Малоземљаш

*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.

     Ја сам ти, брале мој, беземљаш. Немам земљу. Мислим, није да немам, али то што имам, не вреди ни четврт луле дувана. Није то земља, када по њој могу да вршљају разне фукаре, џабалебоједоши, шиљокурани, жутокљуне птице и остала гамад. Додуше, имам неке парасине, долине, падине, утрине, тратине и помоћурине али, све је то необрадиво, јалово. А и оно што успем да обрадим, погазе ми ови које сам већ поменуо. Оно, ако ћемо право, остала је добра земља иза мог покојног деде, солунца, али... шта да ти кажем. Оца је систем одвукао у град, где је имао фино радно место у општини, тако да га његова земља није занимала. Фудбал и спортска прогноза су му биле занимације изнад свих других интереса. Нимало није марио кад су му људи говорили да му се урушила њива, да комшије поткопавају слогове, да су посечени најбољи горуни, да му је почупана лоза или се ломе стабла... ништа то њега дотицало није. Како је време одмицало, моја земља се све мање обрађивала, није се радило на њој и она зарасла у трње, коприву, бурјан и дивљу купину.

     Ето, дође време да ја, и поред своје земље будем беземљаш. А, баш сам решио да пробам тај лебац са седам кора. Имао сам механизацију, оруђе, знање  и вољу за рад али... И тако, решим да изнајмим једну њиву, ако већ не могу обрађивати своју земљу, радићу и градићу туђу. Узимање туђе земље под ренту изискује много ангажовања јер се мора зарадити, како за себе тако и за оног чија је земља. Тако је то када дођеш у позицију, да молиш некога да ти изда земљу, уместо да ти издајеш своју и сакупљаш берићет преко туђих леђа. 

     Решим се и узмем земљу на одређено време, под кирију и по повољним условима. Засејем разне културе на њој, да их не набрајам сада, важно, култура је у питању. Међутим, некако ми све крену наопачке; ја сејем културу, ниче ми некултура. Када кажем да ниче некултура, хоћу рећи да не успева оно што сам засејао већ израста коров! И још нешто приметим; коров ми успешнији од засејане културе! Расејао се по читавој земљи. Некако, боље успева, иако га уопште не ђубрим. А културу редовно заливам и окопавам, чак користим и неке агротехничке мере. Не вреди, култура не успева и пропада, гуши је коров, ја се нервирам... Знам, неко ће рећи како тај коров није све коров, већ ту има и неких других биљака. Да, али и те друге биљке су штеточине, ђубре ми културу. Да зло буде веће, у земљи се појави кртица, па рије ли рије, руши ми културу одоздо! Док ја радим надземне послове око културе, она се занима подземним работама. Стекао сам утисак да се повезала са читавим подземљем, те да сви раде против мене. Када кажем подземље, мислим на све оне зверке, које живе у земљи на туђ рачун, у овом случају на мој рачун. 

     На крају, помирио сам се с тим да ћу за сетву имати некултуру али... сад се намеће питање, коме је продати, коме је она потребна? Ма, да ми је само да нађем оног што је рек'о: "Како сејеш, онако ћеш жњети"! Остаје ми да се тешим оном народном: свака роба нађе свог купца.