Сусрет са криминалцем представља, у неку руку, сусрет са законом. То што је он с друге стране закона, то га нимало не дискредитује као потенцијалног саговорника или, штавише, сарадника. Уистину, то да је он с друге стране закона, то се тек треба доказати, ако говоримо о лику који покушава да вам отме, украде нешто, или да вас нагрди, повреди. У сваком случају, неопходан је висок степен сарадње са дотичним, јер никада се не зна какав ће коначан исход бити у интеракцији вас и лика, који је за сада, криминалац у покушају. Када говорим о некаквом виду сарадње, мислим на апсолутну подршку у намерама криминалца у покушају.
Криминалац у покушају, покушао је да вам украде вредну ствар из куће, а ви сте га затекли при покушају реализације његове намере. Шта треба предузети? Најгоре решење је да га покушате спречити у његовим намерама или га физички нападати, недајбоже! За физички напад се пред Законом одговара недвосмислено и ту су коментари сувишни. Једино, уникатно, решење је да му помогнете да из куће изнесе одабрану ствар. Такође, требате му захвалити што није узео још нешто, а још једну захвалност сте му дужни, захвалност што је управо вас одабрао за жртву и тиме вас почаствовао. Закон је у овом случају јасан: ако сте му помогли у изношењу ствари из куће, ви сте саушесник у криминалној радњи те, с тога, требате одговарати пред судским органима, јер сте у моменту чињења дела били потпуно свесни радње коју чините, као и то да је чињена радња супротна Закону. Дакле, у оба случаја, ви сте и жртва и кривац!
Уколико говоримо о једној другој криминалној радњи, физичком нападу на вас, ту је ствар далеко компликованија. Када дође до физичког контакта између нападача и вас, оно што не смете чинити је да му узвратите мањом или истом мером, а камо ли већом. У оваквом случају имате две могућности: да се пасивно браните и истрпите ударце или да активно бежите у намери да се удаљите од нападача. Као и у прошлом случају, ниједна опција вас не доводи у пријатну и безбедну позицију.
Уколико се одлучите да истрпите ударце, никада не можете знати до које мере је нападач спреман да иде. Опет сте у позицији захваљивача: ако вам само лупи шамар или два, па и ако вас мало више повреди, посече, сломи неки од удова, сломи нос, истера око... будите искрени, све је добро што се смрћу не сврши. Уколико се одлучите да се браните активно и подметнете руку у одбрамбени положај, у том случају може доћи до лакших или, опет недајбоже, тежих повреда нападачевих екстремеитета. Е, за то се одговара, морално и материјално!
А шта није добро чинити у оваквим случајевима? Бежање - нипошто! Ваше бежање може осоколити нападача до те мере да он појури за вама. У таквим случајевима му се могу придружити још неки ликови, у намери да вас ухвате, мислећи да сте какав преступник. Такође, да ли размишљате о томе шта се може десити оном нападачу уколико се спотакне, падне и повреди. Он се повредио а ви побегли и не пружили му помоћ!? Шта, не знате да је то кажњиво? Незнање вас не ослобађа кривице! Шта, ни ово нисте знали!?
Криминалац у покушају, покушао је да вам украде вредну ствар из куће, а ви сте га затекли при покушају реализације његове намере. Шта треба предузети? Најгоре решење је да га покушате спречити у његовим намерама или га физички нападати, недајбоже! За физички напад се пред Законом одговара недвосмислено и ту су коментари сувишни. Једино, уникатно, решење је да му помогнете да из куће изнесе одабрану ствар. Такође, требате му захвалити што није узео још нешто, а још једну захвалност сте му дужни, захвалност што је управо вас одабрао за жртву и тиме вас почаствовао. Закон је у овом случају јасан: ако сте му помогли у изношењу ствари из куће, ви сте саушесник у криминалној радњи те, с тога, требате одговарати пред судским органима, јер сте у моменту чињења дела били потпуно свесни радње коју чините, као и то да је чињена радња супротна Закону. Дакле, у оба случаја, ви сте и жртва и кривац!
Уколико говоримо о једној другој криминалној радњи, физичком нападу на вас, ту је ствар далеко компликованија. Када дође до физичког контакта између нападача и вас, оно што не смете чинити је да му узвратите мањом или истом мером, а камо ли већом. У оваквом случају имате две могућности: да се пасивно браните и истрпите ударце или да активно бежите у намери да се удаљите од нападача. Као и у прошлом случају, ниједна опција вас не доводи у пријатну и безбедну позицију.
Уколико се одлучите да истрпите ударце, никада не можете знати до које мере је нападач спреман да иде. Опет сте у позицији захваљивача: ако вам само лупи шамар или два, па и ако вас мало више повреди, посече, сломи неки од удова, сломи нос, истера око... будите искрени, све је добро што се смрћу не сврши. Уколико се одлучите да се браните активно и подметнете руку у одбрамбени положај, у том случају може доћи до лакших или, опет недајбоже, тежих повреда нападачевих екстремеитета. Е, за то се одговара, морално и материјално!
А шта није добро чинити у оваквим случајевима? Бежање - нипошто! Ваше бежање може осоколити нападача до те мере да он појури за вама. У таквим случајевима му се могу придружити још неки ликови, у намери да вас ухвате, мислећи да сте какав преступник. Такође, да ли размишљате о томе шта се може десити оном нападачу уколико се спотакне, падне и повреди. Он се повредио а ви побегли и не пружили му помоћ!? Шта, не знате да је то кажњиво? Незнање вас не ослобађа кривице! Шта, ни ово нисте знали!?