (детињства) често сам проводио време са бабом и дедом по мајци, који су врло често користили речи ТЕК и ЧИВ, (термине сам чуо и код других људи нашега краја). На моје инсистирање да ми појасне значење речи, речено ми је да једно означава пар, а друго непар. Навели би ми и пример: цвеће се даје девојци на тек (непар), а покојнику се носи на чив (пар). 
     Међитим, са ове временске дистанце и начина размишљања, ова појашњења ме наводе на помисао да ТЕК и ЧИВ немају можда значење РАДОСТ И ЖАЛОСТ, или ће ипак бити оно прво.
     Моје трагање за значењем наведених појмова ме одвело до пар старијих људи у мојој околини, који су казали следеће: 
ТЕК И ЧИФТ (ЧИВ) су турцизми и имају значење да је нешто у непару тј. пару.
Потом сам консултовао неке моје ФБ пријатеље турске националности, који су потврдили значење појмова.
     Тачно је да су појмови у фази искорењивања из говора (нарочито под јаким утицајем и све већим навиром англицизама), али се још увек могу чути код старијих људи у руралним деловима земље, где је заступљен призренско-тимочки дијалекат.

Отворени одговор

     Отворено писмо једне млађе даме са Фејсбука, упућено др Јови Паликући, иначе доктору права, који је у свом предавању на тему "Жена, женска права и обавезе", нагласио степен важности ове теме у савременом друштву.

Писмо је следеће садржине:

"Поштовани чика Јово када већ говорите о женама занима ме ваше мишљење у вези женске хигијене. Примера ради ја се сваке суботе купам и свако вече се оперем... знате већ где. Зубе перем сваке вечери а за прање користим цеђ. Четкицу не користим јер се њоме скидају наслаге са зуба које штите зубе од спољних негативних фактора. Ноге обавезно перем када се купам а руке и по три пута дневно. Страствени сам љубитељ природе и природних мириса па ми овакав начин хигијене савршено одговара а такође прија и мојој маци. Занима ме да ли ја можда претерујем са хигијеном? Унапред хвала на одговору."

     Ово писмо је на фејсбуку изазвало доста пажње и реакције различите врсте, у распону од благих осуда до котрадикторних похвала са јасним интенцијама подршке. Многе копрене су пале када су охрабрујуће поруке стигле од неких угледних, и јавности веома познатих, личности. Позната хит певачица је у поруци дословно рекла: "Браво за тебе! Као да говориш о мени". Слично мишљење је изнела и популарна блогерка: "Ја буквално незнам како ви успева те да одржи те такав ниво генерално мајке ми". Било је коментара типа: "Јер сте видели шта је ова написала" а када јој је коментар критикован, скресала је са "Шта хвали мом коментару"? Навешћу још неке од истакнутијих коментара: 

- Лудо буразере

- Шипу рацку, љодро!

- Претерујеш, мила моја. Ја воду користим само за пиће.

- Тебра, ти баш имаш даму.

- Ајде, пали!

- Ош мала ћуне мало, ба?

- Та, ћујте, кај се ту може, не? ...

А стигао је и велики број понуда сарадње од неколико папараца, два промотера, једног реномираног дизајнера, као и од многих медијских субјеката, подвучених жутом. 

     Међутим, поред реакције појединаца, евидентно је оглашавање великог броја разних друштава, невладиних организација, клера, па чак и једног сатанистичког клана. Клер је истакао како њено суботње купање може бити у спрези са адвентистичким тенденцијама.

     Једно књижевно удружење је упутило оштар протест због синонима "знате већ где" са опаском да је то могла заменити опште познатом фразом "некле". Из канцеларије за Економски развој је стигао допис у коме недвосмислено стоји "да би је радо видели у свом колективу", из тих и тих разлога. Од водопривреде је добила признање за допринос у штедњи воде с обзиром на то да су водни ресурси испијени до критичне тачке, до тачке кључања и испарења.

     Од признања бих издвојио неколико озбиљних похвалница, плакета, и разних других А4 штампаних одликовања. Добила је и некакву медаљу, али нити њен, нити идентитет њеног дародавца није познат. Биће да је за храброст!

     Једно еколошко друштво се огласило са дискретним предлогом да је узму за почасног члана, "чиме бисте нам учинили велику част, што би битно утицало на развитак и напредак нашег, мало посрнулог угледа у друштву", чиме је ушло у директан окршај са СУЉП (Савезно удружење љубитеља природе). Мислим да се помало неоправдано, критички огласило и Друштво за заштиту животиња.

     Локални градски оци су одмах препознали вредност сарджине овог писма, које им је дало идеју за назив будуће културне манифестације у граду. Прва, традиционална Хигијенијада ће бити одржана наредне седмице, трајаће седам дана, отварање ће бити у суботу. 

За сада, још увек није индикован отворени одговор поменутог др Јове Паликуће!

Нећу никоме да причам

     Отидо у амбуланту да си узнем лекови, кад там гужва ко да је митинг. Реко, можда је неки од овија политичари дошеја да отвара нешто, куј ће га знаје! Јок море, неје тој. Стигла нека вакцина и тој бесплатна. А овај наш народ трчи на све што је бесплатно. Мислим се, саг да почну бесплатно да сечу главе, нашли би се добровољци. А примећавам ја да су већином старији људи у ходник, а оно ете за које је било.
     Међу онолки старији видо и Бату Пиле, уступкује пред врата на ординацију, чека ред. Пита га ја кво му је, не ли се преладија и такој тој, а он вика:
- Ич ме не питуј! Не могу ти причам... опасно! Опасно!
- Ајде, Бато, па дотле ли је дошло? Казуј кво ти је, болес се не крије, мож ти помогнем.
- Пал ти ја јутрос искочим на пијац да купим такво-онакво, и само што искочи из кућу, осети - моча ми се! Реко, ај ћу издржим док на пијац, па кад се врнем, ћу си мочам. На пијац купи свашта нешто и паприке за печење. Узо и од онеј суве црвене џинке, што су ко отров, млого ги волим у љутеничку. Брзо си дођо дома а жена наложила шпорет, зајебало век. Ја да искористим ватру па бацим онеј паприке на плотну да се печу. На мочање забравим амитом. 
     Поред сирове, тури и онеј "отров" да се проџарају. Таман се паприке убаво запекоше и замирисаше, али од онај огањ, ја осети да ми се баш примоча. Ма, реко ћу издржим још малко, ел ће изгору паприке, жена гу нема, отишла на пијац. Поче ги ја окрећам на шпорет, рацврлиле се оне, богами рацврлија сам се и ја. Мочају оне по плотну, ал поче и ја да пуштам у гаће па се поче стискам. Онеј суве џинке, не да се размирисаше, него нумем ти кажем. Ударише слузе на очи, слина на нос, поче једно кашљање. Ал поче ме и бешика притиска да више не могу да издржим. Мислим се, ај овеј сирове парике неће изгору док се врнем од мочање, ал овеј суве... Сетим се! Узнем онеј суве па ги рацепим на пола да се побрго испечу. Све си изгоре прсти. Док сам тој работија, само се премештам он једну на другу ногу и стискам. Ама дође ред да ми бешика пукне, а ватра... разгорела се ко никад до таг. Већ поче да ми цурка доле... знаш, ал реко брзо ћу, макар да скинем суве. Цуркам доле, цуркам горе, кашљем, једва дишем, некако скину онеј суве љуте, па трк у клозет. 
     И Бата туј застаде сас причање, учинило му се да га прозвали да улегне куде лекара. Ја га пита:
- Па добро бре Бато, не ли се умоча, не ли изгореше паприке, кво се направи?
- Јаоооо... не питуј! Како сам улегја у клозет, ја не знам како сам откачија овај каиш, а дугмићи сам искидаја на панталоне. Гаће несам добро ни скинуја. 
- Леле, умочаја си се, ха, ха, ха...
- Камо среће да је тој! 
- Него?
- Него, ја извадим... знаш... извадим да мочам и такој иде полак... 
- А паприке?
- Ма, бем ти паприке, нека изгору. И, завршим ја с мочање, врнем га у гаће... и...  
-И?
- Јао, кад поче нека ватра доле! Леле брале, ко да ме неки осмуди сас лет-лампу. Ватра, па ватра, ће ми изгори оној, и оној сас све тој. Ко да ми се вулкан направи у мешину!
- Чеке бре, каква ватра па саг?
- Како ква ватра? Пал сам забравија што сам ватаја с руке онеј папричољине, онеј суве за љутеницу. Ма, упали ми се цел дроб са све џигерицу.
- Леле брале! 
- Па брзо вади све напоље, па с'с ладну воду, удри, па удри... ал не помага, нађо се у бездер! Це онесветим од болеж! Тео љоснем!
- Леле, леле!
- Па нађо неку черапу, намокри гу и тури... и тури оној у њу! Свитке ми на очи почеше излитав!
- Па беше ли ти боље?
- Кво боље, брале? Него у тај амин дође жена од пијац, а ја све утрупац рипам! Она се уплаши за мене, не знаје кво ми је. А паприке се рацврлеле по шпорет. Ја не знам кво ћу, жена не знаје куде ће! Цела кућа ми се претворила у баздеж на паприку. Еј, најебо сам... на никога да се не деси... После жена извади лед из замрзњивач та ми малко умину онај ватра. Али боли ме, млого ме боли, па дођо да ми лекар даде неки маз... да мажем. 
- Добро како ти је саг?
- Па нема да ми гори ал још ме боли, и све се испличило и... и да видиш кво је црвено... ко паприка! Оч да видиш, рече мож ми помогнеш.
- Нећу да видим, верујем ти! И нећу никоме да причам, тој ти је помоћ од мене.
Још га несу прозвали, остаде да уступкује, ја си отидо. И несам никоме причаја.

Кад ти наш човек нешто заорати...

Кад ти наш човек, а поготово жена нешто заорати, она отидне наонајсвет, ал што је најважно, одотле уме и да се врне, ко што ми је ономад причала тетка-Зоре, па еве њојну причу ви износим на обзнану.

     "Деца се треба тепав, ел клепан камен боље меље, што викаше моја комшика Мара, туј њекња је умрела, Бог душу да вуј прости, ала што је била сарана, ма и старо, и младо, и мушко, и женско, с'нд'к па к'к'в је бија, а била су и три попа, овај наш и још двојица, не знам одокле су, ал што певају... ма и камен да расплачу и тој не овај обичан камен, него онај тврд, белутрак, онакав какав има у Момин камен, што га крше и ситне за пруге да иду по њи возови, па напред локомотива а по њу вагони и вагони, пуни с људи или например с угаљ, па одвезу на фабрике, да раде људи у њима па да примају плату, а за паре си мож купу које оће по овеј продавничке или куде Кинези, тамо је све појефтино, причала ми Стојка... 

... у партизани и дражићевци, 
... сас мед и ораси, 
... да изаткаје вуту на разбој,  
... па окопали лојзе...

... и кад су све испазарили што им бија ћеф, врћали су се с воз, ал су имали застој што се срушило неко камење на пругу, та се утепали чекајећи и плакајећи, него имали срећу што је с њима бија и неки поп па ги тешија сас Бога, викаја им да не кукају јел несу на сарану, а и несу деца па да ги протепа и они це смире..." 

     Ако сам ја мораја да слушам како се сас бајање лечи курвалук, или како је Анка затруднела з двојицу одјемпут, какви људи живу под земљу,  како се вади живак, куј је створија Бога и још млого тој, ви не морате.
Ете да ви скратим причу...  и муке око читање.

     А само сам вуј се пожалија како ме деца ич не ебавају!

Дз

     Опште је познато да се у српском језику (у призренско-тимочком дијалекту) користи слово, глас којега нема у азбуци или абецеди. Како глас (суглаасник) има извесну примену у нашем говору, то ћу га  представити што боље умем и знам, што описом, што у датим примерима.
     И поред тога што на први поглед изгледа тежак за изговор, већина људи се пријатно изненади с коликом лакоћом се глас може прихватити и примењивати. Он се добија тако што се у исто време изговарају два сугласника, који немају ничег заједничког: Д и З.
     Дакле, уколико сте покушали и успели изговорити ова два сугласника у исто време, морали сте добити глас који звучи баш како треба.  Изговорили сте сугласник Дз, који се лепо чује у речи Годзила. У Македонији се такође користи овај глас, где је и саставни део њихове азбуке и обележава се латиничним словом Ѕ (Ѕвезда - Дзвезда).

   У наредним примерима видећемо примену гласа ДЗ.
(Црвеним словима је дат пример примене, а у наставку су појашњења)

- Дзивт (Све це искаљаш с тај дзивт) - Назив за катран, битумен, тер

- Дзвнити ("... Морава дзвни") - Одјекивати, одзвањати (у песми Станише Стошића има метафорично значење)

- Бисадзи (Тури си бисадзи на грбину) - Торба од кострети (козје длаке) попут двоструког ранца, окачена о рамена, терет се носи и напред и назад.

- Дзиндза (Развукја дзиндзу - мрсољ преко уста) - Слина, носна излучевина

- Дзивља, Дзивуљан,  Дзивљив, Дзивав (Дзивљо један) - Слинавко, Слинав

- Дзурлити,  Дзивлити (Које туј дзурлиш, дзивлиш) - Плакати, када дете непрестално плаче због неиспуњене жеље

- Дзипнути ("Дзипну Мика Јагодо...") - Узвикнути, скочити, побунити се...  (у песми Јордана Николића, Удаде се Јагодо, Живка Сиринићка)

- Брндзољив (Гле га кав је брндзољив) - Осликава неуредног човека било у ком смислу, хигијенском или моралном

- Дзверити (Које се дзвериш ко да ти је први пут) - Чудити се нечему

- Одзверити (Одзверише му се комшије на бруку) - Комшије су се ишчуђивале његовој срамоти, а у исто време му се и подсмевали, дакле: подругљиво ишчуђивање

- Одзирати,  (Одзирај се - варкај се); (Одзрни се око себе) - Припази на себе

- Продзукнути (Млеко ми продзукло) - Укиселити, укварити се

- Продзрнути (Продзнули га) - Проникли га, разоткрили, раскринкали га и изгубио на вредности

- Радзирати (Које се туј радзрћаш); (Радзрни се лево-дено) - Несигуран у себе, снебива се

- Надзирати (Надзрни куј је тој) - Надзирати, вршити надзор или проверу

- Бандзов (Бандзове један) - Може да представља будалу, тврдоглавоњу, мајача

- Удзирати (Стануја па се удзира) - Нападно посматра

- Задзртати,  задзрћати, задзирати (Ма, кво туј задзираш, задзрташ) - Све би да види, радознао преко мере

Krah i trepet

5. oktobar 2000. Dan velikih očekivanja i isto toliko razočarenja!

Sike iz Večernjih novosti od 6. oktobra

Naslovna i zadnja strana

Srednja strana

Афоризам, прикладан уз слику

Данас жутују и модрују црвени, настали од најзеленијих!

Muzička tuba

Autorska kompozicija nastala 2006.

(Instrumental)

Почетак године

- Држава може стати на ноге након што их спусти.

- Крах и трепет:
5. октобар 2000. Дан великих очекивања и исто толико разочарења!

- Жене су уживале у слободи све до почетка осамдесетих, а онда је стигла еманципација!

- Жене свих земаља, ослободите се еманципације!

Палиндроми ауторски

 Мало бeзобразан...
- Еј, уторком увeк у Кeву, мокро ту јe!

Браћа по бабинe линијe
- Саво, полази дизало по вас!
- Саво, долази дизало до вас!

Апсолутно ничим...
- Мото Пeлин јe: "Еј, ни лeпотом"!

Цивилним камионом...
- У Бору, нeмилитаризовани Боби, навози Рати лимeну робу!

Насапуњалe сe!
- А Мира, пeнушаву ваш у нeпар има.

Прeмашио 21!
- Тропа, Ранко! Ок, на рапорт.

Нeма другу работу...
- Е, да! Нона кити канонадe.

Нeћe вишe пeшицe...
- Нeша Р. купи џип украшeн.

Као да јe у зeмљу пропао
- И нeстадe Сeдат Сeни!

- Ма Вучићу коња, Сањо, кући чувам.

- Ах! Умори мe, Миро, муха!

- Измир у чашe мeћe воћe, вeћ овeћe, мeшачу Римзи.

- Е јада, пала Мица Аци. Мала па дајe!

- Окититe вас и шанк. Наши савeти, Тико.

- Утeчe Мара мeчeту!

- И ловац оца воли.

Prvi ovogodišnji

Da godinu počnemo aforizmom:

Ovo što se radi u našoj zemlji, nije po JUS-u!

- Veliki sam mislilac! A velki mislioci ne govore sve što misle.