Опште је познато да се у српском језику (у призренско-тимочком дијалекту) користи слово, глас којега нема у азбуци или абецеди. Како глас (суглаасник) има извесну примену у нашем говору, то ћу га представити што боље умем и знам, што описом, што у датим примерима.
И поред тога што на први поглед изгледа тежак за изговор, већина људи се пријатно изненади с коликом лакоћом се глас може прихватити и примењивати. Он се добија тако што се у исто време изговарају два сугласника, који немају ничег заједничког: Д и З.
Дакле, уколико сте покушали и успели изговорити ова два сугласника у исто време, морали сте добити глас који звучи баш како треба. Изговорили сте сугласник Дз, који се лепо чује у речи Годзила. У Македонији се такође користи овај глас, где је и саставни део њихове азбуке и обележава се латиничним словом Ѕ (Ѕвезда - Дзвезда).
У наредним примерима видећемо примену гласа ДЗ.
(Црвеним словима је дат пример примене, а у наставку су појашњења)
- Дзивт (Све це искаљаш с тај дзивт) - Назив за катран, битумен, тер
- Дзвнити ("... Морава дзвни") - Одјекивати, одзвањати (у песми Станише Стошића има метафорично значење)
- Бисадзи (Тури си бисадзи на грбину) - Торба од кострети (козје длаке) попут двоструког ранца, окачена о рамена, терет се носи и напред и назад.
- Дзиндза (Развукја дзиндзу - мрсољ преко уста) - Слина, носна излучевина
- Дзивља, Дзивуљан, Дзивљив, Дзивав (Дзивљо један) - Слинавко, Слинав
- Дзурлити, Дзивлити (Које туј дзурлиш, дзивлиш) - Плакати, када дете непрестално плаче због неиспуњене жеље
- Дзипнути ("Дзипну Мика Јагодо...") - Узвикнути, скочити, побунити се... (у песми Јордана Николића, Удаде се Јагодо, Живка Сиринићка)
- Брндзољив (Гле га кав је брндзољив) - Осликава неуредног човека било у ком смислу, хигијенском или моралном
- Дзверити (Које се дзвериш ко да ти је први пут) - Чудити се нечему
- Одзверити (Одзверише му се комшије на бруку) - Комшије су се ишчуђивале његовој срамоти, а у исто време му се и подсмевали, дакле: подругљиво ишчуђивање
- Одзирати, (Одзирај се - варкај се); (Одзрни се око себе) - Припази на себе
- Продзукнути (Млеко ми продзукло) - Укиселити, укварити се
- Продзрнути (Продзнули га) - Проникли га, разоткрили, раскринкали га и изгубио на вредности
- Радзирати (Које се туј радзрћаш); (Радзрни се лево-дено) - Несигуран у себе, снебива се
- Надзирати (Надзрни куј је тој) - Надзирати, вршити надзор или проверу
- Бандзов (Бандзове један) - Може да представља будалу, тврдоглавоњу, мајача
- Удзирати (Стануја па се удзира) - Нападно посматра
- Задзртати, задзрћати, задзирати (Ма, кво туј задзираш, задзрташ) - Све би да види, радознао преко мере
И поред тога што на први поглед изгледа тежак за изговор, већина људи се пријатно изненади с коликом лакоћом се глас може прихватити и примењивати. Он се добија тако што се у исто време изговарају два сугласника, који немају ничег заједничког: Д и З.
Дакле, уколико сте покушали и успели изговорити ова два сугласника у исто време, морали сте добити глас који звучи баш како треба. Изговорили сте сугласник Дз, који се лепо чује у речи Годзила. У Македонији се такође користи овај глас, где је и саставни део њихове азбуке и обележава се латиничним словом Ѕ (Ѕвезда - Дзвезда).
У наредним примерима видећемо примену гласа ДЗ.
(Црвеним словима је дат пример примене, а у наставку су појашњења)
- Дзивт (Све це искаљаш с тај дзивт) - Назив за катран, битумен, тер
- Дзвнити ("... Морава дзвни") - Одјекивати, одзвањати (у песми Станише Стошића има метафорично значење)
- Бисадзи (Тури си бисадзи на грбину) - Торба од кострети (козје длаке) попут двоструког ранца, окачена о рамена, терет се носи и напред и назад.
- Дзиндза (Развукја дзиндзу - мрсољ преко уста) - Слина, носна излучевина
- Дзивља, Дзивуљан, Дзивљив, Дзивав (Дзивљо један) - Слинавко, Слинав
- Дзурлити, Дзивлити (Које туј дзурлиш, дзивлиш) - Плакати, када дете непрестално плаче због неиспуњене жеље
- Дзипнути ("Дзипну Мика Јагодо...") - Узвикнути, скочити, побунити се... (у песми Јордана Николића, Удаде се Јагодо, Живка Сиринићка)
- Брндзољив (Гле га кав је брндзољив) - Осликава неуредног човека било у ком смислу, хигијенском или моралном
- Дзверити (Које се дзвериш ко да ти је први пут) - Чудити се нечему
- Одзверити (Одзверише му се комшије на бруку) - Комшије су се ишчуђивале његовој срамоти, а у исто време му се и подсмевали, дакле: подругљиво ишчуђивање
- Одзирати, (Одзирај се - варкај се); (Одзрни се око себе) - Припази на себе
- Продзукнути (Млеко ми продзукло) - Укиселити, укварити се
- Продзрнути (Продзнули га) - Проникли га, разоткрили, раскринкали га и изгубио на вредности
- Радзирати (Које се туј радзрћаш); (Радзрни се лево-дено) - Несигуран у себе, снебива се
- Надзирати (Надзрни куј је тој) - Надзирати, вршити надзор или проверу
- Бандзов (Бандзове један) - Може да представља будалу, тврдоглавоњу, мајача
- Удзирати (Стануја па се удзира) - Нападно посматра
- Задзртати, задзрћати, задзирати (Ма, кво туј задзираш, задзрташ) - Све би да види, радознао преко мере
Super!
ОдговориИзбриши