*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.
Онда, када те пут нанесе
на бездан, провалију, амбис...
сети се да сам некада већ
прошао стазом том, преком
огребан, подеран, посечен, сломљен
а да ме ништа болело није.
Онда, када те успут обузму
очај, туга, патња, сузе и бол
сети се мене, који сам давно
већ табанао истим путем тим
без наде, окрпљена срца и душе
а да ме ништа болело није.
Онда, када ти се макар учини
да живот твој губи смисао, сврху
када помислиш да је готово, пао си
сети се да сам баш на том месту, ја устао
и пребијених ногу наставио да корачам
а да ме ништа болело није.
Онда, када ме некада сретнеш
можеш ми рећи шта ти воља буде
можеш ме питати било шта
само ме једно нипошто не питај
одакле толико ожиљака по мени
јер ће ме твоје питање болети.
на бездан, провалију, амбис...
сети се да сам некада већ
прошао стазом том, преком
огребан, подеран, посечен, сломљен
а да ме ништа болело није.
Онда, када те успут обузму
очај, туга, патња, сузе и бол
сети се мене, који сам давно
већ табанао истим путем тим
без наде, окрпљена срца и душе
а да ме ништа болело није.
Онда, када ти се макар учини
да живот твој губи смисао, сврху
када помислиш да је готово, пао си
сети се да сам баш на том месту, ја устао
и пребијених ногу наставио да корачам
а да ме ништа болело није.
Онда, када ме некада сретнеш
можеш ми рећи шта ти воља буде
можеш ме питати било шта
само ме једно нипошто не питај
одакле толико ожиљака по мени
јер ће ме твоје питање болети.
Нема коментара:
Постави коментар