*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с науком. Не, није он одувек имао титулу доктора. То му је од скора. Видео је и чуо како се сви кинђуре некаквим дипломама и разним звањима, та што не би и он? А имао је предиспозиције за то. Испуњавао све услове, чак и оне непотребне. Примера ради, није морао да познаје основ Питагорине теореме, да израчуна квадратуру правоуглог троугла, да користи све падеже при изговору, да разуме шта је рекао или хтео да каже. Хммм... О медицини да и не говорим!
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с оштроумношћу. А умео је да запетља ствар до небеса, до васељене... и шире! Криву Дрину да исправи, могао је очас и олако, и то дебело редукованом енергијом. Нема тога питања на које он не би имао одговор. Имао је одговор и на непостављена питања, нарочито на њих. Могао је да води разговор са самим собом. Да, и врло често би себи упадао у реч, али знао је и да се извини. Себи, наравно. А и да прихвати извињење. Дакле, био је увиђаван.
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с уметношћу. Но, умео је да критикује све, било да се ради о умо или рукотворини. А ипак, имао је у себи уметничку нијансу, каквом се не може поносити свако. Она, стара српска, о посвађаности два камена на путу, чинила га је неком врстом уметника. Од осталих уметничких праваца могу се издвојити гордизам, безобразија, надменизам, осионија, охолизам...
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с ласцивношћу. Од како је негде прочитао графит: "Секс је моја храна, зато сам увек гладна!", најпре је одлучио да "постане" аутор графита. Потом је графит користио у сваком разговору, када би приличио теми, а нарочито онда када би тема потпуно одударала. И по неколико пута би изговарио поменуте речи на свадбама, славама, сахранама, не марећи какав ће ефекат оне произвести код присутних.
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с његовом вољом. Јер да се разумемо: није он себи припојио титулу тек тако! Као, одлучио да постане доктор, купио диплому (како је сада ред и закон, а и мода) и упустио се у чин ликовања титулом. Штавише, њему нарочито и није пријало да га неко ословљава по вокацији. Јер, титулу је себи "окачио" захваљујући свом опхођењу, према средини у којој је живео. Заиста не знам ко га је први ословио доктором, али знам да сада, нема тога ко га не ословљава поменутом титулом.
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с његовим крштеним именом! Али, име је овде небитно јер, он је др Каџија!
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с науком. Не, није он одувек имао титулу доктора. То му је од скора. Видео је и чуо како се сви кинђуре некаквим дипломама и разним звањима, та што не би и он? А имао је предиспозиције за то. Испуњавао све услове, чак и оне непотребне. Примера ради, није морао да познаје основ Питагорине теореме, да израчуна квадратуру правоуглог троугла, да користи све падеже при изговору, да разуме шта је рекао или хтео да каже. Хммм... О медицини да и не говорим!
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с оштроумношћу. А умео је да запетља ствар до небеса, до васељене... и шире! Криву Дрину да исправи, могао је очас и олако, и то дебело редукованом енергијом. Нема тога питања на које он не би имао одговор. Имао је одговор и на непостављена питања, нарочито на њих. Могао је да води разговор са самим собом. Да, и врло често би себи упадао у реч, али знао је и да се извини. Себи, наравно. А и да прихвати извињење. Дакле, био је увиђаван.
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с уметношћу. Но, умео је да критикује све, било да се ради о умо или рукотворини. А ипак, имао је у себи уметничку нијансу, каквом се не може поносити свако. Она, стара српска, о посвађаности два камена на путу, чинила га је неком врстом уметника. Од осталих уметничких праваца могу се издвојити гордизам, безобразија, надменизам, осионија, охолизам...
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с ласцивношћу. Од како је негде прочитао графит: "Секс је моја храна, зато сам увек гладна!", најпре је одлучио да "постане" аутор графита. Потом је графит користио у сваком разговору, када би приличио теми, а нарочито онда када би тема потпуно одударала. И по неколико пута би изговарио поменуте речи на свадбама, славама, сахранама, не марећи какав ће ефекат оне произвести код присутних.
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с његовом вољом. Јер да се разумемо: није он себи припојио титулу тек тако! Као, одлучио да постане доктор, купио диплому (како је сада ред и закон, а и мода) и упустио се у чин ликовања титулом. Штавише, њему нарочито и није пријало да га неко ословљава по вокацији. Јер, титулу је себи "окачио" захваљујући свом опхођењу, према средини у којој је живео. Заиста не знам ко га је први ословио доктором, али знам да сада, нема тога ко га не ословљава поменутом титулом.
Његова титула, заједно са именом, нема никакве везе с његовим крштеним именом! Али, име је овде небитно јер, он је др Каџија!
Нема коментара:
Постави коментар