Речи, само речи

Речи, само речи нек' треште у беди
Нек' живот изгара на огњишту самоће
И питам се да л' то судба мене леди
Или вапај душе у мени цвокоће

Дела, само дела говоре пред Богом
Ту ниједна лаж истину не поби
Загрцнем, запнем к'о о камен ногом
Гањам своје грешке у самачкој соби

Песме, само песме сведоче да жив сам
Чак и кад на овом свету ме не буде
Небитно је тада, крив сам ил' нисам
Биће ми свеједно онда кад ми суде

Љубав, само љубав од зала је јача
Загреје душу и тескобу отупи
Самоће удружи, не боји се мача
Моћна и вечна храброст прикупи

И арчим, само арчим белину папира
Има ту истине, понешто и слажем
Изнутра ми нека сила не да мира
Не могу да ћутим, то мора да кажем

Јер, речи, само речи чућеш од мене
Док живот пролази као лаж пред судом
Ни зло ни трпња не убише ово штене
Још сам ту, преживех неким чудом